Ostrvo na kome more sija – redak prirodni fenomen na Maldivima

6. april 2026. | 08:52

green palm tree on white sand beach during daytime

U vodama Maldiva, na atolu Raa, na ostrvu Vadu, gde živi oko 500 stanovnika, more sija neobično plavom bojom. Ona je intenzivna u noćnim satima, a fenomen se naziva „plažom koja sija“ ili „Zvezdanim morem“.

Reč je o prirodnom fenomenu koji nastaje kada milioni sićušnih mikroorganizama dođu u kontakt sa kiseonikom.

Ti organizmi su bioluminiscentni planktoni, koji naseljavaju vode Maldiva, koji emituju plavo svetlo pri dodiru sa talasima oslobađaju luciferin, hemikaliju koja, u dodiru sa kiseonikom, proizvodi plavi sjaj.

Mikro morska stvorenja (fitoplanktoni) od plaže prave prizor zvezdanog neba, a događaj je uočljiv u određeno doba godine.

Fitoplanktoni nazivaju se dinoflagelate, i boji vode daju plavičast sjaj, koji mnogi porede sa polarnom svetlošću, odnosno Aurorom Borealis.

Bioluminiscencija nije ograničena samo na jednu plažu u okeanu. Zahvaljujući vremenskim uslovima i morskim strujama, svetleći efekat se može pojaviti i na plažama drugih ostrva Maldiva.

Boja kao odbrana od predatora

Ipak, iako dinoflagelate daju prelepu svetlost, to ne znači da su bezopasne. Neke vrste proizvode toksine koji su opasni za ljude, ribe i druga bića. Istraživači veruju da je plava svetlost neka vrsta odbrane od predatora.

Najintenzivniji efekat primećuje se tokom suve sezone, od oktobra do marta, dok faktori poput temperature vode, koncentracije planktona i faze meseca dodatno oblikuju spektakl.

Kad je nebo bilo crno nad gradom: Šestoaprilsko bombardovanje Beograda

Viktor

6. april 2026. | 08:50

U obraćanju nemačkom narodu 6. aprila 1941. Adolf Hitler je istakao da je rat opravdan i zato što su Beograd i Srbi stajali iza Sarajevskog atentata. Beograd nije bio cilj samo kao prestonica Jugoslavije već i kao najveći srpski grad. Osam decenija kasnije, imamo priliku da vidimo deo naše istorije kroz objektiv nepoznatog mađarskog vojnika, čije su fotografije srušenog Beograda sačuvane u mađarskoj digitalnoj foto-arhivi „Fortepan“

Odštampana naslovna strana “Politike” od nedelje, 6. aprila 1941, koja nikada nije stigla do čitalaca

Unedelju šestog aprila Beogradu je predviđano lepo prolećno vreme i vedro nebo. Prestonica Kraljevine Jugoslavije pulsirala je životom. Svi su planirali da urade ponešto toga dana.

Ban Ivan Šubašić zakazao je sastanke sa nizom vladinih ministara. Beogradski novinari pomno su preko telegrafa iščekivali najsvežije vesti o ratnim dešavanjima na Mediteranu. Upravnik grada Dragomir Drinčić radosno je iščekivao prvi dan penzije.

Mnogo toga je trebalo da se dogodi u Beogradu toga dana. U sedam časova, harmonikom i svojim dubokim glasom, narodni pevač Bora Janjić želeo je da preko talasa Radio Beograda ulepša jutro sugrađanima. Slušaoci su potom očekivali da započne direktan prenos službe iz Saborne crkve.

Oko podneva vlasnica garsonjere u Takovskoj 11 planirala je susret sa zainteresovanim zakupcima. Za petnaest časova Pozorište na Vračaru najavilo je predstavu DR, predstavivši je kao „komad neumrlog komediografa“.

Beogradski pozorišni repertoar najavljen za 6. april 1941.

Na drugom kraju grada, u isto vreme, očekivan je skup Udruženja likovnih umetnika u Paviljonu Cvijete Zuzorić. U šesnaest časova Vinia Gabaja i Benko Pinto nameravali su da stupe u brak.

Sat vremena kasnije, ljubitelji džeza smerali su da krenu put Ruskog doma, gde je davan tradicionalni nedeljni matine. Zaljubljenici u film čekali su večernje časove kako bi u filmu Bo Žest videli Gerija Kupera, kao neustrašivog vojnika francuske Legije stranaca.

Ništa od toga se nije dogodilo, baš kao što ni autobus firme „Krstić i sin“ nije stigao na svoje odredište. Taj dan je prošao bez nedeljne službe i sastanaka, venčanja nije bilo, kao ni pozorišnih predstava. Nikome nije bilo do komedije.

Bioskopski repertoar u Beogradu planiran za 6. april 1941

Odmah nakon vesti o državnom udaru 27. marta, Adolf Hitler je izdao Direktivu XXV, kojom je Jugoslaviju označio kao neprijatelja i zahtevao je njeno uništenje. Na hrabro skandiranje „bolje rat nego pakt“ Hitler je odgovorio ratom.

Za Jugoslaviju se govorilo da je okružena brigama (Bugarska, Rumunija, Italija, Grčka, Albanija, Mađarska, Austrija), ali 1941. godine bi bilo bolje reći da je Jugoslavija bila okružena silama osovine i njihovim lojalnim saveznicima. Kraljevina Jugoslavija je napadnuta sa svih strana – sa teritorija današnje Italije, Austrije, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Albanije.

U svom obraćanju nemačkom narodu 6. aprila Adolf Hitler je istakao da je rat opravdan i zato što su Beograd i Srbi stajali iza Sarajevskog atentata. Beograd nije bio cilj samo kao prestonica Jugoslavije već i kao najveći srpski grad.

Naslovna strana “Vremena” od 5. aprila 1941, i karikatura na naslovnici

Pojedinci su gajili nadu da ishod može biti identičan onome iz 1914. godine. Međutim, akteri su se promenili. Kao što Kraljevina Jugoslavija nije bila Srbija iz 1914. godine, tako ni Hitlerova Nemačka nije bila poput Austrougarske. Radilo se o uhodanoj ratnoj mašineriji koja je pregazila čitavu Francusku za samo par nedelja.

Rat je završen nakon 11 dana. Na slogan „bolje grob nego rob“ Hitler je odgovorio i grobovima i porobljavanjem.

“Vreme”, 5. april 1941.

Identično kao u francuskom slučaju – gde je Francuska potpisala kapitulaciju u istom vagonu gde je Nemačka 1918. godine potpisala primirje – i u Beogradu je sam čin kapitulacije predstavljao simboličku likvidaciju Versajskog sistema. Kraljevina Jugoslavija likvidirana je u ambasadi jedne druge države koju je Hitler pojeo i koja više nije postojala – u zgradi ambasade Čehoslovačke.

Sećanje na Aprilski rat često se vezuje za znamenite tačke sećanja nastale tokom tih sudbonosnih aprilskih dana. Prisećamo se kulturnog blaga nestalog u požaru koji je odneo Narodnu biblioteku.

Sećamo se pilota Šestog lovačkog puka koji su neustrašivo branili jugoslovensko nebo. Nisu zaboravljeni ni piloti Osmog bombarderskog puka koji su za komandama jugoslovenskih bombardera 6. aprila krenuli u protivnapad na ciljeve u samom Trećem Rajhu.

Nemački magazin “Der Adler”, april 1941

Naše sećanje ponekad vodi podsećanju da je Beograd toga dana napadnut u tri navrata. Prebrojavamo stotine nemačkih aviona i tone izbačenih bombi.

Usmeravanje pažnje na pojedinosti nekada vodi gubljenju šire slike i sam događaj se depersonalizuje. Ukoliko uzmemo srednje procene broja nastradalih, u bombardovanju Beograda je stradalo pet ili šest puta više ljudi nego u Gernici. Samo Jugoslavija nije imala Pikasa da učini besmrtnim stradanje jednog grada.

U galeriji ispod ovog teksta imate priliku da vidite deo naše istorije kroz objektiv nepoznatog mađarskog vojnika iz aprila 1941. Njegove fotografije imaju jednu temu. Bez obzira da li prikazuju centar Beograda, mostove, okolinu ili unutrašnjost Novog dvora, njima je zajednička jedna stvar – one dokumentuju uništenje i samo uništenje.

“Kad je nebo bilo crno nad Beogradom” (1978), dokumentarni film Svetozara Pavlovića

Fotografije su slavljeničke i groteskne. Fotograf nijednom ne zapaža ljude iz zemlje u koju je došao. Mi ne vidimo lice niti jednog Beograđanina. Fotograf ponosno slika samo sebe i svoje ratne drugove.

Oni Beograđani koji su uslikani su samo mizanscen za njegovo dokumentovanje razaranja. Fotografije pokazuju osećaj nadmoći okupatora, koji ponosno podiže ratni plen i sa pištoljem pozira ispred uništene opreme protivnika. Fotografija je živa i njena poruka prevazilazi namere njenog stvaraoca.

Ove fotografije su nastale kao privatna i slavljenička uspomena s jednog ratnog pohoda, ali su one za nas dirljivo i intimno svedočanstvo o tragičnom početku okupacije.

Smola breze nije bila samo “praistorijski lepak” – jesu li je neandertalci koristili i kao lek

Viktor

6. april 2026. | 08:46

Istraživanja su pokazala da smola iz brezine kore ima antibakterijska svojstva pa tako i moguću medicinsku primenu. Neandertalci, naši evolutivni srodnici, možda su koristili takvu smolu ne samo za izradu alata, već i kao sredstvo za lečenje kožnih infekcija, pokazuju rezultati novog naučnog istraživanja. Možda, jer naučnicima još uvek nedostaje direktan arheološki dokaz.

Smola breze nije bila samo “praistorijski lepak” – jesu li je neandertalci koristili i kao lek

Reč je o takozvanom brezinom katranu – lepljivoj, tamnoj supstanci dobijenoj zagrevanjem kore breze, koju su neandertalci već koristili kao „lepak“ za pričvršćivanje kamenih alatki za drvene drške.

Antibakterijsko dejstvo praistorijskog „lepka“

Savremeni naučnici su u laboratorijskim uslovima testirali ovu supstancu i utvrdili da pokazuje značajno dejstvo protiv bakterije staphylococcus aureus, čestog uzročnika kožnih infekcija.

Istraživanje je pokazalo da većina uzoraka brezinog katrana ima sposobnost da uništava ovu bakteriju, dok nije uočen efekat na druge vrste, poput escherichia coli.

Naučnici pretpostavljaju da su za antibakterijska svojstva zaslužna jedinjenja iz grupe fenola, poput katehola i gvajakola, koja se prirodno javljaju u katranu.

Moguća primena u praistorijskoj medicini

Iako je brezin katran prvenstveno korišćen u izradi alata, istraživači smatraju da nije isključeno da su neandertalci uočili i njegove lekovite efekte.

Dodatni argument za tu tezu dolazi iz etnografskih podataka – pojedine domorodačke zajednice u Severnoj Americi koristile su slične supstance za tretiranje rana.

Ipak, naučnici upozoravaju da za konačne zaključke nedostaje direktan arheološki dokaz da je katran zaista korišćen kao lek, a ne samo kao tehnički materijal.

Dokaz naprednog razmišljanja neandertalaca

Proizvodnja brezinog katrana sama po sebi predstavlja složen tehnološki proces. Istraživanja pokazuju da je za njegovo dobijanje bilo neophodno kontrolisano zagrevanje kore breze u uslovima sa malo kiseonika, što ukazuje na planiranje i razumevanje procesa.

Takva tehnika, stara i do 200.000 godina, smatra se jednim od najranijih primera sintetičke proizvodnje materijala u ljudskoj istoriji.

Preispitivanje slike o neandertalcima

Ovo otkriće doprinosi sve većem broju dokaza da neandertalci nisu bili primitivni kako se nekada mislilo. Naprotiv, njihove sposobnosti – od izrade složenih alata do potencijalne upotrebe prirodnih supstanci u medicinske svrhe – ukazuju na visok nivo kognitivnog i kulturnog razvoja.

Oткриће доприноси све већем броју доказа да неандерталци нису били примитивни како се некада мислило

Otkriće doprinosi sve većem broju dokaza da neandertalci nisu bili primitivni kako se nekada mislilo

Iako ostaje otvoreno pitanje da li su svesno koristili katran kao lek, naučnici smatraju da je „samo korak“ od uočavanja njegovih svojstava do njegove praktične primene u lečenju.

Nova studija otvara mogućnost da su neandertalci poznavali osnovne principe prirodne medicine mnogo ranije nego što se pretpostavljalo. Iako su potrebna dalja istraživanja, brezin katran se sve više pokazuje kao jedan od ključnih dokaza njihove tehnološke i intelektualne sofisticiranosti.

Obradović pred Pariz: Sada je stvarno odlučujuća utakmica, znači nam podrška navijača

Viktor

6. april 2026. | 08:43

Trener košarkaša Crvene zvezde Saša Obradović izjavio je da je predstojeći meč u Evroligi protiv Pariza odlučujući u borbi za što bolji plasman na tabeli regularnog dela takmičenja.

Košarkaši Zvezde će u utorak od 20 časova u Beogradu dočekati Pariz u meču 36. kola Evrolige.

Saša Obradović

U prvom ovosezonskom duelu dva kluba u Evroligi, Crvena zvezda je 23. decembra u gostima poražena od Pariza (92:102) u utakmici 18. kola.

“Analiza prve utakmice trebalo bi da pruži neke odgovore. Pre svega taj njihov kontranapad, čak i posle postignutih poena. Nismo dobro komunicirali u odbrani, zbunili su nas – kao i sve ostale ekipe, posebno u poslednje vreme, koje su favoriti. Oni su čak u odnosu na prošlog trenera još više ubrzali. To je sigurno problem svima, jer niko ne igra u takvom ritmu. To je stvar fokusa i dobre energije da bi se kontrolisalo prvih deset sekundi njihovog napada. Znamo i da je zagrađivanje koša važan faktor da bismo pobedili”, rekao je Obradović na konferenciji za medije.

Zvezda je pre dva dana u Laktašima pobedila Igokeu (86:73) u ABA ligi.

“Odigrali smo vrlo solidnu utakmicu u Laktašima. To mora da bude iza nas. Stalno pričamo ‘odlučujuća, odlučujuća’… Sad je stvarno odlučujuća utakmica. Za to nam je potrebna prava podrška ljudi koji dođu. Mnogo nam je značajan šesti igrač”, istakao je trener Crvene zvezde.

Obradović je govorio o samopouzdanju košarkaša Zvezde Džereda Batlera posle meča sa Partizanom u Evroligi.

“Malo smo razgovarali o tome. On je sam sebe opteretio. Potrebno mu je pomoći i sa jednostavnim informacijama, stavljati ga u zonu komfora. Drugi se polako adaptiraju na njegovu izolaciju, ne daju mu da sam igra. Mora da donese odluku sa kojom će živeti – da li promašio ili pogodio”, dodao je trener Zvezde.

“Svaki šut određuje sudbinu protiv Pariza”

On je rekao da ceo tim Zvezde mora da bude spreman za duel sa Parizom.

“Mora ceo tim da bude prisutan. Ne zavisiš samo od jednog, već od dobrog dodavanja na njihova jaka iskakanja. Negde se dese otvoreni šutevi, tako da moraju da se pogode. U situaciji u kojoj smo mi, sigurno je sve mentalno teže. Svaki šut ti određuje sudbinu”, istakao je Obradović.

Trener Zvezde je govorio i o igraču Pariza Nadiru Ifiju.

“Svi pričaju o njemu. Način na koji šutira i na koji dolazi u situaciju nekad izgleda nestvarno. Šta god da radiš u odbrani, teško je. Posebno sa bacanjima unazad gde i dalje ima visoke procente. Jedan je od ključnih igrača. Ne samo da pogađa, već tako oslobađa i centre koji mogu da skaču. Mora da bude dobar meč-ap na njemu. Njemu nije problem da šutne s leva ili s desna, samo moramo da mu otežamo”, naveo je Obradović.

On je odgovorio na pitanje da li Zvezda lakše da igra protiv timova koji su bolje plasirani na tabeli Evrolige.

“Ne bi tako trebalo gledati protivnike sa kojima smo igrali. Nisu oni igrali na nivou autsajdera, ni Baskonija, ni Bajern… Svi su bili preko svojih mogućnosti. Igrali su neki od kojih nisi očekivao opasnost, što dolazi iz mentalnog rasterećenja. Mnogo je teško sve predvideti. Dobra odbrana može da pomogne da se nađu laki poeni što je uvek dobro za samopouzdanje”, naglasio je Obradović.

Trener Zvezde je odgovorio na pitanje da li bi trebalo da skrati rotaciju za predstojeći meč.

“Kod nas glavni igrači igraju dosta, a mi zapravo razmišljamo kako da nekim drugima produžimo minute. Objašnjavao sam to unutar ‘četiri zida’, nije to baš tako lako objasniti rečima… Da je neko unutra sa nama, u procesu, bilo bi mu mnogo jasnije zašto je to tako”, zaključio je Obradović.

Košarkaši Zvezde se nalaze na devetom mestu na tabeli sa 19 pobeda i 16 poraza, dok je Pariz na 16. poziciji sa skorom 14/21.

Srbija sigurna protiv Holandije na startu kvalifikacija za Svetski kup

Viktor

6. april 2026. | 08:40

Vaterpolo reprezentacija Srbije pobedom je otvorila kvalifikacioni turnir za Svetski kup, koji će ovog leta biti održan u Sidneju, pošto je u prvom kolu savladala selekciju Holandije rezultatom 15:11 (5:4, 2:2, 4:4, 4:1).

Podmlađeni sastav koji predvodi selektor Uroš Stevanović, bez većeg broja igrača koji su osvojili titulu prvaka Evrope u januaru, opravdao je ulogu favorita i ovoga puta nije dozvolio iznenađenje kakvo je viđeno u Beogradu, kada je isti rival izborio nerešen rezultat u regularnom delu meča.

Vaterpolisti Srbije

Najefikasniji u redovima Srbije bio je Vasilije Martinović, koji je predvodio “delfine” do trijumfa, posebno se istaknuvši u završnici utakmice kada je slomio otpor protivnika.

Značajan doprinos dali su i braća Nikola Jakšić i Petar Jakšić, kao i ostali članovi tima.

Srbija je tokom većeg dela susreta imala rezultatsku prednost, iako su Holanđani u više navrata uspevali da se vrate u igru. Odlučujuća je bila poslednja četvrtina, u kojoj je srpski tim prelomio meč i osigurao pobedu.

Naredni izazovi za Srbiju biće dueli protiv Grčke i Mađarske, koji su na programu u utorak i sredu.

U drugoj grupi Divizije 1 učestvuju Italija, Hrvatska, Španija i Sjedinjene Američke Države.

Plasman na završni turnir od 22. do 26. jula u Sidneju, izboriće pet najuspešnijih selekcija.

Posle osnovne runde prave se nove dve grupe, jednu će činiti po dve prvoplasirane ekipe iz grupa, a drugu će formirati preostale selekcije. Bodovi se ne prenose.

Učesnici prve grupe su sigurni putnici za Sidnej, dok će iz druge grupe samo pobednik moći da učestvuje na završnom takmičenju. Šesti učesnik je domaćin Australija, dok će preostala dva stići iz Divizije 2, čije će takmičenje biti održano na Malti uz učešče 23 ekipe.

Raspored Srbije na kvalifikacionom turniru:

Ponedeljak:
Srbija – Holandija 15:11

Utorak:
Srbija – Grčka16.30

Sreda:
Srbija – Mađarska 12.30

Kanada ulaže 1,5 milijardi dolara u novu flotu aviona za dopunu goriva

Dara Milovanović

5. april 2026. | 11:00

Kanadska vlada dodelila je ugovore ukupne vrednosti oko 1,5 milijardi kanadskih dolara za dugoročnu podršku novoj floti aviona za dopunu goriva u vazduhu CC-330 Husky, zasnovanoj na platformi Airbus A330 MRTT.

Ugovore je dodelila Agencija za investicije u odbrani (Defence Investment Agency – DIA), a odnose se na održavanje, inženjersku podršku i logistiku za ukupno devet aviona koji će u narednim godinama ući u sastav Kraljevskog kanadskog ratnog vazduhoplovstva.

Flota uključuje četiri nova aviona Airbus A330 MRTT i pet polovnih A330-200 koji će biti konvertovani u ovu konfiguraciju. Kanada je već preuzela polovinu aviona, dok se početak operativne upotrebe očekuje od 2027. godine, nakon završetka konverzija u Španiji.

Foto: Royal Canadian Air Force

Najveći deo posla dobila je kompanija L3Harris MAS, kojoj su dodeljena dva ugovora ukupne vrednosti više od milijardu dolara. Oni obuhvataju održavanje, upravljanje plovidbenošću, popravke i logističku podršku tokom eksploatacije flote.

Treći ugovor, vredan oko 374 miliona dolara, dodeljen je kompaniji Airbus Defence and Space kao proizvođaču, i odnosi se na inženjersku podršku i specifične usluge vezane za konstrukciju i sertifikaciju aviona.

Ugovori pokrivaju period od sedam do deset godina i uključuju aktivnosti poput periodičnih velikih pregleda (C-check/D-check), snabdevanja rezervnim delovima i usklađivanja sa regulatornim zahtevima. Prema procenama kanadske vlade, projekat će direktno obezbediti ili očuvati oko 720 radnih mesta i doprineti ekonomiji sa oko 90 miliona dolara godišnje.

Ministar odbrane Kanade Dejvid Mekginti izjavio je da će novi avioni omogućiti ratnom vazduhoplovstvu veći operativni dolet i fleksibilnost, kako u domaćim zadacima, tako i u međunarodnim operacijama u okviru NATO i NORAD obaveza.

Komandant RCAF-a, general-potpukovnik Džejmi Spajzer-Blanšet, istakao je da će ugovori omogućiti održavanje sposobnosti dopune goriva u vazduhu, strateškog transporta i medicinskih evakuacija, uz dugoročnu operativnu spremnost flote.

Program CC-330 Husky deo je projekta zamene zastarele flote CC-150 Polaris, a novi avioni treba da obezbede Kanadi veću autonomiju u vazdušnim operacijama i fleksibilnije angažovanje snaga na globalnom nivou.

SERBIANNEWS/CANADA

Švajcarskim proizvođačima sira dozvoljeno da veštački prave rupe u siru ementaler

Viktor

5. april 2026. | 07:39

Nakon godina problema sa rupama u siru ementaler, švajcarskim proizvođačima sira sada je dozvoljeno da koriste “prah za perforaciju”, kako bi čuveni proizvod zadržao autentičan izgled.

Švajcarskim proizvođačima sira dozvoljeno da veštački prave rupe u siru ementaler

Prema rečima stručnjaka, švajcarsko mleko je postalo previše čisto, a u prošlosti, kada su krave još uvek ručno mužene, u njemu je uvek bilo čestica sena iz štale.

Te čestice su imale uticaj na nastanak pomenutih rupa, koje su se formirale tokom procesa fermentacije sira.

Međutim, kod automatskih mašina za mužu, mleko ide direktno iz vimena u rezervoar za hlađenje, bez čestica sena.

Prašak za perforaciju sastoji se od 100 odsto organskog cveća sena.

Prah za perforaciju, koji se sastoji od ekstrakta cvetova sena.Getty

Proizvođači koriste izuzetno male količine na stotine kilograma sira, ali je, prema njihovim rečima, efekat pravljenja rupa u siru evidentan.

Udruženje proizvođača ementala Švajcarske moralo je da ide na sud zbog upotrebe praha za perforaciju.

“Prašak od cveća sena je trenutno jedino i najbolje rešenje protiv rupa koje nestaju”, rezimirao je Savezni upravni sud.

Švajcarska savezna kancelarija za poljoprivredu, koja ima stroge propise za poljoprivredne proizvode, dugo nije želela da odobri njegovu upotrebu, jer se plašila industrijalizacije proizvodnje.

Kancelarija je za dozvolu za korišćenje praha sačekala presudu suda 2025. godine, preneo je Svis info.

Zašto je opasno kombinovati energetska pića i alkohol, objašnjava kardiolog

Viktor

5. april 2026. | 07:37

a table topped with lots of different types of drinks

Kombinacija alkohola i energetskih pića deluje kao brzo rešenje za više energije i duži provod, ali iza tog “pojačanja” kriju se ozbiljni zdravstveni rizici koje mnogi potcenjuju.

Zašto je opasno kombinovati energetska pića i alkohol, objašnjava kardiolog

Alkohol i energetska pića različito, ali istovremeno opterećuju organizam, zato takav “koktel” može dovesti do ubrzanog rada srca, slabosti, drhtavice, skokova pritiska, vrtoglavice, mučnine, poremećaja u radu srca, kaže kardiolog Skandinavskog centra zdravlja Valerija Bonadikova.

“Ne treba mešati alkohol i energetska pića. Glavni problem je u tome što energetsko piće ne čini čoveka treznijim i ne smanjuje dejstvo alkohola, ono samo maskira umor i deo subjektivnog osećaja pijanstva. Upravo zato se osobi može učinit da se oseća bolje nego što zapravo realno jeste – popije više, kasnije prestaje sa pićem i na kraju lošije kontroliše svoje stanje”, kaže kardiolog. Ovo može dovesti do unosa većih količina alkohola nego inače, jer subjektivni osećaj pijanstva kasni.

Prema rečima stručnjaka, takav koktel je opasan zato što alkohol i energetsko piće na različit način, ali istovremeno opterećuju organizam.

Osnovni problem leži u suprotnom delovanju ovih supstanci. Alkohol je depresor centralnog nervnog sistema – usporava reakcije, smanjuje koordinaciju i izaziva pospanost. Sa druge strane, energetska pića sadrže kofein i druge stimulanse koji privremeno povećavaju budnost i osećaj energije.

“Energetsko piće ubrzava puls, može povećavati pritisak, pojačavati anksioznost i unutrašnje uzbuđenje. Alkohol utiče na krvne sudove, dovodi do dehidracije, narušava koordinaciju i takođe može uticati na ritam srca. Kao rezultat, osoba ne dobija osećaj budnosti, već preopterećenje: Mogu se pojaviti ubrzan rad srca, slabost, drhtavica, skokovi pritiska, vrtoglavica, mučnina, poremećaji u radu srca”, naglasila je lekarka.

Dodala je i da je ovo posebno opasno u situacijama kada je osoba ionako iscrpljena – nije spavala, malo je jela, pleše celu noć, nalazi se u vrućoj prostoriji ili je već popila mnogo alkohola.

“U takvim uslovima organizam duži vremenski period ne daje jasne signale da mu je loše, i upravo zato se takvi kokteli često završavaju teškim stanjem. Poseban rizik je u tome što pod uticajem energetskog pića čovek može potceniti stepen opijenosti i nastaviti da pije dalje”, rekla je kardiolog, a prenose RIA novosti.

Cveti – ulazak Hrista u Jerusalim i početak stradanja

Viktor

5. april 2026. | 07:35

Ulazak Hristov u Jerusalim, Cveti, je pokretni praznik koji se slavi dan posle Lazareve subote, šeste nedelje Velikog posta i nedelju dana pred Vaskrs.

Cveti - ulazak Hrista u Jerusalim i početak stradanja

Praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem 4. veka za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe. Tom prilikom narod ga je dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i noseći u rukama palmove grančice.

Glas da dolazi Spasitelj, onaj što je vaskrsao Lazara, brzo se raširio i mnogo naroda mu se pridružilo. Kada je Isus Hristos izišao na Maslinsku goru, oni koji su ga pratili povikali su: “Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev”, piše na portalu SPC.

Praznične liturgije služe se u slavu Spasitelja, koji je svesno išao u susret stradanjima, pa se naredna sedmica, koja prethodi prazniku Vaskrsenja, naziva Strasna ili Stradalna.

Ovi dani stradanja Hristovog su i poslednji dani višenedeljnog Velikog ili Časnog posta.

U Srbiji su Cveti praznovani i kao narodni praznik, jer je tog dana 1815. godine, vožd Drugog srpskog ustanka, Miloš Obrenović, kod crkve u Takovu podigao narod na Turke.

Cveće i važne odluke

Prema običajima, današnji dan počinje umivanjem vodom u kojoj su juče, na Vrbicu, potopeljni cvetovi kako bi ukućani bili rumeni i zdravi.

Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje.

Vrbove grančice – za napredak i uspeh, dren – za zdravlje, ljubičice – da budete mirišljavi i privlačni, ruže – da budete rumeni i sveži, margarete – da budete lepi…

Prema verovanjima, dobro je danas donositi važne odluke i započinjati poslove, piše RTS.

BIA, VBA i Vojna policija u akciji: Ministarstvo odbrane o pokušaju diverzije na gasovodu

Viktor

5. april 2026. | 07:29

a large pipe in the middle of a lush green field

Pripadnici bezbednosnih snaga nastavljaju, navode u ministarstvu, dalji rad na terenu sa ciljem pronalaska dodatnih tragova, kao i identifikacije i procesuiranja lica koja se mogu dovesti u vezu sa ovim događajem.

Ministarstvo odbrane Srbije oglasilo se povodom pokušaja napada na gasovod “Turski tok” kod Kanjiže.

Kako su saopštili, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Subotici, izvršena je blokada i pretres terena na navedenim lokacijama.

“U akciji su učestvovali pripadnici Uprave kriminalističke policije, Kriminalističko-istražne grupe Vojne policije, pripadnici 72. brigade za specijalne operacije, Bezbednosno-informativne agencije i Vojnobezbednosne agencije. Tom prilikom pronađena je veća količina eksplozivnih sredstava, kao i predmeti i alati neophodni za njihovu pripremu i upotrebu”, navodi se u saopštenju.

Sumnjivi predmeti locirani su u neposrednoj blizini gasovoda, odnosno gasne infrastrukture koja povezuje Republiku Srbiju i Mađarsku”, navodi se u saopštenju.

“Nadležno Više javno tužilaštvo je izvršilo uviđaj i navedeno delo je pravno kvalifikovano kao krivično delo iz člana 348. Krivičnog zakonika – nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, stav 3 u vezi sa stavom 2, imajući u vidu da je reč o većoj količini sredstava velike razorne moći, u sticaju sa krivičnim delom iz člana 313. Krivičnog zakonika – diverzija, i to u pokušaju”, ističe se.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je obavestio mađarskog premijera o situaciji.

Mađarski premijer je objavio da je tim povodom sazvao hitni Savet za odbranu za danas popodne.

Podsetimo, Srbija je nedavno donela odluku da vojska čuva gasovode kojim se prenosi ruski gas.

Kompresorska stanica u Žabarima, izgrađena 2021. godine, a bez koje ne bi bio moguć transport ruskog gasa iz Turske prema Mađarskoj, pod posebnim je merama od marta ove godine.

Inače, vojska čuva gasovode i u Mađarskoj.

Gasovodi “Turski tok” i “Plavi tok” bili su više puta meta terorističkih napada u poslednjem periodu.

U dve nedelje, počevši od 24. februara, objekti “Gasproma” na jugu Rusije napadnuti su ukupno 12 puta, saopštio je ranije “Gasprom”.

Pripadnici bezbednosnih snaga nastavljaju, navode u ministarstvu, dalji rad na terenu sa ciljem pronalaska dodatnih tragova, kao i identifikacije i procesuiranja lica koja se mogu dovesti u vezu sa ovim događajem.

“Ministarstvo odbrane nastaviće, u saradnji sa ostalim nadležnim organima, da preduzima sve mere u cilju očuvanja bezbednosti građana i zaštite vitalne infrastrukture Republike Srbije”, navodi se u saopštenju.

1...212223...1.499 Stranica 22 od ukupno 1.499

NewsWeekPRO

U vodama Maldiva, na atolu Raa, na ostrvu Vadu, gde živi oko 500 stanovnika, more sija neobično plavom bojom. Ona je intenzivna u noćnim satima, a fenomen se naziva „plažom koja sija“ ili „Zvezdanim morem“.

Boja kao odbrana od predatora

Odštampana naslovna strana “Politike” od nedelje, 6. aprila 1941, koja nikada nije stigla do čitalaca

Unedelju šestog aprila Beogradu je predviđano lepo prolećno vreme i vedro nebo. Prestonica Kraljevine Jugoslavije pulsirala je životom. Svi su planirali da urade ponešto toga dana.

Ban Ivan Šubašić zakazao je sastanke sa nizom vladinih ministara. Beogradski novinari pomno su preko telegrafa iščekivali najsvežije vesti o ratnim dešavanjima na Mediteranu. Upravnik grada Dragomir Drinčić radosno je iščekivao prvi dan penzije.

Mnogo toga je trebalo da se dogodi u Beogradu toga dana. U sedam časova, harmonikom i svojim dubokim glasom, narodni pevač Bora Janjić želeo je da preko talasa Radio Beograda ulepša jutro sugrađanima. Slušaoci su potom očekivali da započne direktan prenos službe iz Saborne crkve.

Oko podneva vlasnica garsonjere u Takovskoj 11 planirala je susret sa zainteresovanim zakupcima. Za petnaest časova Pozorište na Vračaru najavilo je predstavu DR, predstavivši je kao „komad neumrlog komediografa“.

Beogradski pozorišni repertoar najavljen za 6. april 1941.

Na drugom kraju grada, u isto vreme, očekivan je skup Udruženja likovnih umetnika u Paviljonu Cvijete Zuzorić. U šesnaest časova Vinia Gabaja i Benko Pinto nameravali su da stupe u brak.

Sat vremena kasnije, ljubitelji džeza smerali su da krenu put Ruskog doma, gde je davan tradicionalni nedeljni matine. Zaljubljenici u film čekali su večernje časove kako bi u filmu Bo Žest videli Gerija Kupera, kao neustrašivog vojnika francuske Legije stranaca.

Ništa od toga se nije dogodilo, baš kao što ni autobus firme „Krstić i sin“ nije stigao na svoje odredište. Taj dan je prošao bez nedeljne službe i sastanaka, venčanja nije bilo, kao ni pozorišnih predstava. Nikome nije bilo do komedije.

Bioskopski repertoar u Beogradu planiran za 6. april 1941

Odmah nakon vesti o državnom udaru 27. marta, Adolf Hitler je izdao Direktivu XXV, kojom je Jugoslaviju označio kao neprijatelja i zahtevao je njeno uništenje. Na hrabro skandiranje „bolje rat nego pakt“ Hitler je odgovorio ratom.

U svom obraćanju nemačkom narodu 6. aprila Adolf Hitler je istakao da je rat opravdan i zato što su Beograd i Srbi stajali iza Sarajevskog atentata. Beograd nije bio cilj samo kao prestonica Jugoslavije već i kao najveći srpski grad.

Naslovna strana “Vremena” od 5. aprila 1941, i karikatura na naslovnici

Rat je završen nakon 11 dana. Na slogan „bolje grob nego rob“ Hitler je odgovorio i grobovima i porobljavanjem.

“Vreme”, 5. april 1941.

Sećanje na Aprilski rat često se vezuje za znamenite tačke sećanja nastale tokom tih sudbonosnih aprilskih dana. Prisećamo se kulturnog blaga nestalog u požaru koji je odneo Narodnu biblioteku.

Sećamo se pilota Šestog lovačkog puka koji su neustrašivo branili jugoslovensko nebo. Nisu zaboravljeni ni piloti Osmog bombarderskog puka koji su za komandama jugoslovenskih bombardera 6. aprila krenuli u protivnapad na ciljeve u samom Trećem Rajhu.

Nemački magazin “Der Adler”, april 1941

Naše sećanje ponekad vodi podsećanju da je Beograd toga dana napadnut u tri navrata. Prebrojavamo stotine nemačkih aviona i tone izbačenih bombi.

“Kad je nebo bilo crno nad Beogradom” (1978), dokumentarni film Svetozara Pavlovića

Fotografije su slavljeničke i groteskne. Fotograf nijednom ne zapaža ljude iz zemlje u koju je došao. Mi ne vidimo lice niti jednog Beograđanina. Fotograf ponosno slika samo sebe i svoje ratne drugove.

Ove fotografije su nastale kao privatna i slavljenička uspomena s jednog ratnog pohoda, ali su one za nas dirljivo i intimno svedočanstvo o tragičnom početku okupacije.

Smola breze nije bila samo “praistorijski lepak” – jesu li je neandertalci koristili i kao lek

Reč je o takozvanom brezinom katranu – lepljivoj, tamnoj supstanci dobijenoj zagrevanjem kore breze, koju su neandertalci već koristili kao „lepak“ za pričvršćivanje kamenih alatki za drvene drške.

Antibakterijsko dejstvo praistorijskog „lepka“

Savremeni naučnici su u laboratorijskim uslovima testirali ovu supstancu i utvrdili da pokazuje značajno dejstvo protiv bakterije staphylococcus aureus, čestog uzročnika kožnih infekcija.

Istraživanje je pokazalo da većina uzoraka brezinog katrana ima sposobnost da uništava ovu bakteriju, dok nije uočen efekat na druge vrste, poput escherichia coli.

Naučnici pretpostavljaju da su za antibakterijska svojstva zaslužna jedinjenja iz grupe fenola, poput katehola i gvajakola, koja se prirodno javljaju u katranu.

Moguća primena u praistorijskoj medicini

Iako je brezin katran prvenstveno korišćen u izradi alata, istraživači smatraju da nije isključeno da su neandertalci uočili i njegove lekovite efekte.

Dodatni argument za tu tezu dolazi iz etnografskih podataka – pojedine domorodačke zajednice u Severnoj Americi koristile su slične supstance za tretiranje rana.

Ipak, naučnici upozoravaju da za konačne zaključke nedostaje direktan arheološki dokaz da je katran zaista korišćen kao lek, a ne samo kao tehnički materijal.

Dokaz naprednog razmišljanja neandertalaca

Proizvodnja brezinog katrana sama po sebi predstavlja složen tehnološki proces. Istraživanja pokazuju da je za njegovo dobijanje bilo neophodno kontrolisano zagrevanje kore breze u uslovima sa malo kiseonika, što ukazuje na planiranje i razumevanje procesa.

Takva tehnika, stara i do 200.000 godina, smatra se jednim od najranijih primera sintetičke proizvodnje materijala u ljudskoj istoriji.

Preispitivanje slike o neandertalcima

Ovo otkriće doprinosi sve većem broju dokaza da neandertalci nisu bili primitivni kako se nekada mislilo. Naprotiv, njihove sposobnosti – od izrade složenih alata do potencijalne upotrebe prirodnih supstanci u medicinske svrhe – ukazuju na visok nivo kognitivnog i kulturnog razvoja.

Otkriće doprinosi sve većem broju dokaza da neandertalci nisu bili primitivni kako se nekada mislilo

Iako ostaje otvoreno pitanje da li su svesno koristili katran kao lek, naučnici smatraju da je „samo korak“ od uočavanja njegovih svojstava do njegove praktične primene u lečenju.

Nova studija otvara mogućnost da su neandertalci poznavali osnovne principe prirodne medicine mnogo ranije nego što se pretpostavljalo. Iako su potrebna dalja istraživanja, brezin katran se sve više pokazuje kao jedan od ključnih dokaza njihove tehnološke i intelektualne sofisticiranosti.

Trener košarkaša Crvene zvezde Saša Obradović izjavio je da je predstojeći meč u Evroligi protiv Pariza odlučujući u borbi za što bolji plasman na tabeli regularnog dela takmičenja.

Košarkaši Zvezde će u utorak od 20 časova u Beogradu dočekati Pariz u meču 36. kola Evrolige.

Saša Obradović

U prvom ovosezonskom duelu dva kluba u Evroligi, Crvena zvezda je 23. decembra u gostima poražena od Pariza (92:102) u utakmici 18. kola.

Zvezda je pre dva dana u Laktašima pobedila Igokeu (86:73) u ABA ligi.

“Odigrali smo vrlo solidnu utakmicu u Laktašima. To mora da bude iza nas. Stalno pričamo ‘odlučujuća, odlučujuća’… Sad je stvarno odlučujuća utakmica. Za to nam je potrebna prava podrška ljudi koji dođu. Mnogo nam je značajan šesti igrač”, istakao je trener Crvene zvezde.

Obradović je govorio o samopouzdanju košarkaša Zvezde Džereda Batlera posle meča sa Partizanom u Evroligi.

“Svaki šut određuje sudbinu protiv Pariza”

On je rekao da ceo tim Zvezde mora da bude spreman za duel sa Parizom.

“Mora ceo tim da bude prisutan. Ne zavisiš samo od jednog, već od dobrog dodavanja na njihova jaka iskakanja. Negde se dese otvoreni šutevi, tako da moraju da se pogode. U situaciji u kojoj smo mi, sigurno je sve mentalno teže. Svaki šut ti određuje sudbinu”, istakao je Obradović.

Trener Zvezde je govorio i o igraču Pariza Nadiru Ifiju.

On je odgovorio na pitanje da li Zvezda lakše da igra protiv timova koji su bolje plasirani na tabeli Evrolige.

Trener Zvezde je odgovorio na pitanje da li bi trebalo da skrati rotaciju za predstojeći meč.

Košarkaši Zvezde se nalaze na devetom mestu na tabeli sa 19 pobeda i 16 poraza, dok je Pariz na 16. poziciji sa skorom 14/21.

Vaterpolo reprezentacija Srbije pobedom je otvorila kvalifikacioni turnir za Svetski kup, koji će ovog leta biti održan u Sidneju, pošto je u prvom kolu savladala selekciju Holandije rezultatom 15:11 (5:4, 2:2, 4:4, 4:1).

Vaterpolisti Srbije

Najefikasniji u redovima Srbije bio je Vasilije Martinović, koji je predvodio “delfine” do trijumfa, posebno se istaknuvši u završnici utakmice kada je slomio otpor protivnika.

Značajan doprinos dali su i braća Nikola Jakšić i Petar Jakšić, kao i ostali članovi tima.

Srbija je tokom većeg dela susreta imala rezultatsku prednost, iako su Holanđani u više navrata uspevali da se vrate u igru. Odlučujuća je bila poslednja četvrtina, u kojoj je srpski tim prelomio meč i osigurao pobedu.

Naredni izazovi za Srbiju biće dueli protiv Grčke i Mađarske, koji su na programu u utorak i sredu.

U drugoj grupi Divizije 1 učestvuju Italija, Hrvatska, Španija i Sjedinjene Američke Države.

Plasman na završni turnir od 22. do 26. jula u Sidneju, izboriće pet najuspešnijih selekcija.

Posle osnovne runde prave se nove dve grupe, jednu će činiti po dve prvoplasirane ekipe iz grupa, a drugu će formirati preostale selekcije. Bodovi se ne prenose.

Učesnici prve grupe su sigurni putnici za Sidnej, dok će iz druge grupe samo pobednik moći da učestvuje na završnom takmičenju. Šesti učesnik je domaćin Australija, dok će preostala dva stići iz Divizije 2, čije će takmičenje biti održano na Malti uz učešče 23 ekipe.

Raspored Srbije na kvalifikacionom turniru:

Ponedeljak: Srbija – Holandija 15:11

Utorak: Srbija – Grčka16.30

Sreda: Srbija – Mađarska 12.30

Kanadska vlada dodelila je ugovore ukupne vrednosti oko 1,5 milijardi kanadskih dolara za dugoročnu podršku novoj floti aviona za dopunu goriva u vazduhu CC-330 Husky, zasnovanoj na platformi Airbus A330 MRTT.

Ugovore je dodelila Agencija za investicije u odbrani (Defence Investment Agency – DIA), a odnose se na održavanje, inženjersku podršku i logistiku za ukupno devet aviona koji će u narednim godinama ući u sastav Kraljevskog kanadskog ratnog vazduhoplovstva.

Flota uključuje četiri nova aviona Airbus A330 MRTT i pet polovnih A330-200 koji će biti konvertovani u ovu konfiguraciju. Kanada je već preuzela polovinu aviona, dok se početak operativne upotrebe očekuje od 2027. godine, nakon završetka konverzija u Španiji.

Najveći deo posla dobila je kompanija L3Harris MAS, kojoj su dodeljena dva ugovora ukupne vrednosti više od milijardu dolara. Oni obuhvataju održavanje, upravljanje plovidbenošću, popravke i logističku podršku tokom eksploatacije flote.

Treći ugovor, vredan oko 374 miliona dolara, dodeljen je kompaniji Airbus Defence and Space kao proizvođaču, i odnosi se na inženjersku podršku i specifične usluge vezane za konstrukciju i sertifikaciju aviona.

Ministar odbrane Kanade Dejvid Mekginti izjavio je da će novi avioni omogućiti ratnom vazduhoplovstvu veći operativni dolet i fleksibilnost, kako u domaćim zadacima, tako i u međunarodnim operacijama u okviru NATO i NORAD obaveza.

Komandant RCAF-a, general-potpukovnik Džejmi Spajzer-Blanšet, istakao je da će ugovori omogućiti održavanje sposobnosti dopune goriva u vazduhu, strateškog transporta i medicinskih evakuacija, uz dugoročnu operativnu spremnost flote.

Program CC-330 Husky deo je projekta zamene zastarele flote CC-150 Polaris, a novi avioni treba da obezbede Kanadi veću autonomiju u vazdušnim operacijama i fleksibilnije angažovanje snaga na globalnom nivou.

Nakon godina problema sa rupama u siru ementaler, švajcarskim proizvođačima sira sada je dozvoljeno da koriste “prah za perforaciju”, kako bi čuveni proizvod zadržao autentičan izgled.

Ponedeljak:
Srbija – Holandija 15:11

Utorak:
Srbija – Grčka16.30

Sreda:
Srbija – Mađarska 12.30