Ruski naučnici, u potrazi za lekovima protiv raka, napravili su značajan korak koji pruža nove mogućnosti u onkologiji.
Ruski naučnici razvili novo jedinjenje u borbi protiv raka
Ovo jedinjenje selektivno deluje na ćelije tumora, gotovo ne oštećujući zdrave ćelije, a njegova molekulska struktura kombinuje fenotiazin i trifeniifosfonijumsku grupu.
Proglašen najstresniji grad za turiste – a ujedno je i jedna od najpoželjnijih destinacija na svetu
Grad koji godišnje privuče više od 47 miliona posetilaca se našao na samom vrhu liste najstresnijih turističkih destinacija. Iako je reč o prestonici umetnosti i mode, koja posetioce često ostavlja bez daha, obilazak znamenitosi i sam boravak u gradu često budu veoma iscrpljujući.
Titulu najstresnijeg odredišta na svetu je odneo Pariz, nakon što je nedavna analiza 51 parametra vezanog za život i turizam u svetskim gradovima uporedila popularne svetske destinacije. U obzir su uzeti faktori kao što su nivo stresa, zagađenje, buka, kvalitet vazduha, kriminal, saobraćajne gužve i troškovi života.
Iako se prostire na svega 105 kvadratnih kilometara, svake godine primi ogroman broj posetilaca, što ga čini deset puta gušćim od Njujorka. Iako je u kategorijama vremenskih uslova i bezbednosti Pariz dobio solidne ocene, upravo su prevelike gužve (na primer, tokom posete Luvru) bile presudan razlog da bude proglašen najstresnijim turističkim gradom u kome je posetiocima teško da se opuste.
Prekomerni turizam u Parizu postepeno postaje sve veći problem, što se posebno primećuje u delovima kao što je Monmartr, gde lokalno stanovništvo nakon Olimpijskih igara 2024. godine sve češće ukazuje na gubitak identiteta naselja, rast cena i nepodnošljive gužve.
Na drugoj poziciji našao se Hanoj, prestonica Vijetnama, koji je poznat po izuzetnoj vlažnosti vazduha i visokim temperaturama. Ove klimatske okolnosti ga čine fizički napornim odredištem, a mnogi posetioci se žale i na gužvu koja dodatno pojačava osećaj iscrpljenosti.
Treće mesto pripalo je Šangaju, koji godišnje poseti oko 300 miliona ljudi. Sa gustinom od preko 47.000 posetilaca po kvadratnom kilometru, grad je uvršten među 20 najgorih kada je reč o stresu i stopi kriminala.
Gde putovati ako želimo mir
Analiza je istakla i suprotnu stranu, to jest gradove koji turistima pružaju najviše mira. Na prvom mestu po tom kriterijumu našao se Dubai, koji godišnje ugosti oko 17 miliona turista. Zahvaljujući dobrom urbanističkom planiranju, saobraćajne i turističke gužve gotovo da nisu primetne. Dubai je, pored toga, zabeležio i najnižu stopu kriminala među svim analiziranim gradovima.
Minhen, prestonica nemačke Bavarske, našao se na drugom mestu najopuštenijih gradova. Niska stopa kriminala, povoljni klimatski uslovi i relativno umeren broj turista izdvajaju ga kao mirno evropsko odredište, prenosi “Njujork post”.
Posebno visoko pozicioniran je i Melburn u Australiji. U njemu je zabeležena jedna od najnižih gustina turista – svega 1.265 posetilaca po kvadratnom kilometru. Umerena klima i prijatna vlažnost vazduha čine boravak ugodnim, tako da ovaj grad omogućava turistima da odmore, bez nametljivih gužvi.
Ovo istraživanje pokazuje da stres na putovanjima nije isključivo pitanje cene ili udaljenosti destinacije, već u velikoj meri zavisi od atmosfere mesta, broja turista i kvaliteta uslova boravka.
Pluća svinje prvi put presađena čoveku
U nedavnom eksperimentu u Kini presađeno je levo plućno krilo svinje sa šest genetskih modifikacija u telo muškarca sa dijagnostikovanom moždanom smrću. Organ je funkcionisao tokom 216 sati, bez hiperakutnog odbacivanja ili znakova infekcije, što može biti revolucija u transplataciji organa.
Po prvi put su čoveku sa dijagnostikovanom moždanom smrću transplantirana pluća genetski modifikovane svinje, koja su funkcisala devet dana. Ovaj postupak predstavlja najnoviji korak u ksenotransplantaciji – oblasti koja nastoji da reši globalni nedostatak ljudskih organa za presađivanje. Danas se samo oko deset odsto potrebnih transplantacija može zadovoljiti postojećim donorskim organima, što čini ovu tehnologiju potencijalno revolucionarnom.
Ipak, već posle 24 sata primećeno je nakupljanje tečnosti i oštećenje, verovatno usled upale. Tokom vremena transplantirano pluće je bilo napadnuto antitelima, što je dovelo do značajnog oštećenja, ali je delimično nadoknađeno jer je primalac imao svoje preostalo plućno krilo.
Zbog toga stručnjaci ističu da je do praktične primene pluća iz životinja još dug put. Transplantacija pluća je složenija od presađivanja srca, bubrega ili jetre, jer pluća imaju veoma aktivan i osetljiv imunološki sistem. Svakodnevno su izložena vazduhu, zagađenju i infekcijama, što znači da moraju da reaguju na brojne spoljašnje uticaje, a istovremeno telo primaoca ne sme ih odbaciti.
Prethodna istraživanja često se sprovode na pacijentima sa moždanom smrću pre nego što se nove metode isprobaju kod živih ljudi. Iako je bilo samo nekoliko pokušaja na živim primaocima, mnogi od njih su umrli u roku od nekoliko nedelja ili meseci, iako ne uvek usled komplikacija povezanih sa transplantacijom. Ponekad su transplantirani svinjski bubrezi uspešno funkcionisali mesecima.
Istraživači ističu da je potrebno daljnje usavršavanje genetskih modifikacija, imunosupresivnih terapija i metoda očuvanja organa kako bi se rezultati poboljšali i organi mogli koristiti kod živih pacijenata. Paralelno se ispituju i druge strategije povećanja broja dostupnih organa, uključujući rehabilitaciju nepogodnih ljudskih pluća i uzgoj humanizovanih organa unutar životinja, prenosi “Gardijan”.
Ksenotransplantacija nije nova ideja – još od 17. veka se koriste životinje kao donori za krv, a u 19. veku su se koristile za transplantaciju kože. Tokom 20. veka bilo je pokušaja presađivanja organa od šimpanzi i svinja, ali su pacijenti živeloi veoma kratko nakon tih zahvata. Današnja tehnika, uz genetske modifikacije, predstavlja napredak koji bi u budućnosti mogao značajno povećati broj dostupnih organa za presađivanje i spasiti živote mnogih ljudi.
Postignut istorijski dogovor, Srbija i Crna Gora formirale Regionalnu ligu
Vaterpolo savezi Srbije i Crne Gore postigli su u Beogradu dogovor o formiranju Regionalne lige koja bi trebalo da počne krajem septembra, saopšteno je iz VSS
U saopštenju se navodi da će u narednih desetak dana intezivirati razgovori na konstituisanju organa i radnih tela koji će doneti sve potrebne odluke za funkcionisanje takmičenja.
Regionalna Premijer liga će imati osam klubova. Iz Srbije će igrati Radnički, Novi Beograd, Šabac, Crvena zvezda i Partizan, a Crnu Goru će predstavljati Jadran iz Herceg Novog, Primorac i Budućnost.
Planirano je da se odigra 14 kola dvokružno i sa Fajnal-forom kao završnicom.
Takođe je dogovoreno se formira Regionalna Prva liga, koja će imati devet klubova.
Srbiju će predstavljati: Valis, Nais, Stari grad, Vukovi, Vojvodina, Zemun i Beograd, a Crnu Goru Kataro i Budva.
Na sastanku su Srbiju predstavljali predsednik VSS Viktor Jelenić, generalni sekretar Nemanja Marijan, izvršni direktor Đorđe Đorđević, sportski direktor Milan Aleksić, predstavnik Radničkog Jugoslav Vasović, predstavnik Novog Beograda Aleksandar Šoštar i predstavnik Vojvodine Vojkan Jovanović.
Ispred Crne Gore su bili potpredsednik Vaterpolo i plivačkog saveza CG Miloš Mračević, predsednik Primorca Siniša Kovačević i predsednik Budve Goran Rađenović.
Novak saznao kada će na terenu stadiona “Artur Eš” igrati duel drugog kola Ju-Es opena
Meč drugog kola Ju-Es opena Novak Đoković će protiv Amerikanca Zakarija Svajde igrati u dnevnom terminu po lokalnom vremenu
Đoković i Svajda u sredu otvaraju program na stadionu “Artur Eš”, a duel je zakazan u 11.30 po lokalnom, odnosno 17.30 po srednjoevropskom vremenu.
Dvojica igrača nikada nisu imali međusobne mečeve, pa je to lepa prilika za Amerikanca da upozna najboljeg tenisera u istoriji.
Ukoliko Đoković, četvorostruki šampion Ju Es opena, eliminiše Svajdu, u narednom kolu ga čeka pobednik duela Kameron Nori (Velika Britanija) – Fransisko Komesana (Argentina).
Novak je pohod na 25. grend slem titulu počeo ubedljivim trijumfom protiv Lernera Tijena, dok je Svajda bio bolji od Mađara Sombora Piroša.
Poslednji grend slem turnir u sezoni igra se za ukupan nagradni fond od 90 miliona dolara, a finale muškog singla zakazano je za 7. septembar.
Selektor Pešić smiruje euforiju: Nismo najbolji na svetu, igramo u najtežoj grupi na Evrobasketu
Selektor košarkaške reprezentacije Srbije Svetislav Pešić rekao je da srpska selekcija nije najbolja na svetu i da je potrebno da se smanji euforija među novinarima i navijačima, a dodao je i da je grupa A najteža na Evropskom prvenstvu
Srbija će u Rigi igrati protiv domaćina Letonije, Turske, Češke, Portugala i Estonije, protiv koje u sredu od 20.15 igra meč prvog kola.
“Znamo da je košarka u Estoniji popularna, da imaju dobrih igrača širom Evrope. Mi imamo prema svakom timu koji učestvuje u Rigi veliki respekt. Nije bitno ko je na drugoj strani, uložićemo napor i reprezentovaćemo srpsku košarku svaki dan na pravi način. Veliki respekt za sve, Estonija je tim koji će sutra igrati sa motivacijom, posebnom motivacijom protiv nas i moraćemo da budemo na nivou na kojem će i oni biti, da bismo kontrolisali sve od početka do kraja”, rekao je Pešić na konferenciji za medije u Rigi.
Pešić je dodao da je grupa A najteža na prvenstvu i pozvao novinare da smanje euforiju.
“Ono što treba da znate, iako vas to ne zanima, jer vi imate ciljeve i ‘palite’ narod u Srbiji, da igramo u najtežoj grupi na prvenstvu, igramo protiv domaćina prvenstva. Tu su ozbiljni kandidati za medalje. Turska je veoma ozbiljan kandidat, jedna od šest-sedam ekipa. Takav je sistem takmičenja. Prenesite navijačima, stručnjacima, oblikujte ih, kažite im da mi nismo najbolji na svetu. Ovde igra osvajač Svetskog prvenstva Nemačka, navijači samo mogu da dižu euforiju, samo malo spustite vaša velika očekivanja. Naša su veća nego što mislite, ali mi se ne bavimo time”, dodao je Pešić.
Osvrnuo se i na zgusnut raspored na Evrobasketu.
“Kao što vidite, ovde će se igrati svaki drugi dan. Posle Portugala će se utakmica završiti oko 11 sati, a u 18 sutradan se igra sa Letonijom. Moramo da isplaniramo sve, da budemo zdravi. Možemo mi taj naš talenat i pripremu da pretvorimo u kvalitet”, podvukao je Pešić.
Selektor je na kraju imao posebnu poruku za navijače.
“Da navijaju za nas, da nas podržavaju, znam da navijači očekuju da svaki put pobedimo. Mi radimo u tišini, želimo da ih obradujemo, ne pričamo previše o rezultatima, pričamo o procesu. Pričamo o sutrašnjoj utakmici, želimo da budemo sve bolji i bolji i nadamo se da će svaki put kad se pojavimo u dvorani, da će nas podržati i dati vetar u leđa”, zaključio je Pešić.
Stefan Tomašević novi ambasador Srbije u Kanadi
Ukazom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, Stefan Tomašević postavljen je na dužnost ambasadora naše zemlje u Kanadi.
Tomašević (41) je diplomirani pravnik, a pre Kanade, bio je ambasador u Moldaviji i Rumuniji i savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova.
SERBIANNEWS/CANADA
Zašto milioni turista svake godine obilaze Pompeju
Pompeja je danas jedno od najposećenijih arheoloških nalazišta na svetu. Na svega pola sata od Napulja, ovaj grad privlači milione posetilaca koji žele da zakorače u ulice Rimskog carstva i osete atmosferu svakodnevice od pre dve hiljade godina.
Hodanje popločanim ulicama, ulazak u kuće sa očuvanim freskama i pogled na amfiteatar u kome su se nekada borili gladijatori stvaraju doživljaj jedinstven na svetu. Posebno snažan utisak ostavljaju odlivci tela nesrećnih stanovnika, zarobljenih u trenutku bega, koji podsećaju da je istorija ovde stala u jednom danu.
Foto: Hasmik Ghazaryan Olson/Unsplash
Ali Pompeja nije samo turistički spektakl. Ona je i jedinstven prozor u prošlost – čitav grad ostao je sačuvan zahvaljujući vulkanskom pepelu koji ga je prekrio i time sačuvao gotovo netaknutim. Kuće bogatih građana, poput čuvene Kuće Fauna i Kuće Vettiya, otkrivaju luksuz rimskog društva, dok freske i mozaici oslikavaju svakodnevicu, običaje i estetiku tog vremena. Sa foruma i hramova, preko javnih kupatila i bordela, Pompeja svedoči o civilizaciji koja je iznenada nestala, ali je upravo zato ostala očuvana kao retko gde u istoriji.
Photo: Yaopey Yong/Unsplash
Katastrofa koja je zauvek promenila grad desila se u jesen 79. godine nove ere. Pretpostavlja se da je 24. avgusta Vezuv eruptirao i u svega nekoliko sati zatrpao Pompeju i obližnji Herculaneum. Hiljade ljudi izgubilo je život, a grad je nestao pod slojevima pepela i kamenja. Tragedija Rimljana postala je danas jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta i turističkih destinacija na svetu – mesto gde prošlost i sadašnjost i dalje žive jedna pored druge.
Srpski specijalitet proglašen za najbolje slano pecivo na svetu
Srbija je poznata po svojoj bogatoj kulinarskoj tradiciji, a internet stranica TasteAtlas, koja ocenjivanjem tradicionalnih jela iz celog sveta daje uvid u gastronomske specijalitete, redovno objavljuje liste najboljih jela. Ovog puta su rangirali najbolja slana peciva, gde se naša zemlja nalazi na prvom mestu.
Na prvom mestu, kao najbolje slano pecivo, se nalaze pazarske mantije, sa ocenom 4.7 od mogućih 5. Tajna kvaliteta pazarskih mantija strogo je čuvana, a stručnjaci tvrde da se krije u autentičnosti domaćih proizvoda i najkvalitetnijem mesu. Mantije su specijalitet iz Novog Pazara koji se smatra jednim od najprepoznatljivijih jela ovog kraja. Pripremaju se od tanko razvučenog testa, nadevenog sitno seckanim mesom. Testo se zatim pažljivo uvija u male zalogaje i peče dok ne dobiju zlatno-smeđu, hrskavu koricu. Najčešće se služe uz kiselo mleko ili jogurt, što dodatno naglašava njihov bogat i sočan ukus.
Ovaj autentični zalogaj nije samo hrana, već deo tradicije i gostoprimstva Sandžaka, pa su mantije postale simbol Novog Pazara i nezaobilazan doživljaj za svakog posetioca, prenosi TU Magazin.
Srpska kuhinja je spoj različitih uticaja, pre svega balkanskih, osmanskih, austrougarskih i mediteranskih, što joj daje poseban karakter i raznovrsnost ukusa. Osnovne namirnice poput mesa, povrća, sira i testa čine osnovu mnogih tradicionalnih jela, dok se procesi pripreme često oslanjaju na sporo kuvanje, pečenje i dimljenje, što doprinosi bogatstvu aroma.
Veliki deo srpske kulinarske tradicije čine obroci pripremljeni za posebne prilike, kao što su slave, Božić, Uskrs, Kurban bajram ili druga slavlja. Svaka od ovih prilika nosi sa sobom specifične recepte i rituale koji se vekovima prenose unutar porodica. Pored toga, srpska kuhinja je poznata po gostoprimstvu, gde se svaki gost dočekuje bogatom trpezom i autentičnim specijalitetima.
TasteAtlas rangiranje potvrđuje da je srpska kuhinja prepoznata u svetu, ali takođe pruža priliku za dalju promociju i unapređenje gastronomskog turizma. U eri globalizacije, gde moderni restorani eksperimentišu sa inovativnim pristupima tradicionalnim jelima, Srbija ima šansu da još više afirmiše svoju kulinarsku scenu.
GOAT je novi simbol Lacoste: Novaku Đokoviću u čast promenili dugogodišnji logo
