U Vankuveru i okolini trenutno je vazduh najzagađeniji na svetu
Očekuje se da će dim koji pokriva južni deo Britanske Kolumbije nastao od požara u Sjedinjenim Državama ostati sa nama do utorka.
Tunel Dunav – tajni prolaz kojeg nema ni na jednoj mapi VIDEO
Vekovima unazad jedna od najvećih intriga u vezi sa Petrovaradinskom tvrđavom je tunel ispod Dunava koji je tajnim prolazom povezuje sa gradom.
Dok su jedni ubeđeni da znaju gde se tačno nalazi takav tunel, drugi navode da ni hiljade sati ispod tvrđave nije dovoljno da se pronađe tako nešto. Ekipa Prve pokušala je da reši ovu milenijumsku misteriju – ima li Petrovaradin, jedna od najvećih podzemnih mreža tunela na svetu, svoj tajni prolaz do Novog Sada.
“U ovom pravcu je tunel, tačno tamo vidite, ovaj toranj ispod sat-kule, to je samostan svetog Jurija, odnosno župna crkva u kojoj stoluje biskup Krsmanović. Pravolinijski ide upravo do mesta na kome se mi sada nalazimo”, kaže za TV Prva Vojislav Dević, arhitekta i pronalazač.
Vođen svedočenjem jedne starice iz 1963. godine, a po kome su tik uoči Prvog svetskog rata poslednji ljudi prošli kroz njega, Dević navodi da tunel ispod Dunava završava na mestu crkve svetog Jana Nepomuka na današnjem keju.
Tajni prolaz gradili su, za slučaj nužde, Austrijanci kako bi mogli dopremati džebanu, barut i hranu do najbolje utvrđene građevine u Evropi 18. veka – Petrovaradina.
On je sa grupom entuzijasta sprovodio snimanje terena i sada se čeka na 3D mapiranje potencijalnog tunela. Kako je reč o tajnom prolazu, on ni u jednoj mapi nije ucrtan, a Dević navodi da ipak postoji jedna u Beču, dok je druga koja je dokazivala njegovo postojanje nestala u najvećoj morskoj nesreći 1912. godine.
“Ta karta koju je kapetan tvrđave imao išla je na Titaniku kada je potonuo, da bude u Njujorku na nekoj izložbi prikazana”, otkriva Dević.
Potragu za dokazima novinari TV Prve nastavljaju kod ljudi koji imaju najviše sati provedenih u beskonačnim tunelima ispod Petrovaradinske tvrđave. Iz Udruženja Ugrip navode da su svaki navod o tunelu detaljno proverili.
“Nismo našli poklapanja sa tim njihovim pričama, došli smo do mesta gde ne postoje ti neki tuneli, gde ne postoji zapravo ni indicija da je bilo nekog tunela iz te priče”, tvrdi Pal Terek iz Udruženja “3D svet – UGRIP”.
A broj priča o podvodnom tunelu proporcionalno je jednak broju priča o mestima gde je Marija Terezija sakrila blago ispod zidina tvrđave- dakle beskonačan. Ipak, tim “Ugrip”-a neke delove ispod tvrdjave naprosto ne može do kraja da istraži.
Hrvati zbog nestašice uvoze šljive iz Srbije
I dalje smo u vrhu evropske proizvodnje, nemamo problem kao Hrvatska da tog voća više nema. – Srbija i Rumunija su i dalje najveći proizvođači u Evropi, kaže dr Ivan Glišić sa Agronomskog fakulteta u Čačku
Ko od koga uvozi voće, ko je uspešniji u podizanju zasada i šta se može očekivati na tržištu, jedna je od glavnih tema u regionu ove sezone budući da cene voća rastu.
Hrvatski mediji prenose da u toj državi voće uveliko uvoze i da jedu šljive iz Srbije, Moldavije i Severne Makedonije jer su njihove proizvodne površine značajno smanjene. Uvoze i velike količine suve šljive – dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije.
Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća – od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza, dodaje se.
– Susedna Srbija proizvodi oko 500.000 tona šljiva, proizvodnja u BiH se kreće od 150.000 do 200.000 tona, dok je Rumunija takođe na 500.000 tona – istakao je Miroslav Kuskunović za „Slobodnu Dalmaciju”, a prenosi Tanjug. Svi podaci pokazuju da je proizvodnja voća u Hrvatskoj u strukturnim problemima, koji su uslovljeni neinvestiranjem u nove tehnologije, sorte, moderne nove voćnjake.
