.jpg)
Purolator i UPS pauziraju pošiljke kurira zbog zaostatka
Purolator i UPS su pauzirali pošiljke nekih kurirskih kompanija dok pokušavaju da se izbore sa poplavom isporuka, izazvanom štrajkom pošte Kanade, stvarajući još veće zaostatke na vrhuncu praznične sezone.
„Purolator trenutno doživljava poremećaj u uslugama zbog lošeg vremena i značajnog povećanja obima“, navodi kompanija u mejlu.
Zamrznute su usluge za neke partnere ove sedmice, navodeći potrebu da se osigura sigurnost zaposlenih i „daju prioritet kritičnim pošiljkama“.
Alternativni kuriri kao što su eShipper i ShipTime deluju kao posrednici između manjih kompanija za e-trgovinu i velikih prevoznika uključujući Purolator i UPS.
Sada je eShipper među kompanijama kojima je privremeno zabranjeno slanje paketa putem UPS-a i Purolatora u vlasništvu kanadske pošte.
U obavestenju koju je eShipper poslao klijentima i koju je dobio The Canadian Press kaže se da „ovi prevoznici neće obrađivati niti premeštati pošiljke“ u roku od 48 sati, počevši od srede.
UPS nije odgovorio na zahteve za komentar.
Privremene zabrane govore o transportnoj mreži koja je napeta do tačke pucanja, s implikacijama za kupce i pošiljaoce — uključujući preko 22.000 klijenata eShippera.
Jedan od njih, kompanija Félix & Norton sa sedištem u Montrealu, koja isporučuje gurmanske kolačiće širom zemlje, kaže da bi zaustavljanje tereta i šire posledice štrajka u poštama mogle koštati kompaniju “cele sezone “.
“Ovo je apsolutno suludo za sve koji čak i ne koriste poštu Kanade”, rekao je glavni operativni direktor Simon Paquin, naglašavajući efekte prestanka rada.
Većina poslovanja Félix & Nortona oslanja se na isporučene kolačiće, a ne na pečene proizvode kupljene u trgovini, što ga stavlja među trgovce koji mahnito traže rešenja.
Veliki prevoznici kao što su Purolator, UPS, FedEx, Canpar i DHL “nisu opremljeni” da pokupe nedostatak koji je ostao nakon štrajka Canada Posta, rekao je Paquin.
“Čujem da su preopterećeni, sve do nakon praznika… više ne možemo čak ni obrađivati narudžbine jer nema dostave.”
Pošta Kanade saopstila je u četvrtak da razmatra nove protivpredloge koje je podneo sindikat koji predstavljaju više od 55.000 poštanskih službenika, koji su napustili posao pre tri sedmice.
Sporne tačke uključuju plate i nastojanje da se proširi na isporuku tokom vikenda, pri čemu se dve strane ne slažu oko toga kako uposliti dodatne radnike.
Pozivi na federalnu intervenciju raste iz poslovne zajednice.
Pošta Kanade je prošle godine obradila 296 miliona paketa, ili skoro 811.000 dnevno. To je velika rupa koju privatni operateri ne mogu začepiti, čak i ako to predstavlja samo 29 % tržišta paketa.
Alternativni špediteri i kuriri su među retkim kompanijama koje su spremne da izvuku korist od jaza na tržištu koji je ostavio strajk kanadske pošte – teritorija koju može imati problema s povratkom nakon dok se ne reši radni spor.
“Samo pokušavamo da budemo u toku”, rekao je Kevin Ham, izvršni direktor Chit Chatsa. Platforma za e-trgovinu je stekla “rekordan broj” klijenata u protekle tri sedmice, rekao je on.
A kada se kapacitet isporuke smanji, cene dostave rastu – tim više u vreme najveće potražnje za praznicima.
Proizvođač čarapa Sheertex sa sedištem u Montrealu rekao je da su alternativni prevoznici, preopterećeni narudžbama, uveli “značajno povećanje cena” na pošiljke.
“Očigledno, mreža koju ima Pošta Kanade nije tako lako zamenjiva. Ali znam da će u brojnim oblastima, Pošta Kanade morati da se bori da povrati ono što je izgubila.”
U međuvremenu, štrajk bi mogao odvratiti kupce od isporuke zbog zaostalih radova i troškova, što dodatno nanosi štetu malim preduzećima.
„Naplatcujemo 80 dolara za slanje poklona od 50 dolara. A oni kažu: ‘To košta više od mog poklona’,” rekao je Timothy Byrnes, direktor Jet Worldwide, firme za dostavu paketa.
Byrnes je rekao da neki prevoznici sužavaju svoje profitne marže u pokušaju da prihvate male pošiljaoce, ali da se cene još uvek ne mogu meriti sa niskim naknadama koje naplaćuje Canada Post.
“Čak i da su korisnici hteli da plate duplu cenu, UPS i Purolator samo kažu: ‘Izvinite, mi imamo samo rezervnu kopiju’.”
SERBIANNEWS/CANADA
Kanađanin skočio na polarnog medveda da odbrani suprugu od napada
Muškarac je skočio na polarnog medveda na krajnjem severu Kanade kako bi zaštitio suprugu od napada, saopštila je policija.
Neimenovani muškarac zadobio je ozbiljne povrede, ali očekuje se da će se oporaviti, navela je policijska služba.
Bračni par je izašao iz kuće oko pet u utorak da bi pronašli njihove pse, kada je medved, koji je stajao na prilazu njihovoj kući, skočio na ženu.
Napad se desio u naselju Fort Severn First Nation, u kojem živi oko 400 ljudi, severno od Ontarija.
„Žena je pala na zemlju, dok je njen suprug skočio na životinju kako bi sprečio napad”, navela je policija u saopštenju.
„Medved je potom napao muškarca, koji je zadobio ozbiljne povrede ruku i nogu koje nisu opasne po život.”
Ubrzo je stigao komšija sa puškom i upucao medveda nekoliko puta.
Životinja se povukla u šumu gde je uginula od zadobijenih povreda.
Muškarcu je potom ukazana lekarska pomoć.
Policija je saopštila da „nastavlja da patrolira područjem kako bi osigurali da nema medveda koji tumaraju po naselju”.
Alisa Mekol, naučnica neprofitne organizacije Polar Bear International, rekla je za Kanadsku radiodifuznu korporaciju (CBC) da polarni medvedi retko napadaju ljude.
Ako se napad desi, to znači da je medved gladan, mlad i da mu nije dobro, rekla je.
Uobičajeno je da se medvedi drže podalje od ljudskih naselja i da više vole da budu uz more loveći foke.
Klimatske promene dovele su do rasta temperature, pucanja leda i polarni medvedi su stoga primorani da potraže hranu na kopnu.
„Ako vas napadne polarni medved, definitivno ne treba da se pravite mrtvi – to je mit”, rekla je za CBC.
„Borite se što duže možete.”
SERBIANNEWS/CANADA
Parizom će ponovo odjekivati zvona Bogorodičine crkve
Posle velike bitke i napora da se sve obnovi, tačno onako kako je bilo, videćemo čuvenu katedralu kao tehnički preciznu, savršeno čistu kopiju, od istih materijala i s istim vitražima
Specijalno za „Politiku”
Pariz – Svečana predaja ključeva obnovljene katedrale Notr Dam crkvenim velikodostojnicima predviđena je za sutra uveče. Predsednik Makron će predati ključeve nadbiskupu grada Pariza, svečanosti će prisustvovati mnogi zvaničnici, kako francuski tako i inostrani, a za njen drugi deo predviđen je muzički program. U nedelju, pak, kada će program biti svečano nastavljen misom, očekuje se 40.000 posetilaca…
A tog dana, 15. aprila 2019. godine, koji je počeo kao i svaki drugi i u kome se na društvenim mrežama od jutra pričalo o datumu rođenja Leonarda da Vinčija, niko nije ni slutio da će u katedrali Notr Dam da bukne plamen. O uzrocima požara niko ne govori. Ankete su dugo bile aktuelne, ali bez konkretnih rezultata. Kažu da je jedan strujni dovod popustio. Neobično da se niko nije upustio da do kraja ispita uzrok tako velikog požara? Jedino je bilo važno da se Notr Dam brzo obnovi i da se ta slika uništene svetinje u crnom dimu što pre zaboravi.
Mislila sam na naše svetinje dok je goreo Notr Dam, gledajući plamen sa svoje terase, a kad sam videla kamene zidove čuvene katedrale u crnini, moja prva pomisao je bila stih Majakovskog: „Izgorelo niko ne zapali”. Stih kazuje da se ugašena strast ne može oživeti, ali svetinje ostaju zauvek. Toliko njih je gorelo kroz vekove, ali i dalje su tu, niko im ništa ne može.
Izgradnja Notr Dama je počela 1163. kada je biskup Moris de Sili ugledao velike krošnje hrastova, kako „dodiruju” nebo i odlučio da sazida takvu crkvu – da i ona „dotiče” samo nebo. On je osvetio prvi kamen i posvetio crkvu Bogorodici. Izgradnja je počela zahvaljujući dobrovoljnim prilozima vernika. Takvo zdanje je bilo nezamislivo za to vreme. A sada vidimo da je zamisao biskupa Morisa de Silija, njegova predana ljubav, ponovo dosledno oživljena, kao velika pobeda. Kada su birani ponovo hrastovi za obnovu Notr Dama birani su baš u kraju gde ih je pre 860 godina birao sam biskup Moris de Sili.
Prošlo je pet i po godina od požara, otvoriće se ponovo velike dveri Notr Dama, kao krila feniksa podići će se svetlost oltara. Posle velike bitke i napora da se sve obnovi, tačno onako kako je bilo, videćemo Notr Dam, kao tehnički preciznu, savršeno čistu kopiju, od istih materijala, istog kamena i s istim vitražima.
Realno je postaviti pitanje zašto je izopšteno naše vreme iz ove rekonstrukcije? Moglo je da bude i tragova našeg vremena na katedrali. Tražimo da saznamo u kojem vremenu je nastalo neko umetničko delo. Tražimo slojeve različitih uticaja u arhitekturi istorijskih spomenika. Analize umetničkih dela se rade da bi se znalo kada su nastala, jer ima tragova „trajanja” i života koji se nataložio vekovima.
Bilo bi bolje da je bilo traga današnjice, kao što je u periodu prethodne velike rekonstrukcije od 1845. do 1864, koju je predvodio arhitekta Ežen Viole de Dik, uklesano to vreme. Veliki toranj visok 169 metara bio je njegova ideja i njegova kreacija. To je veličanstveni nakit kojim je ukrasio Notr Dam. Sve figure koje su danas simbol Notr Dama on je osmislio, nacrtao, po ugledu na Igoovo delo. To znači da je restauracijom Notr Dama uneo mnogo toga novog, što čini deo vremena u kome je živeo. Čak je Svetom Pavlu, pored svih apostola koji krase toranj, dao svoje lice. Život tog vremena je jasno uklesan, Notr Dam živi svoju prošlost kako su je zabeležili Rable, Viktor Igo, slikari Đorđo de Kiriko, Kamij Koro.
Obnova Notr Dama posle požara 2019. počela je konkursom, što znači da su svi imali prava da prelože svoje projekte, ali je definitivno pobedila ideja da se dosledno prekopira Notr Dam, da bi bio u „istorijskom nizu”.
U toj preciznosti biran je kamen za izgradnju Notr Dama, iz registra litoteke, da bi se pronašao baš onaj od koga je katedrala već građena, tačno hemijski proverene strukture. Za obnovu čuvene katedrale upotrebljeno je 1.000 kubnih metara kamena, 2.000 hrastovih stabala baš iz kraja gde je Moris de Sili posekao svoje hrastove za novu konstrukciju krovnog broda. Kad govorimo o brojevima, radilo je njajmanje 500 radnika dnevno, bilo je angažovano 250 preduzeća, uloženo je 845 miliona evra od industrijskih magnata, 340 miliona evra donatora iz 150 zemalja, 700 miliona evra dotacije države, 146 miliona evra donacija preduzeća za renoviranje.
U periodu revolucije 1789 godine, Notr Dam je bio uništen. Sve skulpure, statue vladara bile su istrgnute sa fasade, razbijene u paramparčad, rasturene po trgu oko Notr Dama. Jedan rojalista je kupio sve te skulpture i zakopao ih. Tako su sačuvane i danas mogu da se vide u Muzeju Klini (muzej srednjevekovne umetnosti).
Povodom restauracije Notr Dama otvorena je izložba u tom muzeju „Nek’ kamen govori”. Glave 21 vladara, koje su davno krasile Notr Dam, sada su tu smeštene i svedoče o velikom majstorstvu srednjovekovnih skulptora, koji se udružuju u esnafe i postaju moćni.
Posebna pažnja prilikom renoviranja, da bi sve bilo savršeno isto u svakom smislu, poklonjena je renoviranju vitraža. Pogotovo da boja i staklo, kao i svi detalji budu precizno izvedeni, jer su oni bili veoma oštećeni.
Vitraži su obnavljani u više navrata, kroz istoriju Notr Dama Urađeni su u ateljeu Žana de Šelesa i Pjera de Montroila 1250. godine. Veliki vitraž, rozeta okrenuta jugu, ima 19,5 metara u prečniku. Obnovljen je u 17. veku, posle oštećenja prouzrokovanog težinom. Uzor je bila Sveta kapela koja je bila sagrađena po tipično gotskim kanonima, s jakim pigmentima, dragim kamenjem, kao što je lapis lazuli, materijalima koji su dolazili iz Avganistana. Kapela je izgrađena da se u njoj čuva Hristov venac, koji je Luj doneo iz krstaških ratova. Poslednje renoviranje i instalaciju novih vitraža uradio je već pomenuti arhitekta Viole le Dik 1835. u ateljeu za vitraž Alfreda Gerenta po uzoru na vitraže iz Šartra.
I tako će ponovo zvona Notr Dama odjekivati svom snagom isto kao ranije i još hiljade i hiljade godina pozdravljaće vernike i vladare, putnike, pozdravljaće čitav svet.
Virusi obaraju imunitet
Na njih se često nadovezuju bakterijske infekcije, pa se lekarima javljaju pacijenti s bronhitisom, gnojnom anginom, upalom pluća i sinusa
Gotovo da nema osobe koja se ovih dana ne žali na povišenu temperaturu, kijanje, kašljanje, malaksalost… Kod nekih su problem oboljenja slična gripu, kod nekih respiratorne akutne infekcije i razni drugi virusi, kod nekih se pojavljuju i stomačne infekcije. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, prošle sedmice je u odnosu na prethodnu nedelju registrovan broj obolelih od oboljenja sličnih gripu viši za 8,4 odsto. U poređenju sa istim periodom prethodne sezone nadzora registrovane stope oboljenja sličnih gripu su na nižem nivou.
Broj obolelih od akutnih respiratornih infekcija u Srbiji, na osnovu podataka nadzora prijavljenih putem servisa javnog zdravlja iznosio je 10.980, što je u poređenju sa prethodnom nedeljom porast obolevanja od za 10,8 odsto.
Kako ističe primarijus dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, ovih dana probleme kod pacijenata najčešće izazivaju kovid, grip ili RSV (respiratorni sinacijalni virus). U pitanju je stanje respiratornih bolesti koje imaju gotovo sličnu kliničku sliku, ali ga izazivaju tri različita virusa. Dr Obradović napominje da se kod respiratornog sinacijalnog virusa simptomi pojavljuju postepeno. Najčešće su to upala grla, kijavica, glavobolja, kao i povišena temperatura do 38 stepeni. Ovo oboljenje najviše ugrožava decu i starije od 65 godina. Treba imati na umu da bebe mogu da imaju teškoće sa disanjem.
– Pacijenti nam dolaze sa bolovima u mišićima i zglobovima, govoreći da se osećaju slabo. Javlja im se povišena temperatura koja ide i do 40 stepeni Celzijusa. Od trenutka zaražavanja virusom osoba se oseća loše u roku od dva do 48 sati. Često nam kažu da imaju jaku glavobolju, koja je najviše prisutna u očnim jabučicama. Zvanično novih dijagnostikovanih slučajeva gripa u Srbiji još nema, i dalje imamo samo jedan potvrđen slučaj, ali su za razliku od prethodne izveštajne nedelje u porastu oboljenja slična njemu i respiratorne infekcije. Grip je zarazna bolest koja se prenosi kapljicama koje prilikom kašljanja, kijanja i govora izbacuju zaražene osobe, direktnim kontaktom ili u kontaktu sa kontaminiranim predmetima – kaže dr Obradović.
Ona navodi da je prisutna i korona, koja daje slične simptome, poput povišene temperature, kašlja, malaksalosti, glavobolje…
–Broj zaraženih korona virusom je ponovo u porastu. FLiRT, podvarijanta omikrona koja je trenutno u opticaju širom sveta, veoma se brzo prenosi i zaobilazi stečeni imunitet, bez obzira na to da li je neko preležao kovid 19 ili je bio vakcinisan. Ako neko oseti da ima bolove u zglobovima, da ima blago povišenu temperaturu, bolove u grlu, potrebno je da, ipak, ostane kod kuće, i da odleži nekoliko dana. Ukoliko se jave komplikacije, osoba mora da ode kod lekara. Simptomi korone se javljaju postepeno, za razliku od gripa gde se jave naglo. Obično osoba ima blagu kijavicu, zatim kašalj koji može da bude i suv i sa sekrecijom. Uz to, prisutni su glavobolja, bolovi u kostima i zglobovima, povišena temperatura od 37,5 do 39,5 koja traje četiri do pet dana – ističe dr Obradović.
Naša sagovornica kaže da u slučaju virusnih infekcija treba uzimati lekove za skidanje povišene temperature, medikamente protiv mučnine, da treba jesti pileću supu i piti čajeve od nane i kamilice, kao i konzumirati sveže voće i povrće, ukoliko neko nema dijareju i povraćanje. Važno je da osoba ne ide na posao, kako ne bi bolest prenosila kolegama.
–Virusne infekcije izazivaju veliki pad imuniteta, pa se dešava da se na njih nadovezuju bakterijske infekcije. Tada nam se oboleli javljaju sa bronhitisom, gnojnom anginom, upalom pluća i sinusa. Pacijent tada treba da uradi analizu krvne slike sa takozvanom leukocitarnom formulom, ukoliko je potrebno i rendgenski snimak pluća, pa ako se se dokaže prisustvo bakterijske infekcije onda će im biti propisan antibiotik – dodaje dr Obradović.
Ona savetuje obavezno vakcinisanje protiv gripa, a uz to je bitno da ljudi jačaju imunitet pravilnom ishranom bogatom vitaminima i mineralima, redovnom fizičkom aktivnošću koja je primerena godinama starosti, oboljenjima koje imamo i vremenskim prilikama, ali je važan i dobar san od šest do osam sati.
– Stalno govorim da je važno da „podižemo” nivo pozitivne energije u sebi. Jer je stres okidač za mnoge bolesti. Mi „biramo” stres, a stres „bira” bolest. Možda to nekome deluje čudno, ali je moj stav da osmeh na licu rešava mnoge probleme – zaključila je dr Obradović.
Iskupljenje u Bolonji
Posle poraza u Milanu Crvena zvezda na popravnom ispitu večeras (20.30 časova) protiv Virtusa. – Na treneru Sferopulosu težak zadatak da u kratkom roku razdrma ekipu
Imali su košarkaši Crvene zvezde dosta uspeha ranijih godina na gostovanju u Milanu. Učinkom od pet pebeda na sedam mečeva u čuvenom „Forumu” malo se ko može pohvaliti. Međutim, u sredu veče „crveno-beli“ nisu imali ni promil šanse za trijumf u prestonici mode i umetnosti. Od samog početka utakmice bili su u „minusu“, bez dovoljno energije, ali i želje da stignu i prestignu raspoložene košarkaše Armanija, koji su odigrali jednu od boljih utakmica ove sezone i zasluženo pobedili sa 101:85.
Ekipa koja primi 53 poena za poluvreme, ukupno 101 poen do kraja utakmice nema šta da traži na bilo kom gostovanju u Evroligi. Sam pogled na konačan rezultat jasno govori da je najveći problem bila Zvezdina igra u odbrani. „Udarne igle” Nikola Mirotić i Zek Ledej bili su na svom očekivanom proseku ove sezone i to je nešto šta se moglo preživeti, ali „crveno-bele“ su torpedovali Niko Menion i Fabijan Kozer koji su ubacili 10 „trojki” iz 13 uglavnom otvorenih šuteva.
– Neki naši igrači nisu bili spremni da igraju dobru odbranu. Nismo imali dobre ideje u napadu. Imali smo retke momente kad smo bili dobri, ali kad igraš protiv ovako talentovanog tima, ne možeš ništa više da uradiš – istakao je trener Crvene zvezde Janis Sferopulos ne želeći m da upire prstom u krivce za poraz u Milanu.
Usledilo je i dodatno objašnjenje, zašto je u odbrani „crveno-belih” duvalo na sve strane:
– Znali smo da je Olimpija u dobroj formi, imali su tri uzastopne pobede i igraju jako dobro u poslednje vreme. Bilo nam je bitno da se borimo u odbrani, da pokušamo da ih sprečimo. Želeli smo da budemo jako fokusirani defanzivno, to nije bilo dovoljno, neki igrači nisu bili koncentrisani i primali smo lake poene. Olimpija je bila dosta bolja, nismo mogli da ih zaustavimo. Bili smo dosta spori u napadu, očekujem da će ubuduće igrači biti više spremni da igraju ovakav tip utakmica – zaključio je grčki stručnjak.
Samokritičan prema sebi, ali i saigračima bio je i iskusni Nikola Kalinić.
– Loše smo počeli utakmicu, nismo bili dovoljni agresivni. Nisu oni ništa novo pokazali, igraju tako već nekoliko prethodnih utakmica. Jednostavno nismo pronalazili dobre opcije u napadu, ali nisu nas iznenadili. To je uticalo da prestanemo da igramo odbranu što je uglavnom recept za katastrofu.
Vremena za veliku analizu nema previše. Košarkaše Crvene zvezde već večeras od 20.30 časova u 14. kolu Evrolige čeka duel sa Virtusom u Bolonji. Na treneru Sferopulosu je zadatak da u kratkom roku razdrma i motiviše ekipu koja će popraviti utisak iz Milana.
– Sigurno je da nas je poraz u Milanu pogodio, ali on treba da nam bude motivacija za nastavak. Ne smemo da upadamo u letargiju, želimo da se izdignemo iznad ove situacije, nema boljeg podsticaja od ovako teškog poraza. Imamo priliku da popravimo sliku protiv Virtusa. Moramo da ostavimo iza sebe prošlu utakmicu i pokažemo svima da možemo da se uzdignemo iz teških trenutaka – istakao je Zvezdin krilni centar Majk Daum.
Virtus smenio trenera
Posle poraza od Albe na svom terenu u prošlom kolu rastali su se Luka Banki i Virtus. Tim iz Bolonje je poslednji na tabeli sa samo dve pobede posle 13 kola i rastanak sa iskusnim trenerom bio je neminovan.
Utakmicu protiv Crvene zvezde vodiće Bankijevi pomoćnici Nenad Jakovljević i Danijele Parente, a kao trajno rešenje pominju se srpski stručnjaci Aleksandar Đorđević koji je već bio na klupi Virtusa i Saša Obradović, kao i Crnogorac Duško Ivanović.
Teodosić isključen na jubileju
Miloš Teodosić je protiv Armanija odigrao 300. utakmicu u Evroligi. Vredan jubilej neće pamtiti po dobru ne samo zbog poraza Crvene zvezde, već i sopstvenog isključenja zbog rasprave sa sudijama u finišu meča.
Iskusni plejmejker debitovao je u Evroligi još 2007. u dresu Olimpijakosa. Igrao je je pored Crvene zvezde još za CSKA i Virtus.
Rekorder po broju nastupa u Evroligi je Kajl Hajnc sa čak 425 odigranih utakmica.
U subotu otkrivanje spomenika Dragoslavu Šekularcu na stadionu Crvene zvezde
Spomenik legendarnom fudbaleru Crvene zvezde Dragoslavu Šekularcu svečano će biti otkriven u subotu pred prvenstvenu utakmicu sa Tekstilcem, saopštio je danas beogradski klub.
Drugoj „Zvezdinoj zvezdi” spomenik će biti otkriven u subotu od 15.45, dok je utakmica 18. kola Superlige Srbije između Zvezde i Tekstilca na programu od 17.00 na stadionu „Rajko Mitić”.
„Posle postavljanja spomenika prvoj ‘Zvezdinoj zvezdi’ – Rajku Mitiću, sedam godina kasnije u čast izuzetne ličnosti, fudbalskog majstora svetske klase, biće svečano otkriven spomenik i drugoj ‘Zvezdinoj zvezdi’ – Dragoslavu Šekularcu. Spomenik će biti postavljen na zapadnoj strani Marakane, u neposrednoj blizini Red Star šopa”, navodi se u saopštenju kluba, prenosi Beta.
Iz Zvezde su dodali da je spomenik izradila Livnica Jeremić, a da je delo akademskog vajara Toma Komatine.
Šekularac, koji je poznat i pod nadimkom „kralj driblinga”, rođen je u Štipu 8. novembra 1937. godine, a umro je u Beogradu 5. januara 2019. godine.
Za Zvezdu je nastupao na 369 utakmica i postigao 115 golova. Sa crveno-belima je osvojio pet titula prvaka Jugoslavije i tri titule u Kupu. Kao trener je sa Zvezdom u sezoni 1989/90 osvojio „duplu krunu”, napravivši tim koji je sledeće godine osvojio titule prvaka Evrope i sveta.
Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je srebrne medalje na Olimpijskim igrama 1956. godine u Melburnu i na Evropskom prvenstvu u Francuskoj četiri godine kasnije.
Jokić: O rekordima ćemo pričati kad završim karijeru, svakako da je to lepa stvar
KLIVLEND – Srpski košarkaš i član Denvera Nikola Jokić izjavio je danas povodom 139. tripl-dabla u NBA ligi da će o rekordima pričati kada završi karijeru, kao i da je to jedna veoma lepa stvar.
Košarkaši Denvera poraženi su jutros od Klivlenda rezultatom 126:114, a Jokić je na tom meču došao do 139. tripl-dabla i tako izbio na treće mesto večne liste igrača sa najviše ovakvih učinaka u istoriji NBA lige. On je pretekao Medžika Džonsona i sada se ispred njega nalaze Oskar Robertson sa 181 i Rasel Vestbruk sa 200 tripl-dablova.
„To je nešto o čemu ćemo pričati kad završim karijeru, sada ni ne razmišljam o tome. Svakako je to sjajno i jedna veoma lepa stvar”, rekao je Jokić posle meča, prenose američki mediji.
On je naveo da je Oklahoma relativno lako došla do pobede i dodao da Denver još uvek traži svoju igru.
„Pogodili su mnogo trojki, u tome su dobri, najbolji su u NBA ligi. Nismo mogli da nađemo otvorene šuteve, svaki koš koji smo dali, dali smo ga teško. Oni su imali otvorene šuteve, mi nismo. Ne znam zašto sam promašivao neke lake šuteve, možda sam samo forsirao. Posle 20 utakmica bi trebalo da znamo ko smo i šta treba da radimo. Nekad izgledamo dobro, a nekad samo prestanemo da igramo kako treba i izgledamo loše”, dodao je Jokić, prenosi Tanjug.
Denver se nalazi na osmom mestu na tabeli Zapadne konferencije NBA lige sa 11 pobeda i devet poraza.
Bitkoin u usponu: Prva kriptovaluta probila granicu od 100.000 dolara
Bitkoin je danas po prvi put probio magičnu granicu od 100.000 dolara, a tržišna kapitalizacija samo ove kriptovalute preskočila je dva biliona (dve hiljade milijardi) dolara.
Na novi bum kriptovaluta uticale su prema mišljenju stručnjaka političke prilike, ali i institucionalno prihvatanje kriptovaluta.
Marko Bogdanović, marketing menadžer prve kriptomenjačnice u Srbiji ECD, kaže da su do ovakvog skoka od 68.000 do preko 102.000 dolara za mesec dana dovela globalna dešavanja na političkoj sceni.
„Možemo reći da je ovaj rast do nove najviše istorijske cene kulminacija brojnih događaja u proteklom periodu, ali i potvrda njegove vrednosti. Iako možemo da se vratimo u prošlost i da pogledamo godine u kojima je promena bila više od 1.300 odsto kao 2017, dovoljno je pogledati dešavanja iz ove godine. U SAD su odobreni bitkoin ETF-ovi (exchange-traded fund) za institucionalne investitore. Videli smo halving, odnosno prepolovljavanje nagrade za bitkoin rudare. Cena bitkoina se u martu prvi put vratila na do tada najvišu istorijsku vrednost nakon 2021. Naravno, tu je i izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. On je nastupio kao veliki pobornik kriptovaluta i izneo brojna obećanja koja idu na ruku svima koji poseduju ili planiraju da ulažu u bitkoin. S druge strane, i stav Rusije, odnosno Vladimira Putina, prema kriptu takođe je smekšao“, kaže Bogdanović.
Ranije ove nedelje, 2. decembra, razvojna firma MicroStrategy najavila je još jednu kupovinu 15.400 bitkoina za 1,5 milijardi dolara po ceni od 95.976 dolara po BTC-u.
Istog dana, firma koja se bavi kopanjem bitkoina MARA Holdings, koja je kotirana na berzi, objavila je predloženu privatnu ponudu konvertibilnih novčanica od 850 miliona dolara. Prikupljena sredstva će se koristiti za kupovinu dodatnih bitkoina.
Krajem novembra, legendarni finansijski analitičar i suosnivač kompanije za finansijska istraživanja Fundstrat, Tomas Li, izjavio je da veruje u mogućnost da u narednih 12 meseci bitkoin dostigne cenu od 250.000 dolara, preneo je U.Today, portal specijalizovan za kripto valute i blokčejn tehnologiju.
Isti izvor je ranije ove godine objavio da je Li procenio da do kraja ove godine cena bitkoina ima potencijal da pređe 100.000 dolara.
Što se tiče budućih projekcija kretanja kriptovaluta, Bogdanović ističe da cena bitkoina oscilira i promene na dnevnom nivou su nešto na šta se većina vlasnika već navikla.
„Važno je naglasiti da ako pogledamo istorijsku vrednost, kad god da ste kupili Bitkoin bilo je pravo vreme, odnosno svi vlasnici su sada u plusu, bez obzira na to kada su počeli da ulažu. Nezahvalno je davati konkretne prognoze, ali mnogi analitičari očekuju nastavak rasta na duže staze, gde se milion dolara posmatra kao dugoročni cilj. Kratkoročno, mnogi će posmatrati dešavanja u SAD i dalji razvoj situacije nakon što Donald Tramp zvanično postane novi predsednik“, smatra on.
Najvažniji faktor kod određivanja cene je, prema rečima Bogdanovića, kao i kod druge imovine, ponuda i tražnja.
„Kako sve više velikih investitora ulazi u svet kriptovaluta, a pomenuta nagrada za rudarenje se smanjuje, ponuda će biti sve manja što utiče na rast cene. Takođe, institucionalno prihvatanje i podrška koju bitkoin dobija u međunarodnoj zajednici takođe pozitivno utiču na tržište. S druge strane, nepovoljna dešavanja poput zabrana u nekim državama ili bankrot određenih kripto kompanija izazivaju nepoverenje kod nekih korisnika i negativno utiču na reputaciju bitkoina“, zaključuje on.
Nikada ne sipajte kafu u ključalu vodu – izbegnite grešku koju svi prave
