Teško da je Rada Višnjić, učiteljica Osnovne škole “Jugoslavija” u Baru, kada je objavila na Fejsbuku sliku učenika koji drže Velikog štrumpfa sa trobojkom slutila da će na društvenim mrežama izazvati “Štrumpf revoluciju” i da će Veliki štrumf postati simbol Srba u Crnoj Gori.

Protiv učiteljice je pokrenut disciplinski postupak, jer je procenjeno da je zloupotrebila decu. Ona se pravdala da nije mislila ništa loše, da je pre dve godine pravila priredbu uz albansku pesmu i da je od 2013. član DPS-a.

Reditelj Danilo Bećković kaže da je aluzija na štrumpfove potpuno jasna.

“Ko je Veliki štrumpf, a ko je Gargamel to je jasno. Štrumpfovi su odgovor na apsurd koji vlast nameće kao pravilo. Ne samo da su uzeli sebi za pravo da nameću sve najveće neistine o Crnoj Gori, istoriji, kulturi nego zahtevaju i od ljudi koji znaju istinu da se te istine odreknu i zahtevaju da se na njihovu laž pristane i da im se pomaže lagati”, kaže Bećković.

Pisac Igor Marojević smatra da su štrumpfovi dobar simbol, prihvatljiv širokoj masi koja je ustala protiv režima.

“Možda postoji i dublja poruka. Crna Gora jeste jedan crtani film, mada mračan crtani film”, dodaje MarojevicZamenica glavnog urednika NIN-a Vesna Mališić kaže da je ovo trenutak kada se sve gleda kroz drugačije naočare.

“Ja sam iz Herceg Novog i tamo postoje srpske zastave i na crkvama postoje crkvene zastave sa četiri ocila i to nikome ne smeta i nikome nikada nije smetalo. Evo i mi sad vadimo stvari iz konteksta i ne pričamo o nečem što je važno”, ističe Mališićeva.

Sve je počelo kada su poslanici Crne Gore krajem prošle godine usvojili Zakon o slobodi veroispovesti kojim se predviđa da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do 1918. Od tada se širom Crne Gore održavaju litije, jer Srpska pravoslavna crkva strahuje da će joj vlast oteti hramove. Najmasovnije litije bile su proteklog vikenda. To su bili najmasovniji skupovi u Crnoj Gori.

Igor Marojević podseća da se litije održavaju i u mestima koja su tradicionalno podržavala DPS.

“Zabrinjavajuće je to što i u onim gradovima u kojima su Srbi između 23 odsto i 25 odsto kao što je Bar, Nikšić, Podgorica – poprišta zaista ogromnog broja ljudi koji šetaju. On je ujedinio većinu Crnogoraca i Srba na platformi na kojoj nije želeo”, smatra Marojević.

Vesna Mališić kaže da je u sporni zakon odmah ubrizgana “politička injekcija”.

“Onda idu političke floskule, nacionalističke, da je neko ugrožen, da neko nekom nešto uzima, raste emotivna temperatura i niste u stanju da objasnite o čemu se radi”, kaže Mališićeva.

Danilo Bećković navodi da je “na ulicama svako ko je odlučio da slobodno misli i govori, ko je rešio da bude slobodan, da ne pristaje na to da mu se nameće tuđa volja”.

Dodaje i da su vlasti u Crnoj Gori već nekoliko puta postupale protivno većinskoj volji naroda, u slučaju ulaska u NATO, priznavanju Kosova i da to, kako je rekao, ovaj put “neće proći tako lako”.

Vlasti u Crnoj Gori poručuju da zakonom uređuju nešto što nije bilo uređeno od 1977. i da najavom obnove autokefalne crkve zaokružuju crnogorski identitet. Politički protivnici optužuju Đukanovića da zakon koristi u predizborne svrhe.

Igor Marojević smatra da je Đukanović mislio da će ovim zakonom ostati na vlasti i da je pogrešno procenio snagu SPC.

“On je međutim uspeo u onom čemu se nije nadao, a to je da ujedini pravoslavno stanovništvo”, kaže Marojević.

