MENISNC
Pretraga
25.6 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1389

Četiri puta bojkotovane, tri puta otkazane, jednom odložene

Od
Dara Milovanović
-
0

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) suočavao se sa mnogim izazovima u modernoj istoriji Igara (od 1896), ali su sada prvi put odložene. – I Adolfu Hitleru prećeno bojkotom 1936. godine

Počinje da biva jasno da je došlo vreme za otkazivanje Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru 2016. Razlog je jednostavan: mlade žene ne mogu da putuju tamo bezbedno… Brazil je sada na prvoj liniji epidemije virusa zika koji prenose komarci. Organizovanje Igara na mestu žarišta zike, nešto što je Svetska zdravstvena organizacija označila kao „hitnu javno-zdravstvenu situaciju međunarodnog značaja”, bilo bi krajnje neodgovorno. Ko će ići u Rio posle pojave virusa zika? Neće mlade žene koje mogu da zatrudne i rizikuju da rode dete sa anomalijama. Neće ni seksualno aktivni muškarci koji rizikuju da bolest prenesu na partnera. Možda će otputovati sportisti, treneri i ostali članovi olimpijskih timova”…

Ovaj tekst u „Forbsu”, objavljen početkom februara 2016 (šest meseci uoči Igara u Riju), jasno govori o tome s kakvim su izazovom bili suočeni organizatori tog događaja. Najbolji španski košarkaš je Pau Gasol je tih dana izajvio da „razmatra mogućnost da zamrzne spermu”, dok je 19 sportista otkazalo učešće, uglavnom u golfu i tenisu (Raonić, Berdih, Halep, Pliškova…). Bilo je komentara da je virus bio samo izgovor nekima od njih da se ne pojave . Ipak, pokazalo se da zika nije bila pretnja Igrama i da su tokom njihovog trajanja na dnevnom redu među novinarima, sportistima i publikom bili samo sportski događaji.

Bojkotom prvi pretili Grci

Virus korona je, međutim, mnogo opasniji od zike, pa je primorao Međunarodni olimpijski komitet (MOK) na potez koji u modernoj istoriji igara (od 1896) nikada nije povukao: odlaganje Igara. Od vremena hladnog rata MOK se nije suočio sa ovako krupnim izazovom, a nije teško zaključiti šta sve sa sobom nosi „preseljenje u 2021. godinu” i koliko će trebati i mudrosti i snage i odricanja i novca da 32. letnje igre ostanu upamćene po dobru.

Igre su tek sa pojavom televizije na olimpijsku scenu (Rim 1960) počele da ulaze u svoju komercijalnu eru, ali su od prvog dana išle ruku pod ruku sa ucenama i bojkotima. Zapravo, sve je krenulo pretnjom Grčke (postojbina antičkih igara) da će bojkotovati Druge olimpijske igre u Parizu 1900, pozivajući se na „svoje pravo da bude stalni domaćin”. Grci, organizatori Prvih igara modernog doba (1896), uspeli su da privole i Amerikance za svoju akciju, pa je došlo do zajedničkog ultimatuma MOK-u. Međutim, ovaj napad je odbijen pa su obe zemlje učestvovale u Parizu.

Zbog Prvog svetskog rata, nisu održane Šeste olimpijske igre u Berlinu (1916), na Sedmim igrama u Antverpenu (1920) bilo je zabranjeno učešće zemljama koje su skrivile rat (Nemačka, Bugarska, Austrija, Mađarska, Turska), a Nemci su izopšteni i četiri godine kasnije u Parizu. Vrata su im opet otvorena u Amsterdamu 1928, međutim, tada je Kina odbila da dođe jer nije želela da učestvuje na takmičenju na kojem su dobrodošli predstavnici jedne agresorske zemlje – Japana (u to vreme besneo kinesko-japanski rat).

Odluku o domaćinu Jedanaestih igara (Berlin 1936), MOK je doneo na svom zasedanju u maju 1931, dve godine pre no što je vođa Nacional-socijalističke stranke Nemačke Adolf Hitler preuzeo vlast u svojstvu kancelara. Već tada bilo je nagoveštaja da će se domaćini oglušiti o olimpijsko geslo o ravnopravnosti sportista bez obzira na boju kože, nacionalnost ili veroispovest. U nemačkoj štampi počeli su da se objavljuju napisi da olimpijski tim Nemačke mora biti očišćen od Jevreja (sa mesta šefa Organizacionog komiteta smenjen Teodor Levald koji je imao jevrejske krvi), a ministar propagande Jozef Gebels je isticao da sport mora da služi za pripremu budućih ratnika.

Čak i kad je u predolimpijskoj godini (1935) firer potpisao „Nirnberško pravo”, MOK se nije odlučio da Nemcima oduzme Igre (takvih zahteva bilo iz celog sveta, pa i iz SAD), zato što je Hitler obećao da će „Nemačka poštovati olimpijska načela”… I pored svih apela, u Nemačkoj se pojavio tada rekordan broj zemalja (49). Među njima je bila i Jugoslavija, uprkos snažnim zahtevima naprednih sportista i intelektualaca da se Igre bojkotuju ili da se uopšte ne održe. Među potpisnicima Rezolucije (tekst objavljen u „Politici” 5. aprila 1936) koju je napisao Vladimir Dedijer, a odobrio Ivo Lola Ribar, bili su Aleksandar Tirnanić, Jovan Mikić, Milorad Arsenijević, Milutin Ivković, Đorđe Lojančić, Dragoš Stevanović, Gustav Lehner, Đorđe Vujadinović, Nikola Bošković, Vojin Božović i mnogi drugi. Međutim, već 10. aprila Jugoslovenski savet sportskih saveza obnaroduje da će Jugoslavija učestvovati na Olimpijskim igrama u Berlinu, ali u glavni grad Nemačke nisu otputovali svi sportisti (fudbaleri odbili da učestvuju).

Dvanaeste olimpijske igre (Tokio, odnosno Helsinki 1940) i trinaeste (London 1944) nisu održane zbog Drugog svetskog rata, a u Londonu 1948. nije bilo dozvoljeno učešće nemačkim i japanskim sportistima, zbog agresorske politike njihovih vlada.

Tri bojkota u nizu

Olimpijske igre u Melburnu 1956. ušle su u istoriju kao prve održane na južnoj hemisferi, ali i prve koje su iskusile bojkot. Egipat, Irak i Liban su odustali zbog Suecke krize, a Holandija, Španija i Švajcarska su povukle svoje sportiste zbog sovjetske intervencije u Mađarskoj.

Dvadeset prve igre u Montrealu 1976. suočile su sa velikim izazovom kada je tanzanijski predsednik Džulujus Njerere pozvao na bojkot, zato što je Kanada uvrstila na listu učesnika Novi Zeland čiji su ragbisti igrali mečeve u Južnoafričkoj Republici (izbačena sa olimpijske scene 1964, zbog aparthejda). Iako ragbi nije bio olimpijski sport, 22 afričke zemlje su odbile da učestvuju u Montrealu (prema nekim izvorima 29, verovatno zato što su neke države opozvale sportiste sa takmičenja, dok iz nekih zemalja nisu ni otputovali).

Vrhunac izazova MOK-a stigao je u narednim godinama, kada je došlo do velikog bojkota igara u Moskvi (1980) i Los Anđelesu (1984) koje su vodili jedni protiv drugih SAD i Sovjetski Savez. Prvi je bojkot poveo američki predsednik Džimi Karter, kao meru protiv Moskve zbog sovjetsko-avganistanskog rata (izbio krajem decembra 1979). Velika većina zemalja koje su se uključile u bojkot (ukupno 65) učinila je to pod uticajem SAD. Četiri godine kasnije usledio je „revanš”, pošto su Sovjeti poveli istu akciju protiv Los Anđelesa, međutim, samo 14 zemalja (Istočnog bloka) odbilo je da učestvuje (ali među njima čak 58 odsto osvajača zlatnih medalja u Montrealu 1976).

Na isteku osamdesetih godina prošlog veka, MOK se poslednji put suočio sa tako velikim političkim izazovima, zbog dobro poznatih okolnosti (pad Berlinskog zida, raspad Sovjetskog Saveza i Jugoslavije). Zato su, pored dolaska profesionalaca u Barselonu 1992, snažan pečat tim igrama dale i političke odluke. Srpski sportisti (tada kao SR Jugoslavija) na svojoj koži osetili su koliko su iznevereni olimpijski ideali, pošto im je zabranjeno da učestvuju u ekipnim sportovima.

Reč „odlaganje” ne postoji u ugovoru

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) potpisao je sa Organizacionim komitetom iz Tokija ugovor 2013. godine, prema kojem MOK ima pravo da oduzme Igre organizatoru ukoliko se one ne održe 2020. U tom ugovoru nema reči o odlaganju Igara, a MOK shodno svom statutu može da ih otkaže „u slučaju rata, građanskih nemira ili bojkota”, ili ukoliko se organizatori slože da je „bezbednost učesnika ugrožena iz bilo kog razloga”.

Domaćini letnjih olimpijskih igara

Broj     domaćin          godina            termin

I           Atina 1896    6-15. april

II          Pariz  1900    20. maj-28. oktobar

III        Sent Luis      1904    1. jul-23. novembar

IV        London           1908    27. april-31. oktobar

V         Stokholm        1912    5. maj-22. jul

VI        Berlin           1916    nisu održane

VII       Antverpen     1920    20. april-12. septembar

VIII      Pariz  1924    4. maj-27. jul

IX        Amsterdam     1928    17. maj-12. avgust

X         Los Anđeles   1932    30. jul-14. avgust

XI        Berlin            1936    1-16.avgust

XII      Tokio/Helsinki      1940    nisu održane

XIII     London           1944    nisu održane

XIV     London           1948    29. jul-14. avgust

XV       Helsinki       1952    19. jul-3. avgust

XVI     Melburn         1956    22. novembar-8. decembar (bojkot)

XVII    Rim     1960    25. avgust-11. septembar

XVIII   Tokio  1964    10-24. oktobar

XIX     Meksiko S.     1968    12-27. oktobar

XX       Minhen          1972    26. avgust-11. septembar

XXI     Montreal       1976    17. jul-1. avgust (bojkot)

XXII    Moskva           1980    19. jul-3. avgust (bojkot)

XXIII   Los Anđeles   1984    28. jul-12. avgust (bojkot)

XXIV   Seul    1988    17. septembar-2. oktobar

XXV    Barselona       1992    25. jul-9. avgust

XXVI   Atlanta          1996    19. jul-4. avgust

XXIII   Los Anđeles   1984    28. jul-12. avgust

XXIV   Seul    1988    17. septembar-2. oktobar

XXV    Barselona       1992    25. jul-9. avgust

XXVI   Atlanta          1996    19. jul-4. avgust

XXVII Sidnej            2000    15. septembar-1. oktobar

XXVIII            Atina 2004    13-29. avgust

XXIX   Peking            2008    8-24. avgust

XXX    London           2012    27. jul-12. avgust

XXXI   Rio      2016    5-21. avgust

XXXII Tokio          2020    ODLOŽENE (VIRUS KORONA)

IZVOR:POLITIKA.RS

Krenuo izvoz brašna iz Srbije u region

Od
Dara Milovanović
-
0

Kada kamioni pređu granicu, formiraju se kolone, proverava se zdravstveno stanje vozača i u pratnji policije odlaze do mesta utovara.

Izvoz brašna iz domaćih mlinova krenuo je za Makedoniju i Crnu Goru, a očekuje se da će određene količine biti isporučene i u Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, izjavio je za „Politiku” Zdravko Šajatović, direktor Udruženja „Žitounija”. Ove države su i inače bile naši najveći kupci, a isporuke su stale kada je zbog izbijanja pandemije nakratko uvedena zabrana izvoza osnovnih životnih namirnica.

On je istakao da odlukom, od 21. marta, nema nikakvog ograničenja što se tiče količina i da je izvoz brašna sada slobodan jer Srbija ima dosta zaliha i nema problema da zadovolji potrebe domaćeg tržišta.

– Prve isporuke krenule su pre četiri dana i dobro ide uz manje zastoje, probleme s kamionima i vozačima koji se rešavaju u hodu. Očekujemo da će do subote biti izvezeno više od 4.000 tona brašna, što je odličan bilans budući da su neki naši mlinovi imali prekomerne zaliha, a pojedini, baš iz tog razloga, bili i pred zatvaranjem – rekao je Šajatović i dodao da je oslobađanje izvoza bio dobar potez koji će popraviti likvidnost ovog sektora koji je pretrpeo veliki gubitak, najviše zbog uvođenja taksa i prekida isporuke brašna na Kosovo, gde je godišnje išlo oko 30.000 tona. Tamo se, kaže Šajatović, brašno i dalje ne izvozi jer se nedavna odluka o dozvoli uvoza odnosi samo na sirovinu, u ovom slučaju na pšenicu.

– Navodno, od 1. aprila će biti skinuta i zabrana za uvoz brašna jer su, očigledno, ušli u problem snabdevanja. Da li će tako biti, ne znam, ne bismo o tome spekulisali – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, već za sto dana imaćemo novu žetvu i dva i po miliona tona nove pšenice s kojom ne bismo znali šta ćemo. Ako su mlinovi onesposobljeni, a oni nabavljaju najviše žita uz izvoznike, ko će kupovati pšenicu. Ponovio je da su cene brašna zamrznute na nivo do 5. marta, tako da se poskupljenja na domaćem tržištu ne očekuju.

Vukosav Saković, direktor Udruženja „Žita Srbije”, kaže da je dobro što je mera zabrane izvoza brašna bila kratkotrajna i da je sada najveći problem usporena logistika jer dugo se čeka na granicama. Na pitanje da li se isporuke žitarica i hrane sada dodatno kontrolišu zbog pandemije, Saković kaže da kada kamioni pređu granicu, formiraju kolone, proverava se zdravstveno stanje vozača, a onda u pratnji policije odlaze do mesta utovara. U pratnji se vraćaju i nazad. U železničkom transportu, na granici se radi zamena lokomotiva i osoblja, dok je za prevoz na rekama uvedeno pravilo da osoblje s barži ne napušta brod.

– Mislim da bi država mogla da razmisli i o ukidanju zabrane za izvoz sirovog ulja i suncokreta. Ne treba praviti ogromne zalihe pred početak nove sezone. Treba iskoristiti i trenutnu povoljnu situaciju sa cenama na svetskom tržištu. Kada se približimo novoj žetvi, cene će biti mnogo niže – istakao je Saković.

IZVOR:POLITIKA.RS

Dnevni izveštaj u vezi COVID-19, za 26 mart 2020

Od
Dara Milovanović
-
0

Dr Bonnie Henry prijavila je 66 novih slučajeva COVID-19 u B.C. u četvrtak 26 marta 2020 godine.
• Prema najnovijim brojevima objavljenim 26. marta 2020., u B.C. ukupno je potvrđeno 725 potvrđenih slučajeva COVID-19, u Kanadi do sada ukupno 4043 slučajeva.

• Predmeti se tiču ​​čitavog B.C-a po zdravstvenim  regijama:

– Vancouver (359),

-Fraser dolina (241),

-Ostrva (52),

-Unutrašnjost BC-a (62)

-Severni BC (11).

• 14 ljudi je umrlo, 66 je u bolnici (od čega 26 na intenzivnoj nezi), a 186 se oporavilo.

• Od 14 smrtnih slučajeva, 11 je povezano sa izbijanjem u centru za u Lynn Valley u sev. Vancouveru, jedan u Vancouver centru Haro Park, a dvoje su stanovnici regiona Fraser Health.

• Pogođeno je najmanje devet domova za starije osobe: Centar za negu Lynn Valley-a u sev. Vancouveru; Hollyburn House u West Vancouveru; Haro Park centar, Little Mountain Place, nemačko-kanadski dom za stare i pentekostalni dom u Vancouveru; Dufferin centar za negu u Coquitlamu; Centar za brigu  View u Delti; i Evergreen Heights u White Rocku.

U četvrtak nije bilo novih izbijanja virusa u seniorskim objektima.

Srpski Poslovni Imenik

Zadržali svih 1.300 radnika, tako se pomaže Srbiji

Od
Dara Milovanović
-
0

Beograd — Lako je biti veliki kad sve ide dobro jer se samo u teškim trenucima, vidi prava veličina.

Pandemija koronavirusa je paralisala ceo svet, Srbija nije izuzetak, a jedna od kompanija koja se među prvima odazvala apelu države za pomoć jeste i kompanija Novomatic, lider u oblasti gejming tehnologije u svetu, koja u našoj zemlji posluje pod brendovima AdmiralClub i AdmiralBet.

Naime, osnivač kompanije, profesor Johan Graf, i bord direktora odmah su donirali 10 miliona dinara Srbiji za borbu protiv koronavirusa.

Ono što je najbitnije u ovom trenutku, jeste činjenice da će Novomatic zadržati sve svoje zaposlene, i njihov posao je siguran, što je bez sumnje i najveća pomoć državi kojoj tek predstoji borba da se izbori sa ekonomskim posledicama koronavirusa. I ne samo to, nego je i svim radnicima preporučeno da se uključe u rad lokalnih zajednica i budu od pomoći najugroženijima.

Inače, kompanija Novomatic-Srbija zapošljava oko 1.300 ljudi, a svoju sudbinu za nas vezalo je oko 5.000 članova njihovih porodica.

