MENISNC
Pretraga
24.1 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1466

Prihod gejming industrije u Srbiji 100 miliona evra

Od
Dara Milovanović
-
0

Prošle godine u Srbiji napravljeno više od 70 video igara i da je u ovoj industriji zaposleno više od 1.500 ljudi.

Srpska asocijacija industrije video igara objavila je prvi zvanični izveštaj o gejming industriji Srbije, u kome se, između ostalog, navodi da se ukupna zarada u toj oblasti u prošloj godini kretala između 50 i 100 miliona evra.

Kako navode predstavnici te asocijacije, izveštaj je samo prvi korak ka dobijanju što jasnije i preciznije slike o stanju u srpskoj gejming indsutriji.

U izveštaju se navodi da je prošle godine u Srbiji napravljeno više od 70 video igara i da je u ovoj industriji zaposleno više od 1.500 ljudi. Najjači centri su Beograd i Novi Sad.

Najtraženije zanimanje u 2018. godini bilo je programer video igara.

Predsednik SGA Nikola Čavić navodi da je Srbija sada na svetskoj gejming mapi pozicionirana kao jedna od najatraktivnijih država za proizvodnju video igara.

Od inovativnih tehnologija koje kreiraju digitalni ljudski lik, preko igara baziranih na zvuku za slepe i slabovide igrače, do globalno popularnih mobilnih igara, članovi SGA guraju granice svetske gejming industrije, rekao je on, prenosi Tanjug.

SGA sada ima 65 članova od indi timova, e-sport kompanija, VFX studija do globalno priznatih proizviđača igara, navodi se u izveštaju koji je sinoć predstavljen u Beogradu.

IZVOR:POLITIKA.RS

http://www.politika.rs/sr/clanak/442895/Prihod-gejming-industrije-u-Srbiji-100-miliona-evra

Srbija pod pritiskom i Zapada i Rusije

Od
Dara Milovanović
-
0

Srbija je pod pritiskom i Zapada i Rusije, ocenjuje britanska agencija Rojters u analizi uoči samita NATO.

Samit će se održati u svetlu ocena francuskog predsednika Emanuela Makrona o potrebi jačanja Severnoatlantske alijanse.Makron je od oktobra dovodio u pitanje efikasnost NATO, privremeno zaustavio proširenje EU i pozvao na novi “strateški odnos” sa Rusijom, a Rojters ocenjuje da veliki broj država ima razloga da obrati pažnju na njegov diplomatski stil “razdrmavanja”, ali da će samo nekoliko njih njegove reči osetiti konkretnije od Srbije.

Za Beograd, kako navodi, svako povlačenje Evrope ili NATO moglo bi da otvori prostor Rusiji da popuni prazninu, imajući u vidu bliske političke, vojne i ekonomske odnose Moskve i Srbije.

To će verovatno, dodaje agencija, biti razmatrano na samitu lidera Alijanse, koji će se sledeće nedelje okupiti u Londonu kako bi razgovarali o budućnosti njihovog vojnog saveza “pošto se Balkan, poput Baltika, može smatrati pregradom protiv uticaja Moskve”.

Rojters citira saradnika u Atlantskom savetu i stručnjaka za ruski uticaj Dimitra Bečeva, koji kaže da ako Zapad prestane da se angažuje i prepusti region, onda će Rusija imati mnogo prilika da iskoristi situaciju.

S druge strane, ako se Srbija pridruži EU, Bečev kaže da bi mogla da nalikuje Kipru i Mađarskoj, članicama EU koje imaju bliske odnose sa Moskvom.“Srbija će biti slaba ili proruska ako završi u EU, što nije loš ishod ni za Rusiju”, tvrdi on.Agencija podseća i na obaveštajnu aferu u Srbiji koju navodi kao “poslednji primer navodnog mešanja” i prenosi izjavu neimenovanog zvaničnika NATO da Alijansa radi na promociji stabilnosti, bezbednosti i saradnje na Zapadnom Balkanu.

“Svako spoljno mešanje u unutrašnje demokratske procese je neprihvatljivo. Pozivamo Rusiju da učini to isto”, naveo je on.

Rojters podseća i da je Makron odbio da da zeleno svetlo Albaniji i Severnoj Makedoniji za otvaranje pristupnih pregovora i ocenjuje da, iako je Srbija već započela pregovore o članstvu, sada oseća posledice Makronovog odbijanja da otvori vrata drugima u EU.

Prenosi i da bivši vojni diplomata i član beogradskog Centra za spoljnu politiku Milan Karagaća ne smatra da Rusija ima velike planove da strateški iskoristi Srbiju, ali da je vidi kao “pijuna u svojoj velikoj igri sa Zapadom”.

Srbija je, napominje agencija, posvećena vojnoj neutralnosti, iako su se skoro sve susedne zemlje pridružile NATO ili planiraju da to učine.Napominje da je Srbija članica programa NATO-a “Partnerstvo za mir” i da učestvuje u NATO vežbama, ali ukazuje na odnose srpske i ruske vojske i tehnologiju koju Moskva obezbeđuje Srbiji.Prenosi i izjavu vladinog zvaničnika, za kojeg kaže da je tražio da ostane anoniman, a koji je rekao da Srbija planira da održi ravnotežu između Rusije i Zapada.

“Nijedna zemlja ili međunarodno telo ne mogu da tvrde da nas imaju pod svojom sferom uticaja”, rekao je on.Rojters prenosi i navode analitičara da EU smatra da većina problema leži u, kako tvrdi Unija, slaboj vladavini prava u Srbiji.“Ono što je zabrinjavajuće za EU nije toliko Rusija, već okolnosti koje omogućavaju Rusiji da ima uticaj – nedostatak vladavine prava, nedostatak odgovornosti, zarobljavanje države, korupcija”, tvrdi Bečev.

Rojters ocenjuje i da, iako Moskva nema novca kako bi parirala Kini ili EU za troškove i ulaganja u regionu, ona ima značajan uticaj.

U tom kontekstu pominje Turski tok koji, kako navodi, čini Srbiju “ključnom karikom” u energetskom gasovodu EU i poredi ulogu naše zemlje sa ulogom Ukrajine kao posrednika u snadbevanju gasom EU pre sukoba s Moskvom.

IZVOR:B92.RS

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=28&nav_category=11&nav_id=1623951

Tomašević: Bila je čast i privilegija raditi u KSS

Od
Dara Milovanović
-
0

Bivši generalni sekretar Košarkaškog saveza Srbije Dejan Tomašević oglasio se saopštenjem posle napuštanja te funkcije, rekavši da je bila čast i privilegija raditi u KSS.

Tomaševića, koji je prethodne nedelje podneo ostavku, na mestu generalnog sekretara pre dva dana zvanično je zamenio Zlatko Bolić

“Želim da izrazim zahvalnost ljudima sa kojima sam sarađivao u proteklih devet godina. Imao sam izuzetne saradnike u kancelariji Košarkaškog saveza Srbije, ali i u klubovima i regionima širom Srbije. Sve što smo ostvarili u tom periodu uradili smo zajedničkim snagama, delujući kao tim. Izlazim iz KSS kao potpuniji i bolji čovek. Bilo je to sjajno iskustvo za mene, a nadam se i da su svi koji su radili sa mnom naučili nešto kroz rad na brojnim projektima”, rekao je Tomašević.

On je u saopštenju istakao da odlazak iz KSS nije bio lak, ali da je došao trenutak da se posveti drugim stvarima.

