Vrhovni sud BC , zatrazio je danas da se preispita odluka Nacionalnog energetskog odbora o odobrenju produzetka gradnje ” Mountain”” naftovoda , kroz Britansku Kolumbiju.Razlog preispitivanja odluke je zastarelost misljenja iz januara 2017 godine. Pokretac inicijative su City of Vankuver i Squamish First Nation.
Cene benzina u Vankuveru
Posle napad Huta na postrojenja za preradu nafte u Saudijskoj Arabiji, ocekivao se nagli skok cena benzina sirom sveta. Na svetskim berzama , cena sirove nafte jeste skocila za $8,5 ,ali na svu srecu, taj skok sirove nafte se nije odrazio, na nase lokalno trziste. I dalje cena benzina u utorak po benzinskim stanicama se krece oko $ 1,50 u Vankuveru i okolini ,za benzin od 87 oktana.
Marko Marin, kapiten FK Crvena Zvezda: Oduvek sam sanjao Zvezdu i Ajntraht
Marko Marin, kapiten Crvene zvezde, govorio je za nemačke medije uoči utakmice Lige šampiona protiv Bajerna. Pričao je o čuvenom tunelu na “Marakani”, o velikom uspehu kluba i kako se njegova karijera preokrenula, prenosi Dojče vele.Uoči utakmice je kapiten beogradskog tima Marko Marin govorio za portal t-online. Prisetio se svoje prve utakmice protiv Bajerna u maju 2007. kada je dobio priliku na poluvremenu za Menhengladbah.”Mehmet Šol je tada još igrao. A, ja sam posle utakmice brže-bolje otišao da sa uzmem njegov dres (smeh). Bio mi je omiljeni igrač.”Na pitanje novinara šta bi današnji Marko Marin savetovao tadašnjem sebi, on kaže:”Mislim da bih jednostavno rekao: igraj onako kako si zamislio. Verujem da to nije bila moja loša utakmica mada je bila tek druga u Bundesligi.”O očekivanjima od sudara u Ligi šampiona je kapiten Zvezde rekao:“Naravno, moramo da ostanemo realni. Sad smo tek uspeli da se dvaput zaredom plasiramo u Ligu šampiona, već je to ogromna stvar za klub i Srbiju. Bavarci sa druge strane imaju cilj da osvoje Ligu šampiona. Već po tome se vidi ko je favorit (smeh). Ali smo prošle sezone svakako nešto naučili.”Marin je rekao da je prošle sezone Zvezda „skupo platila školarinu” na gostovanjima u LŠ – ubedljivo su izgubili u Liverpulu i Parizu – ali da je kod kuće druga stvar. Novinar je na to rekao:“Mislite na veštičji lonac na ‘Marakani’?”, upitao je Marin, “Da, tamo je neverovatno i teško je to opisati.”On se prisetio pobede nad Liverpulom kod kuće i pokušao da opiše kako je igračima kad izlaze na ‘Marakanu’ kroz dugački tunel.
“Imaš osećaj da ti iz svlačionice treba deset minuta do terena (smeh). Tunel je sve duži i duži, a čuješ kako navijači napolju grme. A, igrači Liverpula su došli sa mišlju ‘mi dolazimo sa ‘Enfild rouda’, šta nas može da impresionira?’ – ali kada su išli kroz tunel video sam da su pod utiskom. Kada smo onda poveli pa povisili na 2:0, više nije bilo kočnica. Mislim da je to jedinstveno u Evropi.”Govoreći o svojoj karijeri, najbolji fudbaler srpskog šampiona je rekao:“Kad te ljudi oko tebe samo hvale, to može biti opasno. Ili novac: kad mladić od 18 ili 19 godina odjednom tako zarađuje – šta želi omladina u tim godinama? Hoće naravno da izlazi posle utakmice. Pre utakmice nikako, moraš biti profesionalac. Ali danas zahvaljujući ‘Tviteru’ ili ‘Instagramu’ sve ti se odmah olupa o glavu i sutradan je na naslovnim stranama. Preterano je šta prave od toga.”
Marin je ispričao da mu je najgora bila epizoda kada je iz Čelsija bio pozajmljen Anderlehtu, a da ga je u život vratio Trabzon. A Zvezda?“Rekao bih da još nikada nisam jednom timu bio važan kao ovom. Kao vođa na terenu i za naše mlade talente. Više nisam tip igrača kao pre koji čeka spolja i onda pokušava da dribla (smeh) već sam više organizator igre. Prezadovoljan sam.”
Na pitanje da li mu je cilj da se vrati u Bundesligu, Marin kaže:“Nikako to ne bih nazvao pravim ‘ciljem’. Otvoreno kažem: trenutno nigde ne bih radije bio nego ovde gde sam. Nakon karijere bih da se vratim u Nemačku i opet živim u Frankfurtu (Marin je tu odrastao, prim. red.) – ali sam uvek govorio da sam kao dete sanjao dva kluba – Crvenu zvezdu i Ajntraht Frankfurt. Dakle ako bi došlo do povratka u Bundesligu, onda bih voleo u Frankfurt.”Minhenski tabloid Abendcajtung piše da je policija susret u sredu označila utakmicom visokog rizika. Računa se sa “hiljadu kritičnih navijača iz Beograda”. Zato će oko stadiona biti oko 500 pripadnika žandarmerije.Kako piše tabloid “Bild”, trener Bavaraca Niko Kovač dao je u ponedeljak slobodno svojim igračima nakon remija sa Lajpcigom tokom vikenda. List tvrdi da je Kovač spustio gas na treningu, da se lakšim treninzima vodi računa o fizičkoj spremi te da po svaku cenu želi da izbegne nove povrede. U sredu neće moći da računa na Davida Alabu i Leona Gorecku.
Sportski magazin “Kiker” navodi da je sreća za Kovača što ima nekoliko igrača koji mogu da igraju na raznim pozicijama poput Benjamina Pavara, Lukasa Ernandeza i Džošue Kimiha, te očekuje povratak Felipea Kutinja i Ivana Perišića u startnu postavu. Navodi se da Robert Levandovski od srede počinje da juri Ruda van Nistelroja na večnoj listi strelaca u LŠ. Trenutno je Levandovski šesti sa 53 gola, dok je Holanđanin tokom karijere dao 56.
IZVOR:RTS.RS
Zavetna istorija Srba-tema serije predavanja u Kanadi
Od 18. do 29. septembra u nizu gradova u Kanadi Milo Lompar, Miloš Ković i Branimir Nešić održaće predavanja pod nazivom “Temelji srpske kulture i zavetna istorija Srba”.Posle tri godine i niza novih i kvalitetnih izdanja, u Kanadi će ponovo biti održana serija promocija knjiga Izdavačke kuće Catena mundi, ovaj put sa ekskluzivnim gostima, čija glavna tema će biti zavetna istorija Srba. Šta je ona, od kada traje i koliko je uticala na naš identitet.
Milo Lompar, Miloš Ković i Branimir Nešić posetiće sve veće srpske zajednice na istočnoj i zapadnoj obali Kanade.Iz Izdavačke kuće Catena mundi saznajemo da će se na serijama tribina pod nazivom Temelji srpske kulture i zavetna istorija Srba, uz enciklopediju Catena mundi i Magnum crimen Viktora Novaka, razgovarati i o sledećim naslovima: Miloš Ković, Zaveti; Milo Lompar, Sloboda i istina; Đoko Slijepčević, Istorija srpske pravoslavne crkve; Aleksandra Ninković Tašić – Branislav Stanković, Zvonari slobode; Istorija jedne utopije, Milo Lompar, Duh samoporicanja…
Raspored tribina:
-Hamilton, 19. septembar u 19.30, Saborni hram Sv. oca Nikolaja, 153 Nash Rd. S. Hamilton ON, L8K 4J9
-Kičiner, 20. septembar u 19.00, Srpska pravoslavna crkva Svete Trojice, 700 Fischer Hallman Rd., Kitchener, ON, N2E 1L7
-Misisaga, 22. septembar u 12.00, Hram Sabora srpskih svetitelja, 2520 Dixie Rd, Mississauga, ON L4Y 2A5
-Kalgari, 27. septembar u 19.00, Crkva Svetog Simeona Mirotočivog, 16025 243 Avenue East, Foothills, AB, T1S 4C3
–Vankuver, 29. septembar y 12.00, Crkva Svetog arhangela Mihaila, 7837 Canada Way, Burnaby, sa pocetkom u 12.00
DOBRODOSLI!
