Mumificirana lobanja iz Bolivije nije ono što su naučnici mislili
Mumificirana lobanja iz Bolivije dugo se smatrala da pripada pripadniku Inka naroda, ali nova studija pokazuje da ima drugačiju istoriju. Neobična mumificirana glava, otkrivena u Boliviji pre više od jednog veka, nije ono što se mislilo, pokazuje novo istraživanje.
Prvobitno se verovalo da su to ostaci čoveka iz civilizacije Inka, ali mumificirana glava zapravo potiče od osobe iz druge kulture kojoj su napravljeni rezovi na lobanji, verovatno kao deo rituala, otkrivaju istraživači.
Nova analiza je pokušaj da se pojedinac smesti u svoj arheološki kontekst i da mu se „vrati lokalna istorija“, kažu naučnici.
„Ovi ostaci nisu samo kosti u antropološkoj zbirci. Oni su ostaci pojedinaca sa sopstvenim identitetom“, rekla je za Lajv sajens, istoričarka umetnosti Kler Brizon iz Kantonalnog muzeja arheologije i istorije u Lozani.
Brizon je glavni autor nove studije, objavljene 27. avgusta u International Journal of Osteoarchaeology, u kojoj je analizirana mumificirana glava. Ona se sastoji od mumificirane kože, lica, lobanje, vilice i dela vrata. Zanimljivo je da je vrh glave približno konusan i da ima vidljivu povredu od pokušaja trepanacije – procesa bušenja ili rezanja rupe u kosti lobanje.
Ipak, nema znakova da je trepanacija nastala kao posledica traume, što navodi na zaključak da je možda imala ritualnu ili društvenu svrhu, pišu istraživači.
Poreklo iz Bolivije
Analiza je utvrdila da glava potiče od odraslog muškarca koji je umro pre najmanje 350 godina i koji je kao dete prošao kroz „kranijalnu deformaciju“ – relativno uobičajenu praksu u predkolumbovskoj Južnoj Americi, postizanu čvrstim vezivanjem glave novorođenčeta tokom više godina.
Pokušaj trepanacije na gornjem desnom delu lobanje nije dovršen – napravljeni su duboki rezovi u spoljašnjim slojevima kosti, ali unutrašnji slojevi nisu probijeni, navode istraživači.
Studija takođe istražuje kako je mumificirana glava dospela u muzej i odakle potiče. Utvrđeno je da je lobanju muzeju u Lozani 1914. godine donirao jedan švajcarski kolekcionar, koji ju je nabavio u Boliviji 1870-ih.
Beleška priložena uz glavu tvrdila je da potiče od osobe iz civilizacije Inka. Međutim, istraživači su otkrili da vrsta kranijalne deformacije ukazuje da je reč o Ajmara osobi, pripadniku domorodačke grupe koja živi na visoravnima Bolivije.
Beleška je takođe navela da je glava pronađena u određenom delu Bolivije, koji je danas poznat kao područje gde žive Ajmare. Prema studiji, najverovatnije je uzeta iz „čulpe“ – kamene grobne kule koja je nekada bila uobičajena u tom regionu – i verovatno je prirodno mumificirana usled hladne i suve klime.
Očuvanje ljudskih ostataka
Istraživači su, u skladu sa svojom misijom, bili pažljivi da koriste isključivo neinvazivne metode analize, za razliku od radiokarbonskog datiranja, koje često zahteva sečenje, struganje ili bušenje male rupe u objektu radi uzorka.
„Pošto ovaj čovek nije mogao dati svoj pristanak, bilo je važno koristiti metode u skladu s onim što bi on možda želeo“, rekla je glavni autor studije Klodin Abeg, antropolog sa Univerziteta u Ženevi.
Ona je dodala da bi destruktivna testiranja poput izotopske ili DNK analize mogla dati preciznije rezultate nego korišćene metode, „ali ta odluka treba da pripadne zajednicama koje su povezane s njim.“
Za sada, mumificirana glava je i dalje u muzejskoj zbirci, ali nije izložena javnosti. Brizon je rekla da muzej do sada nije dobio zahtev za repatrijaciju, ali da je otvoren za upite.
Julija Greski, paleopatolog iz Nemačkog arheološkog instituta koja nije učestvovala u studiji, ali je istraživala trepanacije i kranijalne deformacije, rekla je za Lajv sajens da nikada ranije nije videla glavu koja je prošla kroz oba procesa – i deformaciju i pokušaj trepanacije.
U ovom slučaju nije bilo očiglednih povreda koje bi objasnile razlog za trepanaciju, mada poremećaji mozga ne ostavljaju tragove na lobanji, pa je verovatno izvedena u ritualne ili društvene svrhe, rekla je ona.
Ali nije imala objašnjenje zašto trepanacija nije dovršena. „Možda je osoba rekla: ’Izvinite, ali ne želim više’“, dodala je Greski.
Zašto plave oči nisu zaista plave i zbog čega su zelene toliko retke
Kada se upoznate sa nekim pažnju često privuku njegove oči. Mogu biti duboke, zemljano-braon, bledoplave ili retke zelene koje menjaju nijansu sa svakim treperenjem svetlosti.
Oči imaju moć da nas zadrže, da probude prepoznavanje ili radoznalost pre nego što je izgovorena ijedna reč. Često su prva stvar koju primetimo kod nekoga, a ponekad i osobina koju najduže pamtimo.
Širom sveta, ljudske oči obuhvataju širok spektar boja. Braon je ubedljivo najčešća nijansa, naročito u Africi i Aziji, dok je plava najčešća u severnoj i istočnoj Evropi.
Zelena je najređa od svih, javlja se kod svega oko dva odsto svetske populacije.
Oči boje lešnika unose još više raznovrsnosti, često delujući kao da se menjaju između zelene i braon u zavisnosti od svetlosti.
Sve je u melaninu
Kako objašnjava Davinija Biver, postdoktorand istraživač sa Univerziteta Bond, odgovor leži u dužici, obojenom prstenu tkiva koji okružuje zenicu. Ovde pigment melanin ima glavnu ulogu.
Braon oči sadrže veliku koncentraciju melanina, koji apsorbuje svetlost i stvara tamniji izgled. Plave oči sadrže veoma malo melanina. Njihova boja uopšte ne potiče od pigmenta, već od razlivanja svetlosti unutar dužice – fizičkog fenomena poznatog kao Tindalov efekat, sličnog onom koji nebo čini plavim.
Kod plavih očiju, kraće talasne dužine svetlosti (poput plave) rasejavaju se efikasnije od dužih, kao što su crvena ili žuta. Zbog niske koncentracije melanina, manje svetlosti se apsorbuje, a razlivena plava svetlost dominira u onome što mi vidimo. Ta plava boja, dakle, nije rezultat pigmenta, već načina na koji svetlost stupa u interakciju sa strukturom oka.
Zelene oči nastaju kao ravnoteža – umerena količina melanina uz delimično razlivanje svetlosti. Oči boje lešnika su još složenije – neravnomerna raspodela melanina u dužici stvara mozaik boja koji se može menjati u zavisnosti od okolnog svetla.
Kakve veze imaju geni?
Genetika boje očiju podjednako je fascinantna.
Dugo se verovalo u jednostavan model „braon pobeđuje plavo“, koji kontroliše jedan gen. Međutim, istraživanja su pokazala da je stvarnost mnogo složenija.
Više gena utiče na određivanje boje očiju. To objašnjava zašto deca u istoj porodici mogu imati potpuno različite boje očiju, kao i zašto dvoje roditelja sa plavim očima mogu imati dete sa zelenim ili čak svetlobraon očima.
Boja očiju se menja i tokom vremena. Mnoge bebe evropskog porekla rađaju se sa plavim ili sivim očima jer im je nivo melanina i dalje nizak. Kako se pigment postepeno povećava u prvim godinama života, plave oči mogu postati zelene ili braon.
U odraslom dobu, boja očiju je uglavnom stabilna, ali su sitne promene u izgledu česte u zavisnosti od svetla, odeće ili veličine zenice. Na primer, plavo-sive oči mogu izgledati veoma plavo, veoma sivo ili čak blago zeleno, u zavisnosti od ambijentalnog osvetljenja.
Trajnije promene su retke, ali mogu se javiti s godinama ili kao posledica određenih zdravstvenih stanja koja utiču na melanin u dužici.