Šljiva je već godinama najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji, mada se i površine i prinosi takođe postepeno smanjuju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2018. na najvećim površinama u našoj zemlji upravo raste šljiva – na 72.923 hektara ili 39,87 odsto ukupnih površina voćnjaka.
Jabuka je na drugom mestu (26.658 hektara ili 14,57 odsto), a zatim slede malina (13,61 odsto) i višnja (10,70 odsto).
Kako je za „Politiku” rekao dr Ivan Glišić sa Katedre za voćarstvo i vinogradarstvo Agronomskog fakulteta u Čačku, Srbija je značajan proizvođač i izvoznik šljive, a ova godine je i korektnija cena tog voća.
Objašnjava da su pre šest, sedam godina proizvođači šljive cenom baš bili poniženi. Zbog toga je padalo interesovanje, proizvođači su zapuštali zasade, pa čak i krčili, a novi nisu podizani.
– Ali i tom momentu Srbija je imala puno zasada, tako da smo sada ovu situaciju, kada je cena malo porasla, dočekali sa umanjenim, ali dobrim rodom. I dalje smo u vrhu evropske proizvodnje, nemamo problem kao Hrvati da tog voća više nema. Srbija i Rumunija su najveći proizvođači u Evropi – objašnjava Glišić za „Politiku”. Prema njegovim rečima, interesovanje se vraća i za rakijske sorte šljive, što uzrokuje korektniju cenu ovog voća.
– Nadamo se da će tako i ostati jer smo i mi zapostavili ovo voće prethodnih godina. Proizvođač je bio u lošoj poziciji kada mu je tih godina nuđeno osam do deset dinara po kilogramu. Treba više da cenimo svoju šljivu – ističe Ivan Glišić.
Svojatanje srpskog nasleđa na Kosmetu je širenje etničke i verske mržnje
Eparhija raško-prizrenska, povodom jučerašnjeg teksta prištinskog lista Koha, saopštile je da je ovakvo pisanje „otvoreno i neskriveno širi etničku i versku mržnju prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i prema njegovoj duhovnoj i kulturnoj baštini”.
U eparhiji navode da autor teksta, profesor istorije Bedri Muhadri, u maniru otvorene propagande, bez ijednog argumenta koji potvrđuju nezavisni međunarodni istorijski izvori, tvrdi da su svetinje SPC na ovim prostorima arberijske (albanske) i da su navodno ništa drugo do njihove uzurpirane rimokatoličke crkve.
„Poruka je jasna. SPC treba da se iseli sa Kosova i Metohije sa svojim monaštvom i narodom i ‘oslobodi’ svoje vekovne svetinje koje treba da postanu albanski spomenici. Pored etničkog čišćenja 200.000 Srba i nealbanaca od 1999. godine naovamo, sada je u toku i sve aktivnije negiranje i čišćenje kulturnog identiteta srpskog naroda i naše Crkve i to na očigled međunarodne zajednice, a sa ciljem potpunog brisanja svakog traga srpskog postojanja koji se ovde vidi na svakom koraku kroz vekove,” saopštila je eparhija.
Dodaju da sramni tekstovi, kao što je Kohin, nimalo ne doprinose izgradnji demokratskog društva jednakih građana i prava svih i još jasnije ukazuju na potrebu dodatne dugoročne zaštite svetinja SPC, bez obzira na tok i ishod političkog dijaloga.
Ova pseudo-istorijska tvrdnja Muhadrija, podsećaju u eparhiji, nije novijeg porekla, već je kontinuirano plasira, naročito u poslednjih nekoliko decenija, više kosovskih albanskih autora koji svetinje SPC vide kao najveću smetnju ostvarenju ideje etnički čistog albanskog Kosova.
„Iako ni ovaj, kao ni jedan drugi istoričar sa Kosova ne može da objasni činjenicu zašto su onda albanski ekstremisti tako nemilosrdno uništavali crkve i manastire koje prisvajaju, lomili krstove, iskopavali hrišćanske grobove, skrnavili raspeća i ikone, ako su već toliko ponosni na hrišćansku tradiciju”, piše u saopštenju eparhije.
Nepoštovanje sopstvenih kosovskih zakona i sudskih odluka zato je nedavno bila i jedna od tema sastanka na najvišem nivou između Beograda i Prištine sa predsednikom SAD, gde su se svi potpisnici obavezali da će poštovati verske slobode i prava SPC, navode iz Eparhije raško prizrenske.
Ističe se da Eparhija i cela SPC ostaju na čvrstom stavu da se naše svetinje na Kosovu i Metohiji moraju ne samo fizički zaštititi od nasilja i mogućih terorističkih napada, već posebno i od sve agresivnijih institucionalnih pritisaka i bezakonja od kosovskih institucija i naročito od govora mržnje koji se širi preko pojedinih kosovskih medija.
„Naša Eparhija je sve vreme bila aktivno okrenuta izgradnji mira i dijaloga i zato se i ovom prilikom obraćamo posebno mladim kosovskim Albancima da se budućnost mora graditi na toleranciji, upoznavanju i poštovanju drugog”, navela je u saopštenju Eparhija raško-prizrenska, prenosi Tanjug.
Đurić: Srpska deca odgovorila na pitanje čije su svetinje
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je, reagujući na tekst „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba”, koji je juče objavila prištinska Koha Ditore, da su srpska deca poslala najsnažniju poruku o tome čije su pravoslavne svetinje na KiM.
„Srpska deca iz Kosovskog Pomoravlja dala su najsnažniji odgovor na pitanje čije su pravoslavne svetinje na Kosovu i Metohiji”, napisao je Đurić na svom Fejsbuk profilu. Đurić je objavio crteže srpske dece na kojima su nacrtane srpske svetinje na Kosovu i Metohiji.
Đurić je naglasio da je „srpski narod kroz istoriju prošao kroz brojne golgote, ali da nikad niko nije uspeo da mu otme dušu”, prenosi Tanjug.
Novak trenirao na šljaci: Idemo u novi izazov
Novak Đoković priprema se za Masters u Rimu koji počinje u ponedeljak. Najbolji svetski teniser trenirao na rimskoj šljaci i putem društvenih mreža poslao poruku: Idemo u novi izazov u Rimu.
Đoković je neuspešno završio američku avanturu, pošto je diskvalifikovan u osmini finala Ju-Es opena, a najbolji teniser sveta je to sve ostavio iza sebe i sprema se za nove izazove.
https://www.instagram.com/p/CFDMTUPHdsd/?utm_source=ig_web_copy_link
Stanojević: Daleko od onoga što želim, ali sam zadovoljan
Trener fudbalera Partizana Aleksandar Stanojević bio je zadovoljan izdanjem tima na svom drugom debiju na klupi crno-belih. Istakao je da su rivali imali nepredvidivu taktiku ali je tim uspeo da se odlično snađa
Partizan je sinoć pobedio Rad sa 3:0 u 7.kolu Superlige, a njihov trener je bio zadovoljan prikazanom igrom.
“Bilo je lepo. Čudan osećaj, ali ne bih patetisao. Igrali smo defanzivno kako smo želeli. U prvih 20 minuta smo bili pod pritiskom, Rad se dobro branio. Daleko je to od onoga što želim, ali sam zadovoljan”, rekao je Stanojević posle meča.
Istakao je i da je bilo teška utakmica zbog činjenice da je rival imao na ovom meču novog trenera Zorana Njeguša i nije bilo predvidivo sa kojom taktikom će njegov tim nastupiti.
“Bilo je teško, prva je utakmica i iz tog razloga smo se pribojavali. Ipak, znali smo koga trebamo da zaustavimo od brzih igrača”, zaključio je Stanojević.
Maljković i Juras u programu FIBA za žensku košarku
Selektorka ženske košarkaške reprezentacije Srbije Marina Maljković i sudija Jasmina Juras vodiće novi projekat FIBA Evrope za mlade trenere i sudije u ženskoj košarci.
Kako je saopšteno, čelna kuća košarke na Starom kontinentu je na ovaj način ukazala izuzetnu čast Maljković i Juras i prepoznala njihov izuzetan dosadašnji rad i angažman na polju promocije ženske košarke u Evropi i svetu.
“Velika mi je čast što ću učestvovati u ovom programu i što su baš mene odabrali da podučavam mlade stručnjake. FIBA još jednim projektom pokazuje koliko pažnje poklanja ženskoj košarci i ženama u sportu. Potrudiću se da tokom programa prenesem što više znanja i iskustva na mlade generacije i nadam se da ćemo svi zajedno kroz ovaj projekat uspeti da aktiviramo još veći broj devojčica i žena da se uključe u košarku i postanu deo jedne predivne zajednice”, rekla je Maljković.
Srpska selektorka biće zadužena za trenerski deo programa, dok će Juras voditi brigu o sudijskom programu.
Zasnovana na konceptu razmene iskustva i učenja, najnovija inicijativa, koju podržava Evropska unija će pomoći ženama koje rade u sportskim organizacijama da poboljšaju svoje kvalifikacije i razviju postojeće veštine, tako što će provoditi određeni deo vremena u drugim državama i učiti na drugačiji način.
Treneri i sudije će učestvovati u različitim aktivnostima, a centralna aktivnost projekta dogodiće se na FIBA Evropskom ženskom košarkaškom samitu, koji će se organizovati u Sloveniji 2021. i 2022. godine.
Program će se sprovoditi u saradnji sa nacionalnim federacijama Finske, Francuske, Slovenije i Španije, a posebnu saradnju obavljaće sa Košarkaškim savezom Srbije.
“Veoma smo uzbuđeni zbog projekta i podrške Evropske unije. To je pozitivan znak za sve nas u ovim izazovnim vremenima. Uvereni smo da će ovaj projekat postići veliki uspeh i dodatno ojačati naše impresivne rezultate u sličnim razvojnim inicijativama koje smo pokrenuli”, istakao je izvršni direktor FIBA Evrope Kamil Novak.
Eksplodirao džip na Novom Beogradu
U Ulici Omladinskih brigada u Novom Beogradu danas oko 12.15 sati došlo je do eksplozije vozila u pokretu, pri čemu su povređene dve osobe, saopšteno je iz policije.
Načelnik Policijske uprave za grad Beograd Milan Stanić rekao je da je u pitanju putničko motorno vozilo, marke “BMW X 5”.
Na lice mesta su upućene policijske patrole. U toku je uviđaj.
Policijski službenici na terenu preduzimaju sve mere i radnje u cilju pronalaska izvršioca ovog krivičnog dela, navodi MUP.
MOR I EBRD: Ekonomski paket Srbije najizdašniji na Zapadnom Balkanu
Srbija je, generalno, usvojila najizdašniji i najsveobuhvatniji ekonomski paket među ekonomijama Zapadnog Balkana, pružajući skoro univerzalnu podršku i firmama i građanima, objavile su Međunarodna organizacija rada (MOR) i EBRD. Ministar finansija Siniša Mali ističe da se i u Izveštaju navodi da je mera jednokratne pomoći od 100 evra podstakla potrošnju i smanjila stopu siromaštva.
U izveštaju MOR-a i EBRDA-a ”Kovid 19 i zapošljavanje”, pristup koji je Srbija zauzela okarakterisan je kao skloniji tzv. “greškama inkluzije”, odnosno pružanju pomoći i onima kojima to zaista nije potrebno (“dobitnicima”) nego “greškama isključivanja”, odnosno nepružanja pomoći oni kojima je to potrebno (“gubitnici”).
Prema tom modelu, merama za očuvanje radnih mesta (kroz direktnu podršku i odlaganje poreskih obaveza) smanjuje se stopa siromaštva za 1,2 procentna poena u svim starosnim grupama, ali je ona ipak na pola puta od nivoa siromaštva na kojem je bila pre krize.
Kada se miksu doda i mera pomoći svim građanima od 100 evra, efekat kombinovanih mera protiv siromaštva je izuzetno snažan, pri čemu smanjujuje “relativnu stopu siromaštva na 22,9 procenata, ispod nivoa pre krize, piše u sažetku izveštaja MOR-a i EBRD-a o Srbiji.
Dalje se ističe da taj model pokazuje da je kombinovanim efektima mera za očuvanje radnih mesta i jednokratnom novčanom pomoći svim punoletnim građanima, Srbija uspela da “obuzda širenje siromaštva, pri čemu je samo novčana pomoć uspela da smanji Ginijev koeficijent za jedan ceo poen”.
Što se tiče radnih sati, u izveštaju se konstatuje da je sa primenjenim modelom broj radnih sato sati u drugom kvartalu 2020. pao za 14,8 posto, što je ekvivalentno iznosu za 510.000 radnih mesta s punim radnim vremenom.
Otpuštanje radnika svedeno ispod 9 procenata
Ukoliko se zdravstvena kriza nastavi, a programi očuvanja zaposlenosti smanje, postoji veliki rizik da ljudi budu gurnuti u kategoriju nezaposlenosti i neaktivnosti.
Što se tiče rizika po sektorima, navodi se da su u narednim mesecima, na osnovu analize, najugroženiji u pogledu zaposlenosti radnici u osam sektora – trgovina na veliko i malo, smeštaj, transport, hrana i piće, uslužne delatnosti, šumarstvo i seča drveta i ratarska i stočarska proizvodnja.
Prema proceni, u tim sektorima je oko 700.000 ljudi u neposrednom riziku od gubitka posla, a to su, kako se objašnjava oni koji rade na poslovima koje karakterišu neformalnost i nesigurnost radnog odnosa, samozaposleni ili radnici u mikro preduzećima.
MOR i EBRD ističu u izveštaju da se u Srbiji ne uočavaju značajnije ranjivosti u pogledu karakteristika koje se tiču rodne ravnopravnosti.
Prema ovom izveštaju, mikro preduzeća su najviše pogođena aktuelnom zdravstvenom krizom, i nemaju dovoljan pristup sredstvima podrške za oporavak.
Uprkos tome, s izuzetkom mikro preduzeća koja posluju u tekstilnom, transportnom i turističkom sektoru, preduzeća u Srbiji su generalno uspela da svedu otpuštanje radnika ispod 9,0 procenata, navode MOR i EBRD.
Mali: Potvrda da smo ekonomskim merama pogodili u centar
Ministar finansija ocenio je za Tanjug da je Izveštaj Međunarodne organizacije rada u kome se detaljno analiziraju ekonomske mere koje je Srbija sprovela usled pandemije koronavirusa, još jedna potvrda, kako je je istakao “da smo na pravi i sveobuhvatan način pomogli našu privredu i pogodili pravo u centar”
Takođe Mali je naglasio da se, iako su pojedini kritikovali jednokratnu novčanu pomoć od 100 evra, u izveštaju navodi da je upravo ta mera podstakla potrošnju i smanjila stopu siromaštva.
“To je, prema njihovom modelu, doprinelo smanjenju Gini koeficijenta za jedan procentni poen”, ističe ministar.
Mali ukazuje i da, potvrđuju da je Srbija donela najveći paket među zemljama Zapadnog Balkana, na šta smo posebno ponosni.”Ovaj izveštaj je i najbolji odgovor svim kritičarima naše ekonomske politike, koji koriste svaku priliku da osporavaju svaki naš potez”, rekao je Mali.
IZVOR:RTS.RS
Rasprave o kontroli oružja u Kanadi oživele nakon novih propisa
Takozvana kontrola oružja je predmet žestoke rasprave u Kanadi više od 30 godina.
Od pucnjave u kojoj je 1989. poginulo 14 studenata Politehničke škole do rasprave koja je ponovo bila žučna ovog proleća, kada je pucnjava u Novoj Škotskoj odnela 23 života.
Vrlo brzo nakon masakra u Novoj Škotskoj kanadska vlada usvojila je zakon C-71, kojim se zabranjuje 1.550 vrsta i modela automatskog oružja u toj zemlji.
Kanađani koji već imaju u svojini neku vrstu zabranjenog oružja imaće dve godine da ispoštuju nove propise.
Nakon što je premijer Džastin Trudo izjavio da u Kanadi nema koristi od oružja koje je predmet zabrane te poručio: „Nema mesta za takvo oružje”, poslanica je konzervativne partije Misel Rempel Garner za Si-Bi-Es rekla da postoji parlamentarna peticija koja poziva Trudoa da odmah ukine „šemu oduzimanja oružja”, nazivajući je „nedemokratskom, nametnutom bez rasprave tokom pandemije, dok je parlament bio raspušten”.
Takođe, ona tvrdi da ta odluka predstavlja direktan napad na demokratiju.
„Peticija je overena sa više od 230.000 potpisa. Kanađani se pitaju zašto je vlada odlučila da oduzme legalno vatreno oružje tokom obustave rada parlamenta”, rekla je Rempel Garner u intervjuu.
Umesto zabrane oružja, ona želi da vlada suzbije krijumčarenje oružja iz Sjedinjenih Država.
„Kada pričamo o sprečavanju nasilja u Kanadi, moramo pogledati odakle potiče vatreno oružje koje se koristi u nasilnim zločinima, a znamo da velika većina stiže ilegalno i uglavnom se švercuje iz Sjedinjenih Država”, kazala je Rempel Garner.
Nije, međutim, iznenađujuće što je Hajdi Ratjen, koja preživela masakr u Politehničkoj školi 1989. godine i nakon toga postala aktivista za kontrolu oružja, odmah izašla u javnost podržavajući zakon C-71.
„Ne postoji legitimno opravdanje za dopuštanje te vrste moći u rukama običnih civila. Ovo oružje pripada vojsci. To je ratno oružje”, rekla je Ratjen navodeći da je nakon masakra u Politehnickoj skoli više od 500 000 studenata potpisalo peticiju.
„Ali opet, peticije su jedno. Mislim da je ono što je zaista važno to što javnost želi. Većina Kanađana podržava zabranu ovog oružja. Mislim da je liberalna vlada postupila demokratski kad je donela ovaj zakon”, zaključila je Ratjen, prenosi Tanjug.
IZVOR:POLITIKA.RS