Rol kiflice sa viršlama
Najmekše i najukusnije rol viršlice koje ste probali. Kao mini, koktel pecivo za slavlja, rođendane..za užinu, doručak.
Sastojci i priprema:
– oko 450 – 500 gr. brašna
– 250 ml. vode (mlake)
– 20 gr. svežeg kvasca
– 100 ml. ulja
– 1 jaje
– 2 kašičice šećera
– 1 kašičica soli
– oko 600 gr. viršli (mini viršle ili velike koje presečete na dva ili tri dela, ne kuvaju se, ako je sa najlonom skinuti ga).
– 1 jaje za premazivanje
..semenke za posipanje, susam, lan, kim, čia semenke..
Kvasac razmutite u mlakoj vodi sa šećerom i malo brašna.
Ostavite 10 minuta da stoji pa dodajte ulje, jaje, so. Promešajte pa dodajte malo po malo brašna dok mesite. Testo treba da bude lagano i lepljivo. Ostavite pola sata da nadođe pa ga premesite uz dodatak brašna.
Podelite na dva dela, razvucite oklagijom u dužinu. Za male viršle potrebno su kraće trake, dužine oko 15 cm, širina jedan prst. Za veće isečene viršle dužina trake je oko 25 cm, širina jedan prst.
Na svaku traku stavite viršlu uz kraj i motajte tako da bude spiralno oko viršle.
Slažite na tepsiju namazanu margarinom (ili pek papir), premažite umućenim jajetom i pospite semenkama. Ja sam posipala čia semenkama.
Uključite rernu na 200 stepeni da se zagreje, taman će i kiflice ,,odmoriti”. Pekla sam ih pola sata, ako volite rumenije pecite još malo. Izvadite iz rerne i premažite sa malo ulja ako volite da dobiju sjaj. Prijatno!
http://www.serpica.net/2019/08/rol-kiflice-sa-virslama.html#more
IZVOR:www.serpica.net
Ivanjica, divlje svinje prave stetu
Na području ivanjičke opštine divljač sve češće pričinjava štetu na usevima u neposrednoj blizini seoskih domaćinstava, a prednjače divlje svinje. Meštani od lovaca traže pomoć i rešenje situacije, a oni postupaju u skladu sa planskim dokumentima, na osnovu kojih je predviđen odstrel i briga o divljim životinjama.Nikola Bošković iz Osonice bio je neprijatno iznenađen kada je shvatio da će njegovo domaćinstvo ostati bez kukuruza koji gaji isključivo da lakše prebrodi oštru zimu u tom delu ivanjičke opštine.”Bolje su obrale svinje nego kombajn u Banatu. Nijedno zrno nije ostalo. To je pokupilo, to je iskosilo i šašinu, može da se vidi verovatno kakvo je stanje”, kaže Nikola Bošković.Srećom da su pre divljih svinja obrali pasulj. Zbog divljih životinja žitelji planiskih delova strahuju da idu u berbu kupina, pečurki i drugih plodova.Jesu zaštićene ili šta je u pitanju? Niko ih ne dira. Lovaca ima, mi smo svi obavestili, ali niko nije došao da sačeka”, ističe Stanojla Bošković iz Osonice.Oni koji vode brigu o divljači tvrde da bi štete bile veće da nema preventivnih aktivnosti.Svake godine ivanjički lovci obezbede oko 40 tona hrane za divljač. Na području od 76.000 hektara, kojim gazduje lovačko udruženje, trenutno je evidentirano oko 200 divljih svinja.Za naknadu štete ivanjičko lovačko udruženje izdvaja ogromna sredstva, ali najmanje novca dobiju oni kojima je pričinjena.”Ide veštacima, ide advokatima, ide sudstvu. Devedest posto. On uzme 30.000, vrednost spora 400.000. Ogroman broj smo kupili električnih ograda, čobanica, čuda. Idemo pobijamo kočiće. Mi zagrađujemo, itd. Svojim prstima dokazujem, biram, je li krompir bio posejan ili nije bio posejan i tako dalje”, objašnjava Vukić Kostić, predsednik LU “Čemernica” Ivanjica.Lovci kažu da rešenje treba da bude kao u zemljama Evropske unije, gde postoji harmonija između divljači i žitelja. Ali treba razmišljati i kako vratiti ljude u krajeve koje su selidbom prepustili prirodi.
IZVOR:RTS.RS
Zube verovatno perete sasvim pogrešno: Evo na šta treba da obratite pažnju!
Svake godine, provedete oko 24 sata perući zube. Ali, ako ne želite da završite s manje zuba nego vaš čukun-čukundeda, morate da se pobrinete da to radite kako treba, i ujutru i uveče. Evo na šta treba da obratite pažnju.
ako vas nekad verovatno mrzi da temeljno operete zube, recimo… kad se jedva dovučete kući posle 18 sati na poslu, nema načina da to zaobiđete bez posledica. Redovno, pravilno pranje zuba pomaže vam da sačuvate zdravlje, ne samo oralno, već i kardiovaskularno.
Ali, čak i ako zube perete dva puta dnevno još otkako ste porasli dovoljno da možete da izvirite iznad ivice lavaboa, postoji prilično velika verovatnoća da to ne radite kako treba.
- Na sreću, nije teško ispraviti navike u vezi s održavanjem oralne higijene, treba samo malo da radite na tehnici i utrošite na to minut više svakog dana.
Najvažnije za temeljno pranje zuba je vreme, piše Popular Science. Asocijacije stomatologa širom sveta slažu se da je zube potrebno prati najmanje dva puta dnevno i to tokom dva minuta, ujutru i uveče.
Dva minuta možda vam ne zvuči kao mnogo vremena, ali ako ne brojite u sebi do 120, velika je verovatnoća da ćete ipak “zbrzati” tu svakodnevnu aktivnost.
Najlakši način da to rešite, a da ipak ne morate da brojite, je da namestite tajmer. Tako ne morate da razmišljate, prosto perete zube dok ne odzvoni.
Ali, neće svako pranje zuba koje traje dva minuta dati iste rezultate. Kad perete zube, cilj bi trebalo da vam bude da operete svaki zub, a da ne naškodite desnima.
To znači da bi trebalo četkicu da pomerate u kratkim potezima, gore-dole, pod uglom od 45 stepeni u odnosu na desni, i da ne zapinjete previše.
Ako su vam desni osetljive, i ako povremeno krvare, a nemate problema sa paradentozom (što, naravno, treba da vam kaže zubar), problem je verovatno četkica, i trebalo bi da kupite mekšu
Svake godine, provedete oko 24 sata perući zube. Ali, ako ne želite da završite s manje zuba nego vaš čukun-čukundeda, morate da se pobrinete da to radite kako treba, i ujutru i uveče. Evo na šta treba da obratite pažnju.
Iako vas nekad verovatno mrzi da temeljno operete zube, recimo… kad se jedva dovučete kući posle 18 sati na poslu, nema načina da to zaobiđete bez posledica. Redovno, pravilno pranje zuba pomaže vam da sačuvate zdravlje, ne samo oralno, već i kardiovaskularno.
Ali, čak i ako zube perete dva puta dnevno još otkako ste porasli dovoljno da možete da izvirite iznad ivice lavaboa, postoji prilično velika verovatnoća da to ne radite kako treba.Na sreću, nije teško ispraviti navike u vezi s održavanjem oralne higijene, treba samo malo da radite na tehnici i utrošite na to minut više svakog dana.
Najvažnije za temeljno pranje zuba je vreme, piše Popular Science. Asocijacije stomatologa širom sveta slažu se da je zube potrebno prati najmanje dva puta dnevno i to tokom dva minuta, ujutru i uveče.
Dva minuta možda vam ne zvuči kao mnogo vremena, ali ako ne brojite u sebi do 120, velika je verovatnoća da ćete ipak “zbrzati” tu svakodnevnu aktivnost.
Najlakši način da to rešite, a da ipak ne morate da brojite, je da namestite tajmer. Tako ne morate da razmišljate, prosto perete zube dok ne odzvoni.
Ali, neće svako pranje zuba koje traje dva minuta dati iste rezultate. Kad perete zube, cilj bi trebalo da vam bude da operete svaki zub, a da ne naškodite desnima.
To znači da bi trebalo četkicu da pomerate u kratkim potezima, gore-dole, pod uglom od 45 stepeni u odnosu na desni, i da ne zapinjete previše.
Ako su vam desni osetljive, i ako povremeno krvare, a nemate problema sa paradentozom (što, naravno, treba da vam kaže zubar), problem je verovatno četkica, i trebalo bi da kupite mekšu.
IZVOR: MONDO.RS
Bogdanovo vreme: Prvi strelac i prva petorka turnira!
Bogdanovo vreme: Prvi strelac i prva petorka turnira
Reprezentativac Srbije i najbolji strelac Mundobasketa sasvim zasluženo u najboljem timu Svetskog prvenstva u KiniSrbija nije uspela da se domogne borbi za medalje, ali Bogdan Bogdanović je pronašao svoje mesto među najboljima na turniru. Nakon što je prvo postao najbolji strelac Svetskog prvenstva, reprezentativac Srbije se našao u idealnoj petorci Mundobasketa.
Pored Bogdanovića, idealnu petorku su popunili još Evan Furnije (Francuska), Riki Rubio (Španija), Mark Gasol (Španija) i Luis Skola (Argentina). Bogdanović je u Kini ubacio ukupno 183 poena, jedan više od Petija Milsa iz Australije i sa 22,9 poena po meču u potpunosti zaslužio svoje mesto u idealnom timu turnira.Za najkorisnijeg igrača finala izabran je Riki Rubio, pošto je u finalu protiv Argentine (95:75) postigao 20 poena, a zabeležio je i sedam asistencija i tri skoka. Rubio je takođe proglašen i za MVP čitavog turnira, pošto je na maestralan način predvodio Špance tokom njihovih osam mečeva na Mundobasketu.
Evan Furnije je jedini predstavnik “bronzane” Francuske u ovoj petorci, a nije ni čudo kada se pogledaju njegove partije tokom prethodne dve nedelje. Bio je treći strelac turnira, beleživši prosečno 19,8 poena, 3 asistencije i 3,8 skokova po meču. Novog prvaka sveta predstavljaju MVP Rubio i centar Mark Gasol.
IZVOR: MONDO.RS
Umalo nije iskočio iz broda kad je video šta je upeca
Ribar Oskar Lundal umalo nije iskočio iz broda kada je iz dubine izvukao stvorenje krajnje čudnog izgleda sa ogromnim očima, koje izgleda kao da je vanzemaljac.
Lundal, koji je pecaroški vodič za „Nordik si engling“, pecao je plave pljoštanice kod obale norveškog ostrva Andoja kada je iz dubine izvukao svoj čudan ulov.
Pecao je na dubini od oko 750 metara.Riba-pacov kako su neobičan ulov identifikovali mediji u Britaniji živi u velikim dubinama i potpuno je bezopasna za ljude.
„Pecali smo plave pljoštanice oko osam kilometara od obale. Imao sam četiri udice zabačene, a na jednoj sam osetio nešto prilično teško. Trebalo mi je 30 minuta da je izvučem jer je bila toliko duboko“, naveo je Lundal za list San.
IZVOR: RTS, FOX NEWS
CNN: Kina ima novog saveznika u Evropi, to je – Srbija
Stara više od 100 godina, ova železara kucajuće je srce grada, smeštenog na obalama Dunava.
“Da Kinezi nisu kupili železaru, sada bismo ovde imali haos. Kad ne bi bilo Kineza, ne znam kako bi ovi ljudi preživeli”, za CNN govori Ljubiša Stojiljković, stanovnik Smedereva, prenosi Index.hr.
Železara se krajem 90-ih borila za opstanak, a kompanija US Steel kupila ju je 2003. godine za 33 miliona dolara. Manje od 10 godina kasnije, u senci globalne krize, železara je prodana. Kina se pojavila 2016. godine. HBIS Group ili Hesteel Group, državna kompanija za proizvodnju gvožđa, kupila je železaru za 52 miliona dolara i obećala da će investirati još deset miliona. Od 66.000 stanovnika Smedereva, prema podacima iz 2011. godine, njih 5.000 radi u železari.
Radi se o malom delu rastućih kineskih investicija u Srbiji, koja se nekad smatrala najboljim kineskim prijateljem u Evropi.
To je prijateljstvo danas još čvršće. Peking je u Srbiju od 2011. godine, prema podacima američke ambasade u Beogradu, poslao oko četiri milijarde dolara investicija, uglavnom iz državnih kompanija, što otprilike odgovara američkim investicijama u ovu zemlju zapadnog Balkana.
Osim toga, Kina je obećala još pet milijardi dolara u zajmovima i regionalnim infrastrukturnim projektima, objasnila je Rojtersu , ministarka Zorana Mihajlović. Projekti uključuju obnovu autoputeva, železnica i industrije.
SAD i Evropa gledali su kako raste kineski trag u Srbiji, te kako se Beograd okreće od svojih tradicionalnih saveznika na zapadu prema novom prijatelju s Istoka.
Na vratima Evropske unije, Srbija je jasno stavila do znanja da je ulazak u EU jedan od njenih strateških ciljeva, ali nedavni potezi Beograda dovode u pitanje te namjere.
“Pokušavamo ih podržati u kretanju u jednom smeru. Morali bi biti oprezni u odabiru smera”, rekao je CNN-u američki ambasador u Srbiji Kajl Skat.
Kineska kompanija koja je privukla najviše pažnje SAD-a je Huavej, najveći svetski proizvođač telekomunikacijske opreme. Huavej je postavio sigurosne kamere u Beogradu, u sklopu inicijative “Sigurni grad”, a postoje planovi i da Huavej izgradi 5G mrežu u Srbiji, uprkos zabrinutosti američkih sigurnosnih agencija zbog kineske kompanije, koja to odbacuje.
Američke vlasti su zabranile američkim kompanijama da koriste Huavejovu opremu, ali takve zabrane u Evropskoj uniji nema. Nemačka, Italija, Francuska i Velika Britanija izrazile su na različitim poljima želju za saradnjom s Huavejom na sledećoj generaciji 5G usluga.
SAD nije jedina zemlja zabrinuta zbog kineskih investicija u Srbiju. Postoji i značajna zabrinutost u Evropskoj uniji, najvećem investitoru u Srbiju, koja je veći deo bliske prošlosti sprovela pokušavajući da postane članica. Kao što je zamenik premijerke Ivica Dačić početkom ove godine rekao novinarima, odnosi Srbije i Kine “nisu dočekani s entuzijazmom u Briselu”.
Ekonomski se Srbija oslanja na Evropu u većem delu svoga izvoza i najviše investicija u Srbiju dolazi iz Evrope. Mnogi Srbi nikad nisu SAD-u i Evropskoj uniji oprostili NATO-ovo bombardiranje 1999. godine kao odgovor na etničko čišćenje na Kosovu. Neke zgrade, uništene u bombardiranju, prazne su i danas te podsećaju na borbe.
Jedna od meta u bombardovanja bila je ambasada Kine u Beogradu. SAD su tvrdile da je to bila greška, ali ni Srbija, ni Kina nisu poverovale u to objašnjenje. Danas na mestu nekadašnjeg kineske ambasade Peking gradi svoj najveći kulturni centar u Evropi.
Srbija je oduvek pokušavala da balansira između glavnih svetskih sila, Rusije, Evrope i SAD-a. Sada je u tu ravnotežu ušla i Kina.
Na pitanje koga Srbi vide kao boljeg prijatelja, ambasador Skat nije oklevao: “Apsolutno bi odgovorili da je to Kina i to me ne iznenađuje. To se može videti i u anketama, to je deo medijskog okruženja. Videćete da Kina dobija 50 pozitivnih članaka na jedan neutralni, dok zapad dobija jedan neutralni tekst na 25 negativnih”.
IZVOR:Index.hr.