Matica srpska, najstarije kulturno, književno i naučno društvo Srba, jedinstvena institucija srpske istorije i kulture, osnovana je 16. februara 1826. u Pešti. Pošto su 1822. uglavnom zbog finansijskih nedaća, ugašene bečke Novine serbske, njihov urednik Dimitrije Davidović, pritisnut okolonostima, spas je potražio kod knjaza Miloša, prenosi Tanjug.

Među učenijim Srbima vidna je bila svest da postoji potreba osnivanja novog srpskog glasila, a ideje te vrste iskazivali su Lukijan Mušicki, Georgije Magarašević, Jovan Hadžić.

Novosadski profesor Magarašević je u tom smislu pisao juna 1823. Jovanu Hadžiću (Milošu Svetiću) u carski Beč, gde se ovaj u to vreme školovao. Tu negde nalaze se prvi nagoveštaji nastanka potonjeg Letopisa, iz čijeg okrilja će nastati Matica srpska.

Prvu svesku Georgije Magarašević, prvi urednik, pripremio je do maja 1824. kada je njeno štampanje odobrila nadležna cenzura. Prvobitno je nazvan Serbska letopis, izvesno po uzoru na onovremenu nemačku periodiku.

Na prvoj svesci, štampanoj u Budimu, iako ga je Magarašević izvesno pripremio u Novom Sadu, stajala je 1825. godina. Objavljen je pritom ambiciozan program, namere praćenja književno naučnog rada ne samo Srba nego širom slovenskog sveta, takođe i obaveštenje da će izlaziti četiri sveske godišnje.

Ta prva sveska, tada se govorilo častica, sadržala je i pohvalu srpskom jeziku iz pera Jakoba Grima. Časopis je međutim, iako ocenjen kao kvalitetan, bio na krhkim osnovama. Već septembara te 1825. novosadski knjižar, izdavač i knjigovezac, Konstantin Kaulici, sin izdavača Damjana Kaulicija, nagovestio je obustavu mladog časopisa. Inače nevelika, srpska čitalačka publika bila je oštro podeljena oko uređivačke politike.

U pozadini se nalazio dublji spor najviše na temu reformskih ideja Vuka Karadžića. Pretplatnika, prenumeranata, bilo je malo. U uvodniku prve sveske za 1826. godinu Jovan Hadžić objavo je proglas, u kome je stajalo: „Evo ti, počitajemi i predragi Rode, Letopisa Srbskog. Tebi podnosi sa ljubavlju punim žarom Matica Srbska, koja je Tebe radi i Tvoje slave radi postala, za Tebe radi, za Tebe diše”. Bila je to prva objava postojanja Matice. Kaulicijeva najava septembra prethodne godine imala je za posledicu okupljanje rodoljuba namernih da pomognu opstanak časopisa. Tako je, oko Letopisa, i sa ciljem da se on podrži, izrasla Matica srpska. Boljestojići Srbi iz Budima i Pešte, tada još uvek dva grada, a bilo ih je uspešnih trgovca, advokata, senatora, beležnika, činovnika, organizuju se potom s ciljem osnivanja društva koje bi bilo potpora Letopisa. Istaknutu ulogu imao je Josif Milovuk, peštanki trgovac, rodom iz Trpinje u Sremu.

Trgovao je uglavnom tekstilom, a onda i hartijom i sličim materijalima. Nekako baš u to vreme, 1825. godine, u Pešti je odlukom Državnog sabora Ugarske utemeljeno Mađarsko učeno društvo, potonja Akademija nauka. Bio je to uzor, najbliži primer šta valja činiti.

Uobličivši plan ustrojstva Matice, Milovuk okuplja Gavrla Bozitovca, takođe trgovca, Andriju Rozmirovića, Jovana Demetrovića, Petra Rajića, Đorđa Stankovića. Svi su bili poslovni ljudi. Već januara 1826. Milovuk se u tom smislu usaglasio sa Jovanom Hadžićem, tada mladim doktorom prava, koji se od jeseni prethodne 1825. nalazio u Pešti gde je polagao završni ispit.

Svi okupljeni prlikom zasnivanja Matice darivali su po 40 forinti u srebru. Bio je to osnivački ulog koji omogućio utemeljenje Matice srpske. Oni su to prvobitno nazivali članarina. Već prilikom osnivanja, 16. februara 1826. gledano po gregorijanskom kalendaru, odlučeno je da će se kao dan Matice srpske obeležavati Sveti Sava, 27. januar. Valja pomenuti, potrebu zasnivanja nacionalno kulturnog društva Srba, pre svega s ciljem pomaganja knjizevnog stvaralaštva, izrazio je prethodno, još 1805. mitropolit karlovački Stefan Stratimirović.

Potom oko 1820. na tome je insistirao Lukijan Mušicki, takođe izuzetan intelektualac, znalac klasičnih jezika poput Stratimirovića, potonji vladika. Sam Hadžić je istovetnu ideju izrazio tokom školovanja u Beču.

 Postojala je od septembra 1812. saglasnost cara Franca da se „narodu srpskom, radi njegova prosvećivanja, osnuje fond za štampanje i korisno rasprodavanje knjiga dobrih pisaca, a od njegovih budućih prihoda da se štampaju klasične knjige i zasluzni pisci nagrađuju”. Bila je to carska saglasnost za rad na tom polju univerzitetske štamparije u Budimu.

Ovako izražena, volja zvaničnog Beča omogućila je legalno utemeljenje Matice srpske februara 1826. godine. Jovan Hadžić (1799 – 1869) znan i po književnom pseudonimu Miloš Svetić, bio je pravnik, pisac, prevodilac.

Izdanak ugledne i dobrostojeće kuće, rođen je u Somboru. Ostvario je zavidnu karijeru, bio senator u Novom Sadu. Pored drugog autor je i Srpskog građanskog zakonika objavljenog u Knjažeskoj knjigopečatnji 1844. Prevodio je autore klasične starine, kao Homera, Vergilija, Horacija, ali i Getea ili Šilera. Josif Milovuk (1787 – 1850) tvorac Matice srpske, bio je trgovac, najviše tekstilom. Rođen je u Trpinji u Zapadnom Sremu, a u vreme zasnivanja Matice već je duže od decenije živeo i radio u Pešti.

Držao je takođe knjižaru, bavio se izdavaštvom, prikupljao prenumerante recimo Vuku Karadžiću.

Očigledno, taj deo njegovih aktivnosti nije bio motivisan zaradom nego patriotskim i prosvetnim motivima. Georgije Magarašević (1793 – 1830) novosadski gimnazijski profesor, rođen je takođe u Sremu, u Adaševcima. Prvu svesku Letopisa pripremanu verovatno i 1823. objavio je krajem 1824, za narednu 1825. Letopis matice srpske održao se do danas, postoje navodi da je reč o najstarijem književnom časopisu uopšte.

Magarašević ga je pripremao i uređivao u Novom Sadu, gde je radio u gimnaziji, a štampan je u Budimu. Ime je prilagođavano vremenom, ali je sve vreme sadržao u imenu Letopis. Osnivači Matice srpske odmah su nameravali da podrže širu prosvetnu delatnost, najviše objavljivanjem i drugih nacionalno, prosvetno i kulturno korisnih publikacija.

Potom, kako je Matica rasla, sledile su stipendije, i šira podrška naučnom i kulturnom radu, sve do naših dana. Matica je, od samog zasnivanja, imala dobrotvore koji su tim putem pomagali svom narodu. Najveći su u ranoj fazi bili grof Sava Tekelija, koji je osnovao i prosvetni zavod nazvan po njemu, i knjaz Miloš Obrenović. Do 1864. godine Matica srpska nalazile se u Pešti, gde je osnovana, potom je preseljena u Novi Sad, koji izrasta u vodeće središte srpske kulture. Posle revolucionarnih događanja 1848/49 Novi Sad, koji je tada strahovito stradao, inače izrastao kao srpsko naselje nasuprot Petrovaradina u kojem stanovanje Srbima nije bilo dozvoljeno, počinje se nazivati Srpska Atina. Paralelno, Pančevo je, kao graničarska, vojnička varoš, prozvano Srpska Sparta, zbog herojskog držanja 1848/49.

Sve druge matice slovenskih naroda nastale su vremenom po uzoru na Maticu srpsku.

Česi su 1831. godine osnovali Maticu češku. U Zagrebu je 1842. osnovana Matica ilirska, 1862. u Zadru Matica dalmatinska, 1864. u Ljubljani Slovenska matica. Matica Lužičkosrpska osnovana je 1847, Galičko ruska 1848, Poljska 1882, Bugarska 1909. U Dubrovniku je te 1909. osnovana takođe Dubrovačka Matica srpska.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao je danas 87 zaslužnih pojedinaca i institucija na svečanoj ceremoniji povodom Sretenja – Dana državnosti u Palati Srbija.

Ordenom srpske zastave prvog stepena odlikovan je ministar spoljnih poslova Republike Azerbejdžan Džejhun Bajramov za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Azerbejdžan.

 Ordenom srpske zastave prvog stepena odlikovan je i šef Slobodarske partije Austrije u Evropskom parlamentu Harald Vilimski – za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Austrije, prenosi Tanjug.

Ordenom srpske zastave drugog stepena odlikovan je guverner Jonskih ostrva Janis Trepeklis, koji godinama nesebično pruža podršku srpskoj zajednici na Krfu, kao i Republici Srbiji, a naročito je to činio tokom NATO bombardovanja – za istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Grčke.

Sretenjskim ordenom prvog stepena, predsednik Srbije odlikovao je Akademika Miodraga Mateljevića, srpskog matematičara, redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti i redovnog profesora Matematičkog fakulteta u Beogradu, stručnjaka za kompleksnu analizu u kojoj je postigao značajne rezultate na svetskom nivou. Osnivač je i rukovodilac seminara za Kompleksnu analizu od 1991. godine – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u sistemu obrazovanja i nauke, posebno u oblasti matematike.

Vučić je odlikovao i prof. dr Simu Avramovića, pravnika, profesora emeritus i bivšeg dekana Pravnog fakulteta u Beogradu, ambasadora Republike Srbije pri Svetoj Stolici, člana Evropske akademije nauka i umetnosti, kao i Srpskog naučnog društva i Centra za međureligijski i međukulturni dijalog, nosioca ordena  pape Pija IX, najvišeg odlikovanje koje Vatikan dodeljuje laicima kao papski viteški orden – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u sistemu obrazovanja, posebno u oblasti pravnih nauka.

Među dobitnicima su i prof. dr Slavko Gordić, profesor emeritus Univerziteta u Novom Sadu, pisac, književni kritičar, esejista čije su knjige prevedene na brojne jezike, dugogodišnji glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske – za naročite zasluge u očuvanju i promociji kulturne baštine srpskog naroda, posebno u oblasti književnosti, kao i prof. dr Nebojša Arsić, rektor Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u naučnoj i prosvetnoj delatnosti.

Orden su dobili i prof. dr Dragan Životić, profesor u penziji sa izuzetnom sportskom karijerom, član reprezentacije Jugoslavije čiji su sportski uspesi obeležili epohu jugoslovenske atletike, a kao univerzitetski profesor i naučnik doprineo razvoju sportskog menadžmenta i nauke o sportu – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti sporta, kao i prof. dr Sreto Tanasić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Nišu, lingvista, filolog, dopisni član Srpske akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika i naučni savetnik i nekadašnji direktor Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti – za naročite zasluge u javnim i prosvetnim delatnostima, posebno u oblasti lingvistike.

U ime Subotičke biskupije, za doprinos razvoju duhovnog života katoličkih vernika u Republici Srbiji, međuverskog i međuetničkog sklada, orden je primio biskup subotički monsinjor Ferenc Fazekaš.

Osnovna škola “Sveti Sava”, Pirot – dobila je orden za naročite zasluge u prosvetnoj delatnosti, povodom 200 godina postojanja, a orden je primila direktorka Mirjana Rančić.

Matična biblioteka “Ljubomir Nenadović”, Valjevo, orden je dobila za naročite zasluge u prikupljanju i očuvanju književnog fonda od istorijskog i kulturnog značaja za Republiku Srbiju i njene građane, u radu koji traje gotovo dva veka, a primila ga je direktorka Violeta Milošević.

Opšta bolnica Pančevo dobila je orden za naročite zasluge u zdravstvenoj delatnosti povodom 195 godina rada, a orden je primio direktor Slobodan Ovuka.

Za naročite zasluge i postignute rezultate u javnom poštanskom saobraćaju, povodom 185 godina postojanja, orden je dobilo Javno preduzeće Pošta Srbije, a orden je primio vršilac dužnosti direktora Zoran Anđelković.

Orden je uručen Državnoj revizorskoj instituciji koja je, prema Izveštaju o SIGMA oceni principa javne uprave, najbolje ocenjeni organ u Republici Srbiji, koji se sa ostvarenih 91 od ukupno 100 bodova nalazi na liderskoj poziciji i među vrhovnim revizorskim institucijama regiona Zapadnog Balkana, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane povodom obeležavanja 180 godina postojanja i rada. Orden je primila potpredsednica Saveta Državne revizorske institucije Marija Obrenović.

 Narodna biblioteka “Jovan Popović”, Kikinda dobila je orden za naročite zasluge u prikupljanju i očuvanju književnog fonda od istorijskog i kulturnog značaja za Republiku Srbiju i njene građane, povodom 180 godina postojanja, a primila ga je vršilac dužnosti direktora Dunja Brkin Trifunović.

Narodnoj banci Srbije dodeljen je orden za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema, povodom 140 godina rada, a orden je primila guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Zadružni savez Srbije dobio je orden za naročite zasluge u oblasti razvoja zadrugarstva u Srbiji, povodom 130 godina od osnivanja, a primio ga je predsednik Nikola Mihailović.

Orden za naročite zasluge i postignute rezultate u oblasti sporta, povodom 100 godina odbojke u Republici Srbiji, dobio je Odbojkaški savez Srbije, a orden je primio predsednik Đula Mešter.

Sretenjskim ordenom drugog stepena odlikovani su Manastir Sveta Petka, Izvor – za poseban doprinos na polju humanitarnog i dobrotvornog rada naročito brizi o licima sa smetnjama u razvoju, a orden je primila igumanija manastira mati Marija.

 Odlikovan je i Manastir Novo Hopovo u kom je svoje bogato obrazovanje stekao i u njemu se zakaluđerio naš prosvetitelj Dositej Obradović – za očuvanje i razvoj duhovnog, kulturnog i književnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda. Orden je primio nastojatelj manastira arhimandrit Pavle.

Muzička škola “Stevan Hristić”, Gnjilane-Stanišor orden je dobila za naročite zasluge u oblasti muzičke umetnosti, kulturnom i pedagoškom radu, a primio ga je direktor Aleksandar Tošić.

Privredno društvo Prosvetni pregled d.o.o. dobilo je za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane povodom 80 godina rada u oblasti novinarstva i izdavačke delatnosti, a orden je primila direktorka Olja Ćorović.

 Novinsko-izdavačka ustanova “Hlas ljudu”, informativno politički nedeljnik, čuvar slovačke tradicije, kulture, običaja i jezika – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane, a povodom 80 godina rada u oblasti novinarstva i izdavačke delatnosti, orden je primila direktorka Milana Arnjaš.

Narodni muzej Šumadije u Kragujevcu dobio je orden za naročite zasluge u oblasti muzejske umetnosti povodom 75 godina postojanja, a primila ga je vršilac dužnosti direktora Katarina Babić.

Institutu za higijenu i tehnologiju mesa Beograd uručen je orden za naročite zasluge u oblasti prehrambene industrije, povodom 70 godina rada, a orden je primila direktorka Vesna Đorđević.

Sretenjskim ordenom trećeg stepena odlikovani su Sretenjski manastir u Moskvi, duhovno utočište Srba u Rusiji za izuzetan i aktivan doprinos učvršćivanju duhovnih i prijateljskih odnosa srpske i ruske pravoslavne crkve i dvaju naroda, a primio ga je jeromonah Ignatije.

 Rudarski institut Beograd odlikovan je za naročite zasluge i postignute rezultate u oblasti rudarstva, povodom 65 godina postojanja, a orden je primio direktor Milinko Radosavljević.

Opštinskoj biblioteci “Petar Petrović Njegoš”, Medveđa uručen je orden za naročite zasluge u prikupljanju i očuvanju književnog fonda, povodom 60 godina postojanja, a primila ga je direktorka Tijana Pejić.

 Galerija savremene likovne umetnosti “Sićevačka kolonija”, Niš odlikovana je za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti likovne i muzejske umetnosti, a orden je primila direktorka Emilija Ćoćić Bilić.

 Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovani su: profesor Fakulteta dramskih umetnosti u penziji Nebojša Pajkić, srpski i jugoslovenski dramaturg, scenarista, filmski kritičar i reditelj za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije u kulturnim i prosvetnim delatnostima, posebno u oblastima pozorišta i filma.

Orden je uručen i sociologu kulture dr Zoranu Avramoviću, koji se u svojim delima bavi odnosom društva i književnosti – za naročite zasluge i uspeh u javnim i prosvetnim delatnostima, posebno u oblasti sociologije.

Vojno-medicinska akademija dobila je orden za naročite zasluge u oblasti zdravstvene zaštite, povodom 180 godina postojanja, a primio ga je načelnik pukovnik dr Nenad Perišić.

 Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena posthumno su odlikovani srpski reditelj Milorad Milinković, scenarista, glumac i publicista, pevač, kantautor, di-džej, pisac, fudbalski komentator i gitarista. Snimio prvi srpski film u 3D tehnologiji, a poslednji snimljeni film “Što se bore misli moje”, bio je u konkurenciji za Oskara kao predstavnik Srbije za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije u javnim i kulturnim delatnostima, a taj orden primila je kćerka Divna Milinković.

 Posthumno je odlikovan i privrednik i filantrop Miodrag Kostić, koji je postavio nove standarde u poslovanju i društvenoj odgovornosti za izuzetan doprinos u osnivanju Zadužbine Miodraga Kostića – Palate nauke i stvaranju inovativnog centra za razvoj mladih talenata u Republici Srbiji. Orden je primio sin Aleksandar Kostić.

Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena odlikovani su Predsednik Saveza Srba u Austriji Mladen Filipović, udruženja koje okuplja Srbe i afirmiše srpski identitet u Austriji za naročite zasluge u promovisanju srpske kulture u Republici Austriji.

Tim ordenom odlikovan je i Muzej Hercegovine Trebinje, jedna od najstarijih kulturnih ustanova u Istočnoj Hercegovini sa impozantnim brojem eksponata – za naročite zasluge u oblasti kulture i muzejske umetnosti, a orden je primila direktorka Ivana Grujić.

Humanitarac, aktivista, novinar iz Leposavića Dušan Milanović odlikovan je za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije u javnim delatnostima.

Osnivač, direktor i koreograf KUD “Kopaonik” iz Leposavića Đorđe Lakušić, koji kroz sveobuhvatno angažovanje čuva tradiciju, kulturu i nacionalni identitet Srba na čitavom prostoru Kosova i Metohije, odlikovan je za naročite zasluge u očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta Republike Srbije i njenih građana.

 Orden je uručen i predsednici Udruženja Kola srpskih sestara iz Prištine Zagorki Pavlović, koja je svojom energijom, idejama i zalaganjem podigla lestvicu humanosti na veći nivo – za izuzetne zasluge u oblasti javnih i humanitarnih delatnosti.

Za naročite zasluge i uspeh u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume odlikovana je srpska glumica Nadežda Nada Blam, prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i redovni profesor na odseku glume Akademije lepih umetnosti. Poznata je po sinhronizacijama koje je radila za Televiziju Beograd.

Operski pevač, bariton i profesor Univerziteta u Kragujevcu Oliver Njego odlikovan je za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti operske umetnosti.

Nastavnik muzike Gavrilo Kujundžić, autor i kompozitor kultnih pesama ali i svojevrsnih himni Orahovcu, Velikoj Hoči, Prizrenu, Kosovskim Božurima odlikovan je za naročite zasluge u oblasti muzičkog stvaralaštva.

Ordenom belog orla s mačevima prvog stepena odlikovan je Tehnički remontni zavod Narodni heroj “Đurđe Dimitrijević-Đura”, Kragujevac za naročite zasluge u izgradnji sistema odbrane Republike Srbije, povodom 75 godina rada, a orden je primio direktor, potpukovnik Slaviša Stojiljković.

 Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena za natprosečno, uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka u oblastima odbrane i bezbednosti odlikovani su Sektor za vanredne situacije, a primio ga je vršilac dužnosti pomoćnika ministra-načelnika Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić, potpukovnik policije.

Odlikovane su i helikopterska jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, a orden je primio komandant Nenad Nedić, pukovnik policije, kao i Posebna jedinica policije – Policijska brigada Ministarstva unutrašnjih poslova, u čije ime je orden primio komandant Radoslav Repac, pukovnik policije.

Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost drugog stepena odlikovan je Tehnički remontni zavod “Čačak” – za natprosečno, uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka u oblastima odbrane i bezbednosti, a orden je primio direktor, pukovnik dr Vojkan Radonjić.

Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost trećeg stepena za uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka u oblastima odbrane i bezbednosti odlikovani su Načelnik 3. uprave Bezbednosno-informativne agencije Đorđe Vukićević, pukovnik policije i zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije Zoran Šašić.

Zlatnom medaljom za hrabrost “Miloš Obilić” za ispoljenu izvanrednu hrabrost i delo ličnog herojstva posthumno je odlikovan policijski službenik iz Loznice Nikola Krsmanović, koji je poginuo, 18. jula 2024. godine kada ga je terorista Faton Hajrizi lišio života. Medalju je primila majka Ljiljana Krsmanović.

Zlatnom medaljom za hrabrost “Miloš Obilić” za ispoljenu izvanrednu hrabrost i delo ličnog herojstva odlikovani su Policijski službenik Stanice granične policije Trbušnica Vjekoslav Ilić, koji je teže povređen pri vršenju dužnosti 18. jula 2024. godine.

Odlikovan je i policijski službenik iz policijske stanice Barajevo Aleksandar Radovanović, koji je brzom reakcijom uspeo da spasi mnoge živote u velikom požaru u Domu za stara lica “Ivanović”.

a izuzetne zasluge i postignute rezultate u privrednim delatnostima Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su predsednik kineske kompanije “Mint” Jong Hva Ćin i HBIS grup Srbija, a medalju primio generalni direktor Song Sihai.

Odlikovani su i predsednik prvog Srpsko-japanskog poslovnog kluba u Japanu i predsedavajući Odbora kompanije “Džapan tobako” Mucuo Ivai, a medalju je primio predsednik Japanske poslovne alijanse u Srbiji i direktor u kompaniji “Džapan tobako” Goran Pekez.

Odlikovanje je uručebno i direktor Poljoprivredne stručne službe u Somboru Vladimiru Sabadošu.

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovan su i Primarijus dr Vlado Batnožić, direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika “Železnice Srbije” za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti zdravstvene zaštite radnika.

 Odlikovan je i prof. dr Ivan Stojanović, načelnik Centra za minimalno invanzivnu kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” čiji su stručni rezultati u minimalno invazivnoj kardiohirurgiji mitralnog zaliska verifikovani kao najbolji u našoj zemlji, ali i među najboljima u svetu, a koji je značajno doprineo smanjivanju liste čekanja za koronarografiju na Institutu – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti medicinskih nauka.

 Uručen je orden i dr Bojanu Maričiću, lekaru specijalisti u Univerziteskom kliničkom centru Niš, na Klinici za kardiologiju. On je autor i koautor velikog broja radova iz oblasti interventne kardiologije i predavač na mnogim domaćim i međunarodnim simpozijumima iz oblasti kardiologije, a nesebičnim zalaganjem doprineo je smanjivanju liste čekanja za koronarografiju u UKC Niš za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti zdravstvene zaštite.

Odlikovanje je pripalo i dr Daliboru Stojanoviću, specijalisti opšte medicine u Domu zdravlja Gračanica koji se posle rada u Norveškoj vratio na Kosovo i Metohiju i tamo nastavio angažman u Domu zdravlja Gračanica – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti medicinskih nauka.

Za izuzetne zasluge i nesebičnu posvećenost očuvanju zdravstvenog sistema na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija Zlatnom medaljom za zasluge odlikovane su: Dr Nataša Mirić Prentić, vršilac dužnosti direktora Doma zdravlja Priština sa sedištem u Gračanici i dr Emilija Ivić, lekar u Domu zdravlja Priština sa sedištem u Gračanici, koje su savesno i odgovorno, uprkos svim izazovima i pritiscima pružale zdravstvene usluge Srbima i Albancima u Prištini, pokazujući svojim delovanjem hrabrost, odlučnost ali i duboku humanost.

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su i: Dr Predrag Andrejević, hirurg, predsednik Malteško-srpske zajednice – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u razvijanju kulturne saradnje između Republike Srbije i Republike Malte.

Medicinska sestra zaposlena u Domu zdravlja “Dr Nikola Džamić” u Vrnjačkoj banji Mara Gvoić, koja predano radi u Službi kućnog lečenja više od 24 godine dobitnik je odlikovanja za izuzetne zasluge i postignute rezultate u zdravstvenoj delatnosti, posebno u oblasti kućnog lečenja pacijenata.

 Dugogodišnja direktorka Leskovačkog kulturnog centra Sanja Conić – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti javnih i kulturnih delatnosti.

Odlikovana je i autorka knjige “Čuvari istorije od Kajmakčalana do Bitolja” Ljiljana Tanasijević, knjige koja je “spomenik o spomenicima” po rečima istoričara Nenada Lajbenšpergera, a koja je dala važan doprinos kulturi sećanja na Balkanske i Prvi svetski rat – za izuzetne zasluge u oblasti javnih i kulturnih delatnosti.

Srpski pesnik, pisac i novinar u Crnoj Gori Novica Đurić – za izuzetne zasluge u očuvanju srpskog jezika i kulture.

Srpski kulturno-sportski centar “Karađorđe” iz Zelenike, Herceg Novi osnovan sa ciljem očuvanja srpske istorije u Crnoj Gori – za izuzetne zasluge u očuvanju srpske kulture. Medalju je primio predsednik Predrag Vujnović.

Javna ustanova “Škola animiranog filma” Vranje, kroz koju je prošlo više od 2000 polaznika koji su uradili oko 350 animiranih filmova u različitim tehnikama. ŠAF je član Svetske organizacija koja okuplja sve animatore sveta i sa uspehom organizuje Internacionalnu dečju radionicu animiranog filma – za zasluge u oblasti animacije filma. Medalju je primila direktorka Jasmina Stojanović.

Za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti operske umetnosti Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su: Ljubica Vraneš, mecosopran i solistkinja Beogradske opere, član operskog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, kao i Dragoljub Bajić, solista i prvak Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, po oceni kritike najlepši glas koji se pojavio na sceni srpske umetničke muzike poslednjih godina.

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su i dugogodišnja novinarka i kulturna radnica Violeta Dimitrić, autorka nekoliko televizijskih emisija čiji je cilj promovisanje Majka troje dece i četvoro unučadi Tatjana Obradović, koja je usvojila devojčicu Nađu koja boluje od bulozne epidermolize, bolesti koja se vodi kao najteža na svetu i poznata pod nazivom “dete-leptir” – za izuzetne zasluge i iskazanu životnu hrabrost u oblasti humanitarnog rada.

Nagradu je dobila i Vesna Milićević, poreklom iz Medveđe, danas živi u Vićenci, majka devetoro dece – osam sinova i nedavno rođene kćerke, a koja pored života u inostranstvu sa svojim suprugom neguje i prenosi na svoju decu ljubav prema Srbiji, jeziku i kulturi – za izuzetne zasluge, iskazanu životnu hrabrost i upornost.

Za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti hraniteljstva Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su hraniteljka iz Miloševca Verica Đurić, koja se hraniteljstvom bavi više od 30 godina i koja je tu tradiciju preuzela od porodice svog preminulog supruga, predsednica Udruženja Kluba hranitelja “Prva kolevka” Elena Đuričić i suprug Novica Đuričić, dugogodišnji hranitelji iz Miloševca, Draginja Vasiljević i suprug Petko Vasiljević, dugogodišnji hranitelji iz Siriga.

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su i Aleksandar Radišić, vrhunski parasportista, osvajač brojnih međunarodnih medalja iz paraatletike i stonog tenisa – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti sporta.

Udruženja boraca rata od 1990. godine grada Valjeva – za izuzetne zasluge u negovanju tradicije oslobodilačkih ratova Republike Srbije i očuvanju uspomene na borce koji su život dali za svoju državu. Medalju je primio predsednik Aleksandar Pavić, sin palog borca.

 Savez krajiških udruženja, organizacija koja se bavi očuvanjem tradicije, identiteta, običaja i kulture Srba iz Bosanske krajine – za naročite zasluge u očuvanju tradicije, običaja i kulture srpskog naroda. Medalju je primila predsednica Ranka Srdić Milić.

                Počasni konzul Republike Srbije u Kumanovu Vladimir Stajić – za izuzetne zasluge u negovanju i učvršćivanju prijateljskih odnosa Republike Srbije i Severne Makedonije.

                 Nastavnik razredne nastave Slavoljub Rakočević, pedagoški savetnik i profesionalni pčelar, jedan od retkih koji nosi titulu majstora pčelarstva – za izuzetne zasluge i doprinos u razvoju pčelarstva u Republici Srbiji.

Učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, koji je i pre nego što je završio osnovnu školu zaslužio najznačajnije priznanje ovdašnje prosvete – Svetosavsku nagradu. Prošle godine na tri naučne olimpijade osvojio je sedam medalja. Iz Singapura se vratio s titulom apsolutnog pobednika i pet zlatnih odličja iz biologije, fizike, hemije, matematike i inženjerstva. Na Evropskoj olimpijadi iz fizike u Gruziji osvojio zlatnu medalju, a srebrnu na Međunarodnoj olimpijadi iz fizike u Iranu. On je danas na takmičenju u Pragu, a medalju je u njegovo ime primio otac Mitar Drobnjaković.

Srebrnom medaljom za zasluge odlikovan je Tehnički opitni centar Vojske Srbije – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblastima odbrane i bezbednosti Republike Srbije. Medalju je primio direktor pukovnik dr Saša Veselinović.

Ceremonija uručenja odlikovanja završena je nastupom dvanaestogodišnje Maše Milovanović, uspešne mlade pevačice koja je Srbiji donela mnogobrojne nagrade kako iz Evrope tako i iz celog sveta.

Objavila je i pesmu “Kosovo” za koju smatra da je vrhunac njenog dosadašnjeg rada. Danas je nastupila sa numerom “Srbijo, majko”.

                Himnu Srbije na početku svečanosti izveo je Muški ansambl “Istočnik” iz Beograda pod vođstvom Milutina Jocića i uz pratnju dela Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane “Stanislav Binički”.

                Deo Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane “Stanislav Binički” izveo je numeru “Orahovcu, bašto rajska”.

Praznik se slavi od vremena cara Justinijana, u crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom, a u Srbiji ima veliko značenje i simboliku. Slavi se i kao krsna slava.