Postepena primena Sistema ulaska i izlaska u zemlje Šengen zone od 12. oktobra
BRISEL – Evropska komisija objavila je danas da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone, koji će pratiti kretanje državljana trećih zemalja prilikom kratkih boravaka u 29 evropskih država.
EES će digitalno beležiti ulaske i izlaske putnika, zamenjujući dosadašnje ručno pečatiranje pasoša i prikupljati biometrijske podatke, poput otisaka prstiju i fotografija lica.
Novi sistem omogućiće efikasnije upravljanje spoljnim granicama EU, otkrivanje prekoračenja dozvoljenog boravka, kao i slučajeve zloupotrebe identiteta i dokumenata.
Kako su naveli, postepena implementacija sistema trajaće šest meseci, tokom kojih će granične službe početi da evidentiraju podatke putnika iz trećih zemalja.
Uvođenjem EES, EU jača bezbednost i ubrzava procedure na granicama, uz najviše standarde zaštite ličnih podataka.
Ova inicijativa deo je šireg paketa ”Pametne granice”, koji obuhvata i ETIAS sistem za elektronsku autorizaciju putovanja i unapređenje automatske kontrole pasoša na graničnim prelazima, prenosi Tanjug.
Šengenska zona je područje koje čini 29 evropskih zemalja koje su zvanično ukinule pasoše i sve druge vrste granične kontrole na svojim međusobnim granicama.
Osnovana je 1995. godine i dobila je naziv po Šengenskom sporazomu potpisanom 1985. godine.
Posle zemljotresa proradio i vulkan na Kamčatki
Vulkan Ključevski na Kamčatki počeo je da izbacuje pepeo do visine od šest kilometara iznad ivice kratera, saopštio je direktor Instituta za vulkanologiju i seizmologiju Ruske akademije nauka Aleksjej Ozerov.
Prema njegovim rečima, razorni zemljotres jačine 8,8 stepeni po Rihterovoj skali koji je danas pogodio područje Kamčatke, izazvao je pojačanu aktivnost vulkana Ključevski koji već duže vreme beleži eruptivnu aktivnost.
„Ranije erupcije nisu bile snažne. Vulkanske bombe dosezale su visinu od svega 200 do 300 metara, uz slabu emisiju pepela. Međutim, nakon zemljotresa usledila je nagla i snažna eksplozija pepela koji se podigao do šest kilometara“, izjavio je Ozerov, a prenosi „Kamčatka inform“.
Kako je dodao, vulkani na Kamčatki poznati su po tome što često reaguju na zemljotrese velike, ali i umerene jačine. Posle današnjeg udara, pojačana aktivnost primećena je i na vulkanu Avačinski, gde su gasovi izbacivani do visine od 200–300 metara. Zbog toga je naučni tim preporučio turistima i planinarima da se uzdrže od penjanja na vrh ovog vulkana.
Slična upozorenja izdata su i za vulkane Mutnovski i Goreli, gde je uočeno povećanje aktivnosti, što ukazuje na veću opasnost od erupcija.
Zemljotres jačine 8,8 po Rihterovoj skali najjača je seizmička aktivnost u zoni Kamčatke od 1952. godine. U gradu Petropavlovsk-Kamčatski stanovnici su osetili potres jačine do osam stepeni po Merkalijevoj skali.
Šest utakmica košarkaške NBA lige igraće se u Evropi u naredne tri godine
Američka košarkaška NBA liga saopštila je danas da će se u naredne tri sezone šest utakmica regularnog toka sezone igrati u Evropi.
Kako je saopšteno, u sezoni 2025/26 utakmice između Memfisa i Orlanda igraće se u Evropi. Grizlisi i Medžik igraće 15. januara 2026. godine u Berlinu, a tri dana kasnije u Londonu.
NBA liga je takođe saopštila da će domaćini utakmica 2027. godine biti Mančester i Pariz, a 2028. godine Berlin i Pariz.
Naknadno će biti objavljeno koji klubovi će igrati utakmice u Evropi 2027. i 2028. godine, prenosi Tanjug.
Zvezda silovita na evropskoj premijeri
Šampion je kod kuće delovao ubedljivo, mogao je naš tim do vrha da napuni mrežu protivnika, ali je golman Santana činio čuda među stativama: Crvena zvezda – Linkoln 5:1 (4:0). – Debitovao Marko Arnautović, na našem najvećem stadionu više od 30.000 gledalaca
U fudbalskom svetu u kojem je strpljenje vrlina i u kojem je obaveza dokazivanje sad i neprestano, naša Crvena zvezda je na reklo bi se rutinski način zakoračila ka novim evropskim ciljevima. Od preteranog hvalisanja ova ekipa i njen trener neće previše profitirati. Ali, ako čvrsto ostanu na zemlji, u hodu budu popravljali igru a greške smanjili na minimum, onda bi naš šampion i ovog leta mogao da pravi nove velike planove. Sinoćnje izdanje, posebno u prvom delu, bilo je tako reći više nego zadovoljavajuće. Doduše, uplašeni šampion Gibraltara je praktično podigao belu zastavu kada su njegovi igrači izašli na teren našeg najvećeg stadiona. Do novih evropskih okvira, onih koji vode ka eliti Zvezda će nadamo se doći uspešno
Zvezda je vrlo brzo pokazala pobedničke ambicije. Rade Krunić je maestralno proigrao ovoletnje pojačanje iz moskovske Lokomotive Tiknizjana koji je kao vetar uleteo u protivnički šesnaesterac. Zatim je još bolje proigrao Duartea kome se već u drugom minutu ukazala stopostotna šansa. Međutim, šut Brazilca, golman Santana je odbranio a već u narednom napadu odbrana prvaka Gibraltara našla se na novom iskušenju kada je kapiten Ivanić pogodio stativu. Bili su to trenuci pune Zvezdine dominacije koja je u ovaj revanš ušla sa pozicije apsolutnog favorita.
Poučeni nekim ranijim iskustvom, posebno na početku nove takmičarske sezone “crveno-beli”su protiv Linkolna ušli maksimalno ozbiljno, rešeni da brzo stignu do gola. Uoči ovog dvoboja trener našeg prvaka imao je samo jednu dilemu: kako i na koji način “zakrpiti” rupu po desnom boku pošto Milojević nije mogao da računa na Seola, koji je isključen pre sedam dana. Tu reklo bi se malu dilemu Zvezdin trener je rešio tako što je visokog štopera Milosavljevića prekomandovao na desnu stranu, dok su Rodrigao i Veljković, zajedno sa mladim fudbalerom činili poslednji odbrambeni bedem ispred Mateusa.
Ipak, pošto se dugo osećao gol u vazduhu Crvena zvezda je novu priliku pretvorila u pogodak. Slovenac Elšnik, koji je u timu zadužen za izvođenje prekida, sjajno je izveo korner sa leve strane. Lopta je išla na prvu stativu gde se na pravom mestu našao Aleksandar Katai koji je samo klimnuo glavom i na znalački način uspeo da ubaci loptu u mrežu: Crvena zvezda -Linkoln 1:0!
Asistent kod vodećeg gola Timi Maks Elšnik našao se vrlo brzo u prilici da i sam zatrese mrežu. Međutim, iako ga je raspoloženi Tinizjan sjajno pronašao a Elšnik glavom sa peterca šutira po sredini gola, Santana se ovog puta nije dao prevariti. Na maestralan način je sačuvao gol. Novu radost zvezdaši su čekali osam minuta. Praktično, odbrana Linkolna nije imala nikakvu šansu da se odbrani pred naletom Zvezdinog ubojitog dvojca. Katai je pogledao da Ivanić utrčava iz drugog plana, zatim je usledio kratak pas ka levoj strani, praktično ka rogu šesnaesterca, da bi na kraju kapiten rutinski poslao loptu u suprotan ugao: Crvena zvezda – Linkoln 2:0!
Pošto je Zvezda na vreme uočila protivnikove slabosti, posebno su gosti imali dosta problema po desnoj strani, domaćin je vrlo brzo, praktično na isteku dvadesetog minuta izveo novi protiv udar. Verovalo se da će Duarte sa pet metara uspeti da ubaci loptu u mrežu, međutim, golman Santana je sjajnom paradom zaustavio mlak udarac brazilskog napadača. Dobar ambijent, lepo vreme za igru, kao i činjenica da ispred sebe ima rivala kome kao od šale može da napuni mrežu do vrha, uslovile su da naš šampion iz minuta u minut bude sve opasniji, pa je tako i Milosavljević oprobao šut glavom. Onako kako on to samo zna ali je ovog puta porečka spasla golmana i njegov tim.
Sinoć je Nair Tiknizjan pokazao ne samo da će biti dostojna zamena Milanu Rodiću, već da će Zvezda sa nekadašnjim igračem moskovske Lokomotive moći da pravi još veće planove. Bukvalno on je u prvih pola časa “preorao” teren. Mnogobrojnim sprintevima uspešno razigravao Zvezdin srednji red pa je u 37. minutu pošto je znalački obavio defanzivne zadatke proigrao Kataija koji se bukvalno šetao po ivici šesnaesterca i onda petom uspeo da vratio loptu do Duartea. Ovog puta Brazilac je doduše uz malu pomoć kapitena Lopeza uspeo napokon da se upiše u strelce i tako razgali srca preko 30.000 navijača: Crvena zvezda – Linkoln 3:0!
Iako je golman Santana i pored saznanja da je primio čak tri gola, s pravom dobio epitet junaka u protivničkom timu, kako se bližio odlazak na odmor tako je Zvezdin juriš bio sve jači. U 44. minutu Santana je loše degažirao loptu iz svog šesnaesterca, ona je došla do usamljenog Milsona, koji je odlučio da sam reši ovu zagonetku. Usledio je oštar šut ka golu za još ubedljivije vođstvo našeg prvaka: Crvena zvezda – Linkoln 4:0!
U drugo poglavlje Zvezda je krenula sa iste distance. Težište igre ponovo je bilo pred golom protivnika ali je u 53. minutu De Bar, ponajbolji gostujući igrač uspeo da iznenadi našu odbranu. Pošto je primio loptu na nekih dvadesetak metara od gola, video da je golman Mateus pokriven, usledio je oštar šut po travi, milimetarski precizan. Tako je gost uspeo nekako da ublaži visoko vođstvo domaćina: Crvena zvezda -Linkoln 4:1!
Posle sat vremena igre gosti su krenuli na sve ili ništa. Jednostavno, Linkoln nije imao šta da izgubi pa je u 63. minutu pošto je nepropisno fauliran De Bar, sudija najpre pustio akciju da bi na kraju pokazao na belu tačku. Iskusni Nano je imao priliku da smanji vođstvo, međutim, njegov slab šut golman Mateus je odbranio na čudesan način.
Ipak, navijači su nestrpljivo čekali izlazak Marka Arnautovića, novog ljubimca Zvezdinog severa. Pošto je njegov tim prebrinuo sve brige oko plasmana u novu rundu evropskih kvalifikacija, trener Milojević se odlučio da u 73. minutu na teren pošalje Arnautovića i Radonjića. Samo minut kasnije Radonjić je napravio pravi šou pred golom protivnika, proigrao Arnautovića koji je šutirao sa nekoliko metara ali nije imao sreće da se na debiju upiše u strelce. Već u narednom napadu a na asistenciju Ivanića najbolji strelac ekipe Šerif Ndijaje je pokazao kakav je majstor za golove. Praktično u padu je uspeo vrhom kopačke da ubaci loptu u mrežu: Crvena zvezda – Linkoln 5:1!
Ređale su se prilike pred golom Santane. Igrači u “crveno-belim” dresovima su se bukvalno utrkivali ko će da se upiše u strelce. Ubrzo je Arnautović nesebično proigrao Ndijajea ali ga ovog puta sreća nije pratila do kraja. Ovaj trijumf, koji je izvojevan doduše protiv rivala iz treće evropske klase ipak uliva optimizam pred dvomeč sa poljskim Lehom…
Stadion: “Rajko Mitić”. – Sudija: Antonio Nobre (Portugalija), – Katai 8, Ivanić 16, Duarte 37, Milson 44, De Bar 53, Ndiaje 75. minut. – Gledalaca: 31.241. – Žuti kartoni: Veljković (Crvena zvezda), Mandi (Linkoln)
Crvena zvezda: Mateus 7, Milosavljević 7,5, Veljković 7, Rodrigao 7, Tiknizjan 8, Elšnik 7 (od 82. Lučić -), Krunić 7,5, Milson 7 (od 73. Radonjić -), Ivanić 8 (od 82. Kostov -), Katai 7 (od 64. Ndiaje 7), Duarte 7 (od 73. Arnautović -).
Linkoln: Santana 6, Munjoz 6 (od 67. Ajun 6), Lopes 6, Turjens 5, Nano 5, Brito 6 (od 81. Toskano -), Torilja 5 (od 46. Mandi 6), Huanje 5 (od 46. Poco 6), Viljakanos 5, De Bar 7 (od 82. Čipolina – ), Toni 5,5.
Milojević: Zasluženo i ubedljivo
Za stratega našeg prvaka nije postojala nikakva dilema ko će od ove dve ekipe otići dalje. Posle pobede i dobre igre Milojević je kazao:
– Imamo još prostora da napredujemo. Zadovoljan sam prvim poluvremenom, malo smo se opustili u nastavku meča, iako sam mojim igračima u svlačionici rekao da moramo da imamo punu koncentraciju i u nastavku. Na kraju, mislim da smo zasluženo prošli dalje. Marko Arnautović će nam doneti novu energiju. Hvala navijačima na ovoj divnoj podršci, istakao je Vladan Milojević posle ubedljive pobede.
Konkurs za demo bendove na TočakRocku
TočakRock se prvi put ove godine organizuje u Vražogrncu kod Zaječara 24. avgusta. Sa nadom da narednih godina bude višednevni, ove će organizatori jednovečernjim pilot programom predstaviti i postaviti „mustru“ festivala.
Na samom početku predviđa se nastup tri demo benda, izabrana i potom nagrađena na konkursu.
On ove godine u zametku – poželjno učešće iz manjih mesta i sela – obuhvata jednu sopstvenu kompoziciju i obradu u sopstvenom stilu proslavljene šaljive narodne pesme “Rasle tikve na bunjištu” dueta Krančić-Pešić iz Vražogrnca (izvor: Youtube).
O tri pobednička benda odlučuje žiri u sastavu: Jovan Rašić, poreklom Vražogrnčanin, prvi pevač “Generacije 5”, Zoran Aleksić, autor monografije o Gitarijadi i istoriji džeza i roka u Zaječaru, i Srđan Andrejević, kantautor poreklom iz susednog sela.
Demo snimke grupe mogu da šalju do petka, 15. avgusta, na jednu od tri mejl adrese članova žirija: zoran.aleksa15@gmail.com; rasic.jovan@gmail.com; sgio1805@gmail.com kao i na mejl organizatora dobar.naslov@gmail.com.
Osim takmičarskog, predviđeno je zagrevanje uz di-džej nastupe, revijalni program, kao i nastup rokera iz Vražogrnca Dejana Najdanovića Najde koji je istovremeno i umetnički konsultant TočakRocka, kao i bendova Dragiše Lekića, bankara u penziji, i Mladena Žikića, obojice poreklom iz ovog sela.
Program je na otvorenom u starom centru sela zvanom “Kapela”, pored poluurušene prve osnovne škole, sa sloganom “za Kapelu”, a prihod je namenjen za početak obnove školske zgrade.
Organizator ovog festivala je Udruženje meštana za oporavak timočke doline (ZA/OPTIM) u kome radi i grupa osnivača seoske kulturno-umetničke i turističke manifestacije “Vražogrnački točak” koja se sa kraćim prekidima održava skoro četiri decenije.
TočakRock organizuju u cilju obogaćivanja kulturne ponude Vražogrnca, rukovodeći se i činjenicom da iz njega potiče više što profesionalnih što hobističkih muzičara ovog stila i pravaca, a dolaze i novi naraštaji publike za upravo te sadržaje.
Biljke na koje možete zaboraviti dok ste na odmoru: Ne zahtevaju puno nege i često zalivanje
Kada putujemo na godišnji ili nas nema neko vreme, briga o biljkama postaje ozbiljno pitanje. Ipak, neke vrste ne zahtevaju čestu negu i mogu izdržati nekoliko nedelja bez zalivanja – otkrijte ih u nastavku.
One su izdržljive i lake za održavanje, piše Miss7.
Biljke koje ne zahtevaju često zalivanje:
1. Zamija
Zamija je biljka visoke stabljike ukrašena mnoštvom tamnozelenih, gumenih listova i preferira da se ostavi na miru. Zamija će najbolje uspevati u okruženju sa umerenim svetlom, ali može preživeti i u tamnijim prostorima bez ikakvih problema. Takođe joj je potrebno malo vode i zapravo više voli da joj je zemljište suvo, pa je umereno zalivanje jednom mesečno sasvim dovoljno.
2. Sukulenti
Sukulenti su poznati po svojim debelim, mesnatim listovima koji podsećaju na kaktuse. Upravo u tim listovima sukulenti skladište vodu koja im je potrebna za rast, tako da ih zapravo ne treba redovno zalivati, niti im je potrebno previše vode. Ako imate sukulente u zatvorenom prostoru, ništa im se neće desiti ako ih zalivate svake dve ili tri nedelje ili kada je gornji centimetar zemlje suv.
Ako imate sukulente napolju, onda ne morate da brinete o njima jer su im povremene letnje kiše dovoljne da napreduju i bez problema će tolerisati direktno sunce i suvo zemljište.
3. Zlatna puzavica
Zlatna puzavica je biljka koja zahteva vrlo malo nege i odlična je za one koji nisu baš dobri u brizi o biljkama. Preferira umereno, indirektno svetlo, ali tamnija, senovita područja nisu problem za ovu biljku. Kada je u pitanju zalivanje, ne treba je često zalivati i zapravo je najbolje sačekati da se zemlja skoro potpuno osuši pre nego što je ponovo zalijete. Stoga, ova puzavica ne mora biti vaša briga kada ste na odmoru.
4. Svekrvin jezik
Svekrvin jezik je idealna biljka ako smo zaboravni ili ako smo duže odsutni od kuće, jer zaista može da izdrži razne uslove. Možemo je držati na različitim nivoima svetlosti osim na direktnoj sunčevoj svetlosti kako joj se listovi ne bi oštetili, a ono što nam se najviše sviđa je to što ne zahteva previše vode, tako da ne moramo da brinemo o tome. Svekrvin jezik je dovoljno zalivati otprilike svake dve nedelje ili kada se prvi sloj zemlje osuši, ali neće se desiti ništa strašno ako je, usled toga što smo odsutni od kuće, zalivamo jednom mesečno.
5. Begonija
Begonija je takođe odlična biljka oko koje nećete morati mnogo da brinete jer je treba zalivati samo s vremena na vreme, ili kada se zemlja skoro potpuno osuši, što, u zavisnosti od veličine saksije, može biti posle dve ili tri nedelje. U hladnijim mesecima, zalivanje treba biti još ređe.
Sve pomenute biljke su odličan izbor za godišnji odmor: nisu zahtevne, dobro podnose suvo tlo, slabo svetlo i mogu izdržati i do mesec dana bez zalivanja.
Vučić najavljuje mere za siromašne od septembra
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je na svojoj Instagram stranici „velike i dobre“ vesti od 25. avgusta o merama namenjenim siromašnijim slojevima stanovništva.
On je poručio da spremaju veliki paket mera od 1. septembra „namenjen ljudima koji žive teže“.
„Pobrinućemo se da cene najvažnijih proizvoda u trgovinama budu niže. Pobrinućemo se da krediti budu jeftiniji, da kamatne stope za vas budu niže“, poručio je Vučić.
On je najavio i pokretanju inicijative za izmenu Ustava RS o pitanju nemogućnosti da izvršitelji u izvršnom postupku oduzmu životni prostor, jedini stan ili kuću u kojoj porodica živi.
On je rekao i da krajem avgusta i početkom septembra građane muče i cene ogreva, kao i spuštanje nivoa ulaska u crveno (električna energija).
„Od 25. avgusta očekujte dobre vesti“, zaključio je on.
Kako Srbija stiže EU – po cenama
Ko ne veruje raznim snimcima cena u supermarketima u evropskim zemljama, u vreme godišnjih odmora građani Srbije imaju i lično priliku da se uvere u cene, barem u ovim okolnim zemljama u koje se ide na more. I ako im se učini da su cene hrane u Srbiji na nivou evropskih zemalja, a negde i više, ne varaju se – njihov utisak potvrđuje i statistika.
Izgleda da nam približavanje EU po ekonomskom proizvodu ide nešto sporije nego približavanje po cenama, i to u oblastima kao što su hrana, odeća i obuća, a posebno elektronika i bela tehnika.
Prema nivoima cena za krajnju potrošnju domaćinstava (HFCE) Srbija je 2024. godine stigla na nivo od 67,4 odsto EU proseka. U nekim oblastima potrošnje, ne samo da smo na nivou EU, već i iznad proseka, dok smo u nekim oblastima i dalje daleko jeftiniji.
Ono što je najvažnije je hrana, koja u srpskoj potrošačkoj korpi kojom se meri inflacija učestvuje sa 31,56 odsto, što znači da skoro trećinu potrošnje domaćinstva dajemo na hranu i bezalkoholno piće. U toj kategoriji, Srbija je došla na nivo od 96,4 odsto proseka Evropske unije. Cene hrane i pića u Srbiji su znatno više nego u Rumuniji (75,5 odsto proseka EU), Bugarskoj (88,8 odsto), Poljskoj (86,8 odsto), Mađarskoj (94,8 odsto), Slovačkoj (83,4 odsto), Češkoj (89 odsto), Španiji (95,2 odsto). Naravno, hrana u Srbiji znatno je skuplja nego u BiH (83,2 odsto proseka EU), Crnoj Gori (84,4 odsto), Makeodniji (73,4 odsto) i Turskoj (76,7 odsto).
Zato su alkohol i duvan daleko jeftiniji od proseka EU. U Srbiji su na 71,8 odsto proseka EU, i među EU zemljama samo su jeftiniji u Bugarskoj (69 odsto proseka EU). U Makedoniji i Turskoj su alkohol i duvan jeftiniji od proseka EU čak 40 odsto.
Eurostat
EurostatKada se radi o obući i odeći, tu smo otprilike na proseku EU. Kod odeće smo u prošloj godini imali cene za oko 10 odsto niže od proseka EU, a malo smo skuplji nego u Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj.
Zato je obuća za 4,7 odsto bila skuplja od proseka EU. Po tome smo bili najskuplji u regionu, sem Poljske, Litvanije i Letonije najskuplji u Centralnoj i Istočnoj Evropi, a garderoba u Srbiji je bila skuplja u proseku nego i u Nemačkoj i Francuskoj.
Ono što obara nivo cena u Srbiji je energija. Srbija je u prošloj godini bila i dalje jedna od zemalja sa najjeftinijom energijom u Evropi. U Srbiji su cene energije, prema izveštaju Eurostata, prošle godine bile upola niže od proseka EU (49 odsto). Najjeftiniju energiju u Evropi imala je Mađarska, čak 62 odsto jeftiniju od proseka EU, a od Srbije je još jedino jeftiniju energiju imala Crna Gora (45,5 odsto proseka EU). Najskuplju energiju u Evropi za domaćinstva plaćali su Švajcarci, 26,8 odsto više od proseka EU, a u EU to je bila Nemačka, za 22,1 odsto više od proseka.
Pre pet godina Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije na tržištu potrošačke elektronike u Srbiji, pozivajući se upravo na podatke Eurostata prema kojima su cene potrošačke elektronike i kućnih aparata bile među najvišim u Evropi i za 13 odsto više od proseka EU.
Pet godina kasnije, uprkos ili baš zbog kazni koje je dve godine KZK razrezala (0,05 odsto prometa za maloprodavca i 0,2 odsto za uvoznika), potrošačka elektronika u Srbiji je i dalje među najskupljim u Evropi.
Kućni aparati u Srbiji su 10,8 odsto skuplji o EU proseka i skuplje od skoro svih EU zemalja (osim Malte, Kipra i Danske). Van EU skuplji od nas su i Švajcarska i Island, a ubedljivo najveće cene kućnih aparata u Evropi plaćaju potrošači u Albaniji-čak 45,8 odsto više od EU proseka.
Kod potrošačke elektronike, situacija je još gora, za nas i Albance. Albanci plaćaju 49,5 odsto skuplje elektroniku, gde spadaju televizori, muzički aparati, računari… od EU proseka, a mi smo 30 odsto skuplji od proseka i zauzimamo treće mesto u celoj Evropi iza Islanda. Teško je objasniti razlog zašto je elektronika u Srbiji skuplja nego u Bugarskoj za skoro 40 odsto ili nego u Mađarskoj za 30 odsto.
U oblasti usluga cene u Srbiji i dalje su znatno ispod proseka EU. Recimo cene usluga restorana i hotela su 32 odsto jeftiniji od proseka EU, mada i tu nismo jeftiniji od svih zemalja članica Unije. Na primer, restorani i hoteli u Bugarskoj su skoro upola (47 odsto) jeftiniji od proseka EU, dok se cene u Rumuniji približne našim. Cene u Albaniji su još niđe nego u Bugarskoj (47,7 odsto niže od proseka EU), a najjeftinije je u Makedoniji (50,5 odsto jeftinije od poseka EU).
Kada se radi o komunikacijama, cene u Srbiji su bliske evropskim, samo 8,6 ispod proseka. Kod ovih cena jako su izražena odstupanja, pa su recimo u Belgiji komunikacije 68 odsto skuplje od proseka, a u Rumuniji 47 odsto niže od proseka. Od nas su jeftiniji i Poljaci, Bugari i Francuzi.
Što se tiče transportnih usluga, Srbija je 22,6 odsto ispod proseka EU, a ovde su najjeftiniji Makedonci i Bugari sa oko 45 odsto nižim cenama od proseka UE.
Lična prevozna sredstva, koja obuhvataju automobile, motore i bicikle, u Srbiji su sedam odsto jeftinija od proseka EU, a odstupanja ovih proizvoda između evropskih zemalja su minimalna.
Nameštaj u Srbiji je oko 11,5 odsto jeftiniji od proseka EU, a i tu je najjeftinija Bugarska u EU sa 32 odsto nižim cenama od proseka i Makedonija u Evropi sa 38 odsto nižim cenama od prosečnih.
Naš „uspeh“ u približavanju cena EU nije pratio i uspeh u približavanju ekonomske aktivnosti i standarda, ako ga merimo bruto domaćim proizvodom po stanovniku po paritetu kupovne snage.
Prema podacima Eurostata, statističke agencije EU, Srbija je u 2024. godini dostigla tek 51 odsto proseka EU gledano po bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći (GDPpc PPS). Ovim indikatorom obuhvaćene su i razlike u cenama između zemalja.
Prema Eurostatu Srbija je 2013. godine bila na nivou 42 odsto proseka EU, da bi zatim pala na 40 odsto i bila na tom nivou sve do 2018. godine, tokom cele fiskalne konsolidacije.
Rast standarda u odnosu na EU prosek kreće od 2018. da bi 2024. stigli do pomenutih 51 odsto.
Najmanji BDP PPS u EU imaju Bugari, 66 odsto proseka EU. Van EU, Srbija je, ako je to ikakva uteha, naprednija od BiH, S. Makedonije i Albanije, a nešto iza Crne Gore.
Počinje prodaja ulaznica za košarkašku utakmicu Srbija – Slovenija
Prodaja ulaznica za prijateljsku utakmicu košarkaških reprezentacija Srbije i Slovenije u Beogradu počinje danas od 14 časova, saopštio je Košarkaški savez.