“Mi smo ostali sa našim radnicima, nećemo ih otpuštati, kao i uvek, njihov interes je na prvom mestu kompanije koju smo gradili zajedno. Zatvorili smo sve klubove i uplatna mesta, kako ne bismo rizikovali živote i širenje pandemije, dobrobit stanovništva je naš prioritet”, istakao je još jednom direktor kompanije Novomatic-Srbija, Jovo Zagorac.

Ono što treba istaći i jeste da Srbija nije jedina zemlja u kojoj će grupacija Novomatic donirati sredstva za borbu protiv pandemije, već će to uraditi i u Makedoniji, Crnoj Gori, Bugarskoj, Republici Srpskoj.

“Ovo je zajednička borba, i zato se uključujemo donacijama i svim drugim vrstama pomoći i logistike kojom raspolažemo kako bismo pokazali da je život više od igre, najdragocenija stvar i da Novomatic pre svih drugih to najbolje razume. Zajedno do pobede“, poručili su na kraju iz kompanije.

IZVOR:B92.RS

Izgubii ste prihode usled COVID-19? Evo nekih odgovora kako možete odložiti kredit za kuću

Od
Dara Milovanović
-
0

Budući da su banke najavile da bi vlasnici kuća koji se bore u pandemiji COVID-19 mogli odložiti plaćanja hipoteke za najviše šest meseci, pitanje je više od milion Kanađana koji bi prihvatili ponudu.

No sa preopterecenim telefonskim linijama i web lokacijama koje ne mogu obraditi aplikacije koje se ocenjuju od slučaja do slučaja, mnogi vlasnici kuća koji traže odlaganje ili traže odgovore imali su malo uspeha.

Konfuzija vlada oko toga koje  to  uslove vlasnik kuće ispunjava  za odlaganje, kako program funkcioniše, plaćaju li se kamate i hoće li odlaganje plaćanja uticati na kreditne rejting. Nažalost, s obzirom da se situacija svakodnevno menja, a zajmodavci prisiljeni da donose pravila u hodu, za većinu ljudi nije bilo moguće dobiti bilo kakve informacije.

Kako bi razjasnili neka od ovih pitanja,razgovarano je s pet hipotekarnih stručnjaka koji su nudili svoj uvid i savet o nekim često postavljanim pitanjima.

Da li bi odlaganje plaćanja hipoteke oštetilo moj kreditni rejting?

Sve dok se odgovarajući aranžmani postignu unaprijed, na vaš kreditni rezultat ne bi trebalo uticati. Atrina Kouroshnia, hipotekarni posrednik, kaže: „Ne mislim da će odlaganje plaćanja imati isti uticaj kao jer je to globalna pandemija i, posebno ako je vaš posao pogođen, vi ste doneli proaktivni izbor, najgore bi bilo samo preskočiti svoje isplate“, upozorava Kouroshnia.

Angela Calla, upozorava: „Ako propustite plaćanje bez sporazuma ili ga vaš zajmodavac ne odobri, to može uticati na vaš kreditni rejting i može znatno povećati troškove pozajmljivanja prilikom obnovljanja . “

Kako mogu doći do svog zajmodavca?

Za one koji pokušavaju napraviti takve aranžmane, ali imaju problema sa probijanjem rokova, Calla kaže da je važno dati vremena bankama. “Ako vam nije dospelo plaćanje u narednih pet dana , oni traže da odložite poziv u ovom trenutku. Preporučuje se adresa e-pošte ili neki zajmodavci imaju portale koje su stvorili kako bi im pomogli u tome. Pogledajte na veb lokaciji svog zajmodavca da li postoje ažuriranja. “

Alisa Aragon, preporučuje da prvo razgovarate sa svojim hipotekarnim posrednikom, ako ga imate. „Zajmodavci primaju ogromnu količinu poziva i vrlo je teško doći do njih. Ako ljudi imaju pitanja, najbolje je da razgovaraju sa svojim hipotekarnim stručnjakom, jer mi dobijamo informacije od većine zajmodavaca i možda bismo brže mogli odgovoriti na njihova pitanja. “

Trebam li podnijeti zahtev, i koji su osnovni uslovi  za odlaganje?

Nakon što ste uspeli doći do svog zajmodavca, verovatno ćete dobiti odobrenje za plaćanje samo ako ste izgubili prihod zbog pandemije COVID-19, kažu brokeri.

Ako i dalje radite i možete priuštiti svoju hipoteku, ne pokušavajte odlagati. Ne samo da ćete verovatno gubiti vreme i previše napetih zajmodavaca, program bi se trebao koristiti samo kao krajnje rešenje. To je zato što će odlaganje plaćanja dugoročno koštati više novca.Podneti zahtev mogu samo oni koji trenutno ne mogu platiti hipoteku zbog izgubljenog prihoda od pandemije. “Program odlaganja je  kreiran za vlasnike domova koji prolaze kroz finansijske teškoće zbog virusa COVID-19”, kaže Aragon. „Ako ste i dalje zaposleni i zarađujete, tada zajmodavci trenutno neće pomoći tim dužnicima. Ovaj program je za ljude kojima je stvarno potreban. “

Za one koji smatraju da ispunjavaju zahteve, vredi ih prijaviti, a svaka se aplikacija procenjuje u svakom pojedinačnom slučaju. „To zavisi i od zajmodavca“, dodaje Aragon. “Svaki zajmodavac ima svoje potrebe u pogledu onoga što se mora pružiti.”

Prema podacima Calla, iznajmljivači nekretnina neće dobiti odobrenje za odlaganje, čak i ako njihovi stanari ne mogu platiti kiriju zbog izgubljenog dohotka. „Odgađanja se trenutno ne odobravaju za iznajmljivanje [25. mart 2020]“, kaže ona. “Ako / kada jesu, doći će do dodatnih troškova za stanodavca, jednom utvrđenim.”

Jedno olakšanje za ljude koji iznajmljuju je, da stanari koji nisu u mogućnosti platiti kiriju  zbog izgubljenog dohotka sada mogu podnijeti zahtev za novi dodatak za kiriju u iznosu od $ 500 koji će Vlada BC-a plaćati direktno njihovom stanodavcu putem BC Housinga, koji je najavljen za 25 april 2020.

Ako bih bio odobren, kako bi funkcionisalo odlaganje plaćanja hipoteke?

Ne grešite, odlaganje plaćanja hipoteke je hitna, privremena mera koja će vas dugoročno koštati, upozoravaju posrednici! Što duže odlažate  plaćanje, to će vas više koštati, jer će se kamate plaćati po stopi vašeg ugovora tokom razdoblja odlaganja  i biće sakupljene.

Kinch objašnjava, „Vaša plaćanja glavnice i kamate ne moraju biti izvršena u periodu od [do] šest meseci. Međutim, banke će prikupljati mesečne kamate i taj iznos dodati u vaš trenutni hipotekarni saldo. Nakon toga, nakon šestomesečnog odlaganja, imaćete veći hipotekarni saldo i vaša mesečna uplata će se u skladu s tim prilagoditi u nadoknadi. Dakle, ako danas zaustavite  novčani tok, vi ćete to morati nadoknaditi za šest meseci. Da budemo jasni – ovo je ‘odlaganje’, a ne ‘odmor na kredit’. “

Kinchov kolega Jonathan Barlow dodaje: “Svaki zajmodavac će biti drugačiji u načinu kako se rukovode. One s dubokim džepovima mogu omogućiti odlaganje lagano, drugi mogu oblikovati plan otplate. Opet, to je neuređen prostor za zajmodavce, pa će im svi drugačije pristupiti. “

Calla kaže: „Odgovorni ste da platite odlaganje [kamate] na preostale uplate  kod većine zajmodavaca. Zbog toga je odobren samo za one koji ne mogu izvršiti plaćanje zbog nedostatka finansijskih sredstava. Iznosi svakog meseca i ukupni kamatni troškovi razlikuju se na osnovu iznosa hipoteke, stope i preostalog roka. “

Što ako je moja hipoteka kod jednolinijskih zajmodavaca?

Kanadske velike banke, poznatije kao Big Six, kao i neke kreditne unije poput Vancity-ja, odmah su ponudile programe odlaganja plaćanja hipoteke onima kojima je to potrebno. No, mnogi kanadski vlasnici kuća imaju hipoteke s alternativnim hipotekarnim zajmodavcima, poznatim i kao jednolinijski zajmodavci. Dakle, nude li isti program odlaganja plaćanja?

Barlow kaže, „Jednolinijski zajmodavci takođe podržavaju program odlaganja, ali pošto su oni jedini davatelji usluga (samo hipoteke), njihova je novčana osnovica mnogo manja. Dakle, oni će biti puno teži da to ponude. Oni će sigurno postaviti mnogo više pitanja, ali verovatno ćete od njih dobiti i puno bolji plan i saradnju. “

Kao i kod svih vrsta hipoteke, za više informacija o odlaganju plaćanja potražite veb lokaciju svog zajmodavca i razgovarajte sa svojim hipotekarnim brokerom pre nego što budete dugo čekali na telefonske razgovor.

