U BiH je iz Srbije uloženo milijardu evra, što je 14 odsto ukupnih investicija u ovu zemlju, od čega se više od polovine odnosi na „Telekom”

Banjaluka – Srpski ulagači na trećem su mestu na lestvici investitora u Bosnu i Hercegovinu, s dosad ukupno uloženih milijardu evra. Srpski kapital doduše slevao se prevashodno u Republiku Srpsku. Ali, učešće srpskog kapitala u investicijama u BiH od 14 odsto u odnosu na sva ulaganja pozicionirao je Srbiju na treće mesto među stranim ulagačima, mereno za nivo cele zemlje.

Najveća srpska investicija zabeležena je 2007. godine, kada je u BiH investirano 1,3 milijarde konvertibilnih maraka, to jest oko 650 miliona evra. Reč je o kupovini „Telekoma Srpske” od strane „Telekoma Srbije”.

I naredna godina bila je značajna, to jest 2008, kada je iz Srbije u BiH investirano nešto više od 100 miliona evra, a taj iznos neznatno je nadmašen i 2011. i zatim ponovo 2013. godine, podaci su Centralne banke BiH. Dok je, na primer, 2017. uloženo 25 miliona evra, a godinu posle toga nije bilo investicija.

Budući da je od 2006. godine, prema podacima Centralne banke BiH, iz Srbije u BiH ukupno investirano 1.035 milijardi evra, ispada da je prosek godišnjih ulaganja iznosio oko 80 miliona evra. Doduše, takva računica nije sasvim verodostojna, jer je samo jedna investicija, ona u „Telekom Srpske”, više od polovine svih uloženih sredstava.

„Srbija je treći najveći investitor u BiH s učešćem od 14.2 odsto u ukupnim investicijama”, rekli su za „Politiku” u Agenciji za unapređenje stranih investicija u BiH.

Na pitanje u koje oblasti je najviše ulagano, iz ove agencije su nam rekli da podaci nisu dostupni po kompanijama, ali da u ukupnom iznosu investicija iz Srbije dominiraju investicije u oblasti informacija i komunikacija s učešćem 70 odsto, zatim slede investicije u trgovinu s 11,3 odsto i prerađivačku industriju sa 7,4 odsto. U ovoj agenciji kažu da se među najznačajnijim investitorima mogu navesti „Telekom Srbija”, „Komercijalna banka” a.d. Beograd, Naftna industrija Srbije, „Hemofarm” a. d. Vršac, koji je investirao u „Hemofarm” d. o. o. Banjaluka, „Svislajon Takovo”, te kompanija „Imlek” a. d. koja je investirala u mlekare u Sarajevu, Banjaluci, Kozarskoj Dubici i Tesliću.

Ekonomista iz Banjaluke Zoran Pavlović rekao je za „Politiku” da su ulaganja iz Srbije u BiH sasvim prirodan proces, jer je reč o nekada uvezanim kompanijama u jednoj zemlji. „Pohvalna je svaka saradnja kad god ima uslova da se razvije proizvodnja, a dosad je to bilo primarno u RS. Verujem da političke nesuglasice unutar BiH izazivaju rezervisanost kod poslovnih ljudi. Ovdašnja situacija ne odaje dobar utisak, pa izostaju i investicije”, istakao je Pavlović. Kao pozitivne mogućnosti opisuje najave ulaganja Elektroprivrede Srbije i Elektroprivrede RS u energetske objekte. „Treba nam znatno više pozitivne klime kad je reč o saradnji dve zemlje. U BiH mahom se prodaje roba, bez proizvodnje, pa sam pristalica što tešnje saradnje grupacija i privrednika ne bi li se iskoristio interes Srbije, kao većeg i ozbiljnijeg partnera, i otvorila radna mesta”, istakao je Pavlović.

IZVOR:POLITIKA.RS

http://www.politika.rs/sr/clanak/438370/Srbija-treci-investitor-u-BiH

U Udruženju “Adligat” u Beogradu otvoren vredan legat – pročitajte zbog čega nas je sve zadužio Joca Vujić.

U Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat” otvoren je Porodični legat Tanje Kragujević i Vasilija Vince Vujića sa zbirkama Joce Vujića i Stevana i Lepe Kragujević.
“U ovom legatu sažeto je 150 godina rada u kulturi petoro pojedinaca od kojih je svako ostvario uspehe i postigao izuzetnost na originalan, upečatljiv i trajan način. Među mnoštvom poklonjenih predmeta svakako su najviše značajni originalni predmeti iz nekadašnjeg Muzeja Joce Vujića. Reč je o oružju, narodnoj nošnji, nakitu, starim knjigama, dokumentima, pismu Uroša Predića i mnoštvu druge vredne i zanimljive dokumentacije koju je sakupio ovaj neverovatan čovek, vizionar, sakupljač i čuvar narodnog blaga, u mnogo čemu prethodnik Adligata”, kaže Viktor Lazić, predsednik Adligata i Muzeja knjige i putovanja.

Dodaje da se u muzeju originalne naočari Joce Vujića čuvaju kao najveća vrednost.
“Unuk Joce Vujića, Vasilije Vince Vujić i njegova supruga Tanja Kragujević, zbog bogatih darova i posvećenosti projektu Adligata, dobili su status počasnih članova – osnivača našeg Udruženja. Vasilije je kao profesor Zemunske gimnazije stekao kultni status, a Tanja Kragujević je ugledna književnica sa kojom smo kontakt ostvarili zahvaljujući Srpskom književnom društvu. Tanja Kragujević je za porodični legat poklonila mnogo važnih predmeta i dokumenata u vezi sa svojim životom i radom (uključujući knjigu sa posvetom poljske pesnikinje Vislave Šimborske, dobitnice Nobelove nagrade) i u vezi sa njenim roditeljima, poznatom fotografu ‘Politike’ Stevanu Kragujeviću i spikerki Radio Beograda Lepi Kragujević”, rekao je Viktor Lazić.

Zemljoposednik, dobrotvor i jedan od najznačajnijih kolekcionara u srpskoj istoriji, Joca Vujić, više od pola veka je po celoj Evropi prikupljao starine, retkosti i predmete od najvećeg značaja za srpsku kulturu, donosio ih u Srbiju i poklanjao raznim institucijama.Njegov unuk, Vasilije Vince Vujić, odlučio je da preostalo porodično blago pokloni Udruženju Adligat. Tu se nalazi mnoštvo ličnih predmeta Joce Vujića, uključujući više pari njegovih naočara, mnoštvo njegovih povelja i diploma, deo prepiske sa značajnim ličnostima tog doba…
U poklonjenoj zbirci ustaničkog naoružanja iz Prvog srpskog ustanka posebno je značajna sablja koja je pripadala, prema belešci samog Joce Vujića, “jednom od Karađorđevih vojvoda”.
U Adligatu se može videti srebrni kujundžijski pojas izuzetne izrade napravljen na Kosovu krajem 18. ili početkom 19. veka koji je, između ostalog, bio svadbeni dar porodice Vasilija Vince Vujića Tanji Kragujević.

Poklonjena je i srpska nošnja iz 18. veka, kao i više komada drugog značajnog nakita, a  posetioci mogu da pogledaju i naušnice iz 16. veka kao i srpski prsten iskovan na Novom brdu u 14. veku, izuzetne lepote koji je očigledno pripadao nekome iz najvišeg staleža, članu vladarske porodice, porodice velikaša ili najbogatijim članovima gradskog staleža.Ovaj nakit je važan trag srpske istorije pošto svedoči o rudarstvu i veštini srpskih zanatlija, a Srbija je u oba ova segmenta u to vreme bila u samom vrhu Evrope i sveta. 
Marko Popović, arheolog koji je vodio istraživanja, konzervaciju i prezentaciju ostataka fortifikacije Novog brda, pod okriljem Uneska, istakao je da je prsten savršen primerak, nesumnjivo sa Novog brda, iz druge polovine XIV veka.

“Očigledno je dugo bio nošen, tokom nekoliko generacija. Verovatno je bio prenošen sa jedne generacije na drugu. On, svakako, spada među najbolje primerke srpskog srednjovekovnog prstenja”, ocenio je Popović.Donacije najznačajnijeg srpskog sakupljača i čuvara narodnog blaga čine i danas srce zbirki Galerije Matice Srpske u Novom Sadu i Narodnog muzeja u Beogradu (uključujući poznatu sliku “Devojka u plavom” Đure Jakšića), a njegova zbirka stare i retke knjige i arhivske građe spada u najznačajnije materijale koje poseduje Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”.
U svojoj kući u Senti Joca Vujić je otvorio prvi privatni muzej kod Srba, koji, nažalost, nije opstao.
Zbirka koja se formira u Adligatu ima za cilj da očuva sećanje na Vujićev nesebični život i rad ali i da, makar simbolično, nastavi trajanje Muzeja Joce Vujića.
Pod okriljem Udruženja Adligat otvoren je i poseban Dom legata u kojem se već nalazi više od četrdeset legata najznačajnijih srpskih i evropskih umetnika i intelektualaca. Zanimljivost je da su otvaranju ovog značajnog legata prisustvovali i novinari iz Indije, a štampana je i zasebna publikacija o novootvorenim legatima

Evropska sedmica mobilnosti završava se danas kada se obilježava “Dan bez automobila”.

U 12 časova na parkingu kod Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske krenula je biciklijada banjalučkim ulicama.

I na Palama će danas brojnim aktivnostima biti obilježen Svjetski dan bez automobila s ciljem podizanja svijesti ljudi o zdravijem načinu života.

Organizatori navode da je cilj manifestacije podizanje svijesti ljudi o ugrožavanju životne sredine uzrokovane prekomjernom upotrebom automobila, kao i podsticanje na šetnju, vožnju biciklom i svaki drugi vid rekreacije radi očuvanja zdravlja.

Defile biciklima, rolerima ili trotinetima počeće u 17.00 časova i odvijaće se u Ulici Milutina Milankovića, koja će biti zatvorena za saobraćaj do 18.00 časova.

U Istočnom Novom Sarajevu danas će, u okviru obilježavanja Evropske nedjelje mobilnosti, biti organizovana prva biciklijada i rolerijada.

Program će početi u 16.30 časova u Spasovdanskoj ulici, gdje će djeci biti podijeljene krede kojima će crtati po kolovozu da bi ostavili trag i poruke vozačima da su i djeca učesnici u saobraćaju na koje treba da se obrati posebna pažnja odraslih.

Početak biciklijade i rolerijade planiran je za 17.00 časova, a učesnici će se kretati ulicama Spasovdanska-Prve sarajevske brigade-Hilandarska-Zmaj Јovina-Park Gavril Princip. Iz opštine Istočno Novo Sarajevo pozivaju sugrađane da sa biciklima, skejtbordima, rolerima i trotinetima dođu i rekreativno učestvuju u prvoj biciklijadi i rolerijadi u ovoj opštini.

Od 2002. godine Evropska sedmica mobilnosti traži način da utiče na pitanja mobilnosti i urbanog transporta, kao i da poboljša javno zdravlje ljudi i kvalitet života. Kampanja učesnicima daje mogućnost da istraže ulogu gradskih ulica i da eksperimentišu sa praktičnim riješenjima pri suočavanju sa urbanim izazovima kao što je zagađenje vazduha.

U ovogodišnjoj akciji, učestvuje više od 2.800 gradova iz 48 zemalja.

Svjetski dan bez automobila obilježava se širom svijeta 22. septembra kada dijelovi grada budu zatvoreni za automobile. Taj dan promoviše razvoj biciklizma i ostalih nemotorizovanih kretanja na gradskim i vangradskim dionicama kako bi se doprinijelo razvoju ekoloških uslova života.

IZVOR:RTRS.TV

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=351651

Savet ministara nije usvojio odluku PBiH za završetak važnog projekta na Drini; Trninić: Most već dve godine nije otvoren, jer iz Sarajeva ne žele da odobre sredstva

• IZ Saveta ministara BiH još nema “zelenog svetla” za odobravanje sredstva za izgradnju graničnog prelaza na mostu “Bratoljub” između Bratunca i Ljubovije na reci Drini. Radi se o ukupno sedam miliona maraka. Polovina sredstava je već planirana budžetom za ovu godinu, ali pošto nema formiranja novog saziva Saveta ministara BiH, nije usvojen ni budžet za ovu godinu, pa tako nema sredstava ni za ovaj most.

Drugu polovinu sredstava takođe treba da isplati Savet ministara po odluci iz Predsedništva BiH, ali ni ova odluka nije potvrđena na poslednjoj sednici u Sarajevu.

Zbog svih dešavanja oko sklapanja finansijske konstrukcije “Bratoljub” i nakon dve godine ostaje zatvoren i neće biti pušten u rad, a to predstavlja veliku sramotu, kaže za “Novosti” Neđo Trninić, ministar saobraćaja i veza RS.

– Zbog svega što se dešava oko formiranja novog Saveta ministara trpi i “Bratoljub”, ali i još mnogo projekata iz Republike Srpske – kaže ministar.

On dodaje da je Savet ministara mogao i ranije da je hteo da odobri novac za izgradnju graničnog prelaza na “Bratoljubu” i da se taj most pusti u funkciju, ali očigledno nema volje da se to uradi.

– Veoma sam razočaran potezima iz Saveta ministara oko mosta na Drini i ovo je velika sramota, jer već dve godine ljudi gledaju u most, a on se ne pušta u rad – ističe Trninić

Iz Uprave za indirekto oporezivanje BiH kažu za “Novosti” da i oni prate šta se dešava u Savetu ministara i dodaju da je UIO uradila sve što je neophodno oko izgradnje prelaza i da se čeka samo zatvaranje finansijske konstrukcije.

– Izvršena je nostrifikacija projektne dokumentacije u BiH, rešeni su svi dokumenti za dobijenje u posed zemljišta gde će se graditi budući prelaz, pribavljene su sve neophodne dozvole za gradnju. Nakon toga stečeni su uslovi za raspisivanje međunarodnog tendera za gradnju novog graničnog prelaza Bratunac. UIO je taj tender raspisala početkom 2019. Ponude su u UIO dostavljene već u martu ove godine. Međutim, u ovom trenutku Uprava ne može doneti odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača, jer nemamo obezbeđena sva finansijska sredstva – pojašnjava za “Novosti” Ratko Kovačević, portparol UIO BiH.

U UIO kažu da ukupna vrednost izgradnje novog graničnog prelaza Bratunac, prema projektnoj dokumentaciji, iznosi 14,5 miliona KM.

– U ovom trenutku UIO ima obezbeđenih 7,5 miliona KM. Dodatnih 3,5 miliona KM bilo je predviđeno u budžetu UIO za 2019. godinu, a Predsedništvo BiH je zatražilo još 3,5 miliona da se odobri za završetak posla, ali odluka nije doneta – poručuju iz UIO BiH.

VAŽAN PROJEKAT

NEDELjKO Mlađenović, načelnik Bratunca, izjavio je da je reč o jednom od najvažnijih projekata za celu regiju.

– Sve mislim da se to pretvara u politiku, da se namerno ovo ne bi uradilo. Ovo je istorijski projekat ne samo za Bratunac i Ljuboviju, već za širu regiju – kaže Mlađenović.

ZA MOST 26 MILIONA

IZGRADNjA “Bratoljuba”, mosta koji spaja Srbiju sa Republikom Srpskom, odnosno opštine Ljuboviju i Bratunac, trajala je od oktobra 2015. do maja 2017. godine. Izgradnja je koštala oko 26 miliona maraka. Most je dužine 227 metara.

IZVOR:NOVOSTI.RS

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:819695-Bratoljub-i-dalje-bez-granicnog-prelaza