Godine neodgovornosti i javašluka ostavile su trag u Humskoj. Sanacija neće biti ni brza, ni laka, ni jednostavna. Mesec i kusur dana je prošlo otkako je Privremeni organ došao u Partizan, opipljivi rezultati se čekaju, no po pitanju jednoga kurs je zauzet.

Nema druge Partizanu nego da se osloni na mladost. Da se okrene proizvodnji, da forsira mlade igrače, ali i trenere. Usaglasili su se oko toga Predrag Mijatović i Danko Lazović, najbliži saradnici Rasima Ljajića.

Okolnosti diktiraju strategiju. Da su bile drugačije, možda bi se i ona razlikovala. Ovako, crno-beli će se u narednom periodu podrediti stvaranju i radu sa mladima. Što, opet, ne znači da će biti lišeni velikih ambicija.

“Pozdrav iz Humske, ispred Radne grupe Danko Lazović i ja smo zaduženi za sportski projekat novog Partizana. U viziji tog Partizana ključna je transparentnost, iskrenost i kredibilitet. Više puta sam kroz javne nastupe isticao da je ta utakmica protiv Čukaričkog bila jako emotivna za mene – vratio sam se u Partizan i prvi put doživeo jaku emociju videvši da je na stadion došlo 20.000 ljudi, koji su bili spremni, a i dalje su, da podrže Partizan. Međutim, najsrećniji momenat je poslenja utakmica u kojoj smo pobedili. Ne zbog rezultata, koji je uvek važan, nego zbog poruke koju smo poslali, a ona je vrlo jasna: mladosti treba dati šansu. Na toj utakmici debitovalo je nekoliko naših mladih igrača, i to su uradili na najbolji mogući način. To je onaj put o kome smo govorili, to je pravi put i ovom trenutku, možda, i jedini put koji imamo u pravljenju novog Partizana”, rekao je Predrag Mijatović.

Otišao je Savo Milošević drugog dana decembra, klupa je ostala upražnjena, a Privremeni organ je za privremenog trenera odabrao Marka Jovanovića. Dobio je vruć krompir u ruke, ali je posao odradio više nego dobro, jer je Partizan u delikatnoj situaciji dobio niški Radnički.

“Moram da istaknem da nas je ostavka šefa stručnog štaba samo dva dana pred utakmicu dovela u situaciju da moramo da reagujemo jako brzo. U nezavidnoj situaciji u kojoj smo se našli morali smo da donesemo stratešku odluku koja nije nimalo laka – ukazati poverenje mladim trenerima iz našeg sistema. Ovom prilikom želim da im čestitam na briljantno obavljenom poslu. Videla se posebna energija, a ono na šta sam posebno ponosan jeste da smo utakmicu završili sa četiri mlada igrača, ispod 20 godina, od kojih su dvojica debitovali”.

Marko Jovanović će još jednu utakmicu (nedeljna protiv pančevačkog Železničara) biti u ulozi vršioca dužnosti prvog trenera Parnog valjka, a Predrag Mijatović istakao je da su imena koja su isplivala prethodnih dana, u ovom trenutku, nisu realna.

“Javnost interesuje ko će biti trener Partizana. S obzirom na to u kakvoj situaciji se nalazi Fudbalski klub Partizan, prvenstveno mislim na finansijsko-ekonomsku situaciju, sve opcije koje se pojavljuju u štampi ovih dana su potpuno nerealne. Budite sigurni da će svaka odluka koja bude doneta biti u interesu Fudbalskog kluba Partizan. Ovom prilikom bih istakao još dve jako važne stvari. Prva je maksimalna podrška našem mladom stručnom štabu koji je pokazao da zna šta radi. I druga, po meni važnija stvar, jeste ono što želim da poručim našim navijačima: bez vas ne možemo da idemo napred, vi ste ono što nama sada treba. Vaša podrška, vaše navijanje i sve ono što nosite u srcima, da bi ovaj Partizan krenuo pravim putem”, poručio je Predrag Mijatović i za kraj uputio poziv navijačima da i u nastavku sezone, bez obzira na sve nedaće, bodre Partizan:

“Koristim ovu priliku da pozovem naše navijače da dođu u što većem broju i daju vetar u leđa mladom stručnom štabu i mladom timu. Za Partizan!”

Četvrtinu iz snova su odigrali košarkaši Crvene zvezde protiv Virtusa. Nešto najbliže perfekciji što može da bude. I nešto što zaslužuje poseban pomen i večno sećanje. I što im je naposletku donelo veoma važnu pobedu u Bolonji (87:94). Što je važnije od svega drugog. Crveno-beli su u poslednjih deset minuta ubacili rekordnih 37 poena kojim su uspeli da nadomeste dvocifreni zaostatak i da se sa italijanske mini-turneje vrate sa pozitivnim obrisima.

Nije izgledalo da će tako da se završi kada je domaćin na nešto manje od sedam minuta do kraja stigao do plus deset. Nisu bili dobri izgledi čete Janisa Sferopulosa. Međutim, od TV tajm-auta koji je usledio pa do samog kraja, Zvezda je odigrala na nivou koji je najbliži savršenstvu. I koji nije viđen ni u najubedljivijoj partiji u sezoni protiv minhenskog Bajerna.

Serijom 14:5 kojom su dirigovali nadahnuti Ajzea Kenan i energični Jago Dos Santos, aktuelni šampion Srbije i regiona je došao do potpunog egala, da bi preostala tri minuta utakmice obeležili Filip Petrušev i Nikola Kalinić trojkama koje će dugo da se pominju. I koje su zaokružile preokret beogradskog tima.

“Znači trojka, znači i pobeda. Drago mi je što sam pogodio, mada nisam zadovoljan svojim igrama u prethodnom periodu. Trebalo mi je, ali i svima nama da prelomimo jednu utakmicu i da se dignemo. Posle derbija i Armanija smo počeli malo da sumnjamo, ali sada je sve u redu. Imamo 7-7, moglo je i bolje, ali smo većinu utakmica igrali u gostima”, rekao je Kalinić nakon meča.

Ono što je bilo drugačije u odnosu na mečeve sa Realom u Madridu, Olimpijom u Milanu pa i večitim derbijem, jeste što se ekipa nije predala u trenucima kada je imala ogroman zaostatak i kada se činilo da izlaska iz ponora nema.

“Nismo odustajali ni u jednom momentu, ni na minus deset, sedam minuta pre kraja. Nastavili smo da igramo, verovali da možemo da pobedimo i to se obično vrati. Nismo odustali i bili smo nagrađeni, tako da je sjajan osećaj pobediti. Drago mi je i zbog partija Mitrovića i Kenana. Luka i ja smo drugari. Trenira dobro, radi sve kako treba, ali desi se da uđeš u lošu seriju, promašiš neke zicere. Bitno je samo nastaviti sa radom, pre ili kasnije se to vrati. Sjajan je centar, znači nam. Što se Kenana tiče, ne znam zašto je iko iznenađen. Čovek je dobar šuter, igrao je godinama u NBA, ima sjajnu reputaciju”, naglasio je Kalinić.

Kada bi svaka četvrtina bila kao poslednja u Bolonji, to bi bila svilena pesma za crveno-bele. Nije to realno, naravno, ali taj nivo zalaganja, požrtvovanosti, hrabrosti i pre svega to što niko u timu nije odustao od pobede nešto je što se posebno ceni.

Da biste imali jasniju sliku koliko je poslednja četvrtina bila dobra, tim sa Malog Kalemegdana gotovo da nije promašio. Za dva je šutirao 7/7, sa linije za tri poena 5/8, dok slobodna bacanja 8/9! Veličanstveno. Na sve to još osam podeljenih asistencija i samo jedna izgubljena lopta. Onda i ne treba da čudi što su odigrali jednu od najboljih četvrtina u istoriji elitnog evropskog takmičenja.

Samo šest poena im je nedostajalo da izjednače evroligaški rekord po broju poena u jednoj četvrtini. Madridski Real je još u martu 2010. godine protiv Makabija za deset minuta ubacio 43 poena. Takođe, pre četiri sezone je Albi isporučio 41, dok se na toj listi dostignuća nalazi i Partizanovih 40 poena datih upravo Madriđanima u prvoj četvrtini u porazu od pre dve sezone (105:97).

“Jako bitna pobeda za nas, iako nismo izgledali svih 40 minuta kao što smo želeli. Bilo je bolje nego protiv Milana i igrali smo pametnije. Nismo se predavali. Ovakve utakmice mogu da nas dignu i udruže još više. Uprkos tome što smo gubili deset razlike, verovali smo i tako gradimo naš karakter”, napomenuo je Filip Petrušev koji je zajedno sa Kenanom i Mitrovićem postigao 67 od 94 poena svog tima.

Mogao bi meč u Bolonji, tačnija njegova završnica da ima mnogo bitniji uticaj na igru Crvene zvezde. I te kako bi valjalo da tako bude. Da im povrati uljuljkanu veru. U to je uveren i Petrušev.

“Voleo bih da znam šta je razlog naše nekonstantnosti. Mislim da smo se opustili. Neki porazi su nas poremetili, ali uveren sam da nije ništa fizički, nego da je do glave i da ovakve utakmice mogu sve da isprave.”