„Ozi Ozborn, mračni, demonski glavni pevač benda Black Sabbath, koji je postao promukli, režeći glas i drogom i alkoholom opustošeni ID hevi metala, preminuo je samo nekoliko nedelja nakon oproštajnog koncerta u rodnom Birmingemu. Imao je 76 godina“, napisao je naš ugledni novinar, publicista, muzički kritičar Petar Peca Popović na svom Fejsbuk profilu uz poruku „Zbogom, najnepredvidljiviji“.

U medijima i na društvenim mrežama uz fotografije Ozija Ozborna piše da je ovaj muzičar „tata i kralj hevi metala“, „ikona ovog muzičkog žanra“, „princ tame“, a Peca Popović sumira sve rečima da se „takvi ne rađaju često. Pogotovo unikati“.

Likovni umetnik i rok novinar David Vartabedijan kaže za Danas da je bio svestan zdravstvenih problema Ozija Ozborna, ali da nije slutio da je njegov kraj tako blizu.

– Ovog meseca, petog jula, sedeli smo u pabu i na četiri ekrana gledali „Back To the Beginning“, oproštajni koncert grupe Black Sabbath, kao i poslednji solo nastup Ozija Ozborna (Ozzya Osbournea). To je bio spektakularan događaj. Svi smo znali da je to kraj, ali nismo mogli pretpostavljati, uprkos Ozijevoj bolesti, da je stvarni kraj tako blizu – kaže Vartabedijan, dodajući da su Black Sabbath uz ostale bendove bili obavezna lektira prilikom inicijacije u hevi metal.

– Kada smo bili klinci koji su tek zakoračili u hard rock/heavy metal „vode“, Black Sabbath, Deep Purple i Led Zeppelin su bili obavezno muzičko štivo. Iako je nama njihov zvuk delovao matoro u to doba kada su na sceni već vršljali i nama sonično više odgovarali Iron Maiden, Saxon, Judas Priest, Motorhead… mogli smo da shvatimo uticaj svih tih za nas praistorijskih bendova. A, upravo su nam ti bendovi omogućili uživanje u svemu daljem – konstatuje Vartabedijan.

Prema njegovoj oceni, Ozi Ozborn bio je poseban kao solo izvođač.

– Ozi mi je oduvek bio draži kao solo izvođač (istoriju ostavljam po strani) i kao takav je komercijalno prevazišao svoj prethodni bend kome se vratio na poslednjem zajedničkom albumu „13“ – kaže sagovornik Danasa, dodajući da će ga pamtiti i kao čoveka koji je umeo da bude zvezda rijalitija po sopstvenim pravilima i koji je imao specifičan smisao za humor.

– Ozi, dovraga Ozi, čovek specifičnog glasa, specifičnog smisla za humor („Ponekad se uplašim što sam Ozi Ozborn, ali moglo je da bude gore, mogao sam da budem i Sting“), čovek koji je iznedrio toliko dobrih pesama i kome je svojevremeno odavno pokojni Lemi Kilmister (Lemmy Kilmister) napisao neke od najvećih hitova, čovek koji je dao šansu mnogim bendovima, čovek koji je menjao istoriju muzike i tapšao i publici i samom sebi na koncertima. Rijaliti zvezda, da, ali u sopstvenom rijalitiju, po njegovim pravilima. I ta pravila su se poštovala i ta pravila i dalje treba da se poštuju. Jedinstvena i krajnje zarazna pojava (ma šta slepi miševi mislili o njemu), kojoj rok uprkos preranoj smrti nikada neće isteći. Lemi ga je dočekao tamo gore možda su i zajedno zapevali „Mama, I’m Coming Home“, to je sasvim sigurno, a nama koji smo ostali ostaje jedna druga pesma „See You on the Other Side“. Ozi, dovraga, Ozi – uputio je vapaj David Vartabedijan koji je u svom likovnom opusu ovekovečio mnoge muzičare, među kojima, naravno, i Ozija Ozborna.

Autor: David Vartabedijan

Aca Seltik, frontmen Orthodox Celts-a, smatra da je Ozi Ozborn bio i ostao lice Black Sabbath-a iako su prema njegovoj oceni potonji pevači ovog benda bili bolji.

– Ozi je, bez obzira na sve potonje pevače, koji su neosporno bili bolji pevači od njega samog, bio i ostao lice Sabbath-a, pa čak i jedno od lica celog pravca, samoproklamovani, ali potom i opšteprihvaćeni „Prince Of Darkness“, koji je svojom pojavom i ponašanjem uveo metal u mejnstrim, šou biznis, pa čak i u rijaliti šou programe, šireći na taj način celu priču – ističe Seltik uz napomenu da nije fan Ozija Ozborna, da čak nije fan Black Sabbatah-a izuzev u slučaju Ronija Džemsa Dia i Tonija Martina.

Dodaje da izuzetak prvi album „Never Say Die!“, koji je, kako kaže jedan od najpotcenjenijih albuma, ne samo u metalu već uopšte.

– Lično, ako treba da biram šta od njegovog opusa treba da držim u fonoteci, biram „Never Say Die!“ i prva četiri solo albuma, jer je tek tu Ozi postao svoj, pravi i jedini Ozi – zaključuje Aca Seltik.

Rok novinarka Jadranka Janković Nešić smatra da je odlazak Ozija Ozborna nenadoknadiv gubitak.

– Ozi je specifičan, i muzičar, i umetnik, koji se, mislim, više neće roditi. On je fascinantan samim tim što je začetnik hevi metala. Svaki bend koji se iole bavio tim žanrom ili rokenrolom je odrastao na Black Sabbath-u i na njegovoj zaostavštini. Sama činjenica da je živeo onako kako je želeo i da je svesno odabrao taj put koji je odabrao zaslužuje poštovanje i to se najbolje vidi u filmu koji je izašao sada posle njegove smrti. U tom filmu vidimo koliko se Ozi trudio da održi taj svoj poslednji koncert, da je odustao od tableta protiv bolova koje je uzimao zbog Parkinsona da bi mogao da otpeva numere koje je želeo, kako su ga pričvršćivali za stolicu, da bi to izgledalo kao da sedi na tronu, a ne zato što ne može da hoda. Tolika požrtvovanost da izgura taj oproštaj i tako veličanstvenu priču ja se ne sećam da je neko u istoriji rokenrola imao. Tu su se, zaista, okupili „creme de la creme“ tog zvuka i priredili mu ispraćaj kakav je zaslužio – zaključuje Jadranka Janković Nešić.

Pisac, muzičar i muzički kritičar Aleksandar Žikić za Danas je izjavio da sa ljudima kao što je Ozi Ozborn odlazi jedna čitava epoha, unikatni pogled na svet koji nikada ranije nije postojao.

– Možda su njegov život i karijera mogli da deluju kao neprekidni rijaliti šou, posebno što je imao konkretnih iskustava u tom smislu, ali trag koji je ostavio u stvarnom svetu sadrži mnogo toga dobrog, uzbudljivog i, na razne načine, urnebesno zabavnog. To je, do samog kraja, bio njegov put i njegov način. Ozijeva verzija „My Way“, koju bi mogao da opravda kao retko ko, bila bi, u tom smislu, smeštena tačno na sredini između Frenka Sinatre i Sida Višasa.

Od Ozija su se oprostili i originalni članovi benda Black Sabbath, sa kojima je i nastupio u Birmingemu na oproštajnom koncertu.

Gitarista Toni Ajomi napisao je: „Prosto ne mogu da verujem! Moj dragi prijatelj Ozi preminuo je samo par nedelja nakon našeg koncerta na Vila Parku. To su tako srceparajuće vesti da ne mogu da pronađem reči, zaista neće postojati još jedan poput njega. Gizer, Bil i ja izgubili smo brata. U mislima sam sa Šeron i porodicom Ozborn. Počivaj u miru, Oz. Toni“.

Autor: David Vartabedijan

Basista Gizer Batler potručio je: „Zbogom, dragi prijatelju, hvala ti na svim tim godinama, ludo smo se zabavljali. Četvorica klinaca iz Astona – ko bi rekao, a? Drago mi je što smo imali priliku da to učinimo zajedno poslednji put, ponovo u Astonu. Volim te“.

A bubnjar Bil Vord zapisao je: „Gde ću te sada pronaći? U sećanjima, našim tihim zagrljajima, propuštenim telefonskim pozivima, ne, zauvek si u mom srcu. Najdublja saučešća Šeron i svim članovima porodice. Počivaj u miru. Iskreno saučešće svim fanovima. Nikad nije zbogom. Hvala ti zauvek. Bil Vord“.