Danas dobre vesti u vezi COVID-19 u BC, novih 29 zaraženih
BC provincijski zdravstveni službenik objavio je u subotu 29 novih slučajeva koronavirusa u toj provinciji, što je ukupno 1.203.
Nekoliko zanimljivosti o kugi u Srbiji
Jedna od mera koje je preduzimala država u kritičnim danima kad bi se pojavila zaraza bila je dezinfekcija, ili kađenje, kako se onda govorilo. Kađenje se doslovno sprovodilo kneževom naredbom tokom svih kužnih dana u godinama kuge.
Na podsticaj prijatelja koji su pročitali moj tekst „Kako se knez Miloš borio protiv kolere i kuge”, objavljen u „Politici” 12. marta, želim da čitaoce obavestim o još nekim zanimljivostima u vezi sa ovom epidemijom, koje sam izostavio zbog obima.
Jedna od mera koje je preduzimala država u kritičnim danima kad bi se pojavila zaraza bila je dezinfekcija, ili kađenje, kako se onda govorilo. Kađenje se doslovno sprovodilo kneževom naredbom tokom svih kužnih dana u godinama kuge. Katkad se primenjivalo i kada nije bilo kuge u Srbiji, već u Turskoj, iz predostrožnosti. Dezinfekcija se sprovodila u karantinima, tako što bi se okadili svi predmeti putnika i njegova garderoba, a u slučaju trgovine i sva trgovačka roba. Kađena je i prepiska, tako što bi se stavljala u posebnu spravu koja je bušila pisma i kroz probušena mesta upumpavala dim neke hemikalije. U Arhivu Srbije čuvaju se mnoga okađena i izbušena pisma, kao pouzdani svedok tih nemilih dana.
O knezu Milošu sačuvana su razna kazivanja, od kojih su neka tačna i mogu se proveriti u istorijskim izvorima, dok druga nemaju potvrdu i mogu se smatrati narodnim izmišljotinama. Jedna od takvih je i ova. Vredni Milan Đ. Milićević zapisao je da je knez Miloš proveo deo vremena u Požarevcu dok je kuga harala Srbijom (1837). Iako otresit i domišljat, katkad je dopuštao da sujeverje nadvlada njegov razum. Iako smo uvereni da je ova priča izmišljena, prenosimo je kao primer narodnog verovanja. Čim se kuga pojavila, Obrenović je naredio da se devet požarevačkih baba svuku gole i da tokom noći, prema vatri, opredu i izatkaju poveću košulju. Kad su posao završile, knez se provukao kroz košulju, a zatim i članovi njegove porodice, njegova svita i svi vojnici u požarevačkoj kasarni. Potvrdu da se ovako nešto zbilo nismo mogli da nađemo u istorijskim izvorima, pa bi kazivanje trebalo uzeti s rezervom, budući da se kuga nije pojavila u Požarevcu. Činjenica je da se i kod kneza, katkad, osećalo sujeverje i potreba za primenom narodnog lekarstva. Obrenović je tokom svoje prve vladavine više puta navukao polnu bolest. Iako je raspolagao s nekoliko školovanih lekara, lečenje je poveravao čuvenoj Ciganki Begzi.
Ono malo medicinske literature što se pojavilo u kalendarima, novinama, almanasima i časopisima, u Srbiji nije imao ko da čita, jer je narod bio nepismen. Budući da je tada otvorena štamparija, Knjažesko-srbska knjigopečatnja, u njoj je odštampano „Uputstvo za lečenje kolere”, a potom i knjižica „Sredstvo protiv kolere” (1832). Postoji još jedan rukopis, napisan 1836. godine, za koji ne znamo da li je trukovan, ali znamo da se čuva u Arhivu Srbije, autora Pavla Jovičića, „medicine i hirurgije doktora” – „Kolera azijatičeska, kako se od nje čuvati i lečiti treba”.
Engleskinja Džulija Pardou u svom putopisu „Sultanov grad i domaći običaji Turaka” zabeležila je svoj boravak u Beogradu u vreme kuge 1837. godine. Pošto su ona i njen pratilac, kavaljer Petrić, izdržali karantin u Zemunu, poželeli su da posete beogradsku tvrđavu i varoš. Dobivši posebnu dozvolu, ukrcali su se na jednu austrijsku barku sa „zastavom koja označava kugu” i u pratnji dva čuvara karantina i carinika stigli su u „poslednji grad sa minaretima u Evropi”. Dozvolu za posetu mogli su da dobiju pošto je knez Miloš digao opsadu Beograda. Međutim, oprez se i dalje osećao, jer su njihovi beogradski pratioci sprečavali svaki dodir s predmetima i stanovnicima srpske i turske varoši. Džuliji je smetala tolika pažnja i postala je nervozna, budući da su se „Turci diskretno osmehivali dok smo prolazili kraj njih, jer veruju da kuga neće Evropljane, pa stoga ovakve predostrožnosti smatraju samo posledicom sklonosti ka uzbuđivanju i gužvi”. S pratiocem Petrićem posetila je austrijskog konzula i Jevrema Obrenovića, brata kneza Miloša. Beogradski vezir dozvolio joj je da obiđe tvrđavu, ali nije je udostojio prijema. Vredno je pažnje njeno upoređenje vremena provedenog u austrijskom kontumacu u Zemunu s ukinutim opsadnim stanjem u Beogradu: „Ovako čuvani, shvatili smo da je ponekad gore biti van karantina, nego u njemu”.
Dimitrije Vladisavljević, učitelj srpske opštine u Trstu, pisao je Vuku Karadžiću o stanju u tom gradu i prvi put upotrebio reč „grip” za bolest (kugu) koja je harala tim delom Austrijskog carstva (1837): „Grip zulume čini, i gori postaje nego što je bio. Bog zna šta će biti sa ovim zlim vremenom”. Iz prepiske Vuka Karadžića saznajemo mnoge pojedinosti o kugi. Navodim još dve zanimljivosti. „Javljam da u Serbiji, u mestu Jagodini, kuga mori. Kragujevac i Beograd sasvim su zatvoreni, niti kom unutra niti napolje dadu”, obaveštavao je Georgije Kirjaković Vuka. A kad je kuga uminula, knez Miloš je pozvao dr Mušickog u Srbiju, ali je prethodno morao da prakticira u Zemunskom kontumacu, i potom dođe u Kneževinu „kao vešt i iskusan kontumacki doktor” (1838). Za ovo angažovanje zaslužan je Jovan Stejić, lekar i književnik.
IZVOR:POLITIKA.RS
Veliko priznanje za Mitrovića – najbolji u Engleskoj
Srpski golgeter Aleksandar Mitrović proglašen je za najboljeg fudbalera ove sezone u Engleskoj u rangovima ispod Premijer lige.
Mitrović je pobedio u anketi poznatog magazina “Four Four Two” u glasanju svih navijača iz druge, treće i četvrte lige na Ostrvu.
Reprezentativac Srbije iza sebe je ostavio Kelvina Filipsa (Lids), Saida Benrahmu (Brentford), ali i poznata svetska imena kao što su Vejn Runi (Derbi Kaunti), Džo Alen (Stouk), Andre Aju (Svonsi).Mitrovic je postigao 23 golova u sezoni i najbolji je strelac u Čampionšipu.
IZVOR:B92.RS
U Srbiji beleži se veliki rast prodaje
U vreme krize izazvane koronavirusom, maloprodajni lanci su ostvarili veliki rast prodaje, pokazuju podaci agencije Nielsen.
U ukupnoj prodaji velikih maloprodajnih lanaca u Srbiji beleži se rast prodaje od 61 odsto u trećoj i 43 odsto u četvrtoj nedelji marta, u odnosu na iste nedeljne periode prošle godine.
U odnosu na ukupnu prodaju i gledano po grupama kategorija, kao i po pojedinim uže definisanim kategorijama proizvoda, moderni maloprodajni lanci beleže rast prodaje nekih kategorija i više od 700 odsto.
Tako na primer prodaja brašna beleži rast od 482 odsto tokom treće i 282 odsto tokom četvrte nedelje marta, u odnosu na prošlu godinu.
Kvasac čak 224 odsto i 153 odsto u ovom periodu, dok ulje ide do rasta u prodaji od 168 odsto u trećoj i 122 odsto u četvrtoj nedelji marta. Podaci pokazuju i da prodaja proizvoda od papira beleži rast od 149 odsto u trećoj, odnosno 100 odsto u četvrtoj nedelji marta 2020. godine, u odnosu na isti period u prošloj godini.
Konkretnije, samo toalet papir ima rast od 261 odsto i 131 odsto u trećoj, odnosno četvrtoj nedelji marta.
Fudbaleri Zvezde pristali na smanjenje plata
Generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić izjavio je danas da su fudbaleri tog kluba prihvatili smanjenje plate za 50 odsto u naredna tri meseca
“Zadovoljstvo mi je da saopštim da su igrači Crvene zvezde i ovom prilikom pokazali visoku svest i odgovornost prema svom klubu”, naveo je Terzić u izjavi dostavljenoj medijima.
To je, po rečima Terzića, dokaz da “Zvezda nije selektirala samo dobre igrače, već i dobre ljude”.
IZVOR: BETA
Još 5 osoba preminulo od Kovida-19, ukupno zaražene 1.624 osobe
Od Kovida-19 u Srbiji je preminulo još 5 osoba, pa je ukupan broj smrtnih slučajeva 44. Potvrđeno je još 148 slučajeva koronavirusa, a ukupno su zaražene 1.624 osobe. Na snazi je zabrana kretanja građana do ponedeljka u 5 sati ujutru. Ljubimce je moguće prošetati između 23.00 i 01.00 i u nedelju od 8.00 do 10.00.
Juče je u Srbiji registrovan najveći broj zaraženih tokom jednog dana – kod 305 osoba potvrđen je koronavirus. Od Kovida-19 preminulo je tokom jučerašnjeg dana još 8 osoba.
IZVOR: RTS
RTS: Uprkos svim apelima nadležnih – beogradske ulice krcate
Nadležni već nedeljama apeluju na građane da ostanu u svojim kućama. Uvedene su i nove mere kako bi se kontakti smanjili i zaustavilo širenje koronavirusa. Beograđani se, izgleda, ne obaziru na apele. Grad je oko podneva bio pun ljudi.
Od 13.00 u subotu do ponedeljka u 5.00 zabranjeno je kretanje.
Građani moći da izvedu ljubimce između 23.00 i 01.00 u subotu i u nedelju od 8.00 do 10.00 i to 200 metara od mesta prebivališta.
Zabranjeno je da na jednom mestu budu više od dve osobe.
IZVOR: RTS
Kanadski marketi ukrašeni slikama pacova
Kada je prošle godine u martu, moja sestra bila u gostima kod nas, mudro reče: „Da ne znam da živiš u Kanadi, pomislila bih da sam u Pekingu. Ni u Kini, nema toliko Kineza kao u vašem Markamu.” U zgradi gde stanujemo osim nas gotovo da nema belih ljudi. Supermarketi u našem malom mestu, u kojima se prodaje uglavnom roba iz Kine, ove godine su okićeni velikim slikama Pacova – je ova godina njihova po kineskom horoskopu.
Subota, kasno po podne, na benzinskoj pumpi „Petro-Kanada” dok smo sipali gorivo, ugledasmo srećnog dobitnika nagradne igre za prošlu godinu. Tačnije njen nasmejani lik na plakatu.
Šta biste uradili da dobijete besplatan benzin za godinu dana, pitaju organizatori igre na istom plakatu.
„Otišla bih da posetim sestru koja živi na drugom kraju Kanade. Nisam je videla godinama”, kaže Lori Braun iz Nove Škotske, jedan od dobitnika nagrade za 2019.
Uđoh u kola sa izvesnom težinom na duši. I ja sam sestra, znam i osećam koliko je boli što sestru ne viđa.
Vezala sam pojas, pa sebi u bradu prošaputala: „Prokleta je Amerika“!
Lori Braun i njenu sestru ne dele samo kilometri auto puta, već i hroničan nedostatak dolara u njenom kućnom budžetu, mala primanja koja ne dozvoljavaju česta sentimentalna putovanja.
I dok naš auto klizi od Niagara-on-the-Lake, gde smo upravo proslavili 13 godina mog života u tuđini, pa do Markama gde živimo, sneg bez prestanka veje, a kazaljka pokazuje temperaturu minus 11. Začudo, hladnoću ne osećam.
Grad u kojem živim od 2018. godine nalazi se u Ontariju i udaljen je oko 30 kilometara od centra Toronta. U njemu ima na hiljade kompanija koje se bave visokim tehnologijama i naučnim istraživanjima: IBM, „Motorola“, „Huavej“, AMD… Markam je odavno srastao sa Torontom, deli ih samo jedna ulica i on je šesnaesti grad po veličini u Kanadi.
Kada je moja sestra prošle godine u martu bila u gostima kod nas, mudro reče:”Da ne znam da živiš u Kanadi, pomislila bih da sam u Pekingu! Ni u Kini, nema toliko Kineza kao u vašem Markamu.”
Istini za volju, moja sestra ne preteruje. Većina stanovnika Markama jesu Kinezi.
Naš porodični lekar je Kinez, šnajderka Kineskinja, vlasnici radnje za hemijsko čišćenje bračni par iz Kine.
Salon za pedikir i manikir koji redovno posećujem u vlasništvu je onižeg Kineza kod koga radi desetak vrednih devojaka iz Kine.
Da bih odagnala bolove u leđima (satima sedim za kompjuterom i pišem) svakog utorka, odem na masažu kod Emi, a ona je pre nekoliko godina stigla u Kanadu pravo iz Hong Konga.
Primetih da i malu poštu u našem komšiluku drže Kinezi, jer redovno šaljem razglednice i čestitke za Srbiju i Crnu Goru i redovno kupujem markice. Tokom prošle godine silno su navaljivali na mene (baš onako kao se to radi sa redovnom mušterijom) da kupujem markice sa likom Svinje, beše godina Svinje po njihovom horoskopu. I tako su ružičaste svinje, ali i markice sa slikama kanadskih pejzaža, jezera ili planina, cele godine putovale iz Markama u naše krajeve.
U zgradi gde stanujemo osim nas gotovo da nema belih ljudi.
Tu su Arapi. Neke od njih, polovinom decembra 2015. godine svečano su dočekali na aerodromu, Džastin Trudo, potpredsednik vlade Ontarija, gradonačelnik Toronta i ministri emigracije, zdravlja i odbrane. Tom prilikom, deci izbeglicama poklonili su igračke i toplu odeću jer su mališani došli vojnim avionom na minus 20 stepeni, iz sunčanog Jordana.
Doduše, u našem komšiluku živi i po neki Indus.
Mirisi koji se zanosno šire hodnicima zgrade posebna su priča. U liftovima nemamo četvrti sprat jer Kinezi ne vole taj broj. Kao ni brojeve 14, 24, 34, 44… Broj četiri oni smatraju baksuznim brojem.
Naša prva komšinica redovno kuva i to isključivo noću. Započne svoj ritual oko 23 časa, a tek oko sat posle ponoći, teški mirisi luka i mesa, konačno napuste našu spavaću sobu.
„T&T“ i „VinKo“ su supermarketi u našem malom mestu u kojima se prodaje uglavnom roba iz Kine. Ove godine radnje su okićene velikim slikama pacova jer po kineskom horoskopu ovo je godina Pacova.
Kineska Nova godina proslavila se dostojanstveno, a sve što je moglo, bilo je ukrašeno dugačkim zmajevima i jarko crvenim lampionima. Veliki broj novina u Markamu izlazi na kineskom jeziku.
Priču o iznenadnom poznanstvu sa Kinezom staklorescem napamet zna cela naša familija. Ušli smo u njegovu radnju da nam urami grafiku Vladimira Veličkovića „Skakač”. Ta grafika već 13 godina putuje sa nama, sa kontinenta na kontinent, baš kao i stotinak knjiga, filmova i fotografija.
Davno je „Skakač“ iz Kanade otišao u Saudijsku Arabiju, tamo proveo desetak godina, a odatle skoknuo na kratko do Srbije, pa ponovo u Kanadu. U tom transportu malo se i oštetio…
Staklorezac pažljivo poče da zagleda grafiku, pa radoznalo upita: „Ko je umetnik?”
– Vladimir Veličković, reče moj suprug.
– Odakle je, stiže novo pitanje
– Iz Srbije, Beograda, odgovori moj muž.
Osmeh mu se najednom razleže na licu, a rukama poče da se busa u grudi, ponavljajući: „Srbi, Rusi i Kinezi – braća! Srbi, Rusi i Kinezi – braća!”
Ponavljao je to kao mantru nekoliko minuta, a onda nas pogleda i ozbiljnim glasom reče: „Mi Kinezi nikad i ništa ne zaboravljamo. Nikada im nećemo oprostiti bombardovanje naše ambasade u Beogradu maja 1999. Nikada! Za 100 godina, to ćemo im naplatiti. Gađali su našu ambasadu sa pet raketa. Nedopustivo. Zato kažem: Srbi, Rusi i Kinezi su braća!”Bio je to za mene događaj dana ili kako bi Olja Bećković rekla utisak nedelje.
Ali mediji u Torontu imali su te nedelje neka potpuno druga interesovanja. Vest dana bila je Marsela Zoja (19), zvezda Instagrama koja je sa balkona svog stana na 45. spratu bacila dve stolice u znak protesta. „Izvinjavam se svima koje je moj postupak uvredio. Niko nije povređen i zato prestanite da me uznemiravate. Mislila sam da su Kanađani fini, ali to nije istina. Ovde je toliko hladno, odlazim odavde, napisala je na profilu.
Priznajem, i meni je ovde hladno (rođena sam u leto, pa mi zima teško pada), ali bacati stolice sa terase je ipak previše.
Ne znam da li su Kanađani fini ili ne, jer pravi Kanađani u mom Markamu, zaista su retke biljke.
Marina Bulatović, Markam, Kanada
Tri minimalca od države preko namenskog računa
Uplata najavljene državne pomoći preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećim u visini tri minimalca, koja treba da počne polovinom maja, obavljaće se preko namenskog računa, objavile su Novosti.
Svako preduzeće će morati da otvori poseban račun putem koga će se isplaćivati planirana sredstva, rekli su za današnje Večernje novosti u Ministarstvu finansija.
Na taj način novac će moći direktno da se daje zaposlenima bez ikakve mogućnosti zloupotrebe. To je cilj otvaranja namenskog računa, da taj novac ne može da se koristi ni za šta drugo.
U Ministarstvu finansija naveli su da ima još otvorenih pitanja i da rade na preciznom definisanju rešenja kako bi za desetak dana Vlada Srbije mogla da usvoji pravni okvir.
IZVOR: NOVOSTI
EU donirala Srbiji još 4,9 miliona evra za nabavku medicinske opreme
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici i šefica Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge u Srbiji (UNOPS) Mikela Telatin potpisali su u petak sporazum o donaciji od 4,9 miliona evra za pomoć Srbiji u borbi protiv pandemije.
Kako se navodi u saopštenju EU Info centra, ova donacija će omogućiti kupovinu respiratora, testova i zaštitne laboratorijske opreme. Ovaj grant je deo finansijske podrške od 93 miliona evra, koju EU pruža Srbiji za hitne, kratkoročne i srednjoročne mere za suzbijanje posledica koronavirusa.
„Izazovi su isti, saradnja i efikasna solidarnost jedini su način da se borimo protiv pandemije. Ovih novih 4,9 miliona koje smo danas potpisali hitno usmeravamo na kupovinu maski, respiratora, laboratorijskih testova, monitora intenzivne nege, beskontaktnih termometara i zaštitne opreme, kontejnera potrebnih za trijažu i druge potrebne opreme. U intenzivnoj smo i stalnoj komunikaciji i u pogledu budućeg usmeravanja novca iz dostupnih fondova EU za društveno-ekonomski razvoj, gde će nam biti značajna EU podrška. Nastavljamo da radimo“, izjavila je Joksimović.
U saopštenju se takođe navodi da je od izbijanja krize zbog pandemije Evropska unija pomogla Srbiji najpre kroz evakuaciju srpskih državljana iz Vuhana, a nedavno i kroz finansiranje troškova pet teretnih aviona koji prevoze medicinsku opremu za hitne slučajeve. Takođe je pozvala Srbiju da se pridruži evropskom zajedničkom sporazumu o nabavci medicinske robe.
„Evropa se bori sa veoma teškom situacijom. Hiljade ljudi su zaraženi, a hiljade ljudi umire svaki dan. U teškim trenucima moramo da se držimo zajedno i srećan sam da je solidarnost EU brzo odgovorila na zahtev Srbije za pomoć. Za trenutne potrebe izdvojili smo 15 miliona evra. Već smo u potpunosti finansirali prevozne troškove prvih pet teretnih aviona koji su proteklih dana stigli u Srbiju sa medicinskom opremom. Ovim sporazumom o donaciji od 4,9 miliona evra pomažemo Srbiji da kupi dodatnu neophodnu medicinsku opremu. Podrška EU će se nastaviti i na dalje, kako za hitne tako i za kratkoročne i srednjeročne mere, ukupne vrednosti 93 miliona evra, a u skladu sa potrebama Srbije “, rekao je ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici.
Nabavku medicinske opreme – respiratora, laboratorijske opreme i testova, monitore intenzivne nege, beskontaktnih termometara i zaštitne opreme, kao i kontejnera potrebnih za trijažu, sprovodi kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge – UNOPS.
AUTOR:N1 Beograd