Vesna Mališić ističe i da odnosi nisu jednoznačni. “Da tu postoji mnogo nerazjašnjenih stvari i da tu Crna Gora ima pravo da ispostavlja neka pitanja, koja se mogu komunicirati i sa crkvom i kroz zakone i pred međunarodnim sudovima, da bi se rešila neka pitanja koja su njima važna”, kaže Mališićeva.

Evropski sud za ljudska prava odbio je zahtev da se Crnoj Gori zabrani sprovođenje Zakona o slobodi veroispovesti do donošenja odluke Ustavnog suda o ustavnosti zakona ili do zaključenja ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom. U međuvremenu je u Crnoj Gori došlo do incidenata.

Čija je trobojka

Uhapšena je majka jednog od lidera opozicionog Demokratskog fronta Milana Kneževića. Širom Crne Gore vodi se pravi mali rat farbama i četkama. Crtaju se srpske trobojke, komunalna policija ih farba u belo. Najveći incident desio se nedavno u Podgorici u naselju Zlatica, kada je policija bacila suzavac, privedeno je nekoliko osoba, a trobojka prekrečena.

“Postojala je zastava slična današnjoj državnoj zastavi Crne Gore, ali nije bila državna, nego jedna od ratnih koje su se upotrebljavale. Teško je čoveku da poštuje zastavu od koje je stariji. Teško je da poštuje zastavu koja je postala simbol nasilja koje trpi narod u Crnoj Gori”, kaže Bećković.

Oni koji crtaju srpske trobojke kažu da je to zastava iz vremena kralja Nikole i da je i ona simbol države Crne Gore. Dodaju da vlastima ona smeta, a da im ne smeta albanska zastava koja se na primer crta u Tuzima.

Vesna Mališić kaže da nije problem trobojka, nego gde je crtaju oni koji je crtaju.

“Ako se crtaju na javnim prostorima, na garažama, javnim toaletima na mestima koja su nepremerena, to nije u redu. A, sa druge strane, ne znam kako bismo se mi pokazali da neko slika šahovnicu u Vojvodini. Svemu se učitava drugo značenje sve se razume kroz političke naočare”, kaže Mališićeva.

“Ne smeta njima srpska trobojka zato što je iz Srbije nego zato što je iz Crne Gore. Ona je nezgodan svedok svega što su gurnuli pod tepih i svega što su mislili da je moguće u jednoj generaciji prebrisati”, smatra Bećković.

Mediji prenose da na ovim litijama učestvuju i Srbi i Crnogorci. Na protestima nema stranačkih zastava, ali šetaju i političari. Na pitanje da li je ovo najozbiljnija politička kriza sa kojima se susreće Milo Đukanović za poslednjih 30 godina, Mališićeva smatra da nije.

“Verovatno deo ljudi koji izlaze na litije ne izlaze zbog crkve nego zbog prilike da se na temi crkve obračunaju sa Đukanovićem. Ja sa plašim da ta cena ne bude prevelika. Da se u pokušaju da se politički obračunaju u Crnoj Gori, ne uništi suživot i mir”, dodaje Mališićeva.Danilo Bećković kaže da je narod “osetio svoju snagu i miris slobode”. 

“Već se završilo. Sloboda je već pobedila. Narod koji jednom oseti slobodu teško je vratiti ga u okove. Narod je osetio svoju snagu i miris slobode i neće se vratiti u robovanje više nikad”, ističe Bećković.

Marojević smatra da je ovo početak kraja vlasti Mila Đukanovića.“Mislim da u slučaju da ne bude većeg đavola i da se crkva bude ovako ponašala, on mora izgubiti vlast”, zaključuje Marojević.

Litije se svakog četvrtka i svake nedelje održavaju u Podgorici, Nikšiću, Bijelom Polju, Baru, Baranama, Pljevljima, Kolašinu, Danilovgradu. Milo Đukanović ne odustaje od zakona. A svi u Crnoj Gori ovaj politički trenutak opisuju kao “biti ili ne biti”. Ove godine u Crnoj Gori su izbori i videće se koliko će litije uticati na političku sudbinu Mila Đukanovića. Ali, Veliki štrumf iz osnovne škole “Jugoslavija” u Baru verovatno je najbolja metafora Crne Gore danas.

IZVOR:RTS.RS