Prave retkosti
Heterohromija – kada je jedno oko različite boje od drugog ili jedna dužica sadrži dve jasno različite boje – retka je, ali upečatljiva retkost. Može biti genetska, posledica povrede ili povezana sa specifičnim zdravstvenim stanjima.
Glumica Mila Kunis
Poznate ličnosti poput Kejt Bosvort i Mile Kunis su primeri. Očima muzičara Dejvida Bouvija izgledalo je kao da imaju različite boje zbog trajno proširene zenice nakon nesreće, što je stvaralo iluziju heterohromije.
Na kraju, boja očiju je više od puke kombinacije genetike i fizike. Ona je podsetnik na to kako se biologija i lepota prepliću. Svaka dužica je kao mali univerzum – prstenovi pigmenta, zlatne mrlje ili tamne braon dubine koje na svetlosti uvek izgledaju drugačije.
Oči nam ne samo da omogućavaju da vidimo svet, već nas i povezuju jedne s drugima.
Bile plave, zelene, braon ili negde između, svaki par očiju priča jedinstvenu priču – o nasleđu, individualnosti i tihom čudu biti čovek.
Glamočić: Iako je rod kukuruza podbacio, imaćemo dovoljno za sopstvene potrebe – Kina željno očekuje naše suve šljive
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je za RTS da iz meseca u mesec raste izvoz proizvoda u Kinu, kao što su med, džemovi, sokovi, rakija, vino, smrznuto juneće meso. Srbija će imati dovoljno poljoprivrednih kultura, čak i za izvoz. Iako je rod podbacio, kukuruza ćemo imati dovoljno za sopstvene potrebe, kao i ulja i šećera, jedino ćemo soju uvoziti, napomenuo je Glamočić.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić boravio je u višednevnoj poseti Kini, koja je prošle godine bila najveći pojedinačni investitor u Srbiji.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, ministar Glamočić je rekao da je svaki sastanak u Kini bio izuzetno ispunjen i konstruktivan.
“Ono što moram da naglasim jeste dobrodošlica koju smo doživeli kao i počast, ali to je sve zahvaljujući saradnji i čeličnom prijateljstvu između Kine i Srbije i prijateljstvu dva predsednika“, rekao je Glamočić.
Navodi da je stiglo naših 76 proizvoda i da je bio gost njihovog generalnog direktora carina.
Luka Sjamen je sedma po veličini luka u Kini, 14. u svetu. To je grad koji ima više od pet miliona stanovnika.
“Provincija u kojoj smo bili ima više od 42 miliona stanovnika, primio me i njihov guverner provincije. Bili smo tamo u poseti sajmu Cifit, to je jedan od najvećih svetskih sajmova za investicije“, dodaje Glamočić.
Iz meseca u mesec raste izvoz u Kinu
Prema njegovim rečima, nama iz meseca u mesec raste izvoz u Kinu, tamo su već stigli naši artikli – med, i džemovi, i sokovi, i rakija, i naše vino.
“Imao sam mogućnost da prošetam njihovom ulicom, kao što je naša Knez Mihailova u Beogradu, s njihovim predsednikom Opštine, jer su se dva grada bratimila. Prisustvovao sam bratimljenju Beograda i Sjamena. Imao sam mogućnost da tamo kupim naše proizvode, da platim putem njihove aplikacije, pa su se oni iznenadili, ali ja sam se spremio za ovaj put. Zaista smo promovisali Srbiju na najlepši način. Rešeni su da ispune agendu o kojoj su se dogovorila dva predsednika, da i mi budemo prisutni mnogo više u Kini“, rekao je Glamočić.
Navodi da je delegacija iz Srbije razgovarala sa predstavnicima njihove 33 kompanije.
“Otvorio sam naš institut za Pojas i put koji se nalazi na samoj obali Kineskog mora, kako oni kažu, odnosno okeana, gde ćemo na početku naredne godine otvoriti Srpsku kuću. Tu će biti svi naši proizvodi, gde će turisti moći da degustiraju, probaju, kasnije da kupe robu u prodavnici”, podvukao je ministar poljoprivrede.
Reč je o proizvodima od meda, džemovi, sokovi, rakija, vino, ima raznih proizvoda na bazi tartufa.
“Mi već izvozimo suve šljive, smrznuto juneće meso, smrznuto jagnjeće meso. Ono što je najvažnije, napravili smo dobar dogovor. Pre tri meseca kod mene u poseti bio je zamenik njihovog ministra generalnih carina. U Kini je malo drugačiji sistem nego u Srbiji. Njihove carine rade posao koji kod nas radi Ministarstvo. I kada prođete tu komplikovanu proceduru, certifikaciju, onda se može lakše ući na kinesko tržište”, objašnjava.
Dodaje da naši proizvodi imaju poseban tretman u skladištima. “Znači, idu po ubrzanim procedurama, što je u tako velikoj luci ogromna čast”, kaže Glamočić.
Saradnja sa univerzitetom
Posetio je i njihov univerzitet poljoprivrednih nauka, koji ima više od 40.000 studenata, pa je tom prilikom dogovoreno da će dva ili tri naša studenta moći da odu tamo na studije – osnovne, magistarske ili doktorske.
“Dogovorili smo se da krenemo u planiranje i izgradnju, verovatno jednog oglednog centra za poljoprivredu, gde bi faktički to bio njihov ulaz u Evropu”, naveo je ministar.
“Bila i naša kompanija Bambi. Imali smo sastanak sa njihovim najvećim proizvođačem kafe Luckin Coffee, koji je za osam godina potisnuo na drugo mesto čuveni Starbaks u Kini. U međuvremenu je ušao i na američko tržište. Ima preko 28.000 kafeterija”, napomenuo je Glamočić.
Šta za srpske proizvođače znači otvorenost velikog tržišta
“Kad mi možemo da prodamo i da plasiramo proizvode i povećamo potražnju, automatski će s druge strane početi da raste potražnja i sve drugo, prema tome, to može samo da donese dobre rezultate. Što je najvažnije, krenućemo prvo od Sjamena, polako će odatle roba da krene i šire i tako će naši kapaciteti rasti”, kaže Glamočić.
“Pozvali smo njih da investiraju u naš prehrambeni sektor zato što nama treba finalnih proizvoda. Naši ljudi možda nemaju pravu predstavu o Kini“, rekao je Glamočić.
Septembar i oktobar ključni za poljoprivrednike
Septembar i oktobar su ključni meseci za svakog poljoprivrednika, završava se žetva kasnih kultura.
Odgovarajući na pitanje gde je Srbija u ovom trenutku sa rodom kukuruza, soje i suncokreta, Glamočić kaže da su oprečne su informacije i da je ova godina vrlo specifična godina.
“Na nekim parcelama usevi su potpuno stradali, dok su na drugim postignuti dobri rezultati. I onda onaj kome je stradalo, misli da je sve tako, međutim, nije. Šarolika je situacija. Mi imamo svoje stručne službe u svakom regionu Srbije, napravili smo detaljnu analizu, Statistički zavod je napravio analizu, jednostavno mi na Boga ne možemo uticati. Suša postoji. Situacija uopšte nije tako loša kao što na prvi pogled izgleda“, kaže ministar.
Napominje i da se snimaju samo parcele koje su stradale, ali neće niko da prikaže parcelu gde je rod bio dobar.
O rodu suncokreta, šećerne repe, soje, kukuruza
“Kad se sagleda sve, proizvodnja suncokreta je veća za oko šest odsto. Suncokret je inače kultura koja toleriše sušu, to nije problematično. Šećerna repa je u odnosu na prošlu godinu, za oko devet odsto veća, soja je čak za 20 odsto veća, iako je prošle godine bila veoma loša godina za soju, ali u principu uopšte nije loš rod. Jedino gde najveći podbačaj imamo, to je kukuruz, gde imamo podbačaj u ukupnoj proizvodnji, oko sedam odsto, a oko 14 odsto su manji prinosi po hektaru, govorim o prosečnim prinosima. Ono što je najvažnije, Srbija će imati dovoljno svih ovih kultura, pa čak i za izvoz, uprkos svemu tome”, podvukao jer Glamočić.
I kukuruza ćemo imati dovoljno za sopstvene potrebe – i ulja i šećera, jedino ćemo soju uvoziti, uvozimo je inače godinama zato što imamo razvijenu prehrambenu industriju. Nestle je došao u Srbiju – on izvozi gotove proizvode iz Srbije, objasnio je ministar.
Podbacio rod voća
Ministar je rekao da ova godina nije bila povoljna za voće. “Podbacio je rod, ali zato apelujem stalno na naše proizvođače: koristite subvencije Ministarstva poljoprivrede. Svake godine dajemo od 40 do 70 odsto bespovratnih sredstava za sisteme za navodnjavanje, za protivgradne mreže, za svu drugu mehanizaciju”, rekao je.
To je, kako kaže, jedini način da se osavremenimo.
Kina željno očekuje naše suve šljive. To je vrlo tražen artikal. Rekao sam im, ova godina bila je kritična za voće, ali imaćemo naravno šljive, kaže Glamočić, dodajući da je bilo kritičnijih godina.
Pšenice smo imali i više nego ranije, više nego desetogodišnji prosek, kaže ministar.
Isplata podsticaja
Govoreći o tome kako teče isplata podsticaja poljoprivrednicima, Glamočić je rekao da je na jučerašnji dan isplata subvencija premašila 80,5 odsto, odnosno u ponedeljak će preći 90 milijardi, od planiranih 110 milijardi.
“Do kraja godine ćemo raspisati sve javne pozive i za nabavku mehanizacije i u ratarstvu i u stočarstvu i za višegodišnje zasade voća, za vinograde”, najavio je Glamočić.
O najavljenim protestima
Poljoprivrednici šest udruženja najavljuju protest za sutra zbog, kako kažu, neispunjenih zahteva oko goriva, kredita, berze i zbog dugova prema PIO fondu. Najavljuju traktore na ulicama Novog Sada.
Glamočić kaže da je Ministarstvo otvoreno za razgovor sa svim udruženjima.
“Kada sam došao, primio sam na desetine udruženja. Jedino gde je bilo sporno, tražio sam da se legitimišu i da napišu koga predstavljaju, odnosno koliko članova. Iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika, sa kojima sam ranije razgovarao prošle godine, od starta su rekli da ne žele da razgovaraju sa resornim ministarstvom, resornim ministrom, sve dok traju blokade studenata, a zahtevi koje su ispostavili su nerealni, od 300 evra po hektaru, ukidanje akciza, kamate itd. Za to bi trebalo više od ovog celog budžeta”, kaže Glamočić.
Da bismo ispunili njihove zahteve, morali bismo da oduzmemo nastavnicima, lekarima i svim drugima, napomenuo je ministar.
“Sva druga udruženja, a njih ima na desetine u Srbiji, ne podržavaju ovo i neki su čak izašli sa informacijama oko toga. Treba imati u vidu da Srbija ima na stotine hiljada traktora. To što će se pojaviti nebitno je, da ne licitiramo 20, 50, 100 ili 200 – to ne znači da je situacija loša”, zaključio je Glamočić.
Čović: Pešić neće više biti selektor, nismo razgovarali sa potencijalnim kandidatima
Predsednik Košarkaškog saveza Srbije Nebojša Čović rekao je da Svetislav Pešić više neće biti selektor, ali je istakao da još nije obavljen nijedan razgovor sa potencijalnim kandidatima za klupu “orlova”.
Selektor košarkaške reprezentacije Srbije Svetislav Pešić rekao je u intervjuu za dnevni list Politika da je došlo vreme da se pronađe novi selektor koji će biti u stanju da nastavi ono što je započeto u prethodnom periodu.
Svetislav Pešić i Nebojša Čović (arhivska fotografija)
Predsednik Košarkaškog saveza Srbije Nebojša Čović potvrdio je odlazak Pešića i istakao je prilikom gostovanja na televiziji Prva da još uvek nisu obavljeni razgovori sa potencijalnim kandidatima za selektorsku poziciju.
“Izvesno je da Pešić neće više biti selektor, dogovorili smo se da on bude tu do 30. septembra. Cirkulišu neka imena, traži se neki ekskluzivitet, ali mi ni sa jednim od potencijalnih kandidata nismo razgovarali”, rekao je Čović.
Čović je, kaže, svestan da je nacija razočarana neuspehom na Evropskom prvenstvu.
“Kompletna Srbija je razočarana jako lošim rezultatom na Evropskom prvenstvu, ali to je sport. Upozoravao sam još 28. avgusta da nemamo pravo da bilo koga potcenjujemo, što se i pokazalo”, naveo je Čović.
Podsetimo, Srbija je pod vođstvom Pešića eliminisana u osmini finala Evropskog prvenstva od Finske. Prvi čovek srpske košarke demantovao je pisanja medija da je atmosfera u ekipi bila narušena.
“Nikakvih svađa o kojima su neki pisali nije bilo, jedino ako su igrači to vešto krili”, podvukao je Čović.
Na klupu Srbije, Pešić je u drugom mandatu seo 2021. godine, posle neuspeha reprezentacije u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Tokiju. Na Evropskom prvenstvu 2022. Srbija je eliminisana u osmini finala od Italije, na Svetskom prvenstvu 2023. osvojeno je srebro, a 2024. bronza na Olimpijskim igrama.
U prvom mandatu, kao selektor tadašnje Jugoslavije, Pešić je bio evropski prvak 2001. i svetski prvak 2002. godine.
Spušta se zavesa na Evrobasket – Turska i Nemačka u utakmici u kojoj smo hteli Srbiju da gledamo
Košarkaši Nemačke i Turske od 20 časova u Rigi igraju utakmicu finala Evropskog prvenstva. Direktan prenos utakmice je na našem Prvom programu, a njegov tok iz časa u čas možete pratiti na našem portalu.
Još dve utakmice ostale su do završetka Evrobasketa. Meč za bronzu od 16 časova igraju Grčka i Finska, dok je finalni duel rezervisan četiri sata kasnije za dve jedine neporažene ekipe na šampionatu.
Turska će po drugi put igrati u finalu Evrobasketa. Kao domaćini su 2001. godine poraženi od Jugoslavije i ciljaju da postanu 16. tim koji će podići trofej.
Nemačka sa druge strane želi da postane ekipa koja će objediniti titule svetskog i kontinentalnog prvaka.
Put Turske do finala
Ovo će biti prvo finale Evrobasketa između dve neporažene ekipe još od 2003. godine, kada je Litvanija pobedila Španiju.
Turska je svoj put do finala započela dominacijom u grupnoj fazi pošto nije poražena ni u jednom meču.
Dobijali su: Letoniju, Češku, Portugaliju, Estoniju i Srbiju. Potom je usledila nokaut faza u kojoj su ih namučili samo Šveđani. Skandinavski tim vodio je veći deo meča, ali su u finišu pogubili konce i dozvolili ekipi Ergina Atamana da preokrene i trijumfuje 85:79.
U četvrtfinalu bili su ubedljivi protiv Poljske 91:77, a u polufinalu su više nego rutinski savladali Grčku rezultatom 94:68.
Najzaslužniji za ovu pobedu bio je Erdžan Osmani koji je postigao 28 poena uz četiri trojke u prvoj četvrtini, dok je Alperen Šengun dodao 15 poena uz 12 skokova i 6 asistencija.
I “panceri” bez kiksa
Nemačka je jedina ekipa na šampionatu koja je do sada u proseku ubacivala više od 100 poena takođe zabeleživši sve pobede u grupi i u nokaut fazi.
U grupi su lako izašli na kraj sa: Crnom Gorom, Švedskom, Litvanijom, Velikom Britanijom i Finskom.
Portugalija je u osmini finala poražena 85:58, Luka Dončić i Slovenija su u četvrtfinalu pružili odličan otpor, ali su ipak izgubili – 99:91.
U polufinalu su savladali Finsku sa 98:86, a vođa tima bio je Denis Šreder sa 26 poena i 12 asistencija.
Franc Vagner doprineo je sa 22 poena, a njegovi uzastopni trojkovi doneli su Nemcima najveću prednost u utakmici.
Zanimljivo je da Nemačka prosečno ima samo 9,4 izgubljene lopte po utakmici i da iimaju najbolji odnos asistencija i izgubljenih lopti na takmičenju.
Nemci uspešniji u međusobnom skoru
Ovo finale je susret dva rivala koji se dobro poznaju.
Do sada je odigrano 11 zvaničnih mečeva između ovih selekcija, pri čemu Nemačka vodi sa 7 pobeda, a Turska ima 4 trijumfa.
Poslednji susret ovih timova odigran je u avgustu ove godine u okviru priprema, kada je Nemačka slavila minimalnim rezultatom 73:71.
Češka lako savladala Srbiju na startu Svetskog prvenstva u odbojci
Odbojkaši Srbije izgubili su u prvom kolu Grupe H Svetskog prvenstva od selekcije Češke rezultatom 3:0 (25:22, 25:23, 25:20). Najefikasniji kod Srbije bio je Pavle Perić sa 14 poena, a ključ pobede Čeha bio je izvanredan servis, pre svega, Lukaša Vašine. U narednom kolu u utorak, 16. septembra Srbija igra protiv Kine.
Vodila je reprezentacija Srbije u svakom setu, ali nije uspevala da bude konstantna u igri, što je uz sjajan servis Čeha i napravilo razliku u susretu.
Sada Češka ima dosta veće šanse za prolaz dalje, jer Srbija mora da pobedi u naredne dve utakmice Brazil i Kinu kako bi se nadala prolasku u nokaut fazu.
Iako su “orlovi” delovali motivisano i borbeno, presudila je lošija realizacija, pre svega, u završnicama setova, kao i veliki broj tehničkih grešaka. Češka je tokom celog meča vršila pritisak izuzetno jakim i raznovrsnim servisima, na koje Srbija nije imala odgovor.
Srpski odbojkaši napravili su više grešaka u prijemu i nisu uspevali da uspostave ritam u napadu.
Srbija je dobro otvorila meč, ali su brojne greške u servisu i napadima omogućile Česima da naprave nekoliko uzastopnih serija poena. Kada je ušao u igru, Sotola je asom preokrenuo ritam i Češka je mirno privela set kraju – 25:22.
U drugom setu Srbija je delovala bolje, smanjila broj grešaka, ali ponovo nije imala rešenje za snažne servise rivala. Čak je i vodila do sredine seta, ali je Češka ponovo velikom serijom poena preokrenula rezultat. Zajček i Vašina doneli su vođstvo, a Česi su iskoristili drugu set loptu.
I treći set je dobro počeo za “orlova”, ali ni vođstvo 4:2 nije donelo ništa konkretno. Serijom 5-0 Češka je napravila ključnu razliku. Usledio je tada i pad u igri Srbije. Loš prijem, neprecizno dizanje i odsustvo blok igre doveli su do toga da Češka stekne stabilnu razliku i mirno privede meč kraju.
Ovo je bio težak poraz za Srbiju, posebno zbog prilike da se u slučaju trijumfa, jednom nogom bude u osmini finala.
Češka je odigrala bez straha, hrabro i organizovano sa dosta rizika. Srbija mora što pre da analizira greške i popravi slabosti, naročito u prijemu, servisu i u realizaciji ključnih poena.
Najefikasniji kod Srbije bio je Pavle Perić sa 14 poena, a Dražen Luburić dodao je 12. Nedeljković je upisao devet, po pet Stefanović i Kujundžić. Dva poena imao je Mašulović, a jedan Nikola Jovović.
Kod Čeha su se istakli Indra sa 14 poena i Vašina sa 13. Devet je dodao Galabov, a Zajček šest poena. Klimes je upisao pet, Bartunek tri, a Sotola dva.
Češka je upisala tri asa, Srbija nijedan, a protivnik je imao i manje grešaka iz servisa (10-12).
U narednom kolu Srbija igra protiv Kine u utorak, 16. septembra, dok će Češka na megdan moćnom Brazilu.
Srbija i Rusija potpisale sporazum o saradnji u oblasti kinematografije
Ovim sporazumom su obe strane izašle u susret stvarnoj i izraženoj potrebi da se ojača pravni okvir kinematografske saradnje između država, kao osnov jačanja dinamike saradnje na ovom polju
Ministar kulture Nikola Selaković i ministarka kulture Ruske Federacije Olga Ljubimova potpisali su Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti kinematografske koprodukcije.
Iz Ministarstva kulture je soapšteno da se sporazumom osnažuje saradnja između Srbije i Rusije u oblasti filmske umetnosti, što je od izuzetnog značaja, imajući u vidu doprinos kinematografske koprodukcije filmskoj industriji i jačanju ekonomskih i kulturnih veza, kao i tradicionalno izuzetno važno mesto koje film i filmsko stvaralaštvo ima u kulturnom životu obe zemlje.
Ovim sporazumom su obe strane izašle u susret stvarnoj i izraženoj potrebi da se ojača pravni okvir kinematografske saradnje između država, kao osnov jačanja dinamike saradnje na ovom polju.
U sklopu svog učešća na Međunarodnom kulturnom forumu u Sankt Peterburgu, ministar Selaković je nastupio i na proširenom sastanku nacionalnih delegacija sa ministarkom kulture Ruske Federacije Olgom Ljubimovom i tom prilikom istakao, u okviru centralne teme “Povratak kulturi – nove mogućnosti”, da kultura predstavlja nasušnu potrebu kao osnov nacionalnog identiteta, što ima sve veći značaj u savremenom svetu.
U svom izlaganju ministar je predstavio univerzalni značaj srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji i uputio snažnu poruku o važnosti njene zaštite od ugroženosti kojoj je decenijama izložena.
Ističući vezu kulturne baštine i savremenog stvaralaštva, Selaković je uputio poziv učesnicima da posete EKSPO 2027 u Srbiji.
Prvi put u istoriji: Rusiju i Kinu povezivaće međudržavna žičara duga skoro 1 kilometar
Veze Ruske Federacije i Kine uskoro bi mogla postati još jača – između ove dve zemlje u planu je izgradnja međudržavne žičare, koja bi putnike prevozila iz jedne u drugu zemlju za manje od tri minuta.
Međudržavna žičara protezaće se od ruskog grada Blagoveščenska do kineskog grada Hejhe, koje deli reka Amur, a ukupna dužina žičare iznosiće 976 metara. Ovo će biti prva na svetu žičara ovog tipa među gradovima iz dveju različitih zemalja.
Najsavremenije tehnologije omogućiće putnicima komforno i brzo putovanje
Izgradnja visokotehnološke žičare već je otpočela, a kako prenose RIA Novosti, u toku je zatezanje žica po kojima će se kretati putničke kabine između dva noseća stuba, od kojih se jedan nalazi na teritoriji Ruske Federacije, a drugi u Kini.
Projekat zajedničkim snagama realizuju ruski i kineski stručnjaci, a kako se naglašava, prvi put u istoriji čovečanstva dve zemlje grade međudržavnu žičaru koristeći najsavremenije i najinovativnije tehnologije. Putem ove žičare u jednom mahu će moći da pređe granicu 110 putnika.
Žičarom će se prevoziti i do 2,5 miliona putnika godišnje
Vreme putovanja između Rusije i Kine zahvaljujući ovoj žičari biće značajno kraće nego ranije, a udaljenost od skoro jednog kilometra putnici će prelaziti za svega dva i po minuta. Saglasno projektu, nad rekom Amur stalno će se kretati dve kabine, kako bi protok ljudi bio brži.
Imajući u vidu proj putnika po kabini i činjenicu da će one neprestano kružiti između dve zemlje, dolazi se do podatka da u samo jednom satu iz Rusije u Kinu (ili obratno) može putovati do 457 putnika, što bi na godišnjem nivou iznosilo oko dva i po miliona putnika.
Puštanje u rad planirano za maj 2026. godine
Ovaj projekat samo je jedan u nizu zajedničkih projekata Rusije i Kine, a trenutno je realizovano oko 70 procenata svih planiranih radova. Na teritoriji Rusije sagrađen je i putnički terminal površine 26 hiljada kvadratnih metara, opremljen najsavremenijim tehnologijama.
Vrednost ovog ambicioznog projekta procenjena je na 13,2 milijarde rubalja, što je oko 15,6 milijardi dinara, a planirano je da se međudržavna žičara pusti u eksploataciju najkasnije u maju naredne godine – dakle, za nešto više od pola godine.
Japan zabeležio rekordan broj stogodišnjaka – skoro 100 hiljada
Uoči Dana poštovanja starijih u Japanu, izmeren je rekordan broj stanovnika koji imaju više od 100 godina, a već petu deceniju zaredom broj stogodišnjaka raste.