Srpski Poslovni Imenik

Odluka o Vimbldonu sledeće nedelje, moguće i otkazivanje

Od
miki
-
0

Odluka o tome hoće li se i kad ove godine igrati Vimbldon biće doneta sledeće nedelje, saopštili su organizatori prestižnog takmičenja. Kako sada stvari, opcija igranja pred praznim tribinama ne dolazi u obzir, ali zato je moguća opcija otkazivanja najstarijeg turnira.

Prvi Vimbldon odigran je 1877. godine i nikada nije otkazan u mirnodopskim uslovima. Podsetimo, Rolan Garos, koji prethodi Vimbldonu, pomeren je za septembar.

Prema kalendaru Vimbldon je planiran od 29. juna do 12. jula, a titulu brani srpski teniser Novak Đoković.

Koronavirus mutira sporije od virusa gripa – vakcina bi bila dugotrajnija

Od
miki
-
0

Nagoveštaj nade stiže sa fronta protiv koronavirusa: eksperti koji prate širenje virusa SARS-CoV-2 zaključili su da on mutira sporije nego drugi respiratorni virusi poput onih koji izazivaju grip. To znači da je manje prostora za neprijatna iznenađenja, ali i da vakcina, kada je budemo imali, ne bi morala da se prilagođava često poput one protiv sezonskog gripa.

Sporija stopa mutacije ima dve posledice – obe pozitivne. To znači da je novi koronavirus stabilan u trenutnoj formi i zbog toga nije verovatno da će postati opasniji tokom širenja nego što je to sada.

Na vakcinu protiv koronavirusa čekaćemo najverovatnije do sledeće godine

Takođe, to znači da bi vakcina, kada jedog dana bude razvijena, mogla da bude efikasna tokom dužeg perioda – više bi se „ponašala“ kao vakcina protiv boginja nego kao vakcina protiv sezonskog gripa, piše Biznis insajder.

Piter Tilen, molekularni genetičar Univerziteta „Džons Hopkins“, u izjavi za Vašington post, rekao je da je analiza 1.000 različitih uzoraka novog koronavirusa pokazala tek četiri do deset razlika između sojeva virusa kojim su inficirani ljudi u SAD i originalnog virusa koji se širio Vuhanom.

„U ovom trenutku, stopa mutacije virusa ukazuje na to da bi vakcina za SARS-kov-2 bila jedinstvena, a ne nova svake godine kao što je to slučaj sa vakcinom protiv sezonskog gripa“, objasnio je Tilen.

Koronavirus je stabilniji od virusa gripa

Svi virusi mutiraju vremenom, a kako se umnožavaju tako se greške koje tada nastaju upisuju u njihov genetski kod. Te mutacije vremenom čine da nastaju različiti sojevi virusa, ali uglavnom ne utiču na to koliko je on zarazan, niti kako se on prenosi.

Greške u kodu virusa, međutim, omogućavaju naučnicima da utvrde putanje kroz stanovništvo, to jest kao da prate genetske tragove mrvica od hleba.

Vakcina bi mogla da štiti od koronavirusa nekoliko godina

Izgleda da SARS-kov-2 ne mutira mnogo. Sitne promene genoma postoje, ali virus kao da je isti gde god da se pojavio. Svaki soj je skoro identičan.

Endru Rambot, stručnjak za evolucionu molekularnu biologiju sa Univerziteta u Edinburgu, u izjavi za magazin Sajens, istakao je da novi koronavirus akumulira u proseku između milion i dva miliona mutacija mesečno: „To je dva do četiri puta sporije od virusa gripa“.

Trevor Bedford, naučnik Istraživačkog centra za rak „Fred Hačinson“ objavio je na Tviteru da virus gripa mutira jednom u svakih 10 dana. „Većina tih mutacija su bez posledica, ali s vremena na vreme, pojavi se ona jedna koja ugrožava imunizaciju čoveka na grip. Zbog toga svake godine moramo da imamo novu vakcinu, a to je razlog i što vakcine nisu uvek 100 odsto uspešne“, objasnio je Bedford.

Stabilnost koronavirusa ukazuje na mogućnost dugotrajnije vakcine
Trevor Bedford, koji izučava koronavirus u Sijetlu, predviđa da bi bilo potrebno nekoliko godina da se koronavirus toliko izmeni da bismo morali da prilagođavamo vakcinu.

