MENISNC
Pretraga
15.1 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1399

Banjalučki aerodrom uvodi tri nove rute

Od
miki
-
0

Banjaluka – Aerodrom Banjaluka predviđa da će opslužiti ove godine 200.000 putnika i uvesti letove ka tri nove destinacije.

Rajaner je ove nedelje objavio uvođenje letova između frankfurtskog aerodroma Han i drugog po veličini grada u BiH, dok će njegova podružnica Lauda početi u aprilu da leti za Beč, a na će tim letovima biće avioni Rajanera, piše portal Exyuaviation.

“Sa optimizmom gledamo na uvođenje nekoliko interesantnih destinacija u zapadnoj i istočnoj Evropi ove godine. Za Beč će se leteti dvaput nedlejno, mada postoji mogućnost da se broj tih letova poveća”, kazao je generalni direktor banjalučkog aerodroma Milan Račić.

Prema njegovim rečima, ugovorm sa Rajanerom predviđeno je da taj niskobudžetni avio-prevoznik uvodi dve nove rute iz Banjaluke godišnje. Do njega se trenutno leti iz pet evropskih destinacija, međutim, letovi iz Stokholma obustavljaju se krajem marta zbog zatvaranja Rajanerove baze u švedskoj prestonici.

“Prosečno imamo dnevno dva leta iz Banjaluke. Naš cilj je da to udvostručimo kao i da imamo više čarter letova”, kaže Račić.

Er Srbija održava letnje čarter linije iz Banjaluke do Atine i Antalije, uz redovne letove ka Beogradu.

Tokom 2019, Aerodrom Banjaluka opslužio je 149.966 putnika i ostvario godišnji rast prometa od čak 314 procenata.

Zbog velikog povećanja saobraćaja, operater banjalučkog aerodroma otpočeo je tendersku proceduru za izbor izvođača radova na prošireju zgrade terminala, a vrednost projekata je procenjena na 360.000 evra.

IZVOR: B92

Devetočlana porodica Spasić – kuća puna radosti

Od
miki
-
0
FOTO: SCREENSHOT RTS

Svaki put kada je RTS hteo da Spasiće pozove u goste, naša junakinja je ili bila trudna ili je imala tek rođenu bebu. Onda je ekipa odlučila da ode njima u goste, u devetočlanu porodicu, jer Spasiće je lepo poznavati.

Otac ove velike porodice Darko je tehničar u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, Ana diplomirani ekonomista, koja može da se podiči i titulom najlepše mame u Šumadiji koju je osvojila na jednom internet takmičenju, ali kaže da se najbolje snalazi u ulozi mame za koju je pre dvadeset pet dana dobila i sedmu diplomu.

Pet sestara i brat do tada najmlađi trogodišnji Gavrilo sa oduševljenjem su dočekali novog člana porodice, malu Vasiliju.

“Ništa se značajno nije promenilo, ustajem rano zavšavam svoje obaveze, deca pomažu i suprug, dobro se organizujemo, imamo volje da postignemo što više a najvažnije su volja i cilj”, kaže Ana Spasić.

“Od dana kada smo se zabavljali planirali smo veliku porodicu bilo nam je sve jedno da li će biti dečak ili devojčica. Tako da je Vasilija došla kao šlag na tortu i baš nas usrećila posebno sam ja srećan što je devojčica. Nas dvojica nismo usamljeni – blaženi smo među ženama. Prelepo”, kaže Darko Spasić, otac.

Okolina oduševljena

Slike cele porodice obišle su društvene mreže ljudi im čestitaju na proširenju porodice, mnogi su oduševljeni njihovom odlukom da imaju puno dece.

“Mi se nismo obraćali za pomoć nikome, decu izdržavamo od naših plata. Suprug radi dodatne poslove, to je sve od dve plate i od njegove svirke, živimo kako živimo uglavnom deci priuštimo to što im treba a nešto čak i više nego što bi neki roditelji priuštili deci iako ih imaju manje”, kaže Ana.

Najstarije Milica i Teodora su srednjoškolke, Teodora pokazuje talenat za slikanje i pohađa časove slikarstva, obe se bave atletikom kao i mlađe sestre – trinaestogodišnja Anastasija i desetogodišnja Marija koja je trenutno na školskoj ekskurziji.

Devojke su uspešne sportistkinje što svedoče i brojne zlatne medalje. Najmlađa Đurđija i jedini dečak u porodici Gavrilo idu u vrtić.

Ani potreban adekvatan posao

Petogodišnja Đurđija kaže da najviše pomaže mami oko bebe. Anastasija koja ima deset godina smatra da je lepo imati veliku porodicu, zato što jedi druge podržavaju šta god da radimo.

“Pored velike porodice nekada ni prijatelji nisu toliko potrebni jer možemo sve čuvamo sve tajne jedni drugih i da se družimo”, rekla je Anastasija.

Ana je sedmu trudnoću iznela stojeći na radnom mestu za mašinom. Ima Višu ekonomsku školu ali u struci nema posla.

“Gde god da sam se obraćala da me zaposle nije bilo uspeha. Radim u proizvodnji, jedino što bi značilo je kada dođem kući mogu da se posvetim deci jer kada radim u proizvodnjin i dođem moram prvo malo da se odmorim kako bih mogla da se posvetim njima”, rekla je Ana.

Spasići najviše vole trenutke kada se svi posle završenih dnevnih obaveza okupe u svom dnevnom boravku i prepričavaju kako su proveli dan.

IZVOR:RTS

Đoković odlučio da igra na Mastersu u Monte Karlu

Od
miki
-
0

Najbolji teniser sveta Novak Đoković promenio je prvobitni plan i prijavio se za Masters u Monte Karlu, objavljeno je na njegovom zvaničnom sajtu. Prošle sezone Đoković je na ovom turniru stigao do četvrtfinala.

Đoković je odlučio da sezonu na šljaci otvori na “domaćem terenu” u Monte Karlu od 11. do 19. aprila, a prethodno će nastupati u Dubaiju i Mastersima u Indijan Velsu i Majamiju.

Posle Monte Karla, igraće u Madridu i Rimu, pa Rolan Garosu i Vimbldonu, a prvi deo sezone završiće učešćem na Olimpijskim igrama.

Đoković je prošle sezone u Kneževini stigao do četvrtfinala, kada je izgubio od Danila Medvedeva.

Titulu u Monte Karlu osvajao je dva puta.

IZVOR:RTS

Procena troškova završetka Transplaninskog naftovoda sada su $ 12,6 milijardi

Od
Dara Milovanović
-
0

Procenjeni troškovi dovršetka proširenja naftovoda Trans Mountain porasli su od početne procene od 7,4 milijarde na 12,6 milijardi dolara, objavila je kompanija u petak.
Predsednik i izvršni direktor Ian Anderson potvrdio je novu cenu na konferenciji koja je takođe donijela ažuriranje o izgradnji projekta.
Nova brojka uključuje 8,4 milijarde dolara troškova izgradnje i dodatnih 1,7 milijardi finansijskih troškova. Kompanija takođe preporučuje dodatni fond u iznosu od 600 miliona dolara “za uticaj eventualne troškove  Trans Mountaina”.
Anderson je rekao da su dodatni troškovi rezultat širenja naftovoda „drugačiji projekat“ nego kada je poslednja formalna procena troškova napravljena u 2017. pod prethodnim vlasnicima Kinder Morgan. Ali rekao je da bi konačni trošak bio isti, bez obzira ko je posedovao projekat.
„Povećanje troškova je zaista došlo kroz dva osnovna pokretača, jedan je započinjanje i zaustavljanje gradnje, trošak kašnjenja, trošak prenosa, dodatni regulatorni i pravni procesi“, rekao je.
„A drugo su mnoge promene i poboljšanja projekata i tržišni uslovi s kojima smo suočeni, s projektom ovde u 2020. godini, nasuprot onom za koji se mislilo da je naš projekt još u 2017. godini.“
Prema Trans Mountainu, troškovi uključuju i postavljanje optičkog kabla duž rute za njegovu tehnologiju detekcije izlivanja ili kvara, koja se košta $ 70 M .
„Kompanija je već potrošila 2,5 milijardi dolara na projekat, što je uključivalo troškove kašnjenja i dodatne regulatorne procese.

Srpski Poslovni Imenik

Šta kupuju komšije u Bosni? Jedan auto-brend drži prve dve pozicije

Od
miki
-
0

U Bosni i Hercegovini je prošle godine prodato skoro 10.000 novih automobila.
Sa 9,866 novoregistrovanih vozila u 2019, BiH je zabeležila skroman rast prodaje na godišnjem nivou od svega 1,8%, ali i to je bilo dovoljno da upiše 6. uzastopnu godinu u kojoj je povećana prodaja novih automobila na tom tržištu.

Slično kao u Srbiji, najtraženiji su bili modeli marke Škoda. U 2019. kupcima je isporučeno je 1.787 vozila češkog proizvođača, dok je na drugom mestu Volkswagen, koji se u BiH tradicionalno dobro kotira, sa 1.105 prodatih automobila.

Slede redom Dacia (772), Opel (692), Toyota (638), Renault (560), Hyundai (519), Peugeot (482) i Ford (469), dok se među prvih 10 našao i jedan premijeum brend – Audi (396), na desetoj poziciji.

Prema podacima koje je objavio sajt focus2move.com, najprodavaniji novi automobil u BiH prošle godine bila je Škoda Octavia (856), druga je Škoda Fabia (366), a treći je jedan SUV – Hyundai Tucson (319).

Četvrti je uvek popularni VW Golf (306), a peti još jedan SUV, Dacia Duster (301). Od šestog do desetog mesta nalaze se: Dacia Sandero, VW Caddy, Renault Clio, Toyota Yaris i Opel Astra.

IZVOR:B92

Mali: MMF krajem februara u Srbiji, razgovaraće se o reformama i rezultatima

Od
miki
-
0

Ministar finansija Siniša Mali danas je najavio da će krajem februara u Beograd doći Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Sa MMF-om će se razgovarati o rezultatima u 2019, predviđenim stopama rasta, ali i o reformi platnih razreda i nastavku reforme Poreske uprave.

Ističući da građane Srbije očekuje još dobrih vesti, Mali je na televiziji Pink podsetio da četvrtu godinu zaredom imamo suficit u budžetu, što je, kako je ocenio, važno za građane Srbije, i istakao da smo uštedeli 12,8 milijardi dinara više nego što smo potrošili.

“Ne samo da smo se finansijski konsolidovali, nego smo u prethodnom periodu, kroz izgradnju novih auto-puteva, privlačenje stranih investicija, izgradnju mostova, izgradnju tunela, dakle ulaganja u novu infrastrukturu i otvaranja novih fabrika, uspeli da smanjimo nezaposlenost, i to kaže Evropska komisija, to kaže MMF, Svetska banka”, objasnio je Mali, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Navodeći da pada i javni dug, mnistar je podsetio i da je prosečna plata u decembru 2019. godine prešla nivo od 500 evra.

“Rad i rezultati su naša politika poslednjih nekoliko godina, nećemo od toga odustati, tako ćemo nastaviti i dalje, mislim da, na kraju krajeva, građani to i osete”, rekao je ministar.

On je naglasio da su svi makroekonomski indikatori dobri.

“Sada je na nama da vidimo kako ćemo da rastemo. Ako smo 2018. ostvarili stopu rasta od 4,4 odsto, ako je prošle godine bila 4,2 odsto, mi kažemo da hoćemo da rastemo i 5 i 6 odsto godišnje, jer visoke stope rasta za građane znače nove fabrike, nova radna mesta, veće plate, veće penzije, bolje auto-puteve, veću bezbednost u saobraćaju, bolje bolnice i vrtiće”, naveo je Mali.

Ministar je rekao da će se u narednom periodu ulagati još više u obrazovanje, digitalizaciju, unapređenje poslovnog okruženja, transport, energetiku, u sve što, kako ocenjuje, dodatno podstiče da naša zemlja bude atraktivnija i konkurentnija, a što je predviđeno projektom „Srbija 2025“ i Programom ekonomskih politika (ERP).

On je naglasio da je prošle godine ostvaren priliv stranih direktnih investicija od 3,8 milijardi evra, a da je i 2018. godina po tom pitanju bila rekordna.

„Preko 60 odsto svih investicija koje dođu u ovaj region, dolaze u Srbiju. Kada govorimo o projektu Srbija 2025, 14 milijardi evra ćemo u narednih pet godina uložiti u kanalizaciju, vodovod, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, u železnicu, obrazovanje, zdravstvo, u mlade“, rekao je ministar. Prema njegovim rečima, biće uložen veliki novac iz budžeta da bi se rešio problem odlaska iz zemlje.

„Mi smo prihvatili taj problem i želimo da ga rešimo. Kada date mladima razlog za optimizam, kada vide da se neke stvari menjaju, da se otvaraju neki novi putevi, dolaze neke strane kompanije, da mogu nakon završetka fakulteta i škole da nađu posao, taj se optimizam povećava i onda se i teže odlučuju da odu“, ocenio je Mali.

Ministar je rekao da se prethodne godine dosta radilo i na izmeni propisa, pre svega zakona kojim se stvaraju bolje uslovi za poslovanje u Srbiji, a koji pomažu da zemlja napreduje na Duing biznis listi Svetske banke i naveo da je samo Ministarstvo finansija pripremilo 76, od oko 180 zakona, koji su prošli parlament.

„Tu mislim na Zakon o javnim nabavkama, na čitav set poreskih zakona, zakon o računovodstvu, Zakon o reviziji i druge. Ove godine nas čeka nastavak tih ekonomskih paketa, dakle, vrlo brzo će nam izaći i Zakon o igrama na sreću, idemo sa novim zakonima koji su vezani za dalji razvoj tržišta kapitala. Imao sam razgovore i o razvoju kriptovaluta u našoj zemlji, naredne nedelje očekuje me potpisivanje sporazuma sa Juroklir bankom, to su stvari koje se kao mali mozaik ili mala slagalica, polako uklapaju u jednu sliku atraktivne i normalne Srbije, Srbije koja se po svim parametrima i standardima poslovanja nimalo ne razlikuje od razvijenih zemalja EU i sveta“, rekao je Mali.

Ministar finansija osvrnuo se i na dalji razvoj tržišta kapitala i istakao da je izuzetno važno tržište obveznica.

„Zamislite da u nekom domaćinstvu otplaćujete kredit koji ste uzeli za stan od 7,4 odsto, a sada je 1,6 odsto. Sledeća aukcija je bila 1,25. Dakle, međunarodno tržište kapitala, za one koji se bave time specifična je materija, to je najveći i najteži protivnik ili kritika makroekonomskih pokazatelja jedne zemlje. Kada kao država dobijete dobre stope zaduživanja, onda je to primer i za kompanije i preduzeća, njima se takođe smanjuju kamatne stope, imaju više novca za opremu, za ulaganje u proizvodnju, za novo zapošljavanje“, zaključio je Mali.

IZVOR:B92

Gradimo stanove kao pre krize: Skoro svaki drugi kvadrat u Beogradu

Od
miki
-
0
Photo by Guilherme Cunha on Unsplash
Photo by Guilherme Cunha on Unsplash

Broj izgrađenih stanova prošle godine prvi put u ovoj deceniji bi mogao da dostigne onaj iz 2011. godine.

U Republičkom zavodu za statistiku kažu da će podatke za prošlu godinu objaviti u avgustu, ali stručnjaci smatraju da je brojka od 18.449 lane premašena, pišu “Večernje novosti”.

U proteklih 10 godina stanogradnja je stalno bila u padu, pa se broj novoizgrađenih stambenih jedinica na godišnjem nivou smanjivao od jedne do dve hiljade. Oporavak je nastupio 2017. godine, kada je izgrađeno 14.080 stanova, što je bilo gotovo 3.000 više nego godinu ranije.

Poslednji podatak RZS iz 2018. pokazuje da se ova grana oporavlja, jer je izgrađen 18.151 stan, odnosno 1,4 miliona kvadrata.

Statistika pokazuje i da su najuspešnije bile one godine kada je država subvencionisala stambene kredite.

Poslednji objavljeni podaci RZS pokazuju da je u novembru prošle godine izdata 1.931 građevinska dozvola, što je 15,5 odsto više ne go u novembru prethodne godine. Od toga je 78,7 odsto dozvola za zgrade. U istom mesecu, prijavljena je gradnja 2.287 stanova, s prosečnom površinom od 73 kvadrata. U Beogradu i okolini gradi se čak 44,6 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, piše list.

Izvor: Večernje novosti

 

Akademci s invaliditetom žele da sami biraju studije

Od
miki
-
0

Udruženje studenata sa hendikepom priprema žalbe Savetu UB, rektorki Ivanki Popović, poverenici za zaštitu ravnopravnosti i zaštitniku građana zbog plana Beogradskog univerziteta da ih savetuje o budućem zanimanju
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićpetak, 07.02.2020. u 19:09
Договором решавају многе проблеме (Фото Удружење студената са хендикепом)

Plan Univerziteta u Beogradu da, u sastavu Centra za studente sa hendikepom, formira savetovalište za profesionalnu orijentaciju kandidata pre upisa na studije, koje bi ih usmerilo „da izaberu zanimanje u kom će moći da ostvare ono što se od njih očekuje” u Udruženju studenata sa hendikepom nazivaju diskriminatorskim. Njihovo nezadovoljstvo nije izazvala samo činjenica da su za ovaj plan, koji je na sednici Senata predložio i izneo prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu UB, saznali sa stranica „Politike”, koja je o tome izvestila. Predstavnici udruženja, koje broji više od 900 članova, smatraju da bi postojanje tog savetovališta suzilo ionako slabo učešće studenata sa hendikepom u studentskim redovima i usporilo ih u nameri da upišu fakultet, ali i povećalo stereotipe o ovom delu stanovništva.

Kako objašnjava Milan Janković, izvršni direktor pomenutog udruženja, u savetovalištu bi osobu sa hendikepom koja se već spremala za prijemni ispit na fakultet koji želi usmeravali ka nečem drugom, što bi ga ili odvratilo od studija, ili mu oduzelo bar još godinu dana dok spremi drugi selekcioni ispit. On podseća da je zastupljenost studenata sa hendikepom u ukupnoj populaciji kod nas jedan odsto, što je daleko ispod procene Svetske zdravstvene organizacije od 20 odsto, ili Evropske strategije za osobe s invaliditetom od 17 odsto.

– I ako pođemo od stava da univerzitet ima dobre namere, one su veoma nezgrapno upakovane. Takva vrsta savetovališta, kao što pokazuje svetska praksa, trebalo bi da postoji u višim razredima osnovne škole, a ne na akademskom nivou jer su svršeni srednjoškolci osobe koje su se godinama unazad već pripremale i usmeravale ka zanimanju koje žele da steknu na studijama. Akademcima s invaliditetom nisu potrebna neka posebna savetovališta, ne želimo ništa specijalno za nas, već samo tražimo da sve ono što je namenjeno svim studentima bude i nama dostupno, da se obezbede uslovi za to – objašnjava Milan Janković, master student Filozofskog fakulteta.

On ističe da bi bilo bolje da UB formira savetovalište u kome bi svim studentima bila pružana podrška da lakše prođu kroz studije i izađu na kraj s izazovima i stresovima koje često nameće dinamika ispitnih rokova.

Janković, kao i njegov kolega iz udruženja Miloš Selaković, naglašava da im je neprihvatljivo što prorektor Bulat svoj pristup studentima sa hendikepom bazira isključivo na konzervativnom i, u razvijenom svetu prevaziđenom, medicinskom modelu odnosa prema ovom delu akademske populacije. Kao jedini prihvatljiv oni vide socijalni model koji osobu s invaliditetom posmatra kao nekog ko ima pravo da samostalno donosi odluke, dok je na društvu da joj omogući pristupačne uslove da to učini.

– Ideja o formiranju savetovališta fokusira se na lekarskoj dijagnozi pojedinca bez uzimanja u razmatranje drugih faktora, kao što su znanje i veštine koje je stekao budući student. Osoba koja ima cerebralnu paralizu, a poseduje veštine za rad na računaru može da obavlja mnoge kancelarijske poslove, dok to ne može neko ko je medicinski gledano potpuno zdrav, a ne zna da radi na kompjuteru. U tom savetovalištu bi mene verovatno odvraćali od ideje da upišem Fakultet bezbednosti jer sam slep, a ja sam redovno stigao do četvrte godine s prosečnom ocenom blizu devet. Radiću u struci, ukoliko nađem posao, iako nameravam da upišem master i doktorske studije – ističe Selaković i dodaje da isto tako student s motoričkim smetnjama pri korišćenju ruke može da završi stomatološki fakultet i onda se bavi istraživačkim radom u stomatologiji.

On naglašava da nisu tačne insinuacije Petra Bulata da akademci s invaliditetom traže status studenta sa hendikepom kako bi stekli povlastice poput mesta u studentskom domu i ishrane u menzi po subvencionisanim cenama.

– Svi koji imaju status studenta sa hendikepom plaćaju pune cene studentskog smeštaja i menze i uz to i drugo mesto u domu za personalnog asistenta, ukoliko im treba takav vid podrške. Taj status nam je isključivo potreban za posebno obezbeđen prevoz, prilagođenu literaturu i pomenutog personalnog asistenta – ističe Selaković.

Zbog, kako kažu, diskriminatorskih najava o osnivanju pomenutog savetovališta i ukazivanja na Senatu na, navodno, nerealne želje pojedinih brucoša sa hendikepom, predstavnici udruženja najavili su žalbe Savetu UB, rektorki Ivanki Popović, poverenici za zaštitu ravnopravnosti i zaštitniku građana.

IZVOR:POLITIKA

Do kraja godine vojska će imati novi radar na Zlatiboru

Od
miki
-
0

Intenzivno se radi na obučavanju radarskih tehničara za uvođenje novog radarskog sistema velikog dometa

Do kraja godine novi radarski sistem velikog dometa biće postavljen na Zlatiboru, izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin. On je, kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, obišao jednu od jedinica vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja (VOJIN) čiji pripadnici danonoćno rade na radarskom položaju na ovoj planini.

– Dvadeset godina nakon NATO agresije mi još uvek popravljamo svoje borbene i operativne sposobnosti i još uvek obnavljamo ono što je bilo uništeno kako bismo mogli da odgovorimo na sve izazove i sve zadatke. Ovde, na radarskom položaju Zlatibor mi radimo na obnovi naših sposobnosti, iako smo, naravno svih ovih godina bili u stanju da čuvamo vazdušni prostor i bezbednost i suverenitet naše zemlje, ali stvari moraju da se poprave i unaprede – izjavio je Vulin.

On je istakao da će sa novim radarom vazdušni prostor moći da se efikasnije osmatra.

– Tokom NATO agresije, 126. brigada VOJIN dobila je Orden Narodnog heroja, ovo su heroji i njihovi naslednici, a na nama je da ih opremimo i omogućimo im da nastave da rade ono u čemu su najbolji – da čuvaju naše nebo i čuvaju našu zemlju. Do kraja godine, na radarskom položaju Zlatibor biće ponovo zadejstvovan radar velikog dometa i naša zemlja biće još sigurnija i još stabilnija – istakao je ministar odbrane.

Nakon referisanja komandanta 126. brigade VOJIN pukovnika Aleksandra Dučića, Vulin je obišao objekte za smeštaj radara i operativno-pokazivačku kabinu.
Komandir čete kapetan Milan Zdravković istakao je da je jedinica u neprekidnom operativnom radu u okviru stalno zadejstvovanih snaga za kontrolu i zaštitu vazdušnog prostora Srbije.

– Osim osnovnog zadatka, jedinica takođe vrši navođenje borbene avijacije u lovačkoj nameni, kao i pomoć vazduhoplovima kada je potrebno. Specifičnost ove jedinice je rad u složenim vremenskim uslovima – naglasio je kapetan Zdravković.

Kada je reč o osposobljenosti jedinice, on ističe da je na visokom nivou, kao i da se intenzivno radi na obučavanju radarskih tehničara za uvođenje novog radarskog sistema. Na radarskom položaju je i vodnik Vidomir Arsenijević, tehničar za računare u odeljenju automatizacije.

– Zadužen sam za održavanje radarsko-računarskih sredstava u okviru operativo-pokazivačke kabine u sastavu radarskog sistema. Trudimo se da tehnika bude 24 časa ispravna, 365 dana u godini, kao što i jeste – naglasio je vodnik Arsenijević.

Inače, zona odgovornosti brigade je kompletan vazdušni prostor Srbije, a podatke o situaciji u vazdušnom prostoru distribuira svim korisnicima u sistemu odbrane.

IZVOR: POLITIKA

Nina Stojanović donela izjednačenje, odlučuje dubl

Od
miki
-
0

Nina Stojanović savladala Tamaru Zidansek sa 20 po setovima 6:4, 7:5 i donela Srbiji izjednačenje u duelu sa Slovenkama u meču drugog kola FED kupa. Dubl će odlučiti pobednika.

Nakon što je Olga Danilović poražena u prvom meču, na teren je izašla Nina Stojanović. Uspela je da se izbori sa pritiskom, morala je da pobedi. Uspela je da nadigra Slovenku u dva seta. Tako da će dubl odlučiti pobednika ovog duela.

Velika borba od samog starta. Posle nekoliko propuštenih prilika na obe streane, Nina je u petom gemu oduzela servis protivnici i strekne prednost. Potom se koncentrisala na svoj servis i rutinski privela set kraju – 6:4.

Revija brejkova u drugom setu. Prvo je naša teniserka stekla dva brejka prednosti i povela sa 4:1. Već u narednom gemu Slovenka je uspela da vrati brej i na neki način uhvati priključak. Pri rezltatu 5:4, kada je naša teniserka servirala za meč Zidansek je uspela da vrati i drugi brejk.

Ipak, naša teniserka se nije predavala, već u narednom gemu ponovo dolazi do brejka prednosti, a potom na svoj servis stavlja tačku na ovaj set i meč – 7:5 u drugom setu.

Izvor: RTS

1...1.3981.3991.400...1.502Stranica 1.399 od ukupno 1.502

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković