Trudo: Trampove izjave o Kanadi kao 51. američkoj saveznoj državi shvatiti ozbiljno

Od

Dara Milovanović

-

8. februar 2025. | 11:51

0

Premijer Kanade Džastin Trudo rekao je da su izjavu predsednika SAD Donalda Trampa o tome da bi Kanada mogla da postane 51. američka savezna država treba shvatiti ozbiljno, jer je ta zemlja bogata prirodnim resursima, koje Tramp i Sjedinjene Države žele da iskoriste.

“Oni su svesni naših resursa i žele da mogu da ih koriste”, rekao je Trudo tokom zatvorenog sastanka sa liderima radničkih organizacija.

Ova njegova izjava slučajno je preneta putem zvučnika, objavio je kanadski javni servis CBC.

Ti Trudoovi komentari nisu odmah izazvali zvaničnu reakciju iz njegovog kabineta, ali ih je potvrdio predsednik Saveza radnika Alberte, Gil Mekgovan, koji je u objavi na društvenim mrežama potvrdio premijerove reči.

Tramp je ranije više puta sugerisao da bi Kanada bila bolje pozicionirana ako bi postala deo Sjedinjenih Država, a Trudo je u javnim izjavama istakao da Kanada mora da bude “taktična” u suočavanju sa Trampovim pretnjama o uvođenju velikih carina na kanadske proizvode.

Trudo je takođe naglasio potrebu za proširenjem trgovinskih odnosa sa drugim zemljama.

U međuvremenu, Tramp je pristao na 30-dnevnu pauzu u uvođenju carina od 25 odsto na proizvode iz Meksika i Kanade, uključujući dodatnu carinu od 10 odsto na kanadsko naftu, prirodni gas i električnu energiju.

Trudo je rekao da Kanada koristi tu priliku kako bi pokazala Sjedinjenim Državama pojačano ulaganje u bezbednost granica.

SERBIANNEWS/CANADA

Srbi iz Kanade: Dosta nam je Trudoa i liberalnog ludila – hoćemo Trampovu Ameriku!

Od

Dara Milovanović

-

8. februar 2025. | 11:40

0

Srbi iz Kanade ali i mnogi Kanađani pozdravljaju predlog da zemlja postane 51. američka država, zato što je Tramp protiv svih tema koje su ovde ključne. Mnogima je dosta LGBT prava, želimo stabilnu ekonomiju i bezbednost. Srbi ovde obožavaju Trampa, pre svega zato što su protiv Bajdenove politike koja nas je bombardovala, ali i zbog ekonomske krize.

Ovo za Sputnjik kaže Aleksandar Divac, Beograđanin koji u Kanadi živi i radi poslednjih trideset godina:

„Naravno, ne verujem baš da je to moguće, ovo je čista Being Trump (biti Tramp) situacija, on samo proverava reakcije ljudi, a one su zaista pozitivne. Ne zato što Kanađani žele da budu Amerikanci, već zato što su razočarani Trudoom i liberalima“.

Američki predsednik svoj predlog da Kanada postane 51. savezna država, o kome je više puta govorio, obrazložio je činjenicom da bi to dovelo do mnogo nižih poreza i bolje vojne zaštićenosti Kanađana, a sa druge strane, Amerika ne bi morala da daje milijarde dolara za subvencije Kanadi.

Tramp je ovaj predlog prvi put izneo početkom januara, nakon što je Džastin Trudo podneo ostavku na funkciju premijera i lidera Liberalne stranke, i rekao da bi ”mnogi ljudi u Kanadi voleli” da ona postane 51. američka država.

Kanađanima se smučila Trudoova politika

Divac kaže da je ova tema itekako okupirala apolitične Kanađane. U toj zemlji, kaže, sve je manje apolitičnih, život ih je naterao da razmišljaju o politici. Naterao je i njega, iz unosnog posla kupovine i prodaje nekretnina, silom ekonomskih prilika, vratio se na početak, prvom poslu u dijaspori, renoviranju kuća.

„Ni meni nije bilo ni važno da glasam kad smo došli ovde, ali od kad je Trudo došao na vlast, život je toliko postao nesiguran što se tiče ekonomije, da smo svi fokusirani na politiku. Čitava kampanja je bazirana na transseksualcima, homoseksualcima i njihovim pravima. Zatim pravima drugih kultura, insistira se na tome da ljude koji dolaze moramo da ih prihvatimo raširenih ruku, iako je njihova kultura daleko od ovde tradicionalne, kanadske“.

Aleksandar Divac iz unosnog posla kupovine i prodaje nekretnina, silom ekonomskih prilika, vratio se na početak, prvom poslu u dijaspori, renoviranju kuća

© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksandar Divac

Naš sagovornik dodaje da se kanadsko društvo podelilo, da su oni koji još podržavaju Trudoa ili super-bogati, pa im je svejedno ko vlada, ili su super-siromašni, pa ih država finansira. Međutim, srednja klasa trpi i odlično primećuje šta se dešava.

„Ljudima se toliko smučio taj fokus na transseksualcima i LGBT zajednici, zato toliko vole Trampa. Dopada im se što iz inata neće da uradi neke stvari. Ako se danas prijavite za neki posao, pitaju vas ono što je pre nekoliko godina bilo ilegalno, koje si rase, da li si član neke ugrožene LGBT grupe. To su im važna pitanja, da ne bi bili optuženi da su rasisti ili transfobični, moraju da imaju određene brojeve u firmama, formularima, ljudima se to smučilo“, ističe Divac.

Dodaje da on, kao i većina Srba koje poznaje u Kanadi, želi ista prava za sve, a ne isticanje onoga na čemu država insistira.

„Nas koji tako mislimo optužuju da nismo empatični, što je suludo. Takve izjave ovde se cenzurišu, paradoksalno, jer samo ime vladajuće partije kaže da bi trebalo da budu liberalni. Zato su konzervativci, desničari ovde, ljudi koji su prešli na desnu stranu. Takve brojne primere imamo u Americi, ljudi koji su prave demokrate prešli su na stranu republikanaca zato što su demokrate sada to samo po imenu, u suštini nisu“.

Uspešni se već sele u SAD

Fedor Vrbaški stigao je, takođe u Toronto, kada je imao 16 godina. U Kanadi je završio srednju školu, prošle godine diplomirao, a sada radi kao hemijski inženjer na gasnim turbinama. Druži se uglavnom sa Kanađanima, odnosno ljudima koji su u tu zemlju stigli iz celog sveta. Oni su, kaže, pomalo liberalniji od naše dijaspore, ali i jedne i druge politika do pre nekoliko godina nije interesovala. Sada sve zanima, mnogi su čuli i za Trampov predlog, „da postanu Amerikanci“.

„Politika je sve prisutnija i u mojoj generaciji, zato što je u poslednjih pet godina standard života opao. Generalno, ko god ostvari neki veći uspeh, pogotovo u korporativnom svetu, vrlo brzo mora da se preseli u Ameriku. Kanada je kao malo predsoblje u odnosu na to šta SAD može da pruži biznismenu ili osobi koja radi korporativno u svetu“, kaže Vrbaški.

Fedor Vrbaški kaže da bi mu dobro došao američki pasoš, ali ceni nezavisnost Kanade

Liberali sigurno odlaze

On dodaje da svi gledaju na SAD kao na mesto gde imaju više mogućnosti, svi su svesni da Kanada poprilično zavisi od Amerike, posebno ekonomski, a sada se desio zanimljiv prelomni momenat.

„Dolazak Trampa na vlast poklopio se sa trendom koji se dešava u Kanadi, a to je prelaz sa liberalnog na konzervativno. Verujem da će Pjer Polijev koji je vođa konzervativne partije sigurno pobediti i skloniti Džastina Trudoa sa vlasti. Konzervativni svet u Kanadi je mnogo manje konzervativan nego što je to ideologija Trampa, jer Kanada je veoma drugačija od Amerike, po mnogo čemu, a posebno po politici. Svakako, drago mi je da će se te promene desiti i u Kanadi“, kaže mladi kanadski inženjer srpskog porekla.

Upitan, može li da zamisli da se jedno jutro probudi u SAD, umesto u Kanadi, a bez menjanja kreveta, kaže:

„Kad gledam na to krajnje lično, možda ne bi bilo loše, dobio bih američki pasoš, Amerika je ekonomski u boljoj poziciji od Kanade, ali sa druge strane, mnogo cenim nezavisnost ove države, koliko god bila manja od Amerike. S druge strane to bi još više otvorilo Kanadu, dalo joj bolje ekonomske prilike, ali bi i stvorilo zavisnost od Amerike, ne samo ekonomsku, već i kulturnu, što po meni predstavlja veću opasnost“.

Ne može „oko za oko“ sa Amerikom

Istog dana kada je Tramp ponovo predložio da Kanada postane 51. američka država, potpisao je izvršnu naredbu o uvođenju carina na robu iz Kanade, Meksika i Kine. Trudo je odmah odgovorio najavom protivmera, da će uvesti carine od 25 odsto na robu iz SAD.

„On hoće da ide linijom „oko za oko“ sa Trampom, ali mi nemamo tu moć. Običan narod suštinski nije svestan šta se dešava, oni ne znaju šta su tarife, misle, sad će Amerikanci nama da plate. Ne, mi ćemo da platimo, ekonomska situacija je loša, privatnici nemaju posla, svi osim mehaničara. Prosečan stan u okolini Toronta je između 550 i 600 hiljada dolara, a prosečna zarada između 50 i 60 hiljada godišnje“, ilustruje Divac.

On dodaje da njegova porodica litar mleka plaća tri dolara, da 200 dolara nedeljno troši na gorivo i da ne može da zamisli kako će život izgledati sa taksama na voće, jer zima u Kanadi traje šest meseci.

Kanadski premijer Džastin Trudo na neko vreme je odložio ekonomski rat sa Amerikom, dogovorio je sa predsednikom SAD odlaganje povećanja carina od 25 odsto na uvoz kanadskih proizvoda u Ameriku i 10 odsto na kanadske energente na najmanje 30 dana.

SERBIANNEWS/CANADA

Premijerno izvedena djela studenata kompozicije Muzičkog departmana banjalučke Akademije

Od

Viktor

-

8. februar 2025. | 09:46

0

person in brown leather jacket playing brown and black drum set

Na sceni Studentskog kulturnog centra Univerziteta u Banjaluci održan je koncert na kojem su premijerno izvedena djela studenata Akademije umjetnosti.

Koncert studenata Akademije umjetnosti u BanjaluciFoto: SRNA

Koncert, koji je održan sinoć, objedinio je nekoliko odsjeka Muzičkog departmana banjalučke Akademije, a djela su pisana za gudački orkestar, sa solistima i bez njih.

Izvedena su djela studenata kompozicije u klasi profesora Tatjane Milošević Mijanović i docenta Davida Mastikose. Kao solisti su nastupili Marija Pilipović na flauti i Marko Galonja na harmonici.

Izvedene su i kompozicije Sergeja Vanjina, Faruka Mehića, Maria Nikolića, Brune Kordića i Dinka Blagojevića.

Profesor na Katedri za klavir Dinko Blagojević rekao je Srni da su u posljednje vrijeme koncerti savremene muzike postali prava rijetkost zbog čega je ovakav događaj veoma značajan.

– Ovo je rijetka prilika da u našem gradu čujemo nešto istinski novo, nešto što potiče iz pera naših sugrađana i predstavlja odjek savremenih muzičkih strujanja – istakao je Blagojević.

On je dodao da se svaki autor koji je učestvovao na koncertu odlikuje sopstvenim senzibilitetom i poetikom.

– Pisanje za orkestar zahtijeva veliko znanje orkestracije kao i poznavanje prirode mnogih instrumenata. Muzičke ideje moraju biti razrađene na jasan i muzički inteligentan način, što kompozitorski poziv čini jednim od najzahtjevnijih među muzičarima – naveo je Blagojević.

U Albaniji otkriveno najveće podzemno termalno jezero na svijetu

Od

Viktor

-

8. februar 2025. | 09:44

0

U Albaniji je otkriveno najveće podzemno termalno jezero na svijetu, a to otkriće bi moglo da doprinese zaštiti cijelog područja i boljem razumijevanju njegove hidrologije, rekli su stručnjaci.

Јezero u pećini, ilustracija (foto: EPA-EFE/LAURENT GILLIERON)

Do otkrića je došlo nakon niza godina istraživanja koje je predvodio češki speleolog Marek Audij, koji je pretpostavljao da postoji skriveni sistem termalnih pećina u južnoj albanskoj regiji Vromoner, javio je Radio Prag.

Naučnici su otkrili ponor dubok 100 metara dok su mapirali područje u blizini granice sa Grčkom i pratili paru iz brojnih toplih izvora, a na njegovom dnu pronašli su jezero dužine 138 metara i širine 42 metra, dok je obim jezera 345 metara.

Naučnici kažu da sada znaju da se okolni topli izvori napajaju vodom iz podzemnog jezera, prenijela je Anadolija.

Drvar: Predstavljanje privrede, turizma i kulture na sajmu zavičaja u Novom Sadu

Od

Viktor

-

8. februar 2025. | 09:42

0

Opština Drvar predstaviće svoju privredu, turizam i kulturu na Sajmu zavičaja koji se ovog vikenda održava u Novom Sadu.

Drvar – paraglajdingFoto: SRNA

Načelnik opštine Drvar Dušica Runić izjavila je Srni da će Drvarčani na Sajmu predstaviti bogatu tradiciju i autentične proizvode, uključujući rakiju od drenjina, brendirani mućeni pekmez, tradicionalnu unačku nošnju i unačko kolo.

Ona je istakla da će ovaj nastup biti prilika da se promovišu kulturno nasljeđe i domaći proizvodi ovog kraja.

Runićeva je naglasila da će Drvarčani na ovom sajmu predstavljati najveću povratničku opštinu u Federaciji BiH sa većinskim srpskim stanovništvom, dočekujući posjetioce u tradicionalnoj unačkoj nošnji i sa čašicom “drenje”.

– Velika nam je čast što ćemo imati priliku da predstavimo naše običaje, kulturu, tradicionalne proizvode, narodnu nošnju i sve ono što čini Drvar prepoznatljivim širom svijeta – naglasila je Runićeva.

Drvarčane će igrom predstaviti ansambl Kulturno-umjetničkog društva “Mira Lukač”, a na štandu će biti izložen promotivni materijal o turističkoj ponudi ove opštine.

U kongresnom centru “Master” danas će biti održan festival tradicionalnih nošnji iz srpskih krajeva i tri panel-diskusije – o zaštiti kulturnog nasljeđa i identiteta, o zaštiti imovinskih prava Srba u FBiH i mjerama koje društvo treba da preduzme radi podsticanja nataliteta i demografske obnove stanovništva.

Sutra će biti predstavljena dostignuća više od 200 zavičajnih udruženja i izlagača iz cijelog regiona, uz umjetničko-zabavni program.

Šesti “Sajam zavičaja – zavičaj kroz privredu, turizam i kulturu” organizuje Fond za izbjegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu.

Košarkaši Partizana pobijedili Monako u 26. kolu Evrolige

Od

Viktor

-

8. februar 2025. | 09:36

0

Košarkaši Partizana pobijedili su u gostima Monako rezultatom 86:69 (21:18, 27:22, 14:15, 24:14) u meču 26. kola Evrolige.

Monako – Partizan (foto:EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIER)

Najefikasniji u ekipi Partizana bio je Sterling Braun sa 18 poena, dok je Tajrik DŽons postigao 17.

Brendon Dejvis i Tajrik DŽons upisali su po 15 poena, dok su Ife Lundberg i Dvejn Vašington postigli po 11.

U redovima Monaka najbolji je bio Nik Kalates sa 14 poena, šest skokova i isto toliko asistencija.

Majk DŽejms je postigao 13 poena, a Alfa Dijalo 12.

Obje ekipe su se u prvoj četvrtini smjenjivale u prednosti, a Partizan je poslije deset minuta vodio 21:18.

Monako – Partizan (Foto:EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIER)

Ekipa iz Beograda je bolje ušla u drugu dionicu i serijom 12:1 došla do vođstva 33:22.

Partizan je stečenu prednost čuvao i na poluvremenu vodio 48:40.

Crno-bijeli su u trećoj četvrtini održavali od četiri do devet poena razlike.

Srpski tim je najveću prednost imao u posljednjoj četvrtini kada je bilo 18 razlike, 84:66 za Partizan koji je večeras ubjedljivo došao do pobjede.

Partizan sada ima 14 pobjeda i 12 poraza u Evroligi, dok Monako ima učinak 16-10.

U sljedećem kolu, 28. februara, Partizan će dočekati Baskoniju, dok će Monako dan ranije igrati protiv Olimpije u Milanu.

Јokić i dalje nije najbolji u NBA ligi!

Od

Viktor

-

8. februar 2025. | 09:34

0

NBA liga objavila je novi presjek kada je u pitanju trka za najkorisnijeg igrača lige, a na njoj se Nikola Јokić nalazi na drugom mjestu, kao i prethodne nedjelje.

Nikola Јokić (Foto: EPA-EFE/ERIK S. LESSER)

Nova lista i Јokić ponovo na broju dva. Centar Denvera ima gotovo 30 poena u prosjeku po utakmici, uz to ima i tripl-dabl brojke po meču, ali to iz nekog razloga i dalje nije dovoljno NBA ligi da ga stavi na prvo mjesto.

Ispred Јokić trenutno je Šej Gildžus-Aleksander, koji jeste imao tri meča sa 50+ poena u prethodne dvije nedjelje, ali su mu brojke i dalje daleko od onih srpskog košarkaša. Ipak, Kanađanin je i ovu nedjelju dočekao na čelu.

Da ne bude nikakve promjene u odnosu na prethodnu listu pobrinuo se Јanis Adetokumbo, koji je na trećoj poziciji.

Podsjetimo, bliži se Ol-star vikend, a Јokić će igrati u timu Čarlsa Barklija u kojem će još nastupiti:

– Јanis Adetokumbo (Milvoki)

– Šej Gildžus Aleksander (Oklahoma)

– Viktor Vembanjama (San Antonio)

– Paskal Sijakam (Indijana)

– Alperen Sengun (Hjuston)

– Karl Entoni Tauns (Njujork Niksi)

– Donovan Mičel (Klivlend).

Knjiga “Vladeta Jerotić, harizmatični darodavac”, autora Bojana Jovanovića

Od

Viktor

-

7. februar 2025. | 09:51

0

U maloj sali Kolarčeve zadužbine predstavljena je knjiga “Vladeta Jerotić, harizmatični darodavac” autora Bojana Jovanovića. To je delo koje pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najvažnijih mislilaca srpske kulture.

A celog svog života Vladeta Jerotić darivao je ljudima svoja znanja, svoju stručnost, odgovore na mnoga životna pitanja pa čak i na ona pitanja koja nisu bili sposobni da artikulišu, piše Bojan Jovanović u knjizi “Vladeta Jerotić, harizmatični darodavac”. Zbog iskrene namere da drugima čini dobro Vladeta Jerotić je još za života stekao tako veliku popularnost da je postao svojevrsni kulturni fenomen svog doba.

„Osim tog populističnog odnosa privlačenja, Jerotić je imao i duhovnu sposobnost da zrači i to je bilo jako zanačajno. On je okupljaoveliki broj ljudi koji su bili spremni da ga čuju., i nezavisno od toga šta je govorio. Svojim glasom i svojom duhovnošću manifestovao je i to je bilo lekovito za ljude“, rekao je autor knjige Bojan Jovanović.

Da bi ispunio tu svoju misiju darivanja Vladeta Jerotić je prvo morao da daruje sebe samog. S obzirom na to da je usvojio Jungovo učenje, suočio se prvo sa svojom senkom, kaže Bojan Jovanović, svojim nezadovoljstvima.

„Vladeta Jerotić, kao jedinac imao je egoistični odnos prema svetu, on je to uočio. Majka ga je obožavala, otac je bio strog, ali je video da kada nešto treba da uradi to čini i daruje zbog nekog svog egoizma. Taj egoizam je uspeo da prevaziđe, prevazišao je svoju senku uspevši da je integriše idođe do načina odnosa, prema negativitetu, pa odatle i ta energija koja je iz njega zračila i koja nas je privlačila njemu“, istakao je autor knjige.

Kroz deset pažljivo istraženih poglavlja, Bojan Jovanović analizira Jerotićev životni put, njegov duhovni razvoj, kao i značajnu ulogu koju je igrao u psihijatriji, psihoterapiji i književnosti. Istovremeno knjiga “Vladeta Jerotić, harizmatični darodavac” nudi dubok uvid u njegovu ličnost, harizmu i sposobnost da inspiriše druge, istražujući i njegov odnos prema religiji, umetnosti i nauci.

„Kod Jerotića nikada ništa nije jednostavno. Sada se njegove misli pojavljuju na internetu, a on je sve to govorio pre 20, 30. godina, a one su izazovne za mlade ljude koji imaju toliko godina. Uvek je na određeni način bio avangardan“, rekla je prof. dr Irena Arsić, istoričar kulture i književnosti.

U tom smislu i knjiga “Vladeta Jerotić, harizmatični darodavac” , koja je objavljena povodom 100 godina od rođenja jednog od najvećih srpskih intelektualaca, treba da bude inspiracija čitaocima za sopstveni duhovni i lični razvoj.

Energetski vampiri – naučite da čuvate sebe i kažete „ne“

Od

Viktor

-

7. februar 2025. | 09:48

0

man standing in front of people sitting beside table with laptop computers

Za zdrave i dobre odnose važno je da čujemo i razumemo jedni druge. U dobroj atmosferi svaki se problem lakše rešava. Komplikovanije je ako u okruženju u isto vreme imamo one koje stručnjaci zovu energetski vampiri.

Ako se posle razgovora sa nekom osobom, boravka u istoj prostoriji osećate iscrpljeno, možda ste bili u prisustvu energetskog vampira. Oni svesno ili nesvesno crpe vašu energiju radi sopstvenog zadovoljstva.

Često su to ljudi koji su nam u bliskom okruženju.

„Lako ih je prepoznati – to su ljudi koji stalno traže pažnju, koji vole da budu u centru pažnje, koji su uvek u drami ili problemima, stalno vam nabijaju osećaj krivice i što je jako važno ti ljudi skoro pa nikad nisu podrška osobama prekoputa sebe“, kaže psiholog Mina Kojić.

Prema njenim rečima, svi imaju tog jednog rođaka koji na porodičnim okupljanjima voli da je u centru pažnje, voli da se sva priča vrti oko njega. Kada neko drugi pokuša da nešto kaže, on brzo okrene priču i vrati na sebe i svoja postignuća.

Takođe, partner koji od svake sitnice, svake rasprave pravi veliku dramu, preti raskidom, glasan je, viče, siguno spada u kategoriju ‘energetskih vampira’, ističe Kojićeva.

Energetski vampiri mogu da prouzrokuju stres, umor, anksioznost kod drugih ljudi, da im smanji produktivnost, čak i naruše zdravlje.

„U osnovi tog problema jeste ono što mi nazivamo samoljubljem. Kada čovek sebe postavi u centar sveta i ono što on preživljava, onda u kontaktu sa drugim ljudima biva previše naporan i mi vidimo da taj odnos nikako ne funkcioniše. Mi jedni drugima dajemo i našu energiju, dajemo značaj jedni drugima i biramo društvo tako što će postojati jedna normalna interakcija“, navodi paroh crkve Svetog Vaznesenja, protojerej Arsenije Arsenijević.

Stručnjaci kažu, kada se nađemo u društvu energetskog vampira, treba da postupimo kao u avionu – masku prvo stavljamo sebi, pa pomažemo drugima.

„Čovek kada je u odnosu sa takvim ljudima oseća se negde duhovno pokraden. I oseća se kao da je radio neki veliki posao i kao da mu je potreban odmor posle tog posla, a pritom ne oseća zadovoljstvo završenog posla“, ističe Arsenijević.

„Morate sebe da obezbedite, sebi da pomognete da biste drugima bili dobri. I takođe ne treba prekidati kontakt po svaku cenu, to se može rešiti na drugi način – tako što ćete ograničiti vreme koje provodite sa tom osobom i da naučite da kažete ‘ne’ bez da osećate grižu savest“, navodi Kojićeva.

Uz postavljanje granica, stručnjaci savetuju, treba više vremena da provodimo sa ljudima koji nas umiruju.

Orašac, carstvo šumadijskih kolačića – od vanilica do nezaobilazne oraščanke

Od

Viktor

-

7. februar 2025. | 09:47

0

Poznat kao mesto gde je podignut Prvi srpski ustanak, ali i po šljivama, Orašac, kao i Aranđelovac i okolna sela, najveći su proizvođači kolača u Srbiji. Penzioner Slađan Maksić spojio je dve tradicionalne proizvodnje, pa od polusuve šljive pravi jedinstveni delikates – voćni kolač oraščanku.

Kako bi upotpunio penzionerske dane, Slađan je pre sedam godina pokušao da napravi svoju sušaru za šljive, ali nije uspeo. Da ne bi bacio 500 kilograma polusuvog voća, došao je na ideju da od njega napravi kolač, za koji je 2018. godine osvojio tri zlatne medalje za kvalitet na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.

„Morao sam da smislim šta da uradim sa tom šljivom. Bilo je neisplativo uložiti u rakiju pošto je utrošeno mnogo novca i onda smo došli na ideju da se šljiva napuni orahom, utopi se u čokoladu i onda smo valjali u razne ukuse i krenuli smo u proizvodnju“, priseća se Slađan Maksić iz Orašca.

Proizvodi se uglavnom u zimskom periodu, a rok trajanja kolača je od 15 do 30 dana. Opstaje na temperaturi od tri stepena. To je polusuva šljiva, koja u sebi ima dosta vlage, da ne bi došlo do fermentacije. Maksići u svoj specijalitet ne žele da dodaju konzervanse.

„Kupci su uglavnom ljudi koji vole zdravu hranu ne sadrži ni aditive, nikakve zaslađivače ni šećere, to je čisto jedan prirodni preparat, napravljen u skladu tih nekoliko ukusa koji su jako skladni. Obično se prodaje da se pojede za deset dana – za slavlja, proslave, prezentacije i poklone“, ističe Maksić.

A tu su i vanilice…

U njihovom komšiluku žive Jovanovići, koji su pre dvadeset godina počeli da proizvode kore za pitu. Ideja je nastala preko noći, a realizacija je počela u tadašnjoj garaži.

Sada je to preraslo u ozbiljnu proizvodnju domaćih torti i kolača, a odskora su u ponudi i najprodavanije vanilice sa džemom od kajsija, koji sami pripremaju.

„Što se naših vanilica tiče radimo ih sad samo u jednoj varijanti, a u planu je da ubuduće radimo i sa nekim modernijim varijantama, kao što je fil od pistaća, oreo ili nešto slično. Sada radimo samo sa kajsijom i trudimo se, što je neka naša filozofija, da vanilice imaju više džema od onog što se inače nalazi na tržištu“, navodi Srđan Jovanović iz Orašca.

U Orašcu ima još mnogo sličnih proizvođača, a kako kažu Maksići i Jovanovići, ne gledaju jedni na druge kao na konkurenciju već neretko kupcima preporučuju proizvode svojih komšija.

NewsWeekPRO

Premijer Kanade Džastin Trudo rekao je da su izjavu predsednika SAD Donalda Trampa o tome da bi Kanada mogla da postane 51. američka savezna država treba shvatiti ozbiljno, jer je ta zemlja bogata prirodnim resursima, koje Tramp i Sjedinjene Države žele da iskoriste.

“Oni su svesni naših resursa i žele da mogu da ih koriste”, rekao je Trudo tokom zatvorenog sastanka sa liderima radničkih organizacija.

Ova njegova izjava slučajno je preneta putem zvučnika, objavio je kanadski javni servis CBC.

Ti Trudoovi komentari nisu odmah izazvali zvaničnu reakciju iz njegovog kabineta, ali ih je potvrdio predsednik Saveza radnika Alberte, Gil Mekgovan, koji je u objavi na društvenim mrežama potvrdio premijerove reči.

Tramp je ranije više puta sugerisao da bi Kanada bila bolje pozicionirana ako bi postala deo Sjedinjenih Država, a Trudo je u javnim izjavama istakao da Kanada mora da bude “taktična” u suočavanju sa Trampovim pretnjama o uvođenju velikih carina na kanadske proizvode.

Trudo je takođe naglasio potrebu za proširenjem trgovinskih odnosa sa drugim zemljama.

U međuvremenu, Tramp je pristao na 30-dnevnu pauzu u uvođenju carina od 25 odsto na proizvode iz Meksika i Kanade, uključujući dodatnu carinu od 10 odsto na kanadsko naftu, prirodni gas i električnu energiju.

Trudo je rekao da Kanada koristi tu priliku kako bi pokazala Sjedinjenim Državama pojačano ulaganje u bezbednost granica.

Ovo za Sputnjik kaže Aleksandar Divac, Beograđanin koji u Kanadi živi i radi poslednjih trideset godina:

„Naravno, ne verujem baš da je to moguće, ovo je čista Being Trump (biti Tramp) situacija, on samo proverava reakcije ljudi, a one su zaista pozitivne. Ne zato što Kanađani žele da budu Amerikanci, već zato što su razočarani Trudoom i liberalima“.

Američki predsednik svoj predlog da Kanada postane 51. savezna država, o kome je više puta govorio, obrazložio je činjenicom da bi to dovelo do mnogo nižih poreza i bolje vojne zaštićenosti Kanađana, a sa druge strane, Amerika ne bi morala da daje milijarde dolara za subvencije Kanadi.

Tramp je ovaj predlog prvi put izneo početkom januara, nakon što je Džastin Trudo podneo ostavku na funkciju premijera i lidera Liberalne stranke, i rekao da bi ”mnogi ljudi u Kanadi voleli” da ona postane 51. američka država.

Kanađanima se smučila Trudoova politika

Naš sagovornik dodaje da se kanadsko društvo podelilo, da su oni koji još podržavaju Trudoa ili super-bogati, pa im je svejedno ko vlada, ili su super-siromašni, pa ih država finansira. Međutim, srednja klasa trpi i odlično primećuje šta se dešava.

Dodaje da on, kao i većina Srba koje poznaje u Kanadi, želi ista prava za sve, a ne isticanje onoga na čemu država insistira.

Uspešni se već sele u SAD

Liberali sigurno odlaze

On dodaje da svi gledaju na SAD kao na mesto gde imaju više mogućnosti, svi su svesni da Kanada poprilično zavisi od Amerike, posebno ekonomski, a sada se desio zanimljiv prelomni momenat.

Upitan, može li da zamisli da se jedno jutro probudi u SAD, umesto u Kanadi, a bez menjanja kreveta, kaže:

Ne može „oko za oko“ sa Amerikom

Istog dana kada je Tramp ponovo predložio da Kanada postane 51. američka država, potpisao je izvršnu naredbu o uvođenju carina na robu iz Kanade, Meksika i Kine. Trudo je odmah odgovorio najavom protivmera, da će uvesti carine od 25 odsto na robu iz SAD.

On dodaje da njegova porodica litar mleka plaća tri dolara, da 200 dolara nedeljno troši na gorivo i da ne može da zamisli kako će život izgledati sa taksama na voće, jer zima u Kanadi traje šest meseci.

Kanadski premijer Džastin Trudo na neko vreme je odložio ekonomski rat sa Amerikom, dogovorio je sa predsednikom SAD odlaganje povećanja carina od 25 odsto na uvoz kanadskih proizvoda u Ameriku i 10 odsto na kanadske energente na najmanje 30 dana.

SERBIANNEWS/CANADA

Do otkrića je došlo nakon niza godina istraživanja koje je predvodio češki speleolog Marek Audij, koji je pretpostavljao da postoji skriveni sistem termalnih pećina u južnoj albanskoj regiji Vromoner, javio je Radio Prag.

Naučnici su otkrili ponor dubok 100 metara dok su mapirali područje u blizini granice sa Grčkom i pratili paru iz brojnih toplih izvora, a na njegovom dnu pronašli su jezero dužine 138 metara i širine 42 metra, dok je obim jezera 345 metara.

Naučnici kažu da sada znaju da se okolni topli izvori napajaju vodom iz podzemnog jezera, prenijela je Anadolija.

Načelnik opštine Drvar Dušica Runić izjavila je Srni da će Drvarčani na Sajmu predstaviti bogatu tradiciju i autentične proizvode, uključujući rakiju od drenjina, brendirani mućeni pekmez, tradicionalnu unačku nošnju i unačko kolo.

Ona je istakla da će ovaj nastup biti prilika da se promovišu kulturno nasljeđe i domaći proizvodi ovog kraja.

Runićeva je naglasila da će Drvarčani na ovom sajmu predstavljati najveću povratničku opštinu u Federaciji BiH sa većinskim srpskim stanovništvom, dočekujući posjetioce u tradicionalnoj unačkoj nošnji i sa čašicom “drenje”.

– Velika nam je čast što ćemo imati priliku da predstavimo naše običaje, kulturu, tradicionalne proizvode, narodnu nošnju i sve ono što čini Drvar prepoznatljivim širom svijeta – naglasila je Runićeva.

Drvarčane će igrom predstaviti ansambl Kulturno-umjetničkog društva “Mira Lukač”, a na štandu će biti izložen promotivni materijal o turističkoj ponudi ove opštine.

Sutra će biti predstavljena dostignuća više od 200 zavičajnih udruženja i izlagača iz cijelog regiona, uz umjetničko-zabavni program.

Šesti “Sajam zavičaja – zavičaj kroz privredu, turizam i kulturu” organizuje Fond za izbjegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu.

Najefikasniji u ekipi Partizana bio je Sterling Braun sa 18 poena, dok je Tajrik DŽons postigao 17.

Brendon Dejvis i Tajrik DŽons upisali su po 15 poena, dok su Ife Lundberg i Dvejn Vašington postigli po 11.

U redovima Monaka najbolji je bio Nik Kalates sa 14 poena, šest skokova i isto toliko asistencija.

Majk DŽejms je postigao 13 poena, a Alfa Dijalo 12.

Obje ekipe su se u prvoj četvrtini smjenjivale u prednosti, a Partizan je poslije deset minuta vodio 21:18.

Ekipa iz Beograda je bolje ušla u drugu dionicu i serijom 12:1 došla do vođstva 33:22.

Partizan je stečenu prednost čuvao i na poluvremenu vodio 48:40.

Crno-bijeli su u trećoj četvrtini održavali od četiri do devet poena razlike.

Srpski tim je najveću prednost imao u posljednjoj četvrtini kada je bilo 18 razlike, 84:66 za Partizan koji je večeras ubjedljivo došao do pobjede.

Partizan sada ima 14 pobjeda i 12 poraza u Evroligi, dok Monako ima učinak 16-10.

U sljedećem kolu, 28. februara, Partizan će dočekati Baskoniju, dok će Monako dan ranije igrati protiv Olimpije u Milanu.

Nova lista i Јokić ponovo na broju dva. Centar Denvera ima gotovo 30 poena u prosjeku po utakmici, uz to ima i tripl-dabl brojke po meču, ali to iz nekog razloga i dalje nije dovoljno NBA ligi da ga stavi na prvo mjesto.

Ispred Јokić trenutno je Šej Gildžus-Aleksander, koji jeste imao tri meča sa 50+ poena u prethodne dvije nedjelje, ali su mu brojke i dalje daleko od onih srpskog košarkaša. Ipak, Kanađanin je i ovu nedjelju dočekao na čelu.

Da ne bude nikakve promjene u odnosu na prethodnu listu pobrinuo se Јanis Adetokumbo, koji je na trećoj poziciji.

Podsjetimo, bliži se Ol-star vikend, a Јokić će igrati u timu Čarlsa Barklija u kojem će još nastupiti:

– Јanis Adetokumbo (Milvoki)

– Šej Gildžus Aleksander (Oklahoma)

– Viktor Vembanjama (San Antonio)

– Paskal Sijakam (Indijana)

– Alperen Sengun (Hjuston)

– Karl Entoni Tauns (Njujork Niksi)

– Donovan Mičel (Klivlend).

U maloj sali Kolarčeve zadužbine predstavljena je knjiga “Vladeta Jerotić, harizmatični darodavac” autora Bojana Jovanovića. To je delo koje pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najvažnijih mislilaca srpske kulture.

Za zdrave i dobre odnose važno je da čujemo i razumemo jedni druge. U dobroj atmosferi svaki se problem lakše rešava. Komplikovanije je ako u okruženju u isto vreme imamo one koje stručnjaci zovu energetski vampiri.

Ako se posle razgovora sa nekom osobom, boravka u istoj prostoriji osećate iscrpljeno, možda ste bili u prisustvu energetskog vampira. Oni svesno ili nesvesno crpe vašu energiju radi sopstvenog zadovoljstva.

Često su to ljudi koji su nam u bliskom okruženju.

„Lako ih je prepoznati – to su ljudi koji stalno traže pažnju, koji vole da budu u centru pažnje, koji su uvek u drami ili problemima, stalno vam nabijaju osećaj krivice i što je jako važno ti ljudi skoro pa nikad nisu podrška osobama prekoputa sebe“, kaže psiholog Mina Kojić.

Prema njenim rečima, svi imaju tog jednog rođaka koji na porodičnim okupljanjima voli da je u centru pažnje, voli da se sva priča vrti oko njega. Kada neko drugi pokuša da nešto kaže, on brzo okrene priču i vrati na sebe i svoja postignuća.

Takođe, partner koji od svake sitnice, svake rasprave pravi veliku dramu, preti raskidom, glasan je, viče, siguno spada u kategoriju ‘energetskih vampira’, ističe Kojićeva.

Energetski vampiri mogu da prouzrokuju stres, umor, anksioznost kod drugih ljudi, da im smanji produktivnost, čak i naruše zdravlje.

Stručnjaci kažu, kada se nađemo u društvu energetskog vampira, treba da postupimo kao u avionu – masku prvo stavljamo sebi, pa pomažemo drugima.

„Čovek kada je u odnosu sa takvim ljudima oseća se negde duhovno pokraden. I oseća se kao da je radio neki veliki posao i kao da mu je potreban odmor posle tog posla, a pritom ne oseća zadovoljstvo završenog posla“, ističe Arsenijević.

Uz postavljanje granica, stručnjaci savetuju, treba više vremena da provodimo sa ljudima koji nas umiruju.

Proizvodi se uglavnom u zimskom periodu, a rok trajanja kolača je od 15 do 30 dana. Opstaje na temperaturi od tri stepena. To je polusuva šljiva, koja u sebi ima dosta vlage, da ne bi došlo do fermentacije. Maksići u svoj specijalitet ne žele da dodaju konzervanse.

A tu su i vanilice…

U njihovom komšiluku žive Jovanovići, koji su pre dvadeset godina počeli da proizvode kore za pitu. Ideja je nastala preko noći, a realizacija je počela u tadašnjoj garaži.

Sada je to preraslo u ozbiljnu proizvodnju domaćih torti i kolača, a odskora su u ponudi i najprodavanije vanilice sa džemom od kajsija, koji sami pripremaju.

U Orašcu ima još mnogo sličnih proizvođača, a kako kažu Maksići i Jovanovići, ne gledaju jedni na druge kao na konkurenciju već neretko kupcima preporučuju proizvode svojih komšija.

Zbog toga i turisti koji dolaze u grad pod Bukuljom, umesto suvenira, kući nose upravo ove šumadijske kolačiće.