U toku je razvoj više od 40 potencijalnih vakcina protiv novog koronavirusa. Biotehnološka kompanija „Moderna“ započela je testiranje na ljudima, ali teško je da bi vakcina koju razvija mogla da bude u masovnoj upotrebi pre marta 2021. godine.

„Kada vakcina bude napravljena, njeno dejstvo u telu čoveka biće višegodišnje“, ocenio je Bedford i naglasio da ćemo sigurno videti kako koronavirus „izmiče” vakcini ili masovnoj imunizaciji stanovništva, ali da će za to biti potrebne godine.

Sve ovo navodi na zaključak da bi vakcina protiv novog koronavirusa bila sličnija onoj koja nas štiti od boginja celog života.

IZVOR: RTS

BRAVO BELA KRALJICE: Ana Ivanović donirala 35 respiratora!

Od
Dara Milovanović
-
0
Ana Ivanovic

Bivša srpska teniserka Ana Ivanović dala je značajan doprinos naporima u borbi protiv korona virusa u Srbiji.

Proslavljejna teniserka i nekadašnji svetski reket br 1 donirala je Vladi Srbije 36 respiratora kako bi se u Srbiji olakšalo nošenje sa posledicama pandemije uzrokovanom korona virusom.

Ivanović, osvajačica Otvorenog prvenstva Francuske je dala finansijsku podršku, ali se i “založila” preko svojih kontakata za nabavku preko potrebnih aparata, javlja “Kurir”.

IZVOR:MONDO.RS

Gaćinović donirao 10 hiljada evra Trebinju

Od
Dara Milovanović
-
0
Gaćinović, Ajntrah

Fudbaler Ajntrahta iz Frankfurta i reprezentativac Srbije Mijat Gaćinović donirao je 10 hiljada evra Trebinju za prevenciju pandemije korona virusa, saopštio je gradonačelnik Mirko Ćurić.

“Želim da mu se zahvalim u ime svih građana Trebinja. Sredstva ćemo iskoristiti za pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva, kojima je svaka pomoć dobrodošla”, naveo je Ćurić, prenose Nezavisne novine

Gaćinović je video porukom pozvao sve stanovnike Trebinja da poštuje procedure kako bi se što pre pobedila pandemija.

“Pozdrav svim mojim Trebinjcima i ljudima u regionu. Želim ovom prilikom da pozovem sve, pogotovo mlade generacije, da poštuju procedure nadležnih organa i zaštite sve oko sebe. Mnogo je važno da u ovoj borbi budemo složni, da pobedimo i da se što pre vratimo uživanju u lepoti našeg nalepšeg grada. Čuvajte se i čuvajte ljude oko sebe”, rekao je Gaćinović.

Srpski reprezentativac je rođen u Novom Sadu, ali je odrastao u Trebinju odakle je njegov otac Vladimir, bivši fudbaler, a sada trener Spartaka iz Subotice.

IZVOR:RTS.RS

Đoković: Žao mi je zbog odlaganja Igara, ali je to ispravna odluka

Od
Dara Milovanović
-
0

Najbolji teniser sveta Novak Đoković rekao je da je tužan što su Olimpijske igre odložene, ali veruje da je to prava odluka.

Olimpijske igre u Tokiju definitivno su odložene za 2021. godinu, nakon što je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) prihvatio predlog premijera Japana Šinza Abea da se Igre odlože.

Đoković je na društvenim mrežama podelio fotografiju na kojoj drži patike u kojima je trebalo da igra u Tokiju.

“Ova fotografija nastala je prošle godine u Japanu. Tužan sam što su odložene Olimpijske igre, ali sam siguran da je to prava odluka zbog kolektivnog zdravlja svih učesnika. Jedva čekam Igre u Tokiju 2021. godine”, napisao je Đoković.

Srpski teniser igrao je na turniru u Tokiju prošle godine i osvojio titulu kako bi što spremnije dočekao olimpijski turnir.

Zlato za Srbiju na OI njegova je velika želja, pošto do sada ima samo bronzanu medalju osvojenu u Pekingu 2008. godine.

U Londonu 2012. godine izgubio je u polufinalu od Endija Marija, a potom od Huana Martina Del Potra u meču za bronzu, dok je pre četiri godinu u Riju eliminisan na startu, takođe od Argentinca.

IZVOR:RTS.RS

1...1.3881.3891.390...1.519Stranica 1.389 od ukupno 1.519

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković