Tri knjige koje vam Finesa preporučuje za dobar start
Bilo da želite da započnete biznis, izađete iz faze pregorevanja ili promenite navike za koje smatrate da vam više nisu korisne ili vas usporavaju – Finesa vam preporučuje knjige koje će vam pomoći da imate dobar start, koji god da je u pitanju.
Atomske navike
Bez obzira na vaše ciljeve, „Atomske navike” nude dokazani okvir za poboljšanje – svakog dana. Džejms Klir, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za formiranje navika, otkriva praktične strategije koje će vas naučiti kako da formirate dobre navike, razbijete loše i ovladate malim navikama koje vode do izvanrednih rezultata.
„Atomske navike” će preoblikovati način na koji razmišljate o napretku i uspehu i dati vam alate i strategije potrebne za transformaciju vaših navika – bilo da ste tim koji želi osvojiti prvenstvo, organizacija koja se nada da će redefinisati industriju ili pak pojedinac koji želi prestati pušiti, izgubiti težinu, smanjiti stres ili postići neki drugi cilj.
Burnout
Kako izbeći burnout? Kako izaći iz ciklusa stresa?
Ovo su neka od pitanja sa kojima se većina nas sigurno susreće i češće nego što bismo želeli.
Kako se izboriti sa sindromom pregorevanja i naučiti kako da se aktivno odmorimo – saznaćete u knjizi „Burnout”, koju vam donose autorke Emili i Amelija Nagoski, koje su svoje živote posvetile istraživanju ljudske prirode, ponašanja i emocija.
CEO: 6 liderskih pristupa koji prave razliku
Najuticajnija svetska konsultantska firma za menadžment, McKinsey & Company, otkriva pogled na to kako najbolji izvršni direktori rade svoj posao, na osnovu opsežnih intervjua sa najuspešnijim korporativnim liderima današnjice – uključujući šefove kompanija Netflix, JPMorgan Chase, General Motors i Sony.
Ubedljiva, praktična i po obimu bez presedana, knjiga „CEO” je riznica mudrosti najelitnijih poslovnih lidera današnjice.
Milojević za skraćenje lige: Kako će izgledati ne znam, ali podržavam ideju
.jpg)
“Ništa još nije definitivno, ne možemo sada reći neće biti 16, biće 14, 12 ili 10, ne treba licitirati”
Trener Crvene zvezde Vladan Milojević kazao je pred derbi susret sa OFK Beogradom (nedelja, 17 časova) da je jedva čeka odlazak u Zaječar i da veruje da će njegovi momci i Romantičari pružiti publici predstavu za uživanje.
Iskusni strateg još je govorio o zdravstvenom stanju crveno-belih, ali i o najavi skraćenja Mozzart Bet Superlige Srbije…
“Ima povrđenih igrača, a što se ostalih tiče, videćemo na koga ćemo moći da računamo”…
Naglasio je Milojević da se OFK Beograd može pohvaliti sjajnim timskim duhom.
“Pokazali su kontinuitet tokom prvog dela prvenstva. Igraju nadahnuto, ekipa su koja ima dosta dobrih pojedinaca. Takođe, imaju problema sa povredama, ali kod njih je izražen više timski duh, nego pojedinci”.
Cilj pred raprezentativnu pauzu jesu nova tri boda…
“Idemo sa ciljem da pobedimo. Zavisi i od protivnika kako će se utakmica otvoriti i kog će inteziteta biti. U svakom slučaju, očekujem dobru utakmicu, protiv dobrog protivnika. Bodovi i tabela Superlige Srbije, odnosno pozicija na kojoj se OFK Beograd nalazi, ukazuju da nas očekuje odlična utakmica. OFK igra u Zaječaru na prelepom stadionu, nisam dugo bio tamo. Jedva čekam da izađem na taj stadion. Bili smo u Loznici, videli smo kako to izgleda. Stadion u Zaječaru podjednako lepo izgleda. Imamo dosta navijača u istočnoj Srbiji koji će moći da dođu u Zaječar i prisustvuju dobroj utakmici”.
Imaće Crvena zvezda tokom novembarskog ciklusa predstavnike u mladoj reprezentaciji Srbije, kao i u A timu.
“Drago mi je sa jedne strane što su reprezentativci, dok sa druge ne znam na koje ću igrače moći da računam na treningu. Andrija je naš predstavnik u A timu, dete koje napreduje na najbolji način. Podigla se velika “bura” oko njega, on je dete koje je na mestu, pravi profesionalac, iz dobre porodice. Treba ga sačuvati, pričamo sa njim. Sasvim je normalno što je privukao pažnju igrama i mladošću, mislim da treba da ga negujemo, sve će to biti u redu”.
A kada je u pitanju toliko pominjano skraćenje lige, Milojević je kazao:
“Uvek sam za nešto što donosi boljitak srpskom fudbalu. Čuo sam priče o toj inicijativi. Fudbalski sam čovek. Ništa još nije definitivno, ne možemo sada reći neće biti 16 biće 14, 12 ili 10, ne treba licitirati. Sigurno da ljudi koji vode fudbal i koji su zaduženi za to treba da naprave konsenzus i da uključe sve relevantne činjenice, da vide šta je to najbolje za naš fudbal. Od ove sezone videli smo kako funkcioniše i novi format Lige šampiona, uvek sam za nešto što je novo, da probamo da promenimo, da bude još interesantnije, uz dosta dobrih i kvalitetnih utakmica. Kako će na kraju liga izgledati ne znam, ali svakako podržavam ideju”, zaključio je Vladan Milojević.
MOZZART BET SUPERLIGA – 15. KOLO
Subota
Radnički Niš – Novi Pazar 2:1 (0:1)
/Vojnović 85, Ivelja 88 – Adešina 19/
IMT – Čukarički 1:1 (0:1)
/Radočaj 90+3 – Docić 10/
Spartak – Tekstilac 1:0 (0:0)
/Tomović 59/
18.30 (1.40) Vojvodina (4.70) Mladost (8.00)
Nedelja
13.00 (1.72) Napredak (3.50) Jedinstvo (5.30)
15.00 (3.35) Železničar (3.45) TSC (2.15)
15.00 (1.45) Partizan (4.50) Radnički 1923 (7.00)
17.00 (10.5) OFK Beograd Mozzart Bet (6.50) Crvena zvezda (1.25)
*** Kvote su podložne promenama
Zvali su me Zalizani i balkanski Al Kapone, nekima neće biti simpatično
_(1).jpg)
Predrag Mijatović najavio početak procesa za promenu svesti u Partizanu
Uvod je bio dugačak, kako je sam Predrag Mijatović rekao, ali su poruke značajne. I sve su upućene navijačima. Samo je pitanje kako ko razume.
Deluje da povratnik u Humsku ne haje. Rešio da ide direktno. Drugo je pitanje dokle će stići.
“Hoćemo da počnemo da menjamo svest i percepciju fudbala. Ako želimo da savremeno shvatimo fudbal, neko mora da započne proces. Shvatio sam da to moram da počnem – ja. Bio sam bivši fudbaler, pa sam upoznao kako se vodi klub, šta su prioriteti i shvatio sam da postoje dve najvažnije stvari: igrači i navijači. Siguran sam da ću napraviti greške, jer niko nije savršen, ali sam spreman za sve vrste sugestija i komentara”, rekao je Mijatović tokom 80-minutnog obraćanja.
Kaže da ga ljudi znaju kao bivšeg fudbalera, koga su voleli. Onda kao menadžera. Potom kao sportskog direktora Reala, pa kroz intervjue.
„Sad hoću da me upoznaju u ovoj ulozi. Ne volim one što pokušavaju, već koji rade. Klub je dosta izgubio, nema nas, ne govore o nama. Kad su u Španiji objavili da sam se latio ovog posla nisu pričali o aktuelnom, nego o Partizanu iz 1966, a hoću da nas se sećaju po onome što uradimo. Partizan je pravio igrače, istorijski smo osuđeni na to da ih plasiramo u jaka evropska prvenstva, da budu okosnica snažnih timova na kontinentu. Nažalost, to se poslednjih godina nije dešavalo. Da jeste, ja ne bih bio ovde. Parni valjak je na tom putu stao, a to ne valja. To je proces, zato tražim vreme. Fudbal nije ono kad sam ja igrao u ovom klubu, to je davno prošlo vreme. Ne možemo da govorimo „Hoćemo da vratimo Partizan gde je nekad bio“. Biće nam potrebno vreme, strpljenje i savezništvo s navijačima. Mislim da će to shvatiti. Da su već shvatili. Od 1.000 ljudi koji su dolazili odjednom je došlo 20.000 i svi su platili ulaznice. To hoćemo i sutra. Ako je prošli put bilo 17.000 prodatih ulaznica, neka sutra bude 22.000. Sve ćemo da ih smestimo“.
Zatim se Mijatović dotakao nedavnog susreta sa Aleksandrom Čeferinom, predsednikom UEFA i Zoranom Lakovićem, direktorom nacionalnih asocijacija Evropske kuće fudbala.
„To su ljudi sa ovog podneblja, spremni da razumeju i pomognu. No, kako predstavljaju evropski fudbal ne mogu da budu pristrasni. Dovoljno je da imaju simpatiju i da nam ukažu šta da radimo. Ako je fudbal socijalni fenomen, moramo da pratimo regulative. Ako ne budem ja jednog dana ovde, moraće da se uradi, jer nećemo moći da razmišljamo da se takmičimo. Želimo da promenimo svest viđenja fudbala, od ponašanja igrača prema protivniku i sudija, ponašanja navijača, pa i nas samih. Ovde sam da ukažem da neke stvari ne mogu u fudbalu da se rade“.
Mijatović je konkretan, kao dok je igrao fudbal. Gađa u metu.
„Sistem kažnjavanja u reformama koje će doći je takav da će svaki problem na tribini biti evidentiran. Ne možemo da nastavimo da se ponašamo kao dosad, jer će nas prvog novčano kažnjavati za ispade, a onda tribine parcijalno zatvarati. Ne daj Bože da jedna baklja upadne u teren, sledi automatski kazna. Ne što ja hoću, niti će delegat Pera, koji je partizanovac, da zažmuri na jedno oko, nego dolazi delegat UEFA i sve zapisuje. Godišnje imamo oko 20 utakmica na našem sadionu. Ako ne budemo shvatili nove tendencije, zbog kazni, biće prisustvo publike svedeno na 15 ili 13. Onda će da nam zatvore južnu tribinu, pa ćemo da se preselčimo na istočnu, nastavićemo da bacamo baklje, da onda će nam zatvoriti ceo stadion. Bude li tako, kako da privučem sponzore, kad nemamo nijednog navijača na tribini. Kako će neko da shvati ove poruke njegova stvar, ali ili kasnije će shvatiti. Moraju navijači da nam pomognu da izbegnemo konsekvence. Da sam samo partizanovac, a ne rukovodilac, rekao bih – idemo do daske. Ovako…. Nikom ne popujem, ali je trenutak da krenemo u proces koji se neće promeniti za mesec dana, ali moramo da krenemo“.
U suprotnom, budućnost je tamna.
„Svaka konotacija politička ili rasistička vuče ogromen kazne. Ako tako bude, onda ćemo igrati utakimcu zaposledni protiv navijača. I nikome neće biti interesantno posle nekoliko meseci. Poštovanje mora da postoji, iako o njemju svi pričaju, a niko neće konkretno da kaže. Argumentima me ubedite da nije kako ja mislim. Onda pričaju „Davno si otišao, živiš i Madridu“. Tačno, ali nisam na Marsu. Ljudi, osvestimo se, daj da radimo nešto novo. Da krenemo napred, da budemo ponosni jednog dana“.
Kad već pominje Madrid, Peđa je tri godine igrao za Real i još tri rukovodio sa pozicije sportkog direktora. Podseća, vukao je i tad nepopularne poteze.
„Ja sam bio taj koji je razočarao navijače Reala kad sam rekao Galaktikosima da moramo da se raziđemo, da tražimo nove igrače, pa se počelo opet osvajati. Meni je ova kriza u Partizanu osnovna škola u odnosu na ono tamo, gde smo tri godine bili bez trofeja. Znam da ću kod jednog dela navijača biti nepopularan zbog ovoga, ali će me 100 odsto jednog dana shvatiti. Možda sad pričaju „došao Peđa, Zalizani, još su me u Madrid zvali balkanski Al Kapone. Neće nekima biti simpatično, ali moramo da naučimo da sa time živimo. Ukazivaću na stvari koje nisu ni savremene, a ni pristojne“, dodao je Predrag Mijatović.
‘Velika bomba:’ Roditelji u Torontu traže rešenje, nakon što su vrtići upozorili na velika povećanja školarina u januaru
Roditelji s decom u dva obdaništa u zapadnom delu Toronta kažu da se trude da pronađu alternativne aranžmane za brigu o deci, nakon što su ih njihovi centri obavestili da će se naknade za 2025 godinu više nego udvostručiti.
Melissa Bruno rekla je CP24 u utorak da je nedavno primila pismo od Sunnyside Day Care, gde njen sin pohađa predškolsku ustanovu, u kojem je obaveštava da će se u januaru ova ustanova povući iz nacionalnog programa brige o deci ( 10 dolara dnevno), koji je smanjio roditeljske naknade za više od 50 % od kada je uveden 2022.
Promena će, kako je rekla, značiti da će njena porodica morati da izdvaja još skoro 1.200 dolara mesečno, jer školarina za predškolski centar njenog sina će skočiti sa oko 900 na 2.090 dolara mesečno 1. januara.
„Oni znaju da imaju roditelje između čekića i nakovnja“, rekla je Bruno, napominjući da je veoma teško ući u druge vrtiće zbog dugih lista čekanja.
„Jedna je stvar ako naš vrtić jednostavno nikada nije pristao da uđe u program, ali… donosili smo odluke na osnovu budžeta i matematike kakva je bila.”
U pismu upućenom roditeljima, koje je CP24 pregledao, centar je naveo detalje o novim naknadama s kojima će se roditelji suočiti.
Objasnilo je da su vrtići koji učestvuju u programu ranog učenja i brige o deci (CWELCC) u celoj Kanadi bili ograničeni u uvođenju povećanja naknada u poslednje dve godine i na osnovu “odloženih godišnjih povećanja u odnosu na inflaciju”, novih mesečnih naknada za programe s punim radnim vremenom biće 2.565 dolara za dečje prostore, 2.310 dolara za mesta za malu decu i 2.090 dolara za predškolske ustanove.
U pismu se dalje navodi da su honorarni prostori dostupni i roditeljima koji više ne žele da šalju svoju decu na puno radno vreme.
Roditelji koji neće slati decu, imaju rok do 30. novembra da povuku svoje dete, navodi se u pismu.
“Za naše porodice koje odluče da pronađu alternativne aranžmane za brigu o deci, nedostajaćete nam”, navodi se u pismu. „Kao za kraj, nada ostaje, a možda će CWELCC nastaviti da se razvija i vrati na novi i poboljšani način.”
CP24.com je kontaktirao centar za komentar, ali nije dobio odgovor.
Iako je Bruno rekla da je vrtić krajem oktobra poslao pismo u kojem upozorava na mogućnost da se povuku iz programa od 10 dolara dnevno, njoj još uvek nije potpuno jasno zašto ne mogu učiniti da federalni program funkcioniše.
Bruno, koja je trenutno na porodiljskom odsustvu, rekla je da povećanje cene primorava nju i njenog partnera da razgovaraju o tome može li se vratiti na posao nakon 12 meseci.
“To je tačan razlog zašto ljudi donose odluke o tome da se ne vraćaju na posao, jer vaše naknade za brigu o deci u suštini poništavaju platu koje biste poneli kući”, rekla je, napominjući da je i njena kćerka na listi čekanja za Sunnyside. .
Rekla je da ona i druge porodice razgovaraju o mogućnosti da dele dadilju kao “meru “.
“Ne znam mnogo porodica koje mogu priuštiti dodatnih 1.000 dolara mesečno,” rekla je.
Nova mesta u obdaništu je ‘nemoguće’ pronaći
Josh Friedman je rekao da je i njemu nedavno rečeno da će se njegova škola Teddy Bear Academy u High Parku povući iz CWELCC-a u januaru.
“Upravo smo se doselili u to područje pre otprilike godinu dana. Trebala nam je večnost da dobijemo novi vrtić”, rekao je.
„Imamo mesto u blizini i jednostavno smo oduševljeni što možemo da hodamo… Sve je bilo dobro i ovo je bila velika bomba za nas.”
Rekao je da se osećao i ljutito i razočarano nakon što je primio pismo iz centra, u kojem ga obaveštavaju da će se roditeljske naknade više nego udvostručiti u januaru.
Rekao je da trenutno procenjuju svoje mogućnosti za brigu o deci.
“Gde ćemo magično nabaviti još 1500 ili 1400 dolara mesečno”, upitao je.
„Moraćemo samo da se napregnemo i izdržimo ili da nađemo vrtić kod kuće… ili da nam se posreći i nađemo drugo mesto, što je gotovo nemoguće.”
Akademija Teddy Bear nije odgovorila na zahtev CP24 za komentar.
U avgustu je pokrajina najavila da će preći na novi model finansiranja za nacionalni program od 10 dolara dnevno, prelazeći sa modela zamene prihoda na model zasnovan na troškovima počevši od 1. januara.
Formula finansiranja će ponuditi referentno finansiranje zasnovano na prosečnim troškovima u svakoj regiji, a takođe će ponuditi i dopunu ako vrtići imaju veće troškove. Umesto profita ili viška, pokrajina će takođe ponuditi dodatna sredstva.
Tadašnji ministar obrazovanja Todd Smith rekao je da će promene dati operaterima veću “fleksibilnost” u načinu raspodele potrošnje. Pokrajina je takođe objavila da će ograničiti roditeljske naknade na 22 dolara dnevno širom Ontarija počevši od januara.
Promenu formule za finansiranje dobro su prihvatili mnogi neprofitni centri u sektoru, rekla je Carolyn Ferns, koordinatorka politike koalicije za bolju brigu o deci Ontarija, ranije za CP24.
Međutim, neki profitni centri su rekli da im nova struktura finansiranja neće dati dovoljnu autonomiju da upravljaju svojim centrima onako kako smatraju prikladnim.
Oko 70 % dnevnih vrtića u Ontariju su neprofitni, jer je broj privatnih, profitnih centara ograničen na 30 %.
Andrea Hannen, izvršna direktorka asocijacije operatera dnevne nege Ontarija (ADCO), koja predstavlja stotine nezavisnih vrtića u provinciji, rekla je da to nije odluka koju nijedan operater želi da donese.
„Proces otkrivanja kako će ova nova formula finansiranja uticati na vaš centar je zaista prilično komplikovan“, rekla je ona za CTV News Toronto u ponedeljak.
“To će biti nešto o čemu je taj vlasnik/operater dugo razmišljao, verovatno je bio jako zabrinut, (i) nije želio da uradi.”
Desetine obdaništa prisustvovali su skupu u Queen’s Parku prošlog meseca, pozivajući pokrajinsku vladu da pauzira primenu formule finansiranja kako bi se omogućile dalje konsultacije s privatnim operaterima.
Sally Shapiro, vlasnica centra za brigu o deci Tower Hill u Richmond Hillu, rekla je za CP24 na skupu da su operateri zabrinuti za kvalitet brige.
„Nakon što ovaj program stupi na snagu od januara, kvalitet nege u našim dnevnim boravcima će se smanjiti“, rekla je prošlog meseca.
Situacija je ‘ nesretna’, kaže ministarka obrazovanja
Uprkos prigovorima nekih privatnih operatera, ministarka obrazovanja Ontarija Jill Dunlop rekla je da će pokrajina ići napred s planiranim promenama u modelu finansiranja u 2025 godini.
„Vrlo mi je žalosno gledati, da će centri za brigu o deci gledati na povlačenje iz programa“, rekla je u ponedeljak za CTV News Toronto.
Dunlop je ranije rekla da su operateri bili deo konsultacija kada je uvedena formula finansiranja, dodajući da bi svi centri trebali imati odgovarajuća sredstva za nastavak rada.
Dunlop je više puta rekla da savezna vlada treba da dođe sa više gotovine kako bi pokrajina u budućnosti pravilno realizovala program.
“Ovo je njihov program, a ipak je pokrajina Ontario obezbedila tri puta veći iznos sredstava od federalne vlade”, rekla je ona u ponedeljak.
SERBIANNEWS/CANADA
Kirije su pale po prvi put u više od tri godine, ali samo u velikim gradovima
Kirije u Kanadi pale su 1,2 % u oktobru u odnosu na prošlu godini, što je prvi put da su godišnje zakupnine smanjene od jula 2021., navodi se u novom izveštaju.
Pad je uglavnom koncentrisan u urbanim centrima u Ontariju i Britanskoj Kolumbiji, prema nacionalnom izveštaju o renti koji su u četvrtak objavili Rentals.ca i firma za podatke o nekretninama Urbanation.
Prosečna cena zakupa širom zemlje sada iznosi 2.152 dolara mesečno. To je manje od 50 dolara mesečno u odnosu na junski rekord od 2.202 dolara.
CBC News je tokom leta slušao od starijih, mladih, imigranata i mnogih drugih o njihovoj borbi da priušte smeštaj tokom krize pristupačnosti iznajmljivanja .
Za perspektivu, kada je poslednji godišnji pad zabeležen u julu 2021., prosečni trošak zakupa iznosio je 1.752 dolara mesečno – sto je 400 dolara manje mesečno nego u oktobru 2024.
“Opadajući trend je sjajan, ali imamo dug put da se vratimo na neku vrstu pristupačnosti ili standarda u kojima su stanari nekada uživali”, rekao je Geordie Dent, izvršni direktor federacije stanara u Torontu.
Pad u velikim gradovima, porast cena na manjim tržištima
Toronto, Montreal, Vancouver i Calgary svuda je opala kirija u oktobru. Međutim, cene najma na manjim tržištima srednje veličine i dalje su u porastu, što odražava nagli porast potražnje dok Kanađani traže smeštaj na jeftinijim tržištima.
“Retka je pojava da rente opadaju na nacionalnom nivou”, rekao je predsednik Urbanationa Shaun Hildebrand u saopštenju za javnost.
„Ovo se dešava dok se ključni pokretači rasta zakupnine u poslednjih nekoliko godina – jačanje ekonomije, brzo rastuće stanovništvo i sve lošija dostupnost stambenog prostora – počinju preokrenuti.
Hildebrand je rekao da očekuje da će se trend pada nastaviti kako se više stanova bude završavalo.
Steve Pomeroy, profesor industrije na Canadian Housing Evidence Collaborative Univerziteta McMaster, rekao je da je Kanada doživela “veoma značajan porast izgradnje iznajmljivanja u poslednjih pet ili šest godina”.
Kanadska hipoteka i stambena korporacija napomenula je u jesenjem izveštaju o snabdevanju stambenim zgradama objavljenom u septembru da je nekoliko većih gradova zabeležilo rekordno završene stanove, jer su investitori rešili svoje zaostale poslove. Izuzetak su bili Montreal i Vankuver.
“Ono što sada vidimo je početak dolaska tih jedinica na tržište. Tako da dodatna ponuda pomaže da se zadovolji potražnja,” rekao je Pomeroy, dodajući da je revidirana politika savezne vlade u vezi sa privremenim stranim radnicima i međunarodnim studentima takođe imala smanjenje pritiska na potražnju za stanovanjem.
‘Nema mnogo prostora za više’
Neki iznajmljivači, posebno na tržištima s velikim brojem stanova kao što je Toronto, takođe su snizili cene zakupa kako bi popunili jedinice.
Cene su “već porasle na ono što tržište trenutno može podneti, nema mnogo prostora da se ide na više “, rekao je.
A ti faktori zajedno su stvorili uslove da se renta smanji, rekao je on.
Dent, zagovornik stanara, kaže da su tržišne snage prošle godine dale efekta. “I to konačno vrši pritisak na smanjenje stanarina.”
SERBIANNEWS/CANADA
Filmska muzika Morikonea i Rote
Filmska muzika, kruna svakog rediteljskog ostvarenja na velikom platnu, posebno je draga publici koja ume da ceni vezu muzike i filma. Kompozitori Enio Morikone i Nino Rota s pravom se smatraju ikonama svetske filmske muzike, pa je na koncertu u „Plavoj dvorani” Sava centra priređen koncert posvećen njihovom stvaralaštvu. Program je bio fokusiran na najvažnije etape karijera dvojice kompozitora, od kultnih pesama šezdesetih godina prošlog veka do melodija pisanih za čuvena holivudska ostvarenja, ali i za filmove Serđa Leonea.
Hitovi koji prate filmske klasike izvedeni su u pratnji orkestra kojim je dirigovao Marčelo Rota. On je idejni tvorac projekta. Muziku iz filmova izvodili su solisti Nelo Salca, truba, Ludoviko Fulči, klavir, i Suzana Rigači, sopran. Na repertoaru su bile numere iz kultnih filmova „Kum”, „Bilo jednom u Americi”, „Profesionalac”…
Tri godine od premijernog izvođenja „Knjige o Milutinu“
Monodrama „Knjiga o Milutinu“ Danka Popovića u izvedbi Nenada Jezdića, u ponedeljak uveče 11. novembra obeležiće trogodišnjicu od premijernog izvođenja na matičnoj sceni Zvezdara teatra u Beogradu. Komad koji je postavio reditelj Egon Savin, tog dana će na Novoj sceni biti izveden 234. put.
– Naše jednovekovno samoobmanjivanje i laž o tome da se heroj i junak svoje otadžbine i svog naroda postaje tako lako, prostom žrtvom i banalno, doživljava fijasko posle ove predstave i jednostavno nestane. Shvatio sam to promišljajući o Milutinu i u njegovo ime, politici zaborava prepušteni smo sopstvenom površnošću ili nečijim realnim politikanskim promišljanjem. Iz njenog nestajanja rađa se kultura sećanja, kako nedavno reče jedan istoričar. Kultura i ideja je, danas i oduvek, neophodna našem narodu i našem trajanju. Vodilja koja je nedostajala kao uzor i obrazac u svim našim iskušenjima i padovima, naše sopstvene istorije. U toku predstave vaskrsava plemenita prostodušnost, čast, poštenje, mudrost, realna hrabrost, čojstvo i doslovce sve vrline koje generacije posle solunaca bojažljivo i sa setom samo spominju, uz žal što ih više nema, kaže glumac Nenad Jezdić, koji tumači lik: Milutina Ostojića.
Komad koji je nastao po knjizi Danka Popovića „Knjiga o Milutinu”, najčitanijoj knjizi posleratne srspke književnosti, obišao je do sada više od 80 gradova u zemlji, stigao do Beča i Frankfurta, gostovao u Andrićgradu, Raški, Istočnom Sarajevu, Bijeljini… Autor scenografije i kostima za ovaj komad je Vesna Popović, kompozitor je Bora Dugić, a adaptaciju teksta potpisuje sam reditelj Egon Savin.
EU spremna da sarađuje sa SAD u oblasti trgovine, bezbednosti, mogućih tarifa
BUDIMPEŠTA – Evropska unija je spremna da sarađuje sa Sjedinjenim Američkim Državama, pogotovu u oblastima kao što su trgovina i bezbednost, poručio je danas predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, dok je nemački kancelar Olaf Šolc izjavio da EU ima kompetencije da izađe na kraj sa bilo kakvim tarifama koje bi novi američki predsednik Donald Tramp mogao da nametne.
“Međutim, partneri bi uvek prvo trebalo da teže ka pregovorima”, napomenuo je Šolc.
On ne smatra, kako je rekao, da bi trebalo previše spekulisati na tu temu sa SAD, preneo je Rojters.
“EU ima kompetencije da uradi ono što je potrebno. Ali svi mi bi trebalo veoma jasno da težimo ka pregovorima”, zaključio je Šolc posle neformalnog samita EU u mađarskoj prestonici, prenosi Tanjug.
Šarl Mišel je, na konferenciji za novinare posle sastanka sa evropskim liderima u Budimpešti, rekao da je EU “spremna da sarađuje i koordiniše u raznim oblastima sa SAD”.
Kanadski teniser Denis Šapovalov u finalu turnira u Beogradu
