Ovog leta pravimo novi JU-fest
Došlo je vreme kada treba da radimo zajedno, ne da sarađujemo, nego da živimo i da radimo zajedno
Subotica – Nakon nepune tri decenije od premijere upravo na sceni „Jadran” u Subotici, predstava „Psovanje publike” po tekstu Petera Handkea, u režiji Ljubiše Ristića, ponovo je igrana na istim daskama. Ovoga puta kao gostujuća, sa novom, podmlađenom glumačkom postavom. Od premijere u Subotici, „Psovanje publike” deo je stalnog repertoara KPGT-a u Beogradu ili, kako Ristić kaže, „gvozdenog repertoara” u koji još spadaju njegove predstave „Ričard Treći”, koja je takođe prvi put izvedena ovde u Subotici na Šekspir festu 1986. godine, te „Buba u uhu” koja je pre 54 godine prvi put odigrana u JDP-u. Te predstave su, kaže, škola KPGT-a.
– „Psovanje publike” je važan komad, jer mislim da je sa njim Handke stavio tačku na kraj avangarde. Od tog komada nadalje, nema avangarde, počinje vreme baroka, postmoderne, jedna druga ideja pozorišta u kojem nije obavezna potraga za novim i uvek za novim, već sve što je postojalo u istoriji umetnosti je upotrebljivo za umetnost. Zapravo, umetnost nastaje iz umetnosti, a ne iz života, i to je ta osnovna ideja koja će kasnije u drugim umetnostima biti nazvana postmoderna, a pozorište je tada već krajem šezdesetih godina krenulo da otvara taj prostor mišljenja o umetnosti. Esej o pozorištu „Psovanje publike” govori o osnovnim stvarima: o publici, o vremenu, prostoru, govori o odnosu scene i gledališta, to je ne samo značajan nego i izuzetno zanimljiv komad koji je inače izveden 1967. godine u Beogradu. Čim je izveden u Frankfurtu, Pit Teslić ga je preveo i igrali smo ga u Rasovom Pozorišnom igralištu u dvorištu Filozofskog fakulteta i taj komad sada živi kod nas – priča reditelj Ljubiša Ristić.
Scenu „Jadran” na kojoj Narodno pozorište u Subotici još uvek igra svoje predstave Ristić naziva KPGT scenom u bioskopu „Jadran” jer je to praktično teatarski prostor koji je on otvorio krajem osamdesetih godina u trenutku kada je inspekcija zabranila rad u staroj zgradi Narodnog pozorišta zbog lošeg stanja objekta. Tada su predstave počele da se igraju u adaptiranoj bioskopskoj sali „Jadran”, u Sinagogi, koja je tada još, kako Ristić podseća, bila skladište bicikala. Ljubiša Ristić snažno je oblikovao pozorišni i kulturni život Subotice od sredine osamdesetih do kraja devedesetih godina, kada su ovde igrani ciklusi predstava poput Šekspir festa, Molijer festa, Festivala domaće drame, te „Zlatno doba” u godišnjici otkrića Amerike, festival dela Danila Kiša.
– To je bilo vreme kada se mnogo putovalo, išlo se po inostranstvu, svake godine smo imali po mesec dana gostovanja po Evropi. Koristili smo priliku da napravimo te letnje festivale koji nikada nisu bili takvi da se skupe predstave sa raznih strana, kao što rade filmski festivali, traku pod mišku, pa se prave festivali: Mi smo uvek imali ideju da radimo produkcione festivale, da se naprave nove predstave koje će onda iz godine u godinu ponavljati. To je bilo ono što smo zvali JU-fest, imali smo temu, ideju i godinama je dosledno sprovodili – kaže Ristić.
Za pozorišnog reditelja ideja o povezivanju prostora koji postaju stvaralačke radionice iz koje nastavljaju da šire svoju kulturnu misiju i dalje je živa i kaže da je gostovanje predstava „Psovanje publike”, te „Ljubavne priče” po tekstu Puriše Đorđevića upravo začetak jednog novog povezivanja teatara.
– Ovo što sada radimo u Subotici je početak stvaranja jedne takve mreže, onoga što smo imali osamdesetih i devedesetih. Imamo dogovor sa prijateljima iz subotičkog Narodnog pozorišta da oni gostuju kod nas u Beogradu, da mi na našoj staroj sceni ovde u Subotici igramo naše predstave redovno, ali isto to radimo i otvaramo stalnu scenu u Novom Sadu, otvorićemo i u Nišu, Kragujevcu i Kraljevu. Za sada u ovih pet gradova gde ćemo distribuirati ne samo naše predstave, mi imamo repertoar od 20 i nešto predstava, već ćemo ići u ovih pet gradova, a kada to bude moguće, proširićemo na Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Sloveniju, videćemo šta će realno biti moguće – kaže reditelj.
Ljubiša Ristić ima već i predviđeni repertoar za ovaj ciklus predstava koji bi se igrao u okviru programa „Ju fest” 20–25.
– Počinjemo da radimo ovoga leta, kao godinama ranije, imaćemo kasting za 10 do 15 novih glumaca. Mi sada imamo 90 glumaca u našim predstavama, ali nam treba još. Radićemo jugoslovenske klasike: Ivana Cankara „Sluge”, Miroslava Krležu „Leda”, Miloša Crnjanskog „Dnevnik o Čarnojeviću”, Branka Ćopića „Osma ofanziva” i Vasila Iljoskog „Pečalbari”.
Koncept KPGT-a (Kazalište, Pozorište, Gledališće, Teatar) tako bi ove godine iz Stare šećerane u Beogradu trebalo da se proširi po zemlji.
– Jedinstveni jugoslovenski kulturni prostor, bez obzira na države koje dolaze, nastaju – zajednički život raznih ljudi, raznih nacionalnosti, jezika, tradicija – koji iz toga crpi bogatstvo za svoj rad, za svoju umetnost, a nisu im to smetnje, to je uvek ono što smo pokušali da uradimo. U međuvremenu drugi su bili jači, zemlju su rasturili. Ali interesantno je da svi mi koji smo se bavili tada Jugoslavijom, i borili se za to i za taj zajednički život, nismo baš poželjni, u okolini, u okolnim zemljama. A ovi koji su jako osvešćeni, onako tvrdi i strogi, oni jedni druge jako češkaju, miluju po glavi, jedni druge hvale, pozivaju čašćavaju dogovaraju se, samo mi Jugosloveni nismo prihvatljivi. Mi smo opasnost, jer pakleni teror činjenica govori da je to nešto čemu svet ide, ljudi moraju živeti zajedno, biti prijatelji. Došlo je vreme kada treba da radimo zajedno, ne da sarađujemo, nego da živimo zajedno i da radimo zajedno – zaključuje Ljubiša Ristić.
Čim ih vidite udaljite se od obale: Da li četvrtasti talasi predviđaju katastrofu?
„Četvrtasti talasi” signal dolazećeg cunamija – nekad se zaista verovalo u ovu tvrdnju, ali stručnjaci navode da takvi talasi nisu prirodno upozorenje na zemljotrese na dnu mora i okeana
Kako nam se približava letnja sezona, pojavljuju se različita upozorenja među kojima i ona na pojavu kvadratnih talasa u okeanu koji mogu biti opasni.
Od ideje da predviđaju cunami do toga da od njih treba bežati glavom bez obzira- danas se smatra da nema potrebe za ovako kataklizmičnim tumačenjima. Kako prenose mediji, oni zapravo nastaju kao rezultat sudara dve jake struje iz suprotnih pravaca u vodi – kada se dva talasna sistema sudaraju pod uglom, ili voda iz dva mora u okeanu, rezultat je mrežasti, „kockasti” uzorak na površini. Ovo se često događa kada talasi od prethodnog vremenskog sistema nastavljaju da se kreću, dok novi vetrovi stvaraju talase pod različitim uglom. Kada se ovi talasi ukrste, nastaje karakterističan kvadratni obrazac na površini vode.
Za razliku od normalnih okolnosti kada talasi idu paralelno sa obalom, unakrsni su kada talasi jednog vremenskog sistema idu pod kosim uglom u odnosu na drugi vremenski sistem koji nastavlja da se kreće u istom pravcu uprkos jakom otporu suprotne struje. Takvi talasi, koji po intenzitetu mogu biti slični plimi, mogu se naći u okeanu, kao i blizu obale. Smatra se da ih je veoma retko videti, ali se često javljaju na mestu blizu La Rošela u Francuskoj, gde se turisti penju na vrh svetionika da bi svedočili ovom fenomenu. Science alert navodi i da plivačima nikako nije zgodno, ma koliko da se dobro snalaze u vodi, da budu uhvaćeni u ovoj pojavi jer je unakrsno strujanje vrlo neprijatno.
Zoo-vrt na Paliću obeležio 75 godina postojanja
Prošle godine vrt je obišlo 160.000 ljudi, a njegova posebna vrednost je i što se nalazi u zaštićenom prirodnom području. – Vrt je danas orijentisan na ispunjavanje standarda u brizi za divlje životinje i međunarodnoj saradnji
Subotica – Zoološki vrt na Paliću osnovan je pre 75 godina. Početak je bio skroman i više je nalikovao izložbi divljih životinja zatvorenih po volijerama. Nakon tri četvrtine veka Zoološki vrt na Paliću izrastao je u jedan od prepoznatljivih simbola grada, u mesto koje beleži izuzetnu posećenost – samo prošle godine 160.000 građana prošlo je kroz njegovu kapiju. Ali vrt je pre svega usmeren na brigu o dobrobiti životinja u njemu, kao i na edukaciju, pre svega najmlađih. Obeležavanje jubileja bila je prilika i da se podseti da ova ustanova, sada usmerena na ispunjavanje evropskih standarda i razvijanje međunarodnih projekata, nastavlja da edukuje hiljade dece godišnje i aktivno učestvuje u zaštiti životinja.
„Od jednostavne izložbe životinja u malom i neodgovarajućem prostoru, stigli smo do moderno uređenih volijera, sa prirodnim barijerama i objektima prilagođenim vrsti i potrebama životinja”, kaže Sonja Mandić, direktorica zoo-vrta na Paliću. Ona ističe da posebnu prednost zoo-vrtu daje lokacija – nalazi se u zaštićenom prirodnom području, uz korišćenje potencijala Palićkog jezera i Tapšinog kanala, koji delimično prolazi kroz vrt, obogaćen mrežom veštačkih kanala. Zbog toga su, gde god je to bilo moguće, životinje odvojene nekom vrstom prirodne barijere.
Od 2011. godine, veliki akcenat stavljen je na usklađivanje sa propisima koji se odnose na kvadrature i opreme prostora za životinje. „Nažalost, šimpanza Tomi, koji puni 45 godina, jedini je primat koji još nema adekvatan smeštaj, ali se nadamo da ćemo i tu situaciju uskoro rešiti”, dodaje direktorica.
Jedan od važnijih koraka ka unapređenju zoo-vrta je i prekogranična saradnja sa Zoološkim vrtom u Osijeku u Hrvatskoj. U okviru tog projekta, biće izgrađeni novi objekti – kako za životinje, tako i za posetioce, posebno najmlađe. U Paliću će se rekonstruisati deo namenjen primatima, što je jedan od prioriteta u narednom periodu.
„Ponosna sam što smo iskoristili potencijal međunarodnih projekata. Bez te finansijske podrške nema vidljivog razvoja. Nadamo se da više nećemo čekati deceniju na nove objekte, već da će se tempo ubrzati”, ističe Mandićeva.
Jedan od najuspešnijih programa zoo-vrta svakako je edukativni koji je započet 1981. godine. U međuvremenu, program je doživeo brojne izmene i unapređenja, ali je i dalje fokusiran na povezivanje dece sa prirodom i podučavanje o važnosti zaštite životinja.
Jelena Toljagić, biolog i edukatorka u zoo-vrtu, ističe da se program obraća učenicima nižih razreda iz preko 20 osnovnih škola sa teritorije Subotice. Kada prvaci stignu u zoo-vrt, obično svi prvo pitaju gde je medved, što im je u tom uzrastu najzanimljivije. Kroz učenje u naredne četiri godine oni saznaju mnogo više i proširuju svoje poznavanje divljeg sveta i uče kako se ponašati u dodiru sa njim. „Tokom školske 2023/24. godine, čak 18.000 dece prošlo je kroz edukativni program. Omogućavamo različite radionice, predavanja, kontakt sa životinjama, od hranjenja medveda do susreta sa tarantulama i šištećim madagaskarskim bubašvabama”, kaže ona.
Program je dinamičan i prilagođen uzrastu – od medveda i puzli u prvom razredu, do ozbiljnijih tema poput besnila i zaštite slepih miševa u četvrtom.
Pored svoje edukativne i rekreativne uloge, u okviru zoo-vrta od 2004. godine postoji i prihvatilište za zaštićene i strogo zaštićene životinjske vrste. To je, uz beogradski zoo-vrt, jedina institucija u Srbiji koja ima direktan ugovor sa Ministarstvom zaštite životne sredine.
„Nelegalna trgovina životinjama je globalni problem, često rangirana odmah iza trgovine ljudima. Mi smo pod stalnim pritiskom da primimo sve veći broj životinja – od povređenih sova do egzotičnih vrsta zaplenjenih na granici”, objašnjava Mandićeva. U radu prihvatilišta učestvuju timaritelji i veterinari, uz veliko angažovanje građana koji sve češće donose povređene ili napuštene životinje.
Najskuplji kvadrat stana u 2024. prodat po ceni od 11.811 evra u Beogradu na vodi
Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.000.000 evra
FOTO TANJUG/ MSP
Najskuplji kvadrat stana u protekloj godini prodat je po ceni od 11.811 evra u Beogradu na vodi u novogradnji, dok je najveća suma izdvojena za stan u istom naselju u starogradnji u iznosu od 2.575.000 evra, površine 342 kvadrata, objavio je danas Republički geodetski zavod.
Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.000.000 evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 73.000 evra na teritoriji beogradske opštine Vračar, pokazuje godišnji izveštaj o stanju na tržištu nepokretnosti za 2024. godinu.
Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na teritoriji beogradske opštine Savski venac za 12.969 evra, a najviša postignuta cena poslovnog prostora je 3.098.790 evra.
Najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište (kultura njiva) u iznosu od 8,15 miliona evra ostvarena je na teritoriji opštine Sombor.
Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 54 odsto.
U većim gradovima zabeležen je porast u broju ugovora o kupoprodaji stanova kao i vrednosti tržišta stanova u odnosu na 2023. godinu: u Nišu broj ugovora je porastao za 48 odsto, a vrednost 97 odsto, u Kragujevcu broj ugovora 40 procenata, a vrednost 87 odsto, u Novom Sadu broj ugovora 30 odsto, a vrednost 53 procenta, dok je u Beogradu rast broja ugovora o kupoprodaji stanova iznosio osam procenata, a vrednost tržišta stanova devet odsto.
U 2024. godini zabeležen je i rast kreditne aktivnosti u sektoru nepokretnosti koji je rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke.
Ukupno 10 odsto ugovora o prometu nepokretnosti finansirano je kreditom, što je za tri procentna poena više nego 2023. godine, pri čemu su najvećim delom ovih sredstava kupovani stanovi.
U 22 odsto ugovora o kupovini stanova zabeleženo je kreditno plaćanje, što je porast u poređenju sa 17 procenata u prethodnoj godini.
Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u 2024. godini iznosila je 7,4 milijarde evra, što je rast od 15 odsto u odnosu na 2023. godinu, dok je broj kupoprodajnih ugovora 126.787 i predstavlja povećanje od 4,2 procenta u odnosu na 2023. godinu.
Tržište stanova zabeležilo je porast aktivnosti u odnosu na 2023. godinu, mereno rastom broja kupoprodajnih ugovora od 12,8 odsto i rastom vrednosti tržišta od 21,1 odsto. Takođe, umeren rast cena stanova obeležio je celu 2024. sa godišnjom stopom rasta od oko pet odsto.
Segmenti kuća, poljoprivrednog zemljišta i garažnog prostora zadržali su stabilan nivo broja zaključenih ugovora u odnosu na prethodnu godinu, ali je uočen godišnji porast ukupne vrednosti tržišta: kuća za 15 odsto, poljoprivrednog zemljišta za 11,9 odsto, a garažnog prostora za 7,5 procenata.
Građevinsko zemljište beleži značajan rast vrednosti tržišta od 18,5 odsto, uprkos padu broja ugovora za tri procenta u odnosu na 2023. godinu. Od svih segmenata, jedino je tržište poslovnih prostora zabeležilo smanjenje broja transakcija u odnosu na prethodnu godinu za četiri odsto, što iznosi 3.089, kao i smanjenje prometovane vrednosti za 7,4 procenta.
Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa iznosom od 4,1 milijarde evra i udelom od 55,6 odsto ukupno prometovane vrednosti. Za kupovinu kuća izdvojeno je 601,3 miliona evra (8,1 odsto), za građevinsko zemljište 541,4 miliona evra (7,3 odsto), za poslovne prostore 326 miliona evra (4,4 odsto), a za poljoprivredno zemljište 266,6 miliona evra (3,6 odsto).
Najveći broj kupoprodajnih ugovora u 2024. godini dostavljen od strane javnih beležnika je na području Osnovnog suda u Novom Sadu 11.744, dok je najveći obim novčanih sredstava ostvaren na području Prvog osnovnog suda u Beogradu u iznosu od 1,5 milijardi evra.
Kancelarija Javni beležnik Mirjana Simović Aleksić sa teritorije Osnovnog suda u Novom Sadu je kancelarija sa najvećim brojem dostavljenih kupoprodajnih ugovora u 2024. godini – 1.975, dok je kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić sa teritorije Prvog osnovnog suda u Beogradu kancelarija sa najvećim obimom novčanih sredstava od oko 261,6 miliona evra.
Hag: odbrana traži uslovno puštanje na slobodu generala Ratka Mladića zbog njegovog zdravlja
HAG – Odbrana nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića zatražila je od suda u Hagu da odobri njegovo prevremeno uslovno puštanje na slobodu po ubrzanoj osnovi, zbog njegovog teškog zdravstvenog stanja, saopšteno je iz ovog suda.
U podnesku Dragana Ivetića, glavnog pravnog savetnika Ratka Mladića, koji je upućen sudiji Grasijeli Gati Santani, navodi se da, uprkos nevoljnosti medicinske službe pritvorske jedinice u Hagu da da definitivnu prognozu očekivanog trajanja života na papiru, nesporno je da se general neposredno približava kraju svog života.
“Takva kratkoročna terminalna dijagnoza gde nema izgleda za izečenje njegovih bolesti podržava njegovo puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga”, navodi se u podnesku, koji se zasniva na činjenici da je medicinska služba pritvorske jedinice rekla Mladiću i njegovoj porodici da se njegovo stanje ne može izlečiti i da se prebacuju na palijativnu negu i razmatranja o kraju života, te da se njegov preostali životni vek meri u mesecima.
Navodi se i da je lečenje Mladića, koji je prebačen na palijativnu negu, nespojivo sa njegovim daljim pritvorom, a dalji takav pritvor bi predstavljao okrutno, nehumano kažnjavanje.
“Nesumnjivo je da se lečenje na kraju života i palijativna njega radi poboljšanja kvaliteta života mogu bolje ostvariti van zatvorskog okruženja, među porodicom i starateljima koji govore istim jezikom kao on”, stoji u podnesku.
U podnesku se naglašava da se u slučaju puštanja na slobodu razgovori sa Mladićem mogu voditi na jeziku koji razume i odgovarati na pitanja koja može imati, kako bi mogao da donese potpuno informisanu i smislenu odluku sa svojom porodicom o tome koje opcije lečenja da prihvati i/ili odbije, razumevajući posledice takvih teških odluka. Iz suda je na podnesak stigao kratak odgovor.
“Kao posledica toga, očekujemo da će privremeni izveštaj pružiti jasnoću koju tražite. Međutim, imajte na umu da ovakav razvoj događaja može biti teško čuti članovima porodice, kao i advokatima.
I stoga, ukoliko vi ili porodica imate dodatnih pitanja u ovom trenutku, daćemo sve od sebe da vam pružimo odgovore, iako ćemo možda morati da sačekamo izveštaj za neke dodatne medicinske informacije”, naveli su iz Suda.
Nekadašnji komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske general Ratko Mladić se od aprila prošle godine nalazi u pritvorskoj bolnici u Hagu, a zbog lošeg zdravstvenog stanja njegova porodica i branioci su više puta tražili da mu se omogući lečenje na slobodi, ali su ti zahtevi odbijeni.
General Mladić ima neurološke, kardiovaskularne i urološke probleme, koji se progresivno pogoršavaju i komplikuju. On je operisan 8. januara prošle godine u holandskoj bolnici, kada mu je ugrađen pejsmejker, a u međuvremenu su mu bili otkazali i bubrezi, prenosi Tanjug.
Gotovo je: Kinezi prave čipove od 5 nm bez zapadne tehnologije
Kineski tehnološki džin „Huavej“, započeo je razvoj prave 5 nm proizvodne linije bez korišćenja EUV (Extreme Ultraviolet) litografskih mašina.
EUV je tehnologija koju je patentirala holandska kompanija ASML, i koja je pod zabranom izvoza u Kinu.
Prema pisanju portala UDN, kineski tehnološki gigant koristi alternativu SSA800, litografske mašine kompanije Shanghai Micro Electronics, u kombinaciji sa tehnikom višestrukog uzorkovanja (multi-patterning).
Osim toga, navodi se da Huawei i njegov glavni partner u proizvodnji čipova, SMIC, već rade na 3 nm tehnologiji, prenosi portal Bug.
Istraživanje se odvija u dva smera: prvi koristi GAA arhitekturu, kakvu primenjuju vodeći svetski proizvođači TSMC i Samsung, dok se drugi fokusira na čipove zasnovane na karbonskim nanocevima.
Zašto je Englezima Ukrajina toliko važna
Britanci očigledno imaju neka „nezavršena posla“ u Ukrajini odnosno na obalama Crnog mora
Crno more je spona izmedju Evrope i Azije
Kada je Donald Tramp izbacio Vladimira Zelenskog iz Bele kuće on se nije vratio u Kijev nego je otišao u London. Tamo je dobio podršku od Engleza koji su brzo okupili nekoliko evropskih lidera da formiraju „koaliciju voljnih“ koja je spremna za nastavak rata u Ukrajini.
Britanci su odmah krenuli sa licitacijom kada i koliko će vojnika poslati u Ukrajinu. Nekoliko nedelja kasnije, od početne spremnosti za upućivanje 50.000 vojnika završili su sa nekoliko – saopštenja.
Britanci očigledno imaju neka „nezavršena posla“ u Ukrajini odnosno na obalama Crnog mora o čemu svedoči i najnovija najava o izdvajanju milijardi funti kako bi ojačala svoju vojno-industrijsku bazu u pripremi za potencijalni sukob sa Rusijom
Prema pisanju Bi-Bi-Sija, očekuje se da će Rusija i Kina biti predstavljene kao glavne pretnje Britaniji u izveštaju na vladinom Strateškom pregledu odbrane
Britanci će izdvojiti oko dve milijarde dolara za izgradnju šest novih fabrika municije. U narednih pet godina šest milijardi funti će uložiti u proizvodnju oružja dugog dometa, uključujući rakete „storm šedou“.
„Ovo je poruka i Moskvi. Ovo je čvrst stav Britanije – ne samo da jača naše oružane snage, već i jača našu industrijsku bazu. To je deo naše spremnosti za borbu, ako je potrebno“, rekao je britanski ministar odbrane Džon Hili.
Ni Evropska unija ne sedi skrštenih ruku, nedavno je predstavila novu bezbednosnu strategiju za region Crnog mora, sa ciljem da se suprotstavi rastućim ruskim pretnjama.
Visoka predstavnica EU Kaja Kalas predstavila je nedavno „Strateški pristup EU regionu Crnog mora“, nazivajući ga neophodnim za evropsku bezbednost, trgovinu i energetsku otpornost.
„Region Crnog mora je od velikog strateškog značaja za Evropsku uniju. Ali potencijal regiona je narušen ruskim ratom,“ rekla je Kalas i predložila stvaranje Centra za pomorsku bezbednost Crnog mora.
I Velika Britanija, još od Krimskih ratova, ima aspiracije na kontrolu Crnog mora. Međutim, nekada najmoćnija pomorska sila danas ima svega nekoliko brodova.
Ujedinjeno Kraljevstvo, nekadašnji svetski pomorski hegemon, sada ima devet borbenih brodova koji su sposobni za plovidbu, ne računajući podmornice sa nuklearnim raketama koje predstavljaju kontinuirano sredstvo odvraćanja Velike Britanije na moru.
Uprkos tome što je u ratu i pod strogim sankcijama ruska pomorska brodogradilišta neprekidno grade nove brodove poslednjih deset godina. Od 2011. godine Rusija je preuzela 27 podmornica, 6 fregata, 9 korveta, 16 malih raketnih brodova i drugih plovila za logističku podršku. Mnogo više je u izgradnji i stići će do kraja ove decenije.
Raspadom Sovjetskog Saveza Rusija je nasledila veliki deo Crnomorske flote, a sa Ukrajinom je imala aranžman o zakupu strateške pomorske baze Sevastopolj na Krimu.
Posle pripajanja Krima Rusija je obezbedila potpunu kontrolu nad matičnom bazom flote, ali i dodatnu teritoriju za dominaciju Crnim morem.
Za Ukrajinu je Crno more još važnija trgovinska ruta. Pre rata Ukrajina je preko svoje najveće crnomorske luke u Odesi obavljala više od 50 odsto ukupnog izvoza.
I NATO ima jake interese u Crnom moru, od 1997. do izbijanja rata u Ukrajini, NATO je tamo svake godine održavao velike vojne vežbe. Međutim, stalno prisutne su samo tri NATO mornarice – Bugarske, Rumunije i Turske. Sporazum iz Montree, zaključen 1936. Turskoj garantuje potpuni suverenitet nad Bosforom i Dardanelima – jedinim izlazom Crnog mora prema Sredozemnom moru.
Odmah po izbijanju rata, u februaru 2022. Turska je blokirala prolaz svim ratnim brodovima, ne samo ruskim, tako da se od tada održava ravnoteža pomorskih snaga u Crnom moru.
U Briselu se Crno more sve više vidi kao važan koridor za transport robe i energije između Azije i Evrope. S obzirom da Evropa želi da postane sve nezavisna od ruske nafte i gasa, fokus je na sve više zemalja proizvođača na Kavkazu, pre svega na Azerbejdžanu.
Pre ukrajinske kontraofanzive 2023. godine više od 2.000 pripadnika specijalnih jedinica Oružanih snaga Ukrajine obučavno je u Velikoj Britaniji a njihov zadata je bio osvajanja poluostrva Krim.
Velika Britanija se uvek trudila da zabije klin u odnosima Rusije i Turske i gurne ih u Crno more, smatra Vladimir Avatkov, viši naučni saradnik ruskog nacionalnog istraživačkog instituta.
Takav plan pritiska je deo klasične britanske političke škole još od početka 19. veka i on je jedan oda glavnih instrumenata spoljne politike Engleske.
Velika Britanija, posle priče o slanju vojnika, lansirala je novu, naoružavanje Ukrajine nuklearnim oružjem.
Komentarišući ovu ideju iznetu na skupu pod nazivom „Interesi Velike Britanije u regionu Crnog mora“, Margarita Simonjan je rekla da se radi o onome što Englezi žele vekovima.
Samo sada o tome javno govore. Misle da je pravi trenutak.
„Barem ih sada nije sramota da to priznaju, kaže Simonjan.
Vučić: Nastavljamo sa velikim projektima uprkos obojenoj revoluciji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se danas javnosti od 18.00 časova iz zgrade Generalnog sekretarijata.
Vučić je, na početku, izjavio da prema fleš proceni međugodišnja inflacija za maj iznosi 3,8 odsto.
– Želeo bih da kažem da očekujemo ovog meseca prvo izuzetno dobre vesti, prvi put posle dugo vremena da se spustimo ispod četiri odsto sa stopom inflacije, dakle fleš procena je 3,8 odsto. To su važne vesti jer to znači da smo uspeli da se izborimo sa onim što je uvek u savremenoj Srbiji predstavljalo najtežu i najveću pošast. Važno je i zbog toga što ćemo, zahvaljujući neradu i blokadama, nesigurnosti i nestabilnosti koje su blokade izazvale, svakako imati manju stopu rasta, ali verujemo da ćemo i sa tom stopom rasta uspeti da pređemo tri odsto, što će garantovati značajno povećanje plata i penzija, baš onako kako smo rekli. Od izuzetnog je značaja to što se već danas sagledavaju mogućnosti za veliko povećanje penzija jer, iako smo uspešno radili, nedovoljno smo bili fer prema penzionerima koji su, čini mi se, izdržavali reforme na stoički način – rekao je Vučić.
Infrastrukturni projekti uprkos obojenoj revoluciji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da zbog svakodnevne hajke koja je deo šire obojene revolucije, postoje problemi kada je reč o infrastrukturnim radovima i dodao da zbog toga neće biti moguće da se uradi sve što je planirano, ali da će ipak biti otvoreno stotine kilometara do kraja godine.
– Ono gde imamo velike probleme i to želim da ukažem građanima Srbije, to su infrastrukturni radovi. Zbog svakodnevne hajke, koja je deo šire obojene revolucije, nismo u stanju da obavimo onoliko posla koliko smo planirali, zato što deo ljudi zaposlenih u sistemu, zaposlenih u državnoj upravi, ima strah da potpiše bilo šta, bilo kakav papir i to je problem sa kojim ćemo se suočavati u godinama koje dolaze – rekao je Vučić.
Kako je dodao, delu zaposlenih u državnoj upravi lakše je da ne potpisuju ništa, s obzirom na to da znaju i sigurni su da otkaz nikada neće dobiti.
U svakom slučaju, kako je rekao, bez obzira na to ipak će i ove godine uspeti da se postignu značajni rezultati i da se otvori oko stotinu kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica.
Vučić je naveo da će do kraja godine biti otvoreno još 14 kilometara puta od Vrbe do Vrnjačke Banje, zatim još oko 25 kilometara na Dunavskoj magistrali, od Golupca do Gradišta i jedan deo prema Požarevcu kao i 20 kilometara do Požege koji nisu otvoreni od Pakovraća.
Dodaje da bi trebalo do kraja ove ili početkom sledeće godine da se otvori deonica Kuzmin – Sremska Rača, a za sledeću godinu ostaje da se otvori deonica auto-puta od Kraljeva do Čačka, odnosno Preljine do Adrana, zatim početak radova u Zrenjaninu, ubrzavanje svega na Smajliju.
– Taj rezultat, uspeh koji smo postigli u infrastrukturnim radovima jedan je od razloga nervoze onih koji su spolja plaćali i ulagali u obojenu revoluciju. Mi ćemo nastaviti da to radimo i uveren sam da ćemo postizati još bolje rezultate – poručio je predsednik.
Vučić je rekao da što se minimalne zarade tiče, uveren je da će sindikati biti zadovoljni i ako nikada nisu zadovoljni.
– Verujem da ćemo sa poslodavcima to uspeti da završimo. Uz pomoć inicijative države preko Ministarstva zdravlja u zemlju se već vratilo više od 80 lekara. Zlatibor Lončar kaže više od 100, ja ih imam ovde u evidenciji više od 80 lekara i pet novih dobija ugovor narednog vikenda. Idemo sada na 100 najuspešnijih diplomaca za zapošljavanje, 300 medicinskih sestara i tehničara i uručivanje 26 najsavremenijih saniteta za više zdravstvenih ustanova širom Srbije i to u subotu – rekao je Vučić.
Obrazovanje na udaru
Predsednik Vučić kaže da je, zbog pokušaja sprovođenja obojene revolucije, Srbija najviše izgubila u obrazovanju mladih, u sticanju znanja, u onome što je, kako ističe, najznačajnije za jednu zemlju.
– Tu su gubici nenadoknadivi. To je nešto što niko neće moći da vrati ni roditeljima dece, ni deci. Naše je da se potrudimo, da se borimo, da razgovaramo i sa profesorima i sa roditeljima, kako da ubrzamo i dodatno sticanje znanja, jer nije reč o diplomama. Diplomu može svako da dobije. U svetu se više nigde ne cene diplome. U svetu se ceni znanje. U svetu se ceni čime konkretno možete da doprinesete, koliko možete da radite, koliko možete da uradite. Nekada su u Srbiji bili neki lošiji privatni fakulteti, ali sada su bolji jer ranije su se neki trudili samo da obezbede diplome, a danas više nikoga diplome ne zanimaju. Meni i ljudima u vladi, kada razmišljamo o tome koga da angažujemo, prioritet je znanje i čime mogu da doprinesu razvoju svoje zemlje, a ne koliko je neko stekao diploma i ništa više od toga – rekao je Vučić.
Kako je poručio, veruje da će u narednom periodu uspeti da se u Srbiju vrati veći broj ljudi na stvarno školovanje.
– Verujem da se nećemo suočavati sa pokušajima prevara od strane dela profesora i uveren u talenat naše dece, uveren u posvećenost roditelja, verujem da ćemo uspeti da napravimo dobre rezultate po tom pitanju – poručio je Vučić.
Đoković protiv Zvereva sutra od 20.15
Pobednik meča Đoković – Zverev sastaće se u polufinalu Rolan Garosa sa boljim iz duela između Sinera i Bublika
EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON