Nakon gašenja CERB-a, 1.3 miliona Kanađana je prešlo na novi program osiguranja
OTTAWA – Sistem osiguranja u slučaju gubitka posla, apsorbirao je gotovo 1,3 miliona ljudi u poslednje tri sedmice, pokazuju nove brojke, kao ključna naknada u toku pandemije COVID-19.
Ove godina je poslednja za legalan Halloween vatromet u Vankuveru
Ako je paljenje vatrometa deo vašeg proslavljanja Halloween-a,znajte da će biti poslednja godina da to legalno učinite u Vancouveru.
Prodaja i upotreba vatrometa ,kako su činile porodice u dvorištima ili veseljaci koji žele dodatnu iskru u noći veštica, biće ilegalna u Vancouveru od 1. novembra 2020 godine.
Zabranu pozdravljaju Patricia Mitchell i njen brat Bruce ali imnogi drugi širom grada Vankuvera.
Njihov dom na Woodland Driveu u istočnom Vancouveru teško je oštećen u požaru koji je vatromet načinio pre pet godina, dan pre noći veštica.
“Bila je to noćna mora”, rekla je Patricia o tome da će morati prodati kuću nakon pravne bitke sa njihovim osiguranjem oko obnove. Slučaj još uvek nije rešen.
Mitchell kaže da vatromet nije siguran ili prikladan u gusto naseljenom gradu poput Vancouvera.
“Srećna sam što se zakon promenio”, rekla je.
Vatromet se ove godine može kupiti i prodati po još važećem sadašnjem sistemu.
Od prodavača se traži da dobiju gradsku dozvolu za prodaju vatrometa između 25. i 31. oktobra. Ljudi koji kupuju vatromete moraju dobiti i dozvolu koja zahteva da korisnik bude naučen o sigurnoj upotrebi. Vatromet se može upaliti tek 31. oktobra.
Predlog za potpunu zabranu predložen je 2019, koji je predložio odbornik Pete Fry i odmah je usvojen. Fry je rekao da se većina odbornika složila da je vatromet smetnja i izvor potencijalne štete, a ne zabavna aktivnost.
Vatrogasno-spasilačke službe u Vancouveru (VFRS) kažu da sistem dozvola nije bio dovoljno efikasan.
“Jednostavno ne možemo napredovati ako sistem koji iz godine u godinu rezultira povredama i značajnom količinom imovinske štete”, rekao je Jonathan Gormick, službenik za javne informacije VFRS.
U gradskom izveštaju se navodi da je VFRS trošio deo svog budžeta tokom jednonedeljnog perioda svake godine pokušavajući da primeni sistem dozvola.
U proseku svake godine VFRS izda pet kazni u vrednosti od $1.000 prodavcima koji ilegalno prodaju vatromet.
Gormick kaže da će jednostrana zabrana olakšati službenicima posao oko podzakonskih akata, a policiji i vatrogascima provođenje pravila vatrometa, jer će bilo kakvo posedovanje ili korištenje biti nezakonito. Neće biti potrebno proveravati dozvole.
Fry je rekao da su i drugi gradovi sa zabranama smanjile incidente povezane sa vatrometima.
“To je jedna od onih relikvija prošlog vremena koja je spremna za penziju”, rekao je. “Nema mesta vatrometu u gustom naseljenom i urbanom okruženju.”
I dalje će biti dozvoljeni organizovani vatrometi, poput onih koji se viđaju na festivalima.
‘Mi nismo zabavan grad’, kaže odbornica Melissa De Genova, koja je glasala protiv zabrane. Ona veruje da će to još više podstaći ilegalnu prodaju vatrometa.
Tvrdila je da je sistem dozvola delovao, jer je pomogao u obrazovanju ljudi o sigurnoj upotrebi. Takođe sumnja da će oni koji i dalje ilegalno koriste vatromet biti uhvaćeni i kažnjeni.
“Mislim da zabrana ne šalje samo poruku da nismo zabavan grad, već mislim da će ljudi biti jako razočarani kad vide da se to zapravo ne provodi.”
Ona veruje da će ljudi i dalje kupovati vatromet putem interneta ili odlaziti na mesta gde ih i dalje mogu legalno prodati, poput Musqueam Indian Banda u Vankuveru.
Zajednica, kojom ne vladaju podzakonski akti iz Vankuvera, često ima razne dobavljače vatrometa oko noći veštica.
Bivši član veća Wade Grant, rekao je da je vatromet tradicija u zajednici i da nije bilo značajne štete ili ozleda od njihove upotrebe.
Složio se sa De Genovom da samo zato što je to nezakonito, upotreba vatrometa neće nestati u Vancouveru.
“Uvek postoje ljudi koji žele rizikovati”, rekao je.
SERBIANNEWS.CA
Remi Partizana i Zvezde
Fudbaleri Partizana i Crvene zvezde odigrali su sinoć nerešeno 1:1, u utakmici 11. kola Super lige Srbije.
U 163. „večitom” derbiju na stadionu u Humskoj, Partizan je poveo u petom minutu golom Filipa Stevanovića, a Zvezda je do boda došla golom iz penala koji je u 74. postigao Aleksandar Katai.
Trener fudbalera Partizana Aleksandar Stanojević izjavio je da nije zadovoljan rezultatom u večitom derbiju sa Crvenom zvezdom, koji je završen nerešeno 1:1.
„Teško je kada vodite veći deo utakmice i ne pobedite. Nismo zadovoljni. Momci su pored svih problema bili opasni. Zvezda je kontrolisala igru, ali su bili bezopasni. Nisam zadovoljan rezultatom”, rekao je Stanojević na konferenciji za medije posle meča.
Strelac gola Filip Stevanović smatra da rival nije zaslužio bod.
„Oni nisu zaslužili bod, bili smo bolji. Imali smo više šansi, nismo ih iskoristili. Pokazali smo da smo bolji tim i zašto nas nisu dobili u prethodnim derbijima”, rekao je Stevanović.
Povratnik među crno-bele Svetozar Marković smatra da je Partizan zaslužio tri boda.
„Vodili smo veći deo utakmice i zaslužili smo više od boda. Imali smo tri šanse u prvom poluvremenu koje nismo iskoristi. To nas je poremetilo, a da smo dali golove, utakmicu bismo rešili u prvom poluvremenu”, naveo je Marković.
Zvezda pobedila Mornar
Košarkaši Crvene zvezde ubedljivo su sinoć na svom terenu u Beogradu savladali barski Mornar sa 93:62, u utakmici 3. kola regionalne ABA lige.
Barani su bolje počeli meč, poveli sa 13:7, ali onda je usledila kontrofinaziva crveno-belih.
Najefikasniji bio je Džordan Lojd sa 16 poena, uz sedam asistencija i četiri skoka, Dejan Davidovac postigao je 13, Lengston Hol 12, a Marko Jagodić Kuridža 11 poena, javlja Tanjug.
Kod gostiju Džejkob Pulen zabeležio je 12 poena.
U Zvezdinom dresu na sjajan način debitovali su Emanuel Teri, sa dva atraktivna zakicavanja, ukupno šest poena, kao i povratnik Tejlor Ročesti sa sedam poena i sedam asistencija.
Na Merdaru srpski i albanski policajci pod zajedno
Na integrisanom prelazu Merdare, koji se nalazi na izuzetno frekventnom putu između centralne Srbije i Kosova i Metohije, od pre par dana zajedno „pod istim krovom” su pripadnici Kosovske policije i carine, kao i prišadnici MUP- a Srbije.
Kako stoji u saopštenju Kancelarije Kosova i Metohije : „Srbija snažno podržava ubrzani protok ljudi, robe, kapitala i usluga, a veruje se da će u skorijoj budućnosti biti preduzeti dodatni koraci u sklopu mini šengen inicijative, kako bi region postao bolje mesto za život i poslove. Ovo ostaje zajednički prioritet Vlade Srbije i Vlade SAD.”
Ovaj integrisani prelaz, kao i ostala četiri, osim žitelja Kosmeta i centralnog dela Srbije, otvoren je na osnovu Briselskog dogovora postignutog 2011. godine.
Krajem 2017. godine sagrađen je novi integrisani prelaz sa brojnim propratnim objektima, iako su kontrole na Merdaru počele odmah po dolasku međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu i Metohiji.
Prelaz ima pet kolovoznih traka sa obe strane, za putnička i teretna vozila, s tim što su sa kosovske strane funkcionisale dve trake, a sa srpske jedna, pa je tako često dolazilo do zastoja i prekomernih gužvi sa obe strane, gde se čekalo na ulaz ili izlaz u centralnu Srbiju i po nekoliko sati.
RTS: Da li su se neandertalac i moderni čovek sreli u pećinama kod Majdanpeka
Arheološkim istraživanjima Male i Kozje pećine u blizini sela Blizne, u opštini Majdanpek, prikupljeni su dokazi o životu pre 40.000 godina, kada je moderni čovek počeo da naseljava Evropu, a nađeni su i dokazi da su i kod nas živeli neandertalaci.
U opštini Majdanpek nalaze se dva značajna arheološka lokaliteta: neolitski rudnik u Rudnoj Glavi, jedan od najranijih centara rudarstva bakra u jugoistočnoj Evropi, i jedinstveno praistorijsko nalazište Lepenski Vir.
Međutim, za Malu i Kozju pećinu doskora se nije znalo. Dve pećine kod Majdanpeka bile su nepoznate svima osim planinarima rekreativcima.
„O tim pećinama pisao je speleolog Radenko Lazarević i nisu nepoznate u stručnoj literaturi. Nova otkrića su neverovatno značajna zbog toga što svedoče o mogućem kontaktu neandertalaca i modernih ljudi“, istakao je Dušan Mihajlović u Jutarnjem programu.
Prema rečima arheologa i profesora sa Filozofskog fakulteta u Beogradu koji je intenzivno radio na istraživanju Male i Kozje pećine, moderni ljudi naselili su Evropu pre 40.000 do 50.000 godina i to iz pravca Podunavlja.
„Zaleđe Đerdapa, odnosno Đerdapska klisura predstavlja prvu prepreku modernih ljudi kada su došli ovde. Već tu nisu mogli da se ‘mimoiđu’ sa neandertalcima i do tog kontakta je verovatno došlo“, objašnjava profesor Mihajlović.
Upravo zbog prikupljanja dokaza o tom susretu arheolozi su počeli da istražuju teritoriju zaleđa Đerdapa.
Uvid u evoluciju na teritoriji Srbije daju ostaci stari i pola miliona godina
Na lokalitetu Pešturina kod Niša pronađen je neandertalac star 102.000 godina, a u Maloj Belanici kod Sićeva ostatke homo hajdelbergenzisa stare pola miliona godina.
Takođe, poslednjih godina domaći arheolozi pronašli su antropološke ostatke stare između 200.000 i 300.000 godina.
„Naša istraživanja pružaju uvid ne samo u kulturnu evoluciju već i biološku, što je izvanredno“, ocenio je profesor Dušan Mihajlović.
„Potvrde još nema, mi tragamo za njom. Nedavno je u Bugarskoj otkriveno da su moderni ljudi naselili Donje Podunavlje pre 47.000 godina, ali još nema dokaza o bliskim interakcijama“, navodi Mihajlović.
Dokazi iz Male i Kozje pećine
U Maloj i Kozjoj pećini arheolozi su pronašli ostatke neandertalaca i njihove kulture.
S druge strane, u Maloj pećini otkriveni su artefakti koje su proizveli moderni ljudi koji datiraju, najverovatnije, iz perioda pre 39.500 do 40.500 godina.
„To je jedan od najstarijih i najranijih dokaza o prisustvu modernog čoveka u Jugoistočnoj Evropi“, kaže gostJutarnjeg programa, dodajući da su pećine udaljene 90 metara jedna od druge.
Parče mandibule (vilice) koje je pronađeno je konkretan ostatak na kakav se ne nailazi često, ističe prof. Mihajlović:
„Na osnovu tih ostataka moći ćemo da utvrdimo i stepen bliskosti između neandertalaca i modernih ljudi i pomoću analize drevnih DNK i proteina još bolje ćemo moći da sagledamo veze između te dve populacije.“
Budući da starost neandertalaca varira u periodu pre 40.000 i pre 300.000 godina, treba utvrditi iz kog perioda su ostaci pronađeni u pećinama kod Majdanpeka. Za te analize verovatno će biti potrebno između šest meseci i godinu dana.
„DNK analize ćemo da sačekamo, ali materijalnu kulturu možemo detaljno da ispitamo, a osim toga mi na tom području tragamo i za svedočanstvima o pećinskom slikarstvu“, najavio je gost Jutarnjeg programa.
Tokom rada na lokalitetu Male i Kozje pećine, srpski tim sarađivao je sa profesorkom Mirjanom Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu iz Kanade, a dve nedelje rezultati istraživanja biće predstavljeni na skupu Paleo-antropološkog društva Kanade.
Ministarstva kulture i informisanja Srbije finansiralo je ovo istraživanje. Osim domaćih stručnjaka i studenata arheologije u istraživanju učestvuju i brojni naučnici vodećih institucija iz celog sveta.
Trudo i Tramp imaju različite stavove po pitanju otvaranja granice između Kanade i SAD-a, granica i dalje zatvorena
Iako su se Kanada i SAD složile oko zatvaranja kopnene granice za nebitna putovanja, čini se da se ne slažu oko nekoliko povezanih pitanja, uključujući i šta dalje. Danas je odlukom obe države granica zatvorena do 21 novembra 2020.
Više od sedam meseci nakon zatvaranja granice zbog pandemije COVID-19, premijer Džastin Trudo i američki predsednik Donald Tramp poslali su kontradiktorne poruke o onome što se sada događa.
Granica Kanade i SAD-a trebala bi biti zatvorena do 21. oktobra, a Trudo je ove sedmice nagovestio da će se taj datum još produžiti.
U intervju u sredu, Trudo je rekao da Kanada planira držati granicu zatvorenom sve dok je broj slučajeva oko COVID-19 u SAD-u i dalje visok.
“Nastavljamo sa zatvaranjem granice, jer USA nije mesto, gde bismo se osećali ugodno ako bi ponovo otvorili granice,” rekao je.
Mesec dana ranije, Tramp je ponudio drugačije viđenje oko pitanja zatvaranja granice između Kanade i SAD-a.
“Stalno posmatramo granicu sa Kanadom, Kanada bi volela da se otvori granica”, rekao je u Beloj kući 18. septembra.
“Dakle, otvorićemo granice prilično brzo …. Želimo se vratiti normalnom poslu.”
Stručnjak za spoljne poslove, Edward Alden rekao je da prekid veze dvojice čelnika sugeriše da trenutno ne postoji zajednički stav o eventualnom planu ponovnog otvaranja.
“S Trudoovom Vladom koja je rekla:” Ne, ne otvaraj “… i sa predsednikom Trampom koji je rekao:” Oh, mislim da ćemo uskoro ponovo otvoriti granicu”, može se zaključiti da to nije osnova za ozbiljne pregovore između dve Vlade”, rekao je Alden, profesor američko-kanadskih ekonomskih odnosa na Univerzitetu Western Washington u Bellinghamu, USA.
Iako mnogi Kanađani podržavaju zatvaranje granica, koja je stupilo na snagu 21.marta, to je uticalo da se opustoši turistička industrija, razdvojilo voljene i naštetilo pograničnim zajednicama u Kanadi i SAD.
Alden je rekao da razume zašto je granica za sada zatvorena, ali da je važno započeti postavljanje temelja za plan ponovnog otvaranja.
Američko Ministarstvo za nacionalnu sigurnost, reklo je da dve zemlje tragaju za popuštanjem nekih ograničenja.
“Verujemo da i SAD i Kanada dobro sarađuju na preispitivanju potencijalnih područja za podizanje rampe, kada to dopuštaju uslovi javnog zdravlja”, rekao je portparol DHS-a.
Ali portparol Billa Blaira, kanadskog ministra javne bezbednosti, dao je manje optimističku izjavu o sledećim koracima.
“Nastavićemo procenjivati informacije o javnom zdravstvu koje su nam dostupne, kako bismo doneli odluku o tome kada i kako ponovo otvoriti našu granicu”, rekao je on.
“Ova će odluka biti donešena u Kanadi.”
Prema izvoru, koji je prošlog meseca razgovarao sa dobro pozicioniranim izvorima iz Washingtona i Otave, SAD su prihvatile ideju o popuštanju nekih graničnih ograničenja, ali kanadski zvaničnici nisu pokazali puno entuzijazma.
Kanađanima se stalno savetuje da ne idu u SAD.
U još jednoj kontradiktornosti, Trudo upozorava Kanađane da ne lete u SAD, dok SAD dočekuje kanadske avio putnike.
Iako su se SAD složile oko zatvaranja kopnene granice sa Kanadom, ipak dozvoljavaju Kanađanima da lete u tu zemlju radi putovanja. Američka administracija je odbila da objasni zašto je donela ovu odluku.
Suprotno tome, Kanada neće dozvoliti Amerikancima ulazak, za nebitna putovanja bilo kojim načinom prevoza ukoliko ne dobiju posebno izuzeće.
Na pitanje o tome kako Kanađani, uključujući najpre tragače za suncem koji lete u SAD, Trudo je u intervjuu rekao da bi trebali ostati kod kuće zbog pandemije COVID-19.
“Ljudi moraju prepoznati da izlažu sebe riziku.” on je rekao. “Preporuka je izbegavati nebitna putovanja, a to je zarad vaše sigurnosti.”
Brojevi KOVID slučajeva u američkim sunčanim državama
Trudo i Tramp takođe se ne slažu oko COVID-19 u neke od američkih osunčanih odredišta, koje bi Kanađani mogli doći posetiti ove zime.
“Znam da je puno ljudi jako zabrinuto zbog onoga što se događa južno od naše granice, na primer u Floridi, u Arizoni i u Kaliforniji i na drugim mestima gde virus nije pod kontrolom, tačnije daleko manje pod kontrolom nego kod nas”, rekao je Trudo.
Međutim,supreotno do Trudoa, Tramp je sugerisao da će se granica uskoro ponovo otvoriti, i još je rekao je da Floridi i Arizoni “ide jako dobro”.
Prema podacima američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, novi dnevni slučajevi COVID-19 u Arizoni, Floridi i Kaliforniji dramatično su opali od zabrinjavajućeg vrhunca tokom leta. Međutim, stopa zaraze u tim državama i u većem delu SAD-a ponovno beleži zabrinjavajući nivo.
U međuvremenu, broj slučajeva COVID-19 nedavno je porastao u nekim kanadskim provincijama. U nedelju je Quebec oborio još jedan rekord u slučajevima u jednom danu, iako je bio delimično zaključan.
Trump je u govoru prošle sedmice naglasio nedavni porast slučajeva u Kanadi.
“U celom svetu vidite velike požare”, rekao je pristalicama na mitingu. “Na terenu vidimo veliko rasplamsavanje u Kanadi.”
sunčanim državamaSERBIANNEWS.CA
Za Srpsku gas iz Srbije, do Federacije cevi preko Hrvatske
Banjaluka – Dok u Republici Srpskoj teku pripreme za izgradnju gasovoda iz pravca Srbije, u Federaciji BiH se nadaju dopremanju tog energenta takozvanom Južnom interkonekcijom i spajanju s Hrvatskom, kao i pravcem iz Albanije.
Minulih godina mediji su neretko izveštavali o razmimoilaženju Banjaluke i Sarajeva u vezi s tim, a zvaničnici jednog entiteta osporavali su energentske ambicije u drugom. Analitičari su u svemu tome videli i upliv geopolitike.
Kad je gasovod „Južni tok” preimenovan u projekat „Turski tok” pojavila su se očekivanja nekih ekonomista da bi se bošnjački lideri mogli s manje rezervisanosti odnositi prema tom gasovodu, čiji krak preko Srbije treba da dođe i do BiH. Zvaničnici RS zastupaju stav da cevi u Srpsku mogu da uđu samo iz pravca Srbije. Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz RS, minule godine u Azerbejdžanu izjavio je da nema ništa protiv toga da BiH ima više izvora za uvoz ovog energenta.
Energetska zajednica iz Beča i zapadne ambasade ranije su zagovarali spajanje gasne mreže u BiH s Hrvatskom. Kako je nedavno pisao „Dnevni avaz”, Evropska komisija i komesar za proširenje Oliver Varhelji predstavili su ekonomski i investicioni plan za zemlje zapadnog Balkana. Pomenut je projekat izgradnje Južne gasne interkonekcije s Hrvatskom.
Sarajevski list podseća na to da trenutno BiH uvozi gas jedinim gasovodom preko Srbije, koji kod Zvornika ulazi u zemlju. Iz kompanije „BH-Gas” pojasnili su da Južna interkonekcija BiH i Hrvatske podrazumeva pravac Zagvozd (HR) – Posušje (BiH) – Novi Travnik. Iz ove kompanije za portal „Kliks” napominju da je plan da se taj pravac završi u naredne četiri godine, a da je prioritet i Jadransko-jonski gasovod, od Albanije, preko Crne Gore i BiH, do Hrvatske.
U RS imaju drugu računicu. Kako piše „Glas Srpske”, prvi radovi na izgradnji kraka strateškog gasovoda „Turski tok” kroz Srpsku mogli bi da počnu krajem naredne ili početkom 2022. godine. Direktor preduzeća „Gas-Res” Ljubo Glamočić pojasnio je da je gradnja ovog gasovoda do sada bila uslovljena dinamikom gradnje kraka „Turskog toka” kroz Srbiju, a pošto su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović najavili kako bi on mogao biti završen do kraja godine, to će, kako je istakao, znatno ubrzati i aktivnosti na ovom projektu u Srpskoj.
„Završetkom gradnje ovog gasovoda kroz Srbiju, a prema obećanjima nadležnih iz ’Srbijagasa’, Srbija će započeti s realizacijom projekta gradnje jednog kraka sa transportnog sistema Srbije ka Srpskoj, odnosno Bijeljini, u ukupnoj dužini od oko 100 kilometara. Taj deo posla mogao bi da bude završen u naredne dve do tri godine”, kaže Glamočić.
Idejno rešenje trase gasovoda kroz RS je već urađeno i delimično se razlikuje od pređašnjeg, koje je bilo vezano za projekat gradnje „Južnog toka”. Krak gasovoda sada će delom pratiti trasu auto-puta od Bijeljine preko Banjaluke, do Novog Grada.
„Gradnja gasovoda bez pratećih objekata mogla bi koštati između 180 i 200 miliona evra, a njegov kapacitet trebalo bi da se kreće oko 1,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Gradnju gasovoda trebalo bi da prati i gasifikacija gradova, a planirana je i izgradnja najmanje dve gasne elektrane-toplane na području RS”, istakao je Glamočić.
Naredne godine radiće se prostornoplanska dokumentacija i rešavati imovinski odnosi s vlasnicima parcela preko kojih će ići ovaj gasovod. Kako navode nadležni, preostalo je da se s predstavnicima „Srbijagasa” i „Gasproma” dogovori finansiranje projekta, ali i osnivanje zajedničkog preduzeća koje bi bilo nadležno za gradnju gasovoda kroz Srpsku.
„Do kraja godine trebalo bi da bude potpisan i sporazum sa ’Srbijagasom’, ali i međudržavni između Saveta ministara BiH i Vlade Srbije”, pojasnio je Glamočić
IZVOR:POLITIKA
Da li je nestaje pandemijsko jedinstvo u Kanadi, između provincijskih i federalne Vlade?
OTTAWA – Je li igra traženja krivca u Kanadi započela?
Pandemijski odgovor u Kanadi do sada je uglavnom bio definisan kolegijalnošću između različitih nivoa vlasti. Različiti stavovi koji su postojali pre godinu dana, kada je konzervativni premijer Ontarija Doug Ford, objavio da proglasio da učestvuje na napade ka Liberalima, zamenjen je blistavim osmesima i lepim rečima između lidera .
Samo prošle sedmice, premijer Justin Trudeau i premijer Ontarija Ford, bili su puni hvale jedni za druge. Tokom zajedničke konferencije za novinare, na kojoj je svakao najavio donaciju od 295 miliona dolara za fabriku Ford Motor Co., u Oakvilleu kako bi se pomoglo zadržati 5.000 radnih mesta u Kanadi, premijer je zabeležio blisku vezu sa provncijskim premijerima, suprotstavljajući je situaciji u Sjedinjenim Državama.
U Kanadi imamo izuzetnu sreću, da imamo različite Vladine naredbe, bilo da je to od strane Premiera Ford ili Premiera Legault, ili drugih premijera širom zemlje koji su svi dobro sarađivali i sa saveznom Vladom, ”rekao je Trudeau.
Ford, čija se konferencija za štampu usredsređuje na njegovu empatiju, video je kako njegova ličnost i rejting njegove stranke ,raste. Prošle sedmice je rekao kako ceni njegov odnos sa Trudeauom, kao i sa zamenikom premijera Chyrstiom Freeland, koju je pozdravio “što je radila tako sjajan posao”.
Istraživanje javnog mnijenja pokazuje, da podrška premijeru klizi, jer Kanađani postaju sve zabrinutiji zbog koronavirusa.
Sa drugim talasom COVID-19, koji je pogodio većinu provincija, mnogi premijeri su se uhvatili u koštac sa frustriranim stanovnicima koji čekaju u dugim redovima na testiranje, duže čekaju na rezultate i menjaju uputstva o sigurnosnim merama u školama, sa koliko je ljudi je sigurno povezati se, koja preduzeća mogu ostati otvorena, čak i da li je proslavljnje noći veštica u redu.
Anketa agencije Abacus Data objavljena ove sedmice, sugeriše da je, većina stanovnika Ontarija, još uvek odobrava posao koji radi Fordova Vlada, mada je neodobravanje poraslo za 9% u odnosu na maj 2019. Najvažnije pitanje koje su ispitanici smatrali da je Vlada pogrešno radi, bilo je ponovno otvaranje škola ove jeseni.
U Alberti je Vlada Konzervativne stranke Jasona Kenneya, sada je jako bliska u vlasti sa provincijskim NDP-om, prema istraživanju ankete .
U Quebecu je i Legaultova popularnost ,iako je i dalje jedan od najomiljenijih premijera u Kanadi ,takođe u padu, a ocene odobrenja je palo sa 77% ovog maja na 65 % krajem avgusta, navodi Leger Marketing.
U sredu je Trudeau rekao radio stanici Winnipeg, da Ottawa čini svoj deo posla da pomogne da se drugi talas stavi pod kontrolu, kupujući brze testove, vakcine i ličnu zaštitnu opremu, a istovremeno pomažući radnicima, porodicama, starijim osobama, studentima i vlasnicima malih preduzeća,finansijski.
Ako stvari ne idu glatko, sugeriše premijer, njegova Vlada nije odgovorna.
“Provincije su te koje određuju na kom se nivou nalazite, u narančastoj ili crvenoj zoni, koja preduzeća trebaju zatvoriti, kako se ljudi trebaju ponašati”, rekao je Trudeau, “Naš posao je podržati provincije u stvarima koje su im potrebne.”
Trudeau je zamoljen da odgovori na zabrinutost zbog nedostatka testiranja i traženja kontakata u Manitobi i Torontu, gde su službenici ranije ovog meseca najavili obustavu traženja kontakata između osoba,za neke slučajeve COVID-19 zbog nedostatka resursa. Trudeau je rekao da je sa premijerom razgovarao o tome “mnogo puta” još na proleće tokom njihovih prvih razgovora usresređenih na podizanje nivoa testiranja.
“Dali smo im 19 milijardi dolara tokom leta kako bi mogli povećati testiranje”, rekao je. “Nažalost, nije svaka pokrajina pogodila svoje dogovorene ciljeve za koje su se obavezale u smislu testova dnevno.” Trudeau je takođe rekao da je Otava stavila na raspolaganje savezne radnike koji „samo čekaju zahtev provincijskih Vlada da uđu i zapravo učine više traženja kontakata između ljudi.
“Na pokrajinskoj Vladi je da na pravi način uvede resurse koje smo im stavili na raspolaganje i zatraži više ako im zatreba.”
U Torontu je Ford sugerisao, da Trudeau ne bi mogao govoriti o provinciji Ontario.
“Izlazimo svima u susret za testiranje”.
U julu je savezna Vlada potpisala bilateralne sporazume sa svakom provincijom, predavši im 4,28 milijardi dolara za ispitivanje ponašanja, traženje kontakata i prikupljanje podataka o javnom zdravstvu. Očekivalo se da će novac osigurati da se dnevno testira 200.000 Kanađana.
Glavna kanadska službenica za javno zdravstvo, dr. Theresa Tam, rekla je novinarima u petak da su laboratoriji širom zemlje testirali u proseku 77.000 ljudi dnevno.
Od prošle sedmice, samo su dve provincije, Manitoba i Alberta, dostigle kapacitet za koji su se obavezale da će postići, Manitoba a 3.000, a Aberta na 22.000 dnevnih testova. Ontario je bio daleko ispod svojih planiranih 70.000 , na realnih 50.692 ispitivanja; a kapacitet Quebeca,koji je ciljan na 35.000, uopšte se nije povećao od početka septembra, s tim da je pokrajina mogla vršila samo 20.000 dnevnih testova, pokazuju podaci savezne Vlade.
Savezna Vlada u petak nije želela reći koliko je saveznih radnika pozajmila provincijama,za uspostavljanje poziva za traženje kontakata.
Trudeau je takođe rekao da je Otava stavila na raspolaganje savezne radnika koji „samo čekaju zahtev provincijskih Vlada da započnu više istraživanja kontakata”.
“Na pokrajinskoj Vladi je, da na pravi način uvede resurse koje smo im stavili na raspolaganje i zatraži više ako im zatreba.”
SERBIANNEWS.CA
Ilija Milosavljević Kolarac, trgovac koji je obogatio svoj narod
Zadužbinar Ilija Milosavljević Kolarac je čitav svoj ogromni imetak zaveštao otečestvu za ostvarivanje prosvetnih ciljeva
Oni su celog svog veka tekli i čuvali da ostave spomen svom narodu – ispisano je na nadgrobnom spomeniku Ilije Milosavljevića Kolarca i njegove supruge Sinđelije. Ovakav epitaf uklesan je po testamentarnoj želji velikog srpskog dobrotvora koji je preminuo na današnji dan (po starom kalendaru, 6. oktobra) 1878. godine. Besmrtnost njegovog imena čuva zadužbina, Kolarčev narodni univerzitet, koja je počela s radom 19. oktobra 1932.
Ilija Milosavljević, jedan od najbogatijih Srba 19. veka, u životu je imao jednu strast – trgovinu, jednu ljubav – suprugu Sinđeliju, i jednu misiju – prosvetno uzdizanje svog naroda.
Rođen je 1800. godine u selu Kolari, desetak kilometara od Smedereva, odakle i nadimak po kome će ga istorija upamtiti. Tu je izučio osnovnu školu, što će mu biti i jedino formalno obrazovanje. Poslovna znanja sticao je služeći kod uglednih trgovaca u Pančevu, Vršcu i Beogradu. Najduže se zadržao kod najviđenijeg prestoničkog veletrgovca Milutina Radovanovića. Gazda Milutin je dobro procenio da će mladi kalfa daleko dogurati, pa mu je dao ruku svoje kćeri Sinđelije. Za čaršiju je to bilo veliko iznenađenje, a još više su se čudili njihovom braku, koji se nije uklapao u norme tog doba. Supružnici su zajednički rukovodili svojim prvim samostalnim dućanom, Kolarac je ženino ime svuda isticao i upisivao ravnopravno sa svojim, u svakoj prilici je javno pokazivao koliko je voli i koliko joj je privržen.
Uz Sinđeliju kao vernog životnog saputnika, u Beogradu je preuzeo trgovački primat od jevrejskih, cincarskih i jermenskih porodica, koje su se generacijama bavile tim poslom. Potom se 1928. sele u Pančevo, odakle Kolarac grana trgovačku mrežu sve do Beča. Stekao je nezamislivo veliki imetak u novcu, zemljišnim posedima, nekretninama, imao je vlastitu trgovačku rečnu flotu, magacine, magaze… „Ja nisam znao ni za glad, ni za žeđ, ni za san kad je trebalo raditi i zaraditi”, govorio je prijateljima o periodu svog poslovnog uspona.
A onda su nastupile crne godine, Sinđelija se razbolela. Kolarac je u Pančevo dovodio najbolje evropske lekare, ali spasa nije bilo. Preminula je 1955. u bolnici u Pešti. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju, a tada se i Kolarac vraća u srpsku prestonicu. Svodi trgovačke poslove na minimum, a energiju i bogatstvo stavlja u službu svog naroda. Kolarac je bio poznat kao čovek široke dobročiniteljske ruke, naročito kada je trebalo potpomoći sirotinju, škole, nadarene đake, pisce ili bilo koje prosvetno pregnuće. Na tom tragu, 1861. osniva Književni fond za „objavljivanje dela na srpskom jeziku, koja časnost, rodoljublje i polezna (korisna) znanja u narodu rasprostiru”. Odboru fonda stavio je u amanet da izdaje udžbenike i poklanja ih siromašnim učenicima, kao i da pomaže „ljudima koji pišu za narodnu prosvetu, a nisu u stanju sami u štampu davati”.
Naprednog i kritičkog duha, nije se libio da oštro kritikuje vlast. Kada je krajem 1877. ugušena Topolska buna, čiji je cilj bio svrgavanje kneza Milana Obrenovića, Kolarac je utamničen pod optužbom da je potpomagao zaveru. Osuđen je na pet godina robije, ali je pušten posle nekoliko meseci.
Iz zatvora se vratio vrlo narušenog zdravlja. Preminuo je u oktobru 1878. Vlast je likovala: računali su da će imovinu razvući naslednici, budući da Kolarac i Sinđelija nisu imali dece, te će tako i njegovo ime brzo potonuti u zaborav. A onda je poput groma odjeknula vest o otvaranju Kolarčevog testamenta, čija je prva rečenica glasila: „Sve moje imanje zaveštavam na korist mog naroda.” Osim odredaba koje se tiču novca namenjenog Književnom fondu, glavna stavka oporuke je da se „iz svega imanja obrazuje fond iz koga će se vremenom imati podići srpski univerzitet”, kao zadužbina otečestvu za ostvarivanje prosvetnih ciljeva.
Pravna bitka za priznavanje poslednje volje trajala je tri godine. Dve njegove bratanice povele su postupak za obaranje testamenta, potpomognute režimskom štampom, koja je pisala da je Kolarac bio „obrlaćen ili prinuđen”, da je stvaranje zadužbine „partijsko-demonstrativna stvar” i „opasnost za državu i monarhiju”… Tačka na ovu mučnu epizodu stavljena je 1881. presudom Kasacionog suda.
Podizanje zdanja Kolarčeve zadužbine, površine 4.500 kvadrata, završeno je početkom 1932, a 19. oktobra započinje programska delatnost. Narodni univerzitet je, osim širenja naučnih znanja, organizovao i kurseve za poljoprivrednike, zanatlije, trgovce, činovnike… Prosvetna misija nastavljena je i kroz decenije socijalizma, raspada države i tranziciju. Poslednjih godina, učestalo se čuje da je usled finansijskih problema ova institucija pred zatvaranjem. Na sve to došla je kovidna 2020. i otkazivanje 160 programa, pa je na sajtu Kolarca oglašen broj žiro računa za donacije koje bi mu omogućile nastavak rada. U borbi za opstanak, očekuje se i pomoć države i grada. Ali i pomoć svih koji, poput Ilije Milosavljevića Kolarca, veruju da je smisao imanja u – davanju.