“Košarkaški savez Srbije zauzima veliko i važno mesto u mom životu i profesionalnoj karijeri i odlazak nije bio lak, ali osećam da je došao momenat da se oprobam u novim poslovnim izazovima, kao i da se posvetim porodici. Doneo sam tu odluku zadovoljan svim onim što sam kao generalni sekretar KSS-a uradio. Podsetio bih da smo imali samo tri sponzora i brojne probleme kada smo došli u Košarkaški savez Srbije 2011. Zatekli smo i dug od milion i po evra. Danas je savez finansijski i organizaciono stabilan, podržan od strane čak 19 kompanija sa višegodišnjim ugovorima, KSS ostvaruje pozitivne finansijske rezultate, a sve zarad unapređenja košarke u našoj zemlji”, rekao je Tomašević i dodao:

“Na sportskom planu KSS je takođe uspešan. Srbija već ima jednu ekipu koja se kvalifikovala za Olimpijske igre, uz još dve nacionalne selekcije koje imaju mogućnost da se nađu u Tokiju i to preko kvalifikacionih turnira koje organizujemo. Bila je čast i privilegija raditi u KSS”, zaključio je Tomašević.

IZVOR:RTS.RS

KSShttp://www.rts.rs/page/sport/sr/story/37/kosarka/3753786/tomasevic-bila-je-cast-i-privilegija-raditi-u-kss.html

Srbija napredovala četiri mesta na Fifinoj listi

Od
Dara Milovanović
-
0

Fudbalska reprezentacija Srbije napredovala je za četiri pozicije, pa na danas objavljenoj rang-listi Međunarodne fudbalske federacije (Fifa) zauzima 29. mesto.

Srbija ima 1.494 bodova, koliko ima i Turska, pa te dve reprezentacije dele 29. mesto, prenela je Beta.

Belgija će završiti godinu kao prva selekcija sveta, nakon što je pobedila u svih 10 utakmica u 2019. godini. Belgija ima 1.765 bodova, ispred svetskog prvaka Francuske 1.733 i Brazila sa 1.712 bodova.

Engleska i Urugvaj zadržali su četvrto i peto mesto, Hrvatska se popela za jedno mesto, na šesto, dok je evropski šampion Portugal pao na sedmo.

Španija, Argentina i Kolumbija zadržale su pozicije do 10. mesta.

Bosna i Hercegovina pala je za jedno mesto, na 49, a Crna Gora je pokvarila plasman za tri mesta i zauzima 64. mesto, koje deli sa Slovenijom, koja je napredovala za jednu poziciju. Albanija je pala za jedno mesto, na 66.

Najbolji južnoamerički tim je Meksiko kao 11, najbolji afrički je Senegal, koji zauzima 20. mesto, dok je Japan najbolja azijska reprezentacija na 28. poziciji.

IZVOR:POLITIKA.RS

http://www.politika.rs/sr/clanak/442905/Sport/Srbija-napredovala-cetiri-mesta-na-Fifinoj-listi

Vankuver opet povecava taksu na prazne kuće

Od
Dara Milovanović
-
0

Gradsko veće Vancouvera povećalo je porez na prazne kuće s jednog na 1,25 posto za poreznu godinu 2020.
Odluka od 27. novembra prati izveštaj osoblja koji je analizirao efikasnost poreza, a koji je uveden 2016. u jednom procentu procenjene oporezive vrednosti kako bi se podstakli vlasnici kuća da izdaju nekretnine u kojima ne žive. Sav prikupljeni prihod, nakon troškova, usmjeren je prema pristupačnim inicijativama za smeštaj, ostalih ljudi sa slabijim primanjima.

Gradonačelnik Kennedy Stewart predložio je  ponovno povećanje poreza na 1,25 posto i uključio odredbe za dodatna 0.25 posto za 2021. i 2022. Učinak povećanja analiziraće se svake godine. Tokom svoje predizborne kampanje Stewart je obećao udvostručenje EHT-a, ali kasnije je rekao da su se okolnosti promenile i čekao će videti izveštaj osoblja o porezu.

Tokom sastanka veća u sredu, COPE vecnik  Jean Swanson je predložila povećanje poreza na 1,9 posto, ali nije uspjela dobiti podršku svojih većnika.

„Iako je krajnji cilj dodatni pritisak na prazne domove koji će se popuniti, svi dodatni prihodi sada će se koristiti za osiguranje smještaja za najugroženije stanovnike Vancouvera“, rekao je Stewart u saopćenju za javnost 27. novembra.

Njegova izjava je problematicna, jer dugo godina se ne grade jeftine zgrade u Vankuveru, tako da citav projekat treba uzeti sa rezervom. Postupak je demotivisuci za vlasnike kuca, jer su oni prakticno kaznjeni, zbog toga jer ne zive u svojim zaradjenim kucama, nimalo nema u sebi karakteristike kapitalizma, i zastite kapitala.

Srpski Poslovni Imenik

 

Prljava voda vodovoda u Langley, BC

Od
Dara Milovanović
-
0

U Lengliju se ponavljaju pritužbe zbog smeđe, prljave vode, a dok Grad pokušava pokrenuti rešavanje problema, neki koji žive tamo još uvijek imaju brige .Stanovnici su objavili fotografije na Facebook stranici zajednice u Murrayvilleu na kojima se vide smeđe obojeni umivaonici .

Prema ponavljanju Ane Remenik, aktivistkinje zajednice, taj se problem ponavlja , a koji je rezultat reakcije mangana s hlorom u vodovodu, delom iz 17 bunara.

Grad je rekao stanovnicima da bez obzira sto voda izgleda loše, voda je sigurna. Međutim, Remenik kaže da je videla izveštaj osoblja.

Ti bunari nisu u nivou normalnih parametara, nisu  ni u skladu sa  estetskiom,a postoji jedan koji su morali da razgrade jer je zapravo prekoračio zdravstveni standard, kaže ona.

Remenik i ostali su zabrinuti zbog izloženosti visokog  nivoa mangana i kažu da je Grad bio manje angazovan nego što očekuje trenutno stanje.

“Namera je naterati ljude da misle da se ne događa apsolutno ništa”, kaže ona. “Kad je stvarnost, postoji li osnovna briga i zaista trebate ljudima da govorite.”

Grad se trudi kako bi povezao ugrožene stanovnike s vodosistemom MetroVancouvera, što Remenik pozdravlja, ali ona kaže da su u međuvremenu stanovnici primorani pokrenuti vlastite mere.

“Filtriranje, kupovina vode, ako je to bio vaš izbor, i nastavite biti vrlo pazljivi da proverite boju vode pre nego što dođete pod tuš.”

Srpski Poslovni Imenik

Novi autoput, Surcin-Obrenovac ( VIDEO )

Od
Dara Milovanović
-
0

POČETNA deonica auto-puta “Miloš Veliki”, od Surčina do Obrenovca, koja bi trebalo da bude puštena u saobraćaj 19. decembra, biće spremna za otvaranje i pre Svetog Nikole. U ovu tvrdnju glavnog inženjera kineske kompanije CCCC Nemanje Mutića u sredu se uverila i ekipa “Novosti”. Asfaltiranje svih 17,6 kilometara je završeno još pre desetak dana, a trenutno se na gradilištu obavljaju poslednje pripreme. Sa završetkom ovih radova, dužina auto-puta će biti 120 kilometara, a vozači će od Surčina do Čačka moći da stignu i za 55 minuta.

Mutić podseća da je ugovoreni rok za završetak radova 5. januar i ističe da se ne seća da je neka deonica u protekloj deceniji završena bez “produžetaka”, pa čak i pre vremena.

– Petlje Surčin i Obrenovac, konstruktivni delovi puta i mosta su gotovi. Preostalo je ozelenjavanje i sađenje biljaka, radovi na signalizaciji i saobraćajnoj opremi, kao i postavljanje zaštitnih ograda za automobile i životinje – objašnjava glavni inženjer. – Postavljene su i instalacije, a jedino još treba sve spojiti i uključiti.

Petlja kod Surčina nije standardna, već je sastavljena iz dve. Ima čak osam ulaza i izlaza na obilaznicu oko Beograda, sa koje će se vozači uključivati na “Miloša Velikog”.

– Suštinski, svi smatraju da je izgradnja ove deonice bila lagan posao, jer je put trasiran kroz ravnicu – priča Mutić. Ali, inženjerski gledano, na ovakvom terenu, kroz njive, uopšte nije lako graditi, jer je poseban problem odvodnjavanje, pošto put prati tok reke Save.

Na celoj trasi su uz put parkirana vozila neimara iz kompanije koja je angažovana za postavljanje zaštitne ograde. Posao se obavlja lančano, a radnici su odlično organizovani. Smenjuju se jedni za drugima fazno. Mašina poput malog robota ubada šipove, a radnici zašrafljuju i zatežu šipke, koje će sprečavati vozače da skrenu sa trase auto-puta.

Na mostu, koji je bio i najzahtevniji za izgradnju, vrvi kao u košnici. Radnici u žutim prslucima, sa šlemovima na glavi. U ovom delu je već postavljena zaštitna ograda, a oni sada po betonu između leve i desne trake prelaze četkama. Objašnjavaju da ovo “šminkanje” nema samo estetsku funkciju, već da se tako pravi zaštita, koja će duže trajati.

Sa mosta se nazire gužva na Obrenovačkom putu, sa kojeg se od letos svi putnici iz Beograda uključuju na auto-put ka Čačku. Preostalo je još nekoliko dana, pa će i vozači koji koriste ovu trasu moći da odahnu. Sa nove petlje kod Obrenovca moći će da se uključe na “Miloša Velikog”.

Vrednost projekta deonice Surčin – Obrenovac je 208 miliona evra, a glavni izvođač je kineska kompanija China Communications Construction Company.

Iako je po glavnom projektu planirana izgradnja naplatne stanice kod Surčina, on je izmenjen i vozači neće plaćati putarinu na ovoj trasi, pošto će se tretirati isto kao auto-put kroz Beograd, na kojem se vožnja ne naplaćuje.

VEZA PREKO OBILAZNICE

VOZAČI će se na novu deonicu auto-puta “Miloš Veliki” uključivati na petlji “Surčin”. Oni koji krenu iz prestonice imaju više opcija. Mogu ići auto-putem Beograd – Zagreb do isključenja za Dobanovce, pa zatim na obilaznicu oko Beograda. Posle nekoliko kilometara vožnje naići će na isključenje za Čačak. Tu će se ukrštati putevi i Vojvođanima, koji stižu iz Sremske Mitrovice i Rume, kao i Novosađanima. Oni koji stanuju na drugoj strani grada, u Kaluđerici ili Malom Mokrom Lugu, do petlje “Surčin” mogu preko Bubanj potoka. Petlje na obilaznici su predviđene i za stanovnike Petlovog brda i okolnih naselja. Za neke od njih će možda ipak biti bolje rešenje putovanje Ibarskom magistralom, jer im je stara ruta bliža. Od decembra će i na ovoj saobraćajnici biti još manje gužve.

MOST PREKO DVE REKE

NEIMARI su obale dve reke, Save i Kolubare, povezali mostom dugim 1.581 metar. Sastoji se od 27 stubova i 30 rasponskih konstrukcija koje su zahvaljujući sistemima pokretnih oplata građeni paralelno sa obe strane reke.

– U konstrukciju je ugrađeno 88.000 kubika betona i oko 11.500 tona armature – navodi Mutić.

IZVOR:NOVOSTI.RS

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:832806-Dve-petlje-osam-ulaza-i-izlaza-most-dugacak-1581-metar-a-od-Surcina-do-Cacka-za-samo-55-minuta-Pogledajte-iz-vazduha-deonicu-auto-puta-Milos-Veliki-koja-ce-biti-otvorena-na-Svetog-Nikolu-VIDEO

Hirurg iz Srbije izabran za člana Ruske akademije nauka

Od
Dara Milovanović
-
0

Srpski vaskularni hirurg Lazar Davidović izabran je za inostranog člana Ruske akademije nauka.Srpski vaskularni hirurg Lazar Davidović izabran je za inostranog člana Ruske akademije nauka, saopšteno je na zvaničnoj internet adresi te institucije.

Davidovića, koji je direktor Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, za članstvo je predložilo Rusko udruženje angiologa i vaskularnih hirurga.

On je tek šesti Srbin koji je izabran za inostranog člana Ruske akademije nauka.

IZVOR:NOVOSTI.RS

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:832711-Hirurg-iz-Srbije-izabran-za-clana-Ruske-akademije-nauka

Ljuto, ljuće, 70 puta ljuće – papričice iz Niške Banje

Od
Dara Milovanović
-
0

Proizvodnja ljutih papričica na jugu Srbije ima dugu tradiciju, ali je malo proizvođača koji su, poput Aleksandra Tanića iz Niške Banje, posvećeni isključivo uzgajanju ekstremno ljutih papričica i proizvodnji ljutih sosova. A papričice koje proizvodi, i do 70 puta su veće ljutine od naših zelenih ljutih papričica.

Oni koji su probali papričice iz Aleksandrovog plastenika, uglavnom kažu da su do tog trenutka „samo mislili da su već jeli ljuto“.

I sam Aleksandar, se samo godinu dana pošto je iz radoznalosti zasadio prvu stabljiku, potpuno posvetio uzgajanju papričica i pravljenju ljutih sosova.

„Sosove pravim od papričica najljućih koje postoje na svetu, sa različitih kontinenata. Gledam da ne izađem iz tradicionalnih okvira domaće srpske zimnice, ali po malo nešto ubacim ili promenim, što nije standardno“, rekao je Aleksandar Tanić iz Niške Banje.

Sam smišlja recepte za ljute soseve sa belim grožđem i cimetom, kruškom i vanilom i još maštovitih kombinacija. A poznavaoci namirnica preporučuju ljutu papriku u ishrani.

„Ljute papričice sadrže alkaloid kapsaicin. Kapsaicin stimulativno deluje na varenje, otvara apetit i utiče na probavu. Deluje antiinflamatorno, znači protiv upala, što se koristi u borbi protiv reumatoidnih bolesti i artritisa“, rekla je Suzana Stevanović, profesor Poznavanja životnih namirnica iz Ugostiteljsko-turističke škole u Nišu.

Da li zbog toga, ili jednostavno zbog uživanja u ljutom ukusu, tek, mnogo je gurmana koji bez papričice ne sedaju za sto.

„U Srbiji se dosta jede ljuto, posebno jug Srbije. Međutim, 90 odsto jela se ne spremaju ljuta, nego gost po svojoj želji dodaje ljute soseve“, objasnio je Zoran Mirašević, predsednik Udruženja turističkih poslenika u Nišu.

Upravo tu Aleksandar vidi šansu za svoj biznis, kome se posvetio pošto je prošle godine prvih 500 bočica sosa prodao za mesec dana. A pripremao ga je sa zadovoljstvom.

„Mislim da je najbitnije za čoveka da radi nešto što voli, da mu je zadovoljstvo, a nadam se da će i prodaja dobro da ide i da ću moći da se izdržavam samo od toga“, smatra Aleksandar.

Ove godine, proizvodnja mu je deset puta veća. Kao i volja za radom u četiri plastenika, i uz šporet i varjaču.

IZVOR:RTS.RS

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/3748243/ljuto-ljuce-70-puta-ljuce–papricice-iz-niske-banje.html

 

Klijenti banaka u Srbiji se teže yadužuju, ali redovnije vraćaju dugovanja

Od
Dara Milovanović
-
0

U odnosu na pre nekoliko godina, klijenti banka u Srbiji prilično su promenili navike – teže se zadužuju, ali zato revnosnije ispunjavaju svoje obaveze

To govore nedavno objavljeni podaci Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije. Naime, docnja je smanjena gotovo tri puta, a za to su velikim delom zaslužni otpis nenaplativih kredita, rešavanje problema stambenih pozajmica vezanih za švajcarski franak i poslovna politika banaka.

Ukupna zaduženost i građana i privrede se u oktobru zaustavila na sumi od 2.489,45 milijardi dinara. Tokom prvih deset meseci ove godine zaduženost pravnih lica, odnosno kompanija, iznosila je 1.402,52 milijarde dinara, što je tačno devet odsto više od iznosa koji je zabeležen na kraju 2018. godine. Istovremeno, dugovanja stanovništva po osnovu kredita popela su se na 1.035,45 milijardi dinara, što je 8,4 odsto više u odnosu na početak godine. Dugovanja preduzetnika u tom periodu porasla su 6,5 odsto i zaustavila se na 51,47 milijardi dinara.

Kartice problem

Bankarskim klijentima izgleda najteže pada izmirivanje obaveza kod kreditnih kartica. Krajem oktobra u rukama građana bilo je 1.362.705 tih kartica. Banke su klijentima odobrile da se preko njih zaduže 92,88 milijarde dinara, a oni su iskoristili više od trećine – 34,39 milijarde.

Pre desetak godina su sve te stope rasta bile na tom nivou iz meseca u mesec. Međutim, privreda i građani su shvatili da se pozajmljeni novac mora vratiti. Već nekoliko godina inflacija u Srbiji je na izuzetno niskom nivou, a kamate su velikim delom varijabilne. To znači da se više ne može očekivati da kredit bude znatno smanjen ili da ga „otplati” inflacija. Banke u Srbiji su dobro kapitalizovane, ali novac ne žele da plasiraju po svaku cenu. Osim toga, na smanjenje kašnjenja znatno su uticali i reševanje problema nenaplativih kredita – NPL – tako što će oni koji neće biti naplaćeni biti otpisani, te leks specijalis o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, koji je donet letos, tako što su „švajcarski” dužnici dobili šansu da svoje obaveze, uz smanjene rate, izmiruju na vreme.

Što se tiče kašnjenja, ukupna docnja i privrede i preduzetnika i građana bila je koncem oktobra 4,8 odsto, a na kraju prošle godine iznosila je 5,3. Najveći procenat docnje zabeležen je 31. decembra 2015. godine, kada je ukupna docnja bila 18,6 odsto. Privrednici padaju u docnju kada obavezu ne izmire 15 dana od trenutka kada rata dospeva, dok građani mogu biti komotniji jer za njih zvanična docnja nastupa kada obaveze ne plate u roku od 60 dana od datuma koji im je banka u ugovoru zacrtala. To je, svakako, i razlog što je kod njih docnja znatno manja. Prošli mesec je završen s 3,1 odsto kašnjenja, a građani su bili najneažurniji takođe 2015. godine, kada je kašnjenje bilo 7,3 procenta. Građani su uvek bili zainteresovaniji da vraćaju kredite na vreme jer su banke uvek bile prilično ažurne kod naplate, a posebno otkako su se pojavili sudski izvrištelji, koji dugove naplaćuju po kratkom postupku, skidanjem hipoteke i naplatom. Taj scenario bi svi da izbegnu, a izbegavaju se i situacije kada se zaostale, a nenaplaćene obaveze kredita, prinudno naplaćuju iz drugih potraživanja, kao što je prodaja pokućstva kod manjih dugovanja i kada kredit nije obezbeđen hipotekom.

Ovde je docnja smanjena u odnosu na decembar 2018. godine, i to sa 14,1 odsto na 13. Ipak, u odnosu na obične kredite to je još uvek visok nivo. Ukupna iznos docnje kod kartica je 4,4 milijarde dinara, a u docnji je krajem oktobra bilo 59.628 kartica.

Stručnjaci odavno savetuju klijente banaka da kod zaduživanja razmisle bar tri puta pre nego što donesu konačnu odluku. Kredit se podiže samo kada je to stvarno potrebno i kada klijent ima sigurnu bazu iz koje može redovno otplaćivati rate. To znači da bi prvo trebalo sabrati sve tekuće mesečne troškove, potom preostali iznos dodatno umanjiti i onda uklapati želje i mogućnosti sa ratama kredita.

IZVOR:KAMATICA.RS

https://kamatica.rs/analiza/teze-se-zaduzujemo-ali-redovnije-vracamo-dugove/60243

1...1.4651.4661.467...1.524Stranica 1.466 od ukupno 1.524

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković