Američki predsednik Donald Tramp je naredio napad na drugi venecuelanski brod u međunarodnim vodama, tvrdeći da je prevozio drogu, ubrzo nakon što je venecuelanski predsednik Nikolas Maduro izjavio da SAD pokušavaju da izazovu „veliki rat“.

Napad, izveden u ponedeljak ujutru, usmrtio je troje ljudi kod obale Venecuele. Tramp je, podseća u analizi Tajm, tvrdio da je brod prevozio drogu namenjenu SAD.

Ovaj napad usledio je manje od mesec dana nakon što su SAD mobilisale vojne snage i osoblje blizu Južnoameričke zemlje i izvele sličan napad na drugi venecuelanski brod, pri čemu je stradalo 11 ljudi.

„Jutros, po mojim naređenjima, američke oružane snage su izvele DRUGI kinetički napad na jasno identifikovane, izuzetno nasilne kartele za trgovinu drogom i narkoteroriste“, napisao je Tramp na Truth Social.

„Ovi izuzetno nasilni karteli predstavljaju PRETNJU nacionalnoj bezbednosti SAD, spoljnoj politici i vitalnim interesima SAD“.

Dodao je: „UPOZORENJE – AKO PREVOZITE DROGU KOJA MOŽE UBITI AMERIČKE GRAĐANE, MI VAS LOVIMO!“

Tramp je u objavi priložio video od 27 sekundi koji prikazuje eksploziju i izbijanje plamena na brodu, što je, prema njegovim rečima, dokaz da je brod prevozio drogu. Iz samog videa nije jasno šta se tačno nalazilo na brodu.

„Sve što treba da uradite jeste da pogledate teret koji je bio razbacan po okeanu — velike kese kokaina i fentanila svuda naokolo“, rekao je Tramp novinarima u Ovalnoj kancelariji.

„Snimili smo ih. Bilo je veoma pažljivo, jer znamo da biste vi ljudi mogli da nas progonite. Mi smo veoma pažljivi“.

Ipak, Trampova uveravanja nisu mnogo umirila zabrinutost nekih da se SAD kreću ka – ili su već uključene u – neautorizovani rat sa Venecuelom. Evo šta treba znati.

Kako je Tramp ciljao Venecuelu u ratu protiv droge?

Administracija Donalda Trampa tvrdi da su napadi na Venecuelu deo šire kampanje suzbijanja trgovine drogom ka SAD.

Prvog dana svog drugog mandata, Tramp je proglasio nacionalnu vanrednu situaciju zbog ilegalnih migracija i trgovine drogom preko granice SAD i Meksika.

Od tada je uveo tarife na Kanadu i Meksiko, optužujući te zemlje da ne suzbijaju dovoljno krijumčarenje fentanila preko granice, kao i na Kinu zbog navodne proizvodnje fentanila.

Takođe je označio narko kartele, uključujući i venecuelansku bandu „Tren de Aragua“, kao strane terorističke grupe i proglasio ih pretnjom za nacionalnu bezbednost. Prošlog meseca, prema izveštaju Njujork Tajmsa, potpisao je tajnu direktivu Pentagonu koja odobrava upotrebu vojne sile protiv ovih kartela.

Administracija je pojačala svoju ofanzivu posebno na Venecuelu. Optužila je Madura da je „jedan od najvećih svetskih trgovaca drogom“ i vođa takozvanog Kartela Sunca, što je venecuelanska vlada demantovala.

Prošlog meseca, administracija je udvostručila nagradu na 50 miliona dolara za informacije koje vode do hapšenja Madura, kojeg je Tramp nazvao diktatorom. Vlada SAD ne priznaje Madurove poslednje dve izborne pobede.

Istovremeno, državna tužiteljka Pam Bondi izjavila je prošlog meseca da je američka vlada zaplenila do 700 miliona dolara imovine navodno povezane sa Madurom. Tramp je takođe uveo kaznene tarife na zemlje koje kupuju naftu iz Venecuele u martu.

Administracija Donalda Trampa je takođe pooštrila kontrolu nad venecuelanskom imigracijom u SAD, uključujući ukidanje zaštićenog statusa stotinama hiljada Venecuelanaca i deportaciju 238 Venecuelanaca u martu u zatvor u El Salvadoru, od kojih su neki, prema sudskim odlukama u SAD, bili nepravedno deportovani.

Tramp je 2. septembra naredio vojni udar na venecuelanski brod, pri čemu je poginulo 11 ljudi za koje je administracija Trampa tvrdila da su pripadnici bande Tren de Aragua i da su prevozili ilegalne narkotike.

Međutim, Tajms je izvestio da se brod okrenuo nakon što je primetio vojni avion koji ga prati. Udar je usledio nakon što je Tramp uputio američke ratne brodove na rub venecuelanskih voda, što je navelo venecuelansku vladu da mobiliše miliciju, dovodeći dve zemlje do opasnog zategnutog stanja.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je u ponedeljak da američka vlada ima „100 odsto verodostojne podatke“ da je brod iz prvog udara bio umešan u šverc droge ka SAD.

„Ono što treba da počne da se dešava je da neki od ovih brodova budu uništeni,“ rekao je Rubio u intervjuu za Fox News. Dodao je da je od tog udara „broj brodova koji idu ka Sjedinjenim Državama naglo opao.“

Kada je u nedelju upitan da li će SAD „početi da izvode napade na kopno Venecuele“, Tramp je odgovorio: „Videćemo šta će se desiti.“

Venecuela: Odnosi sa SAD „uništeni“

Neposredno pre udara u ponedeljak, Maduro je na konferenciji za štampu u Karakasu izjavio da su odnosi između SAD i Venecuele, koji su već bili „narušeni“, sada „potpuno uništeni njihovim pretnjama bombama“ i da su „sasvim prekinuti“.

On je američke akcije opisao kao „agresiju u svim aspektima – policijsku agresiju, političku agresiju, diplomatsku agresiju i stalnu vojnu agresiju“.

„Komunikacije sa američkom vladom su bačene u smeće. Oni su ih bacili svojim pretnjama bombama, smrću i ucenom“, rekao je Maduro.

Venecuela je odgovorila na udar 2. septembra tako što su 4. septembra dva njihova lovca F-16 preletela iznad američkog razarača – na šta je Tramp uzvratio upozorenjem da će SAD oboriti venecuelanske avione koji ih „dovode u opasnu situaciju“.

Nakon udara 2. septembra, Maduro je tvrdio da osam američkih ratnih brodova sa 1.200 raketa cilja Venecuelu, dodajući da je zemlja „u stanju maksimalne pripravnosti za odbranu“.

U subotu je venecuelanski ministar spoljnih poslova Ivan Gil optužio američku vojsku da je ukrcala posadu na venecuelanski brod, koji je nazvao „malim, bezopasnim“ ribarskim plovilom. Američke snage su, prema njegovim rečima, zaplenile brod i „ilegalno“ pritvorile ljude na njemu na osam sati.

Venecuelansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je naredba za ovaj potez „pokušaj da se izazove incident i opravda eskalacija rata na Karibima, sa ciljem promene režima“.

Administracija Trampa je ranije ovog meseca odbacila tvrdnje da traže promenu režima, tvrdeći da je njihova vojna aktivnost usmerena na zaustavljanje krijumčarenja droge od strane kartela.

Većina kokaina u Latinskoj Americi proizvodi se u Kolumbiji, Peruu i Boliviji ne u Venecueli. Prema podacima američke Agencije za borbu protiv narkotika (DEA), 2019. godine 74 odsto pošiljki kokaina za SAD prolazilo je kroz Tihi okean, koji nije uz Venecuelu, dok je 24 odsto prolazilo kroz Karibe.

„Neselektivno uništavanje brodova“ izaziva pravne zabrinutosti

Neki posmatrači izražavaju zabrinutost u vezi sa zakonitošću američkog vojnog udara u međunarodnim vodama.

Prema Povelji Ujedinjenih nacija, državama je zabranjeno da koriste silu osim ako nisu napadnute. Nakon što je organizacija Tren de Aragua proglašena terorističkom, Tramp je optužio kartel da „izvodi, pokušava i preti invazijom predatorskog upada na teritoriju Sjedinjenih Država“, pozivajući se na Zakon o stranim neprijateljima iz 1798. godine, i rekao da banda vodi „neregularni rat protiv SAD“ po nalogu Madura.

Međutim, nakon prvog udara, Majkl Beker, docent međunarodnog prava ljudskih prava na Trinity College Dublin, rekao je za BBC da „činjenica da američki zvaničnici opisuju osobe ubijene u udaru kao narkoteroriste ne pretvara ih u zakonite vojne mete“.

Beker je naveo da je udar verovatno prekršio zabranu upotrebe sile prema UN-u, kao i pravo na život zaštićeno međunarodnim zakonima o ljudskim pravima. Na X-u je dodao: „Nije važno da li su žrtve kriminalci. Ovo su ubistva“.

„Namerno ubijanje van oružanih sukoba je nezakonito, osim ako nije neophodno za neposrednu odbranu života,“ rekla je Meri Elen O’Konel, profesorka Pravnog fakulteta Notre Dame.

Problem nije samo međunarodno pravo. U SAD, predsednik mora imati odobrenje Kongresa da bi zvanično započeo rat, iako predsednik ima ovlašćenja da koristi silu u ograničenim slučajevima po Aktima o ovlašćenju za upotrebu vojne sile iz 2001. i 2002. godine (AUMF), koji su kritikovani jer praktično daju predsednicima „blanko ček“ da izvode vojne akcije bez odobrenja Kongresa.

„To što je Kongres potpuno izostavljen iz procesa sugeriše da administracija Trampa ne smatra da mora da se pridržava uobičajenih pravila igre,“ rekla je Una Hetavej, profesorka međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Jejl.

Portparolka Bele kuće Ana Keli rekla je za Tajms da je Trampov nalog za prvi udar „bio u skladu sa zakonima o oružanim sukobima i da je imao za cilj zaštitu naše zemlje od onih koji pokušavaju da donesu otrov na naše obale.“

Kalinfornijski senator Adam Šif, demokrat, najavio je u ponedeljak da će predložiti rezoluciju o ratnim ovlašćenjima da „vrati Kongresu moć da proglašava rat“.

„Donald Tramp je upravo ponovo uništio jedan brod usred okeana bez ikakvog pravnog opravdanja,“ napisao je Šif na X.

U videu koji prati post, Šif je te udare nazvao „vanpravnim ubistvima“ koja nas „dovode u rizik“, navodeći da ti udari mogu stvoriti presedan za druge zemlje da na isti način napadaju američke brodove pod izgovorom borbe protiv trgovine drogom.

„Verovatno ste videli da je predsednik opet izbacio iz vode jedan brod, opet tvrdeći da su to narkoteroristi i da on ima ovlašćenje za to. Nema“, rekao je Šif. „Ne želim da se upetljamo u neki rat sa Venecuelom, jer predsednik jednostavno neselektivno uništava brodove“.