U sledeće dve nedelje u Metro Vankuver regiji, biće puno novih zabrana zbog pandemije
Javni zdravstveni službenici BC-a u subotu su najavili novo pooštrena ograničenja ,za Vancouver Coastal Health i Fraser Health regije, i buće na snazi u naredne dve sedmice, zbog “opasno visokog i brzog porasta slučajeva sa COVID-19” u zadnjih 14 dana.
Kina lansirala u svemir prvi 6G satelit na svetu
Kina je uspešno lansirala u svemir prvi 6G satelit na svetu kako bi testirala tu tehnologiju.
Iz Satelitskog lansirnog centra Taijuan u provinciji Šansi lansirano je još 12 satelita, javio je Bi-Bi-Si prenosi Tanjug. Biće testirana tehnologija velike brzine, koja će biti jedan od osnovnih elemenata komunikacija šeste generacije.
Satelit, takođe, nosi tehnologiju koja će se koristiti za praćenje uništavanja useva i sprečavanje šumskih požara. Satelit 6G bio je među tri kineska satelita koja su uspešno lansirana u orbitu, zajedno sa 10 komercijalnih satelita za daljinsko očitavanje koje je razvila argentinska kompanija Satelodžik, preneli su mediji.
Vučić: Ponosni smo na prijateljstvo sa Kinom, zahvalnost Siju
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je na onlajn otvaranju Međunarodnog uvoznog sajma u Kini – „China International Import Expo” da je Srbija ponosna na prijateljstvo sa Kinom i izrazio zahvalnost predsedniku Si Đinpingu na pomoći Srbiji u najtežim trenucima.
Vučić je istakao da je srećan što Srbija treću godinu za redom izlaže na šangajskom EXPO, i učestvuje u promociji najboljeg iz svetske ekonomije, kao i zato sto u godini pandemije Srbija i Kina beleže 30 odsto uvećanja svoje trgovinske razmene.
Vučić je naveo i da je ideja „Pojasa i puta”, koju je u svet raširio kineski predsednik Si Đinping, ideja kojoj je Srbija pristupila svim srcem i u koju veruje.
On je izrazio i zahvalnost predsedniku NR Kine Si Đinpingu na tome što je svoj autoritet koristio da pomogne Srbiji u najtežim trenucima i ekonomski slanjem svojih investitora, ljudi koji danas vode računa i brigu o srpskoj Železari, i kompanije HBIS GROUP iz pokrajine Hebei, ali i iz kompanije Zi Đin, koji vode računa o našem rudniku bakra.
On je rekao i da je zahvalan i na ogromnoj podