Ako vam je potreban beg od gužve, turista i predvidivih letnjih destinacija – a pritom se ne bojite i ne bežite od zmija – postoji mesto koje vam može pružiti potpuno drugačije iskustvo. Usred Prespanskog jezera, nedaleko od Ohrida i granica sa Grčkom i Albanijom, leži Golem Grad – ostrvo toliko neobično da deluje kao da nije sa ove planete.
Poznat i kao Ostrvo zmija, Golem Grad je pravo malo čudo prirode, ali i istorijska enigma. Zatvoren za javnost sve do 2008. godine, ovo ostrvo veličine svega 20 hektara vekovima je bilo nenaseljeno i prepušteno prirodi. Danas je zaštićeni prirodni rezervat i retka oaza divlje flore i faune, kakva se retko gde može pronaći, ne samo na Balkanu, već i u čitavoj Evropi.
foto: agrofruti / Alamy / Alamy / Profimedia
Putopisac i youtuber Robert Dacešin nedavno je posetio Golem Grad i podelio svoje utiske sa ovog neobičnog mesta. „Na ostrvu danas živi oko 7.000 zmija ribarica i više od 2.000 poskoka – to znači oko 100 zmija po hektaru“, kaže Dacešin. Uz njih, svoje mesto pod suncem pronašle su i brojne barske kornjače, ptice i retke biljne vrste, pa nije ni čudo što je Golem Grad zanimljiv istraživačima, biolozima, ali i svim radoznalim avanturistima.
Balkanska divljina na malom prostoru
Ostrvo je dugačko svega 750 i široko 450 metara, okruženo liticama i pećinama visokim do 30 metara. Na njegovom vrhu nalazi se plato sa dva brda i ostacima nekadašnjih građevina – uključujući crkvu koja je danas proglašena spomenikom kulture. Arheolozi su ovde pronašli tragove koji ukazuju na to da je ostrvo bilo naseljeno još u antičko vreme.
Do Golem Grada nećete naići slučajno – potrebno je brodom stići iz makedonskog sela Konjsko, a poseta se preporučuje isključivo uz vodiča. Iako se situacija polako menja i ostrvo postaje sve pristupačnije turistima, gužvi za sada nema. Što je, ruku na srce, i razumljivo – nije svako spreman da se suoči sa tolikom količinom zmija na tako malom prostoru.
Upravo zato Golem Grad ostaje tajanstvena, gotovo zaboravljena tačka na mapi Balkana – savršena za one koji letnji odmor ne zamišljaju pod suncobranom, već u potrazi za pričama koje se retko prepričavaju.
Više od 10.000 hotela iz više od 25 evropskih zemalja pokrenulo je zajedničku tužbu protiv kompanije Buking (Booking.com), tvrdeći da su bili prisiljeni da se pridržavaju takozvanih „best price“ klauzula, koje su im zabranjivale da sobe nude po nižim cenama bilo gde osim na platformi Booking.com, uključujući i njihove sopstvene internet stranice.
Hotelski sektor temelji tužbu na presudi Evropskog suda pravde od 19. septembra 2024. godine, kojom je utvrđeno da ovakve klauzule nisu ni nužne ni proporcionalne i da mogu ograničiti konkurenciju, naročito u slučaju manjih ponuđača usluga smeštaja, javlja N1.
Hotelijeri navode da im je u periodu od 2004. do 2024. godine naneta značajna šteta zbog ograničenja cenovne konkurencije i visokih provizija koje su morali da plaćaju platformi, a koje su u proseku iznosile oko 12 odsto po rezervaciji, dok su u pojedinim slučajevima bile i više.
Iz kompanije Booking.com saopštili su da nisu upoznati sa detaljima tužbe, ali ističu da se presuda Evropskog suda pravde na koju se hotelijeri pozivaju odnosi isključivo na nemačke slučajeve iz perioda 2006–2016. godine, te smatraju da nije primenjiva u širem evropskom kontekstu.
Prošlo je tačno godinu dana od kada je srpski teniser Novak Đoković došao do toliko željenog zlata na Olimpijskim igrama.
U završnom meču u Parizu 4. avgusta 2024. Đoković je pobedio Španca Karlosa Alkaraza 2:0 (7:6 (3) i 7:6 (2)) i došao do jedinog bitnog trofeja koji mu je nedostajao u karijeri. Tako je uspeo da se definitno pozicionira u istoriji ispred Rafaela Nadala i Rodžera Federera, jer je postao jedini igrač koji je osvojio sve najvažnije trofeje (sve masterse uključujući i Završni turnir, sva četiri grend slema, Dejvis kup i Olimpijske igre).
Godinu dana kasnije i pored solidnih izdanja Novak nije uspeo da osvoji 25. grend slem titulu. Posle dosta muka uzeo je jubilarni 100. ATP trofej u Ženevi, ali na četiri najvažnija turnira je posle poraza u trećem kolu Ju-Es Opena gubio u polufinalima ostala tri (Melburn, Pariz i Vimbldon).
To je uslovilo i mali pad na ATP listi, tako da će definitivno uoči Otvorenog prvenstva Amerike biti ispod pozicije četiri, a to znači da je već u četvrfinalu moguć duel sa Janikom Sinerom ili Karlosom Alkarazom.
Naravno, jasno je da ukoliko želi da osvoji 25. grend slem titulu mora da pobedi verovatno i Alkaraza i Sinera, tako da eventualni meč sa jedim od njih dvojice već u četvrfinalu nije preterani problem za Đokovića.
Jasno je da su mali fizički problemi koji se javljaju kod Novaka pred kraj turnira verovatno najveći protivnik Srbina, jer dokle god je potpuno spreman i dalje se ravnopravno nosi sa dalako mlađim dvojcem koji suvereno drži prve dve pozicije u svetskom tenisu.
Žrebom u Nionu poznati su eventualni protivnici Crvene zvezde i u plej-ofu i Lige šampiona i Lige Evrope.
Prvak Srbije Crvena zvezda će, ukoliko prethodno eliminiše poljski Leh, voljom žreba odmeriti snage u završnoj rundi kvalifikacija za Ligu šampiona protiv boljeg iz dvomeča Dinamo Kijev (Ukrajina) – Pafos (Kipar), a prvi meč bi se igrao u Beogradu.
Postoji i ona lošija varijanta za crveno-bele, a to je ako Poljaci slave u dvomeču. Onda izabranici Vladana Milojevića idu u plej-of za plasman u Ligu Evrope.
Poraženi iz dvomeča Crvene zvezde i Leha će igrati protiv belgijskog Genka.
Prvi meč će se igrati 21. avgusta u Srbiji ili Poljskoj, a revanš je na programu sedam dana kasnije u Belgiji.
Fudbaleri Partizana saznali su ime potencijalnih rivala u plej-ofu za Ligu konferencije.
Ukoliko elimninišu škotski Hibernijan, crno-beli će igrati protiv poraženog iz dvomeča AEK Larnaka (Kipar) – Legija Varšava (Poljska) u kvalifikacijama za Ligu Evrope.
Zanimljivo, Partizan je ispao od kiparskog tima na startu kvalifikacija za Ligu Evrope i to posle izvođenja penala.
Prvi meč plej-ofa bi se igrao u Beogradu, revanš na Kipru ili Poljskoj.
Potencijalni rivali Partizana i Hibernijana su bili: pobednik Larne (Severna Irska) – Santa Klara (Portugalija, poraženi iz duela Servet (Švajcarska) – Utreht (Holandija), poraženi iz duela Fredrikštad (Norveška) – Mitjiland (Danska), poraženi iz duela AEK Larnaka (Kipar) – Legija Varšava (Poljska) i pobednik AIK (Švedska) – Đer (Mađarska.
Ako neko iz Srbije krene put Kanade, a pritom mu je odrednica Britanska Kolumbija, koja je na krajnjem zapadu ove velike države, do odredišta će, samo u avionu, provesti više od 12 sati, uz obavezno presedanje u nekom od evropskih gradova.
Nakon sletanja u Vankuver, a ukoliko taj grad nije krajnja destinacija, predstoji još putovanja. Pošto je nas ovaj put vodio do Ostrva Vankuver (Vancouver Island) i do glavnog grada Britanske Kolumbije, Viktorije, oni koji će se možda na isti put uputiti treba da znaju da se to može učiniti na nekoliko načina. Naime, do Viktorije se iz Vankuvera može doći sa čak četiri vrste prevoza – avionom, helikopterom, hidroavionom i trajektom – pa ko šta više voli i koliko novaca ima. Sve te opcije prevoza mogu se koristiti tokom cele godine, dakle i zimi jer je na ovom području klima slična onoj u Srbiji – temperatura se tokom zime ne spušta mnogo ispod nula stepeni Celzijusa, a južni deo ostrva leži južno od 49. paralele.
Najpovoljniji put od Vankuvera do Ostrva Vankuver je, naravno, trajektom, do kojeg se, s aerodroma, stiže vrlo jednostavno i brzo, uz korišćenje dve vrste prevoza – voza ( bez vozača ) i autobusom. Putovanje traje oko jedan i po sat, tokom kojeg se, uz malo sreće i osmatranja, odnosno uputstva osoblja trajekta, mogu videti orke kako ga s pristojne daljine prate. I to je zaista izuzetno iskustvo. Nakon dolaska u trajektnu luku na Ostrvu Vankuver put se može nastaviti sopstvenim vozilom ili autobusom, na koji se, kao i u Vankuveru, praktično, uopšte ne čeka, tačnije polasci su usagla- šeni s polascima i doslascima trajekta.
Ostrvo Vankuver je, uglavnom, sastavljeno od vulkanskih i sedimentnih stena, oko tri puta je manje od Srbije, prostire se na nešto više od 31.000 kv. kilometara, dugo je 450 km a široko oko 100, nalazi se na zapadnoj obali Kanade. Najveće je ostrvo Britanske Kolumbije, u čijem je sastavu od 1866. godine. Od kanadskog kopna odvaja ga nekoliko moreuza, a od SAD (države Vašington) moreuz Huan de Fuka.
Ostrvo Vankuver je, slobodno se može reći, zelena oaza, bogata šumama, a nesumnjivo je da se svi – od zaduženih u državi pa do svakog stanovnika brinu da takvo i ostane. Velik broj izvora, reka, jezera, pešačkih i biciklističkih staza, odlično obeleženih, marina… odavno je ovo ostrvo ucrtalo na svetsku turističku mapu. Pored domaćih turista, gosti dolaze iz celog sveta, posebno tokom letnje sezone i mogu da uživaju u bogatoj turističkoj ponudi. Na plažama se, doduše, ne kupa kao što se u toplim vodama to čini, ali ljubitelji surfinga i te kako dobro znaju gde da potraže i nađu talase koje će zajahati – pa „skoknu” do Tofina gde su, na ostrvu, najbolji uslovi za to.
Suživot ljudi i divljih životinja
Kad ste na Ostrvu Vankuver gotovo je sigurno da ćete naleteti na neku divlju životinju. Na to da ih ima upućuje i veliki broj znakova koji obaveštavaju/upozoravaju da se u blizini nalaze divlje životinje. Osim na to upozorava se i da je reč o području koje je, zapravo, stanište divljih životinja i šta je, kako ne bi bilo problema prilikom susreta s njima ili da se oni svedu na najmanju mogući meru, potrebno uraditi ako do susreta ipak dođe. Jelenska divljač, rakuni, zečevi, divlje patke i guske… veoma često sreću se uz put i na putu, a retko se, kažu stanovnici ovih krajeva, u naseljenim mestima sreću one krupnije i, svakako, opasnije divlje životinje – medvedi i pume koji se u naseljena mesta mogu spustiti, po pravilu, samo ako traže hranu. Na ulasku u kampove, parkove, plaže jasno su vidljiva upozorenja kako se treba ponašati pri eventualnom susretu s medvedom, ali i to šta treba preduzeti (ponašanje u prirodi, čuvanje hrane..) da do susreta uopšte ne dođe. Za šetače kroz šumu, preporuka je da se nosi zvono jer taj zvuk medveda odbija.
Onaj ko može, trebalo bi da stigne i do Ostrva Saltspring (Salt Spring Island) koje je udaljeno oko sat vremena trajektom od Viktorije. Krasi ga izuzetna priroda, staze za šetnju, a može se videti celo jer se za kratko vreme može, kolima, obići. I tamo se, kao i na mnogim mestima/farmama u Kanadi na tezgama nude različiti proizvodi – od svežeg voća i povrća do prerađevina. Prodavaca nema – a novac se, za ono što se s tezge ponese, ostavlja u za to predviđeno mesto i to svi rade. Zanimljivo je znati i to da mnogi na ovo ostrvo dolaze i da bi u gradiću Ganges probali neki od specijaliteta u restoranu „Feast”, poznatom po dobroj usluzi, kvalitetnoj hrani i veoma obilnim poricijama. I sve je potvrđeno.
Tokom boravka na Ostrvu Vankuver svakako ne treba propustiti posetu mestu Port Renfrew, iz kojeg se pruža pogled na otvoreni Tihi okean. Put od Viktorije dug je oko 100 kilometara, gotovo sve vreme putuje se uz šumu, a s puta se može spustiti na nekoliko plaža. Ređaju se – Frensh beach, Sandcut beach, China beach, Mistic beach, a potom i Sombrio beach, gde se neizostavno treba zaustaviti i uživati u pogledu na okean i surfere, kojih ima i leti i zimi. Nakon toga stiže se i do Botanical beach, na kojoj se u pravom smislu te reči može uživati, istraživati i uveriti u snagu okeana koji iza sebe, u smeni plime i oseke, stvara drugačiji i neobičan svet flore i faune. Priroda je netaknuta, a mnogi biseri skriveni.
Viktorija je, bez sumnje najveći i najposećeniji grad na Ostrvu Vankuver, a ona je i kulturni, administrativni i univerzitetski centar, tu su i zgrada Parlamenta, muzeji, pozorišta, biblioteke, parkovi, hoteli… Grad je veoma otvoren i gostoljubiv i u njemu žive ljudi različitih nacija, a ako to bogatstvo rezličitosti nekom i promakne, dovoljno je prošetati gradom i sve će biti kristalno jasno. Pun je parkova, zelenih površina, uređenih travnjaka, cvetnih aranžmana, raspoloženih ljudi.
Ugostiteljska ponuda u Viktoriji je veoma bogata i nije preterano reći da dolazi iz celog sveta. Uz hranu s ovog podneblja, može se uživati u onoj koja karakteriše gastronomiju Meksika, Japana, Koreje, Tajlanda, Italije, Grčke, Indije, Irske … nesumnjivo za svakog ponešto. Za sada u ponudi još nema restorana u kojem se pripremaju jela iz Srbije, ali ko zna – jer na ostrvu, naravno, ima i onih iz naše zemlje, a na pedesetak kilometara smeštena je ekipa od Leskovca do Subotice. Tu su i susedi iz Republike Srpske i Severne Makedonije, pa nije čudo što je ajvar postao sve traženiji.
Odkamenoloma do bašte
Nešto što nikako ne treba propustiti je odlazak u The Butchart garden, Bučard vrt/bašta. Ova bašta nastala je na mestu nekadašnjeg kamenoloma, a zahvaljujući porodici Bučard postao je mesto uživanja u lepoti prirode, cveća i rastinja iz celog sveta. Nastala je dvadesetih godina prošlog veka, a od 2024. godne je Naconalno istorijsko mesto Kanade, u njoj se može videti više od 700 vrsta, više od milion biljaka, tu su ružičnjaci, Kineski vrt, Japanski vrt, Italijanski vrt… Bašta se prostre na oko 22 hektara i toliko je velika da ne može prilikom jedne posete sve da se vidi, a vreme provedeno u njoj proleti. Da mnogi koji posete ovu bašti dolaze u nju redovno svedoči i to što se može kupiti godišnja ulaznica, a da je svake godine vide mnogi potvrđuje i to što više od 500.000 ljudi prođe kroz kapije.
Kanađani, bar u ovom delu Kanade, mahom voze japanska vozila, uz naravno ona iz SAD, ali ima i evropskih automobila. Budući da su različitih gabarita i da, kao i svugde, nema dovoljno parking mesta, na pojednim parkinzima jasno su postavljena pravila gde se mogu parkirati mala vozila (small car). Parking se uglavnom plaća i to treba poštovati jer se na taj način izbegavaju kazne – koje nisu male. Inače, Kanađani veoma vode računa o pravilima ponašanja u saobraćaju, bez izuzetka propuštaju pešake čak i kada su udaljeni, sporija vozila propuštaju brža (a sve u okviru ograničenja brzine kretanja), a kada se začuje sirena bilo da je policijska, vatrogasna ili sirena hitne pomoći, vozači se istog trenutka pomeraju na desno da ih propuste i u uobičejnu vožnju kreću tek kad ta vozila prođu. Bez imalo nervoze.
Na Ostrvu Vankuver, uz Viktoriju valja videti i još neka mesta. Među njima se svakako izdvajaju – Nanaimo, lučki grad, udaljen oko stotinak kilometara od glavnog grada, Tofino, Sidni… Na ovom ostrvu je i rodno mesto Pamele Anderson – Lejdismit (Ladysmith), koje treba pogledati i zbog zgrada koje još uvek čuvaju nekadašnji izgled. Svakako treba posetiti i Dankan, gradić na putu od Viktorije ka Nanaimu – poznatom i pod imenom Grad totema koji se mogu razgledati (uz jasne oznake na putu) uz šetnju kroz mesto i tako se upoznati s tradicijom i umetnošću Prvih naroda, starosedelaca, koje su uradili savremeni umetnici i poklonili svom narodu i svim posetiocima.
Peti Tuborg Garden fest, koji je okupio deset bendova iz regije, završen je sinoć koncertom mostarskog benda Zoster.
Garden festFoto: Ustupljena fotografija
Drugu festivalsku veče otvorio je prijedorski bend Kilimandžaro, koji je zagrijao publiku najvećim hitovima Red hot čili pepersa.
Nakon njih, binu je preuzeo hip-hop trio Bed kopi, kojem se posebno obradovala mlađa publika, a nevjerovatnu energiju donijela je Bojana Vunturišević.
Veliki spektakl napravio je Van Gog, koji jer svojim najvećim hitovima atmosferu u Ljetnoj bašti doveo do usijanja.
Podsjećamo, prijedorska publika, ali i publika koja je došla iz svih krajeva regiona, u protekla dva dana imala je priliku da vidi i čuje različite sadržaje za sve generacije.
Prve festivalske noći nastupali su Fjužna pruga, Savršeni marginalci, Kultur šok, Ateist rep i Ritam nereda.
Festival su ove godine obilježile i dvije humanitarne akcije, te će organizatori dio prihoda od kupljenih ulaznica donirati Udruženju “Anemona” i Udruženju roditelja djece sa poteškoćama u razvoju “Neven” iz Prijedora.
U Mrkonjić Gradu je počela manifestacija “Dani Hilandara” u okviru obilježavanja jubileja 850 godina od rođenja Svetog Save, osnivača Svete carske lavre Hilandara i nebeskog zaštitnika mrkonjićkog Hrama Svetog Save.
Dani Hilandara u Mrkonjić GraduFoto: RTRS
Manifestaciju organizuju Eparhija bihaćko-petrovačka i Crkvena opština Mrkonjić Grad, u saradnji sa Kulturno-sportskim centrom “Petar Kočić” i opštinom.
Foto: RTRS
Njegovo preosveštenstvo episkop bihaćko-petrovački Sergije, uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina i igumana manastira Hilandara arhimandrita Metodija, služio je jutros Svetu arhijerejsku liturgiju u Hramu Svetog Save.
Foto: RTRS
U Kulturnom-sportskom centru “Petar Kočić” od 20.00 časova biće održan koncert duhovno-tradicionalne muzike.
U ponedjeljak, 4. avgusta, u Kulturnom-sportskom centru arhimandrit Metodije održaće predavanje.
Iste večeri posjetioci će moći da pogledaju i izložbu “Okom kamere hilandarskog monaha”.
Predsjednik Vlade Republike Srbije Đuro Macut izrazio je danas najdublje nezadovoljstvo i zabrinutost zbog drugostepene presude predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i poručio da donošenje jedne tako očigledno politički motivisane odluke, ukazuje da je ona usmjerena ne samo protiv jednog čovjeka, već protiv institucija Republike Srpske i čitavog srpskog naroda.
Đuro Macut (foto: TANJUG/ Vlada Republike Srbije/ Slobodan Miljević/ bg)
Macut je naglasio je da je posebno simptomatično da je takva presuda objavljena upravo u trenutku kada Srbija i Republika Srpska obilježavaju tri decenije od “Oluje” – tragedije koja predstavlja najveće etničko čišćenje na tlu Evrope nakon Drugog svjetskog rata, kada je iz svojih vjekovnih ognjišta protjerano preko 250.000 Srba iz Hrvatske, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
Macut je ocijenio i da poruka ove presude jasno govori da nekome smeta jedinstvo srpskog naroda, stabilnost, saradnja i mir koji zajedno grade u Srbiji i Srpskoj.
– Pokušaj da se političkim presudama kriminalizuje legitimna borba za ustavne nadležnosti Republike Srpske, za prava srpskog naroda i za očuvanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, predstavlja direktan udar na mir i stabilnost regiona – rekao je Macut.
Istakao je da je srpski narod u svojoj istoriji mnogo puta bio na udaru, ali je uvijek ostajao uspravan, istrajan i jedinstven.
– I ovoga puta ostaćemo složni, sabrani i okrenuti jedni drugima, jer naša ljubav prema otadžbini, zajedništvo i bratska povezanost između Republike Srbije i Republike Srpske, jači su od svake nepravde – rekao je on.
Naglašava da će Vlada Srbije nastaviti da pruža svaku podršku narodu u Republici Srpskoj i da se zalaže za poštovanje prava svih naroda i svih entiteta u okviru međunarodno priznatih sporazuma.
– Јedinstveni i dostojanstveni, ostajemo uz Republiku Srpsku – zaključio je Macut.
Najbolja srpska teniserka Olga Danilović plasirala se u polufinale Mastersa u Montrealu u dubl konkurenciji. Ona je u tanemu sa Su-Vej Sje bila uspješnija od Hanje Guo i Aleksandre Panove rezultatom 6:2, 6:7, 10:5.
Olga Danilović (foto: arhiva/EPA/YOAN VALAT)
Već u uvodnom gemu Srpkinja i Tajlanđanka uspjele su da oduzmu servis Kineskinji i Ruskinji, usledila je potvrda, zatim i dupli brejk, te ekspresnih i furioznih 4:0.
Totalna dominacija Danilovićeve i Su-Vej Sje. Mogle su lako i do trećeg brejka u prvom setu, imale su dvije set lopte na servis protivnica, ali su se Guo i Panova izvukle.
Nije im bilo spasa u sljedećem za ubjedljivih 6:2 za svega 29 minuta borbe.
U drugom setu daleko veća drama i neizvjesnost, potvrda se ogleda u tome da je odigrano maksimalnih 13 gemova, da je tajbrejk rješavao pitanje pobjednika, u setu koji je trajao 63 minuta!
Kao što to obično zna da biva u ženskom tenisu, viđena je revija brejkova. Ukupno, čak šest! Logično, po tri na obje strane.
I u tajbrejku su takođe teniserke gubile poene na sopstveni servis, a na kraju su Kineskinja i Ruskinja slavile sa 7:5, te je meč otišao u skraćeni treći set.
Nije se igralo klasično po gemovima, već poput tajbrejka, s tim što je pobjednik bio ko prvi stigne do 10. poena.
Danilovićeva i njena partnerka na turniru u Montrealu bile su pribranije i raspucanije, te su odnijele pobjedu rezultatom 10:5.
Olga i Su-Vej Sje čekaju protivnice u polufinalu. Pobjednik meča Krejčikova/Ostapenko – Koko Gof/Kesler udariće na Srpkinju i Tajlanđanku.
foto: agrofruti / Alamy / Alamy / Profimedia
