Samo sedam zemalja ispunilo standarde kvaliteta vazduha SZO u 2024.
Prosečna koncentracija malih, opasnih čestica u vazduhu poznatih kao PM2,5 dostigla je 91,8 mikrograma po kubnom metru prošle godine u zemlji, nešto više nego 2022. godine.
Kako da provedete 24 sata u Barseloni
Luka za kruzere u Barseloni je jedna od najpopularnijih luka za isplovljavanje u Evropi, koja svake godine dočekuje milione gostiju. Evo kako maksimalno iskoristiti svoje vreme u gradu pre polaska na put.
Kao istaknuto odredište za putovanje po Evropi, Barselona je prepuna istorije, arhitekture i gastronomskih iskustava. Od zadivljujuće Gotske četvrti do Gaudijevih remek dela, grad nudi intenzivan kurs evropske kulture.
Ako se pridružujete krstarenju u ovom gradu, logično je da u njemu boravite bar 24 sata pre ukrcavanja.
To ne samo da pomaže da smanjite potencijalne probleme u putovanju, već vam takođe daje priliku da doživite nešto što bi moglo biti najvažniji trenutak vašeg krstarenja, pre nego nego što uopšte počne.
Umetnost i arhitektura Gaudija
Shutterstock/Foto Para Ti
Shutterstock/Foto Para TiKako da najbolje iskoristite jedan dan u Barseloni. Prvo, istražite Gaudijevu arhitekturu.
Nećete biti razočarani. Njegov maštovit i nadrealni arhitektonski stil prisutan je širom grada, nudeći jedinstveno iskustvo kreativnosti i vizije.
Počnite svoje istraživanje u parku Guel, šarenoj čudotvornoj zemlji prepunoj mozaika, vijugavih staza i neobičnih struktura koje izgledaju kao da su iz bajke.
Zatim se uputite u centar Barselone kako biste uživali u Kući Batljo i La Pedrera (Kuća Mila) u ulici Garsija – dve od Gaudijevih najpoznatijih stambenih zgrada.
Njihove valovite fasade i organski dizajni ističu genij arhitekte i pružaju nezaboravne posete.
Ako vam vreme dozvoljava, svoje Gaudi putovanje završite kod crkve Sagrada Familia, koja je dragulj njegovog rada.
Sagrada Familia
Apsolutno izvanredna, Sagrada Familia je najpoznatiji spomenik Barselone i remek delo moderne arhitekture. Ova zadivljujuća bazilika još je u izgradnji nakon više od jednog veka.
Sa složenim fasadama i visokim tornjevima, Sagrada Familia pruža spektakularan prizor. Eterično svetlo koje prolazi kroz vitraže u unutrašnjosti stvara zaista magičnu atmosferu.
Preporučuje se da unapred rezervišete ulaznice kako biste izbegli duge redove. Možete osigurati i vođeni obilazak za dublje razumevanje njene istorije i značaja.
Istražite Gotski kvart
Niste Gaudijev fan?
Bilo da imate samo nekoliko sati ili ceo dan, živahna mešavina istorije, kulture i gastronomije Barselone čini je fantastičnim mestom za istraživanje pre nego što krenete na putovanje.
Shutterstock/Xavi Martin
Shutterstock/Xavi MartinGotski kvart je jedan od najstarijih delova grada, sa lavirintom uskih srednjovjekovnih ulica prepunih istorijskih znamenitosti, šarmantnih kafića i butika.
Ako imate vremena, poseta Muzeju istorije Barselone pruža fascinantne uvide u prošlost grada, sa podzemnim rimskim ruševinama ispod Trga Kralja.
Prošetajte uz ‘La Ramblu’ (uz oprez)
La Rambla, koja se prostire uz Gotsku četvrt, najpoznatija je ulica u Barseloni. Proteže se od Trga Katalonija do Kolumbovog spomenika blizu luke za kruzere.
Iako je to nezaobilazno mesto, La Rambla je takođe jedno od „najturističkijih“ delova grada, poznato po džeparošima i preskupim restoranima.
Ako već šetate uz La Ramblu, razmislite o zaustavljanju na jednu od najpoznatijih evropskih pijaca La Bokerija, gde možete da kupite sveže voće, lokalne sireve ili brzi zalogaj na jednom od mnogih štandova s hranom.
Otkrijte šarm „El Borna“
Shutterstock/Alla Tsyganova
Shutterstock/Alla TsyganovaEl Born je jedan od kvartova sa najboljom atmosferom. Poznat po svojoj srednjovekovnoj arhitekturi, privatnim prodavnicama i modernim barovima.
To je odlično mesto da doživite lokalni život bez prevelikih gužvi, iako nije ni blizu tiho.
Najvažnije znamenitosti ovde uključuju predivnu crkvu Santa Marija del Mar i Pikasov muzej koji ima impresivnu kolekciju ranih dela ovog umetnika – ipak ,red za ulazak je dug.
Kulturni centar Born vredi posetiti. Smešten u bivšoj pijaci, prikazuje fascinantne arhitektonske ostatke koji datiraju vekoviama unatrag, a danas služi kao živahno mesto za izložbe i kulturne događaje.
Opustite se na plaži Barseloneta
Ako želite više opuštajuće iskustvo pre odlaska na krstaranje, idite na plažu Barseloneta.
Ovaj živahni deo obale udaljen je samo kratku šetnju od kruzerskih terminala i nudi mešavinu peščanih plaža, restorana uz obalu i slikovitih promenada.
Ako vam raspored dopušta, razmislite o vožnji žičarom Monžuik za zadivljujuće panoramske poglede na grad pre nego što krenete prema luci.
Protesti zbog kruzera
Barselona je svedok značajnih rasprava o prekomernom turizmu, posebno u vezi uticaja velikih kruzera.
Iako grad i dalje ostaje popularna destinacija za putovanja kruzerima, vlasti su uvele mere za bolje upravljanje dolascima posetilaca, uključujući ograničenja broja dolazaka kruzera.
Protesti, iako retki, u poslednjim su godinama bili usmereni na posetioce kruzera.
Razmislite o podršci lokalnim radnjama u manje poznatim kvartovima, izbegavajući najprometnije sate na mestima glavnih znamenitosti i istražite van glavnih turističkih zona.
Shutterstock/Michiko Chiba
Shutterstock/Michiko ChibaUkus Katalonije
Barselona je poznata po svojoj gastronomskoj ponudi, pa iskoristite posetu i uživajte u plodovima mora, paeji ili probajte autentične katalonske tapase.
Specijalitet Barselone, bombas, su pržene kuglice od krompira, često punjene mlevenim mesom, poslužene sa aiolijem i začinjenim crvenim sosom.
Ne zanemarite, jednostavno zvuči, hleb sa paradajzom – tostirani hleb istrljan paradajzom, preliven maslinovim uljem i posut solju – pravi je klasik ukusa.
Saveti za putovanje kruzerom u Barseloni
Pre nego što krenete na put, odvojite vreme da proverite lokaciju terminala za kruzere i planirate svoj prevoz kako biste izbegli stres u poslednjem trenutku.
Kao i u svakoj velikoj turističkoj destinaciji, važno je biti oprezan s džeparošima, posebno u prometnim područjima poput La Ramble i na javnim saobraćajnim čvorištima.
Razmislite o boravku u blizini Trga Katalonija ili El Borna, jer oba područja omogućavaju lak pristup glavnim znamenitostima i opcijama prevoza do luka za kruzere.
Oglasio se Putin o primirju s Ukrajinom
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je, povodom primirja sa Ukrajinom, da podržava okončanje sukoba mirnim putem.
On je to rekao na zajedničkoj konferenciji za medije sa beloruskim liderom Aleksandrom Lukašenkom.
„Ko će izdati naređenja da se prekinu neprijateljstva i koliko će ta naređenja vredeti?“ pitao je Putin, prenosi BBC.
Ruski predsednik pitao i ko će odlučiti gde je došlo do „kršenja mogućeg sporazuma o prekidu vatre“ na dužini od 2000 km (1242,7 milja) – verovatno misleći na dužinu granice između Rusije i Ukrajine.
„Sva ova pitanja moraju pažljivo da prouče obe strane“, naveo je on i dodao da je ideja o prekidu vatre „dobra i da je apsolutno podržavamo, ali postoje pitanja o kojima treba da razgovaramo“.
Putin kaže da veruje da „treba da pregovaramo sa našim američkim kolegama i partnerima“ i „možda“ da telefoniramo sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
„Sama ideja da se ovaj sukob okonča mirnim putem, mi to podržavamo“, rekao je Putin.
Putin se zahvalio ruskim vojnicima koji su pomogli da se ponovo zauzmu oblasti u Kurskom regionu zemlje.
„Juče mi je u svom izveštaju komandant severne grupe rekao: „Sudža će sutra biti naša. I to se dogodilo“.
On kaže da njegove snage takođe preuzimaju sva okolna naselja od ukrajinske vojske, dodajući da će Rusija, u zavisnosti od razvoja situacije, razgovarati o prekidu vatre.
Željko Obradović pred duel sa Barselonom: „Radili smo na agresivnosti, moramo da nađemo snage…“
Trener košarkaša Partizana Željko Obradović izjavio je da njegovu ekipu očekuje izuzetno važna utakmica u Evroligi protiv Barselone, koju smatra jako borbenim timom.
„Izuzetno važna utakmica za nas, kao što će biti i svaka naredna. Ono što je interesantno jeste da u narednih šest utakmica igramo sa pet direktnih protivnika što se tiče plasmana na kraju. Barselona ima određene probleme, ali, s druge strane, izgledaju dobro u smislu da se bore i igraju svaki meč do kraja. Na ovim treninzima smo radili dosta na podizanju agresivnosti, što je vrlo važna stavka kako za ovu, tako i za svaku sledeću utakmicu. Očekuje nas veoma zahtevan period, ali moramo da nađemo snage i odigramo što bolji meč“, naveo je Obradović, a danas preneo sajt kluba.
Partizan će igrati na gostujućem terenu protiv Barselone u petak u 20.45, u 29. kolu Evrolige.
Oba kluba imaju po 15 pobeda i 13 poraza, Partizan je osmi na tabeli, dok je Barselona deveta.
Crno-beli će nakon utakmice sa Barselonom do kraja regularnog dela sezone u Evroligi igrati još protiv Efesa (21. mart), Albe (25. mart), Bajern Minhena (27. mart), Žalgirisa (3. april) i Real Madrida (10. april).
Košarkaš Partizana Sterling Braun rekao je da očekuje čvrstu i borbenu utakmicu.
„Biće to dobra utakmica. Oni će izaći na teren i igrati agresivno, a mi ćemo dati sve od sebe da pobedimo. U pitanju je plej-of, i moramo obezbediti što bolju poziciju na tabeli. Očekujem čvrstu i borbenu utakmicu. Imali smo nekoliko dobrih treninga poslednjih dana, tako da sam prilično siguran da ćemo izaći na teren i odigrati kako treba“, kazao je on.
Partizan je u prvom ovosezonskom duelu protiv Barselone, odigranom 13. novembra u Beogradu, izgubio 79:87.
Zvezda bez Dauma i Mitrovića napada Armani, Mirotić u sastavu „manekena“
Košarkaši Crvene zvezde dočekuju Armani u okviru 29. kola Evrolige, a tim Janisa Sferopulosa ulazi oslabljen u ovaj duel pošto su zbog povreda van „stroja“ Luka Mitrović i Majkl Daum.
Sa druge strane u timu Armanija se nalazi Nikola Mirotić, ali još nije sigurno da li će igrati na utakmici zbog povrede koju je doživeo protiv Fenerbahčea prošle sedmice.
Ipak, kako stvari stoje u timu Etorea Mesine zbog povreda neće biti Džoša Niba i Fredija Gilespija zbog povreda.
Zvezda se nalazi na šestom mestu na tabeli sa učinkom 16-12, dok je ekipa iz Milana na učinku 15-13 i nalaze se na desetom mestu.
SAD su prikriveno destabilizovali nacije. Sa Kanadom se to radi javno
Bivši visoki kanadski obaveštajci kažu da Kanada treba paziti na kampanje koje imaju za cilj destabilizaciju zemlje, usred pretnji američkog predsednika Donalda Trumpa.
Oni su rekli za CBC News da najmoćnije oružje kojim se koristi Trumpova administracija u cilju unapređenja uzroka aneksije verovatno, neće biti obaveštajne agencije kojima upravlja direktor Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabbard.
„Ja bih gospodina Maska smatrao problemom“, rekao je Ward Elcock, koji je bio na čelu CSIS-a čitavu deceniju, a bio je i savetnik za nacionalnu sigurnost. “Mislim da ce to biti na više frontova.”
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) radila je na destabilizaciji mnogih vlada i nacija u prošlosti, koristeći metode tako svakodnevne kao što je korupcija i, drastične poput atentata, ali bivši šefovi špijuna kažu da bi se kampanja usmerena na Kanadu verovatno manje oslanjala na tu taktiku, a više na društvene mreže.
“Pokušava li [Trump] promeniti političke stavove u ovoj zemlji? Ako je tako, to je strano mešanje”, rekao je Dick Fadden, koji je takođe bio na čelu CSIS-a i bio savetnik za nacionalnu sigurnost bivšeg premijera Stephena Harpera.
“Nista nije prihvatljivije nesto ovako iz Sjedinjenih Država, nego što je iz Kine ili Rusije ili bilo koga drugog.”
Ekonomski problemi: slaba tačka Kanade
Neil Bisson je bivši obaveštajni službenik CSIS-a koji je sada direktor globalne mreže obaveštajnog znanja i predaje na Institutu za profesionalni razvoj Univerziteta Ottawa.
On kaže da i pored vidljivih znakova kanadskog jedinstva u suočavanju s pretnjama aneksijom, postoje oni koji su ranjivi, posebno među mladima koji se osećaju ekonomski ugroženo.
“To bi bio jedan od ključeva, jedna od pukotina u oklopu koju bi druga zemlja pokušavala da iskoristi”, rekao je za CBC News. “Ako imate pojedince koji su zabrinuti odakle će im doći sledeći obrok ili hoće li dobiti krov nad glavom, to zamenjuje suverenitet.”
Rekao je da bi ti Kanađani mogli biti na meti propagandnih kampanja koje prodaju američko državljanstvo kao odgovor na njihove ekonomske probleme.
“I u Kanadi će postojati pojedinci koji bi potencijalno mogli biti kooptirani da proguraju taj narativ napred”, rekao je Bisson.
Ljudi Trumpove administracije dali su brojna obrazloženja za tarife protiv Kanade, ali sam Trump je rekao da želi upotrebiti ekonomsku silu, kako bi Kanadu spojio sa SAD. U utorak ujutro je ponovo rekao da Kanada može izbeći ekonomsku propast samo aneksijom.
“On jasno namerava pokušati destabilizovati našu ekonomiju”, rekao je Elcock. “Realnost je da, ako je Kanada zaista osiromašena, ljudi mogu početi razmišljati o tome. To je uvek mogućnost – da neće svi Kanađani biti spremni da izdrže ekonomsku deprivaciju. I tako bi neki mogli početi razmišljati o tome kako vreme odmiče.”
‘Ljudi počnu verovati u to’
Fadden kaže da su vlade i obaveštajne agencije na teži način naučile moć dezinformacija i propagande koja se kanališe putem društvenih medija.
“Ako dovoljno često ponavljate stvari, ljudi počnu verovati u to”, rekao je. “Ako se nastavi ovim putem godinama, gotovo svako može biti iscrpljen.”
Pored slanja političara da pregovaraju sa kolegama u Washingtonu, kaže Fadden, “moramo pronaći način da se poigramo na frontu informacija.”
On kaže da to znači pronalaženje načina da “koristimo društvene mreže efikasnije nego što verujem da smo to činili”.
Bisson kaže da bi pomoć vlade onima koji su pogođeni tarifama mogla ublažiti učinak takve propagande.
“Kanadska vlada treba da pokušava, da podupre to političko mišljenje unutar svog državljanstva da kaže: ‘U redu, ovo imamo pokriveno, mi ćemo se pobrinuti za vas bez obzira na sve'”, rekao je.
“Jer ako to nije učinjeno i stvari su počele da se ekonomski destabilizovati, to bi ljudima dalo još više razloga da se vrate na razmišljanje, pa, možda je bolja ideja da smo samo podlegli ovome.”
‘Tripwires’ za špijune
Obaveštajci kažu da je moguće da bi američka vlada koristila nametljivije taktike, kao što je podsticanje ili finansiranje proaneksionističkih grupa unutar Kanade kako bi stvorila utisak velike podrške toj ideji.
“Oni imaju izvanredan kapacitet da to urade”, rekao je Fadden. “Pravo pitanje za mene je da li će u pogledu Kanade zaista iskoristiti te sposobnosti i resurse.”
Kaže da bi Kanada trebala biti na oprezu. “Moramo početi od osnova. Moramo početi pratiti tokove novca. Moramo početi razgovarati o tome da li pokušavaju da se mešaju u naše izbore na svim nivoima.”
Ali on kaže da bi tajne operacije na kanadskom tlu verovatno ponudile SAD mali povracaj u zamenu za veliki rizik. A Tramp je obično svoj glasnik, preferirajući megafon umesto šifrovane poruke.
“Tvrdim da će pristup sadašnjeg predsednika verovatno biti jednako efikasan kao korištenje relativno tajnih resursa CIA-e ili američke obaveštajne zajednice”, rekao je Fadden.
Bivši šefovi špijuna kažu da su američke obaveštajne agencije retko delovale u Kanadi u prošlosti i da će im trebati vremena da razviju mreže. Bilo bi im teško da dođu daleko, a da ne upozore Kanađane na svoje prisustvo, rekao je Elcock.
“Obaveštajne organizacije stalno traže moguće pretnje,” rekao je, i postavile su obaveštajne “žice” koje pomažu u praćenju okruženja pretnji.
“Verovatnoća da će se Amerikanci u nekom trenutku sukobiti s nečim, poput tripwirea ili razgovarati s nekim ko bi to prijavio – te stvari su vrlo verovatne”, rekao je.
Čistke u agencijama
Svi obaveštajni profesionalci koji su razgovarali za CBC News rekli su da veruju u profesionalizam svojih američkih kolega i njihovu istorijsku privrženost savezima kao što su Five Eyes ili NATO.
Elcock je rekao da će američke agencije morati da brinu o tome da li će njihovi ljudi govoriti.
“Postoji dug odnos između Kanade i Sjedinjenih Država i još uvek će biti ljudi u blizini koji to ne bi nužno odobrili. Tako da ne mislim da bi mogli sa sigurnošću izvesti tako nešto – to nije bila vrlo, vrlo blisko držana operacija”, rekao je.
Ali te bi se kalkulacije mogle promeniti ako Trumpova administracija nastavi s uklanjanjem i zamenom osoblja u agencijama sve do menadžerskog i operativnog nivoa.
„Što više imate ljude koji prihvataju životnu filozofiju sadašnjeg predsednika SAD“, rekao je Faden, „što on više premešta profesionalce iz obaveštajne zajednice i stavlja svoje ljude, to postaje sve zabrinjavajuće“.
Što se tiče onih Kanađana koji žele da im se zemlja pripoji, i glasno su to izneli, Elcock kaže da ne treba sve nužno posmatrati kao sigurnosnu pretnju.
“To bi zavisilo od toga kakve su bile njihove aktivnosti. U Kanadi ima mnogo ljudi koji imaju čudne ideje koje se ne kvalifikuju kao pretnja bezbednosti Kanade”, rekao je on. “Mnoge od tih organizacija bi već bile na radaru. Dakle, realnost je, ako počnu da se aktiviraju, to neće biti nešto čega niko nije svestan.”
Svi stručnjaci kažu da je Kanada mnogo otpornija meta od drugih zemalja za koje se zna da su SAD provodile operacije destabilizacije , ali to ne znači da je imuna na pritisak.
“Moramo se više brinuti i razgovarati više o srednjoročnom i dugoročnom planu, umesto da se brinemo samo o kritično važnim tarifama koje su sada tu”, rekao je Fadden.
On je upozorio da ako Kanada bude podvrgnuta produženoj kampanji ekonomskog rata, onda će “u jednom trenutku neko morati da plače “.
Iako Fadden ne vidi vojnu invaziju na horizontu, rekao je da “ekonomska i kulturna kontrola zemlje može biti jednako efikasna”.
SERBIANNEWS/CANADA
Obilježavanje pola vijeka od smrti Ive Andrića
U Višegradu će od danas nizom kulturnih događaja biti obilježeno 50 godina od smrti nobelovca Ive Andrića.
Ivo AndrićFoto: RTRS
Program obilježavanja počeće danas u 19.00 časova u Kulturnom centru predavanjem o Andriću i koncertom duhovne muzike studenata Muzičke akademije Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
Andrićev institut će u četvrtak, 13. marta, u 13.00 časova prirediti izložbu “Andrić i Višegrad: od prvih koraka do nezaborava”, autora Gordane Stančić, Slavka Garića, Gorice Ćećez i Željke Ostojić.
Arhivska građa korištena prilikom pripreme izložbe prikupljana je iz Zadužbine Ive Andrića, Muzeja grada Beograda, Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti, Arhiva BiH, ali i ustanova u Višegradu, i to Kulturnog centra “Ivo Andrić”, Narodne biblioteke “Ivo Andrić”, Srednjoškolskog centra “Ivo Andrić”, Turističke organizacije i Arhiva opštine.
Јedan od ključnih saradnika na realizaciji izložbe je Divna Vasić, profesor srpske književnosti u penziji i dugogodišnji proučavalac Andrićevog lika i djela.
Takođe, isti dan u 19.00 časova u Kulturnom centru biće predstavljen drugi dio knjige “Blagoje Јovović – srpski heroj u vučjoj jazbini” autora Marije Јovović, kćerke Blagoja Јovovića koji je ostao upamćen kao čovjek koji je izvršio atentat na ustaškog poglavnika Antu Pavelića.
Izložba slika Udruženja građana “Art simpozijum Јahorina” biće otvorena u petak, 14. marta, u Gradskoj galeriji Višegrad u 19.00 časova.
Učenici i profesori Srednjoškolskog centra “Ivo Andrić” položiće cvijeće na Andrićeve spomenike, povodom godišnjice njegove smrti.
Obilježavanje 50 godina od smrti nobelovca organizuju Narodna biblioteka “Ivo Andrić”, Kulturni centar “Ivo Andrić”, Gradska galerija i Andrićev institut.
Srpski režiser Emir Kusturica je u čast nobelovca u Andrićgradu izgradio Andrićev institut, Gradsku kuću i druge objekte po uzoru na građevine iz doba srednjovjekovne istorije i vremena austrougarske vladavine.
Veliki srpski književnik i nobelovac Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine.
Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1961. godine za “epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje”.
U svojim djelima uglavnom se bavio opisivanjem života u BiH za vrijeme otomanske vlasti.
Andrić je u mladosti bio pripadnik naprednog pokreta “Mlada Bosna” i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije.
U austrijskom Gracu diplomirao je i doktorirao, a vrijeme između dva svjetska rata proveo je u službi u konzulatima i poslanstvima Kraljevine Јugoslavije u Rimu, Bukureštu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi i Berlinu.
Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegova najpoznatija djela su “Na Drini ćuprija”, “Travnička hronika”, “Prokleta avlija”, “Gospođica” i “Јelena, žena koje nema”.
Andrić je preminuo 13. marta 1975. godine u Beogradu.
Skladištenje energije, finansiranje i proces dobijanja dozvola – najveći izazovi za investiranje u obnovljive izvore energije
Iako se, kada je riječ o investiranju u obnovljive izvore energije u regionu, stvari posljednjih godina kreću u dobrom smjeru, još uvijek se kaska za evropskim trendovima na ovom polju. U zemljama zapadnog Balkana osjetan pomak ostvaren je 2023. godine kada je značajno povećan instalisani kapacitet solarnih elektrana. U BiH taj porast je bio čak 60 odsto, Sloveniji 57, Hrvatskoj 50, a i ostale zemlje imaju sličan trend.
Izazovi investiranja u OIEFoto: Ustupljena fotografija
Međutim, iako investiranje u obnovljive izvore energije donosi brojne mogućnosti, postoje i značajni izazovi koji još nisu prevaziđeni.
Zakonski okvir se razvija, ali je zato i podložan promjenama što dodatno može otežati posao investitorima.
– Proces dobijanja dozvola često je složen i dugotrajan, što može usporiti realizaciju projekata, ali postoje napori da se administrativne procedure pojednostave i ubrzaju. Јoš jedan ključni izazov jeste nedostatak adekvatne elektroenergetske infrastrukture-mnoge zemlje regiona nemaju dovoljno razvijenu mrežu koja bi mogla da podrži veći broj projekata, a kapaciteti za balansiranje proizvodnje iz nestalnih izvora poput vjetra i sunca su ograničeni – kaže Nevena Đukić, direktorka kompanije CEEFOR iz Beograda.
Ova kompanija ima iskustvo duže od jedne decenije u sektoru primjene energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
Đukićeva ističe da je i finansiranje jedan od ključnih faktora.
Naime, iako postoji interes međunarodnih finasijskih institucija, lokalna tržišta kapitala još nisu dovoljno razvijena da omoguće dugoročnu i održivu podršku investicijama u obnovljive izvore.
Iazovi postoje i u primjeni zakona i uvezivanju novih kapaciteta sa postojećom mrežom.
– U Srbiji su posljednjih godina napravljeni značajni iskoraci, naročito donošeljem Zkona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji je omogućio sistem aukcija za OIE projekte, i bolje definisao prava investitora, ali izaovi i dalje postoje, a slično je i u drugim zemljma regiona – smatra Đukićeva i dodaje da tu nije kraj problemima koji još čekaju rješenja.
– Skladištenje energije iz obnovljivih izvora je ključni element energetske tranzicije ali je u regionu još u ranoj fazi razvoja. U Srbiji se razmatraju prvi ozbiljni projekti baterijskih skladišta, a EPS planira modernizciju hidroelektrana kako bi se omogućilo bolje balansiranje mreže. Optimalna rješenja uključuju kombinciju decentralizovnih baterijskih sistema, razvoj mikromreža i veću integraciju digitalnih tehnologija u upravljanje proizvodnjom i potrošnjom – kazala je Đukićeva.
Direktorka CEEFOR – Centra za energetsku efikasnost i održivi razvoj iz Beograda biće i moderator jednog od ključnih panela na predstojećrm Samitu energetike u Trebinju.
– Samit u Trebinju posto je jedna od ključnih regionalnih platformi za rezmjenu znanja, iskustava i ideja u sektoru energetike, i ovakvi susreti su od izuzetne važnosti, jer omogućavaju dijalog između predstavnika vlada, investitora, regulatornih tijela i eksperata. To je dobar podsticaj za saradnju u regionu, jer energetska tranzicija zahtijeva koordinisan pristup – smatra Đukićeva.
Šesti samit energetike u Trebinju biće održan od 19. do 21. marta, a dolazi u trenutku kada su globalne energetske prilike turbulentne, a region traži najbolji način da se pozicionira u energetskoj tranziciji.
Dodik: Nema tog udara ni pritiska koji nisam spreman da istrpim za Republiku Srpsku
Nema tog udara ni pritiska koji nisam spreman da istrpim za Republiku Srpsku! Nastaviću da putujem, da radim svoj posao, ali jedno je sigurno – Republiku Srpsku nikada neću napustiti, poručio je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Milorad DodikFoto: predsjednikrs.rs/Borislav Zdrinja
– Nisam kukavica, ne tražim zaštitu, niti očekujem da bilo ko žrtvuje sebe za mene. Јa sam tu da se borim za svoj narod, za svoju zemlju, za ono što je naše i što niko neće uzeti – poručio je Dodik.
Danas je, kaže Dodik, svečan dan, za mene poseban, a iz Sarajeva sam kao “čestitku” za rođendan dobio hajku i politički progon.
– Tužilaštvo BiH danas je izdalo naredbu za moje privođenje, ali ne na osnovu zakona, jer u zakonu BiH ne postoji djelo za koje nas, rukovodstvo Srpske, mogu teretiti! Ovo je čisto politička odluka, dirigovana od strane onih koji prihvataju naloge stranog namjesnika. Ovaj udruženi muslimanski pokret krenuo je u obračun s Republikom Srpskom, pristajući da bude izvršilac odluka onoga koji nema pravo da ih donosi! – rekao je Dodik.
Poručio je da BiH nikada nije predviđena da bude nadređena Republici Srpskoj.
– Mi nastavljamo svoj put, ne odustajemo! Danas pokrećemo proceduru izmjena Ustava Republike Srpske, jer je vrijeme da jasno i glasno kažemo – o Srpskoj će odlučivati samo njene institucije, a ne strani centri moći! Ponosan sam na poslanike koji nose ovu odluku, ponosan sam na narod koji nam daje podršku! Nema razloga za strah – mi nismo uplašeni! – poručio je predsjednik Srpske.
Kao predsjednik Republike Srpske Dodik je poručio da će nastaviti da potpisuje ukaze koje donese Narodna skupština.
– I nastaviću da branim Srpsku, kao što sam to uvijek činio – odlučno, hrabro i bez straha! – rekao je Dodik.
Srpska bokserka Anastasija Lukajić u četvrtfinalu Svjetskog prvenstva
Srpska bokserka Anastasija Lukajić plasirala se u četvrtfinale Svjetskog prvenstva u Nišu u kategoriji od 63 do 66 kilograma, pošto je danas Јužnoafrikanka Tabilise Cimi predala duel prvog kola bez borbe.
Boks, ilustracija (Foto: EPA-EFE/NARENDRA SHRESTHA)