Ruski trgovinski lanac Fiks prajs (Fix Price) planira ulazak na srpsko tržište, piše Komersant. Plan je, kako se navodi, da nekoliko prodavnica bude otvoreno do kraja 2025. godine.

U Evropi će Fiks prajs morati da se tržišno nadmeće sa gigantima kao što su nemački Lidl, slovenački Merkator i holandski Delez, navodi Komersant, a prenosi N1.

Na sajtu za konkurse HH.ru objavljeno je da Fiks prajs traži zaposlene za rad u Srbiji.

Kompanija, kako se navodi, posebno planira da angažuje stručnjaka za ljudske resurse. Rad u Srbiji pominje se i na konkursima za šefa računovodstva i višeg pravnika.

Komersant je od trgovinskog lanca Fiks prajs dobio potvrdu da postoji namera ulaska na srpsko tržište, ali bez preciziranja detalja. Samo se navodi da „tržišni uslovi i struktura potrošačke tražnje u Srbiji odgovaraju uslovima poslovnog modela“ tog trgovinskog lanca.

Na sajtu trgovine Fiks prajs navodi se da je kompanija počela da radi u junu 2007, a da je prva prodavnica otvorena u decembru te godine.

Ovaj lanac danas, kako se navodi na sajtu, ima više od 6.700 prodavnica na više od 1.608 lokacija u Rusiji, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Jermeniji, Letoniji, Uzbekistanu, Mongoliji i UAE.

Fiks prajs prodavnice prodaje robu široke potrošnje: hranu i piće, kozmetičke proizvode, hemiju za domaćinstvo, hranu za kućne ljubimce, knjige, suvenire… pa čak i obuću i odeću.

U tekstu „Zašto je pirinač u Srbiji dvostruko skuplji nego u V. Britaniji i druge misterije“ prikazali smo razlike u cenama prehrambenih namirnica u najvećem trgovinskom lancu u Velikoj Britaniji i Srbiji. Nažalost, uprkos ogromnim razlikama u prihodima, razlika u cenama ne ide u prilog potrošačima u Srbiji.

U ovom tekstu analiza je proširena i pruža detaljnije informacije o tome koliko se za prosečnu zaradu može kupiti analiziranih namirnica po jedinici mere što je kvalitativni pokazatelj stvarnog standarda. Prosečna zarada je uzeta po neto principu iz relevatnih statističkih izvora. Naglasak je na prosčnoj zaradi iako ona ima svojih nedostataka, jer zavisi koji procenat potrošača je prima, što je više izražena nejednakost ona će biti u gornjim nivoima dohotka za razliku od medijalne zarade koja je novi 50 odsto primaoca dohotka do tog nivoa i 50 odsto preko tog nivoa.

Za analitiku cena korišćeni su izvori velikih trgovinskih lanaca po zemljama, u Bugarskoj je korišćena baza podataka „My supermarket“ gde su objedinjeni podaci svih lanaca (prosek) i koja je slična bazi podataka Cenoteke u Srbiji. Sve cene su radi upoređenja date u dinarima.

Kao što je iz tabele uočljivo, cene u Srbiji u odnosu na okruženje su više kod gotovo svih proizvoda od cena u zemaljama u okruženju. Nekoliko grupa proizvoda imaju neobjašnjivo veliko odstupanje: maslac, slanina, maslinovo ulje, pirinač i crna čokolada. Ovi proizvodi su ubedljivo najskuplji u Srbiji.

D.M.

Međutim, daleko kvalitetniji zaključci se mogu izvući iz sledećih podataka. Koliko se količinski odabranih namirnica može kupiti za prosečnu zaradu. Posmatrajući ovaj pokazatelj, Srbija je najsiromašnija zemlja od posmatranih. Iza nje je Bugarska po visini prosečne zarade, ali se najveći deo proizvoda iz analizirane korpe može priuštiti u znatno većoj količini nego u Srbiji.

Postoje mali izuzeci koji i nisu vredni neke značajnije analize upoređujući je sa Bugarskom. Srbija je sa kupovnom moći kod svinjskog i junećeg mesa jedino uporediva sa Bugarskom. Neke cene su slične, pre svega kod južnog voća, i što je indikativno kod domaćeg sira (doduše u marketima).

D.M.

Interesantno je da se za prosečnu zaradu u Srbiji može kupiti najmanje vina, kropmira, pasulja, suve slanine, presovane šunke, pasulja, limuna i sl.

Britaniju odnosno Englesku nije uputno ni porediti. Značajan je odskok Rumunije što se tiče kupovne moći analiziranih proizvoda. Zaista se u Srbiji moraju sistemski urediti odnosi u ovoj sferi. O tome sam već pisao, jednokratne mere su vapaj da se nešto mora raditi ali nisu rešenje problema. Minuli (ne)rad očigledno daje rezultate…

Nakon što je Danas otkrio da su tzv. „zvučni topovi“ bili montirani na vozila Žandarmerije po Beogradu 15. marta, kao i svedočenja jednog Žandarma o tome kako im je tog dana objašnjavano da će ti uređaji možda biti upotrebljeni, otvorio se čitav niz pitanja na koja javnost očekuje odgovore.

Uporedo sa našim otkrićem, Stranka slobode i pravde je na konferenciji za novinare objavila dokument koji dokazuje da je MUP 2021. godine kupio „zvučno oružje“ od američke kompanije Dženezis (Genasys).

Nakon ovoga usledilo je, po mnogima, veoma nespretan i neubedljiv demanti od strane ministra policije Ivice Dačića, koji je nakon konferencije za novinare izveo prisutne i uživo im pokazao kako funkcioniše „zvučni top“ predstavivši ga kao malo veći megafon za izdavanje policijskih upozorenja i naređenja.

Iako je Prvo onovno tužilaštvo u Beogradu formiralo predmet u vezi sa događajem na protestu 15. marta, kada je nešto prekinulo petnaestominutnu tišinu i nateralo deo građana u paniku i stampedo u kojem pukom srećom nije niko stradao, ali je bilo povređenih, izdalo saopštenje za javnost u kojem su naveli da nema indicija da je korišćeno vazdušno oružje, sagovornici Danasa su saglasni da je nakon novih otkrića neophodno pokrenuti temeljnu i ozbiljnu istragu.

Foto: Printscreen/N1

Tužilac Lazić: Neophodna istraga u dva pravca

Tužilac Radovan Lazić smatra da je nakon novih informacija koje su se pojavile u javnosti povodom eventualne upotrebe „zvučnog topa“ istragu trebalo voditi u dva pravca.

„Otvaraju se dva pitanja: zašto je uopšte ta vrsta opreme nabavljena pre donošenja novog Zakona o policiji. Nacrt tog zakona jeste predviđao i takvu vrstu sredstva prinude, ali taj zakon uopšte nije donet. Ko je i po kom osnovu nabavio opremu za čiju nabavku nije postojao zakonski osnov i to neposrednom pogodbom“, pita  Lazić.

On navodi da ima dovoljno osnova sumnje da Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva otvori predmet koji će se baviti nabavkom ovih sredstava prinude.

Što se tiče drugog dela priče o upotrebi zvučnih topova nad građanima 15. marta, Ilić smatra da je preuranjeno saopštenje Prvog OJT u Beogradu u kojem se navodi da nema indicija da je upotrebljeno zvučno oružje nad građanima.

„Događaji nas prestižu i pokazali su da je onakvo saopštenje OJT preuranjeno. Srećom, pa je to samo saopštenje. Međutim sada su se pojavile nove indicije: fotografije i snimci uređaja na policijskim vozilima, kao i ispovest žandarma o svemu tome, koje daju dovoljno osnova da se krene u dalji postupak, jer je sad očigledno da su ta sredstva bila na raspolaganju policiji 15. marta“, navodi tužilac.

Dodaje da je ono što smo videli na snimcima sa protesta vrlo čvrsta indicija da je prema građanima upotrebljeno neko slično sredstvo koje smo imali prilike da vidimo da policija poseduje.

Smatra da istragu o tome da li je i ko upotrebio zvučno oružje protiv građana treba da nastavi da vodi OJT u Beogradu.

„Bolje je da ostane u nadležnosti OJT, jer je VJT u Beogradu, odnosno glavni tužilac Nenad Stefanović, potpuno izgubio kredibilitet, zato što su u ovaj postupak krenuli iniciranjem istrage protiv žrtava sa protesta, a ne protiv eventualnih izvršilaca i nalogodavaca. Mislim da ima dovoljno indicija da se i protiv Stefanovića pokrenu određeni postupci“, kaže Lazić.

Tužilac objašnjava da bi protiv Stefanovića trebalo pokrenuti određene postupke, jer je nakon što je čitava javnost u Srbiji i šire videla šta se dogodilo na protestu, kao i nakon izjava svedoka i činjenice da ima povređenih ljudi, on inicirao da se istraga usmeri upravo na te ljude.

foto Amir Hamzagić/ATAImages

Terzić: Policajci su bili dužni da pristupe u Urgentni centar i uzmu izjave od povređenih

Advokat Vladimir Terzić je takođe stava da je neophodno da nakon jučerašnjih otkrića, OJT u Beogradu nastavi sa sprovođenjem konkretne istrage.

On za Danas kaže da bi za početak bilo važno da se pouzdano utvrdi ko je 15. marta bio zadužen opremom koja sadrži i tzv.“zvučne topove”, koja jedinica, ko je komandovao kao i da se utvrdi kompletan lanac odlučivanja prema internim dokumentima MUP-a.

„Ta lica je neophodno ispitati, ne od strane policije, jer se radi o policajcima ili pripadnicima drugih službi, već bi to moralo da učini Prvo javno tužilaštvo odnosno postupajući javni tužilac. Na osnovu tih saznanja, saznali bi ko je, eventualno, izdao naredbu i ko je naredbu izvršio, dovodeći u opasnost živote i zdravlje više hiljada građana u Ulici kralja Milana“, kaže Terzić.

Navodi da je nesporno nastala apstraktna opasnost i posebno ukazuje na veliki propust policije.

„Neki ljudi su i povređeni. Ne zna se tačan broj, jer policija nije uradila svoj deo posla, obzirom da su bili dužni da pristupe u Urgentni centar KC Beograd, da bi od svih uzeli izjave i dostavili ih tužilaštvu. I u vezi toga je potrebno sprovesti istragu kako bi se utvrdilo da li je policija imala naređenje da ne pristupa medicinskim ustanovama u koje su se javljali povređeni, ili su možda lekari imali naređenje da te slučajeve prijavljuju policiji“, naglašava advokat.

Vladimir Terzić poziva građane koji imaju tegobe u vezi sa događajem da ih dostave Prvom OJT podneskom oštećenog, medicinsku dokumentaciju, kao i eventualni stav o zainteresovanosti za krivično gonjenje izvršilaca i zainteresovanost za naknadu štete, sa pozivom na broj predmeta koji je naveo.

Foto: Medija centar

Radić: Saopštenje Dženezisa je potpuno nebitno

Nakon što je juče otkriveno da su „vazdušni topovi“ proizvođača Dženezis montirani na policijska vozila, koja su se nalazila na ulicama Beograda tokom protesta 15. marta, ova kompanija izdala je saopštenje u kojem navode da su nakon analize video i audio snimka utvrdili da njihovi uređaji nisu korišćeni.

Ovo saopštenje je poslužilo predstavnicima vlasti kao argument da nikakvo vazdušno oružje nije korišćeno prema demonstrantima, iako mediji koji su otkrili da policija poseduje uređaje ove kompanije, nikada nisu tvrdili da je baš ovim uređajima delovano na demonstrante, već samo da ih policija ima u svom arsenalu, što je suprotno izjavama ministra policije Ivice Dačića da se oni nalaze u kutijama u magacinima.

Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da saopštenje ove kompanije nema nikakav značaj, jer je reč o privatnoj kompaniji, koja nije kompetentna da sprovodi ovakve istrage, kao i da uopšte nije bitno čiji uređaj je upotrebljen, već da li je i zašto upotrebljen.

„To što se Dženezis oglasio je logično, jer oni kao privatna kompanija ne žele da se stvara loš imidž o njima u javnosti, pa shodno tome i treba posmatrati ovo njihovo saopštenje. Ovde se uopšte ne radi o tome da li je njihov uređaj upotrebljen. Važno je da je prema ljudima upotrebljeno zvučno oružje“, kaže Radić.

Dodaje da nije Dženezis jedina kompanija koja proizvodi zvučno oružje.

„Takva oružja prave Kinezi, Izraelci, Rusi i mnogi drugi. Oni se razlikuju u nekim performansama, ali svi manje-više deluju na istom principu“, ukazuje Radić.

On kaže da je saopštenje kompanije samo marketinški potez, jer ni jedna privatna kompanija ne želi da se njihovi proizvodi vezuju za protivzakonite aktivnosti, pa čak i ukoliko ne postoji njihova stvarna odgovornost.

Profesor prava Bojan Pajtić napomenuo je da je svima promaklo da je Aleksandar Vulin, prilikom nabavke LRAD sistema (zvučnih topova) izvršio krivično delo Nenamensko trošenje budžetskih sredstava iz člana 362 a Krivičnog zakonika, pošto su ta sredstva bila zabranjena.

On je na Iksu napisao da nema potrebe za svedocima, veštačenjima, a s obzirom na količinu utrošenog novca – neminovno sledi kazna zatvora.

„Eto, tužilaštvo sigurno neće postupiti sada, ali čim se promeni režim – jedan slučaj je rešen“, zaključio je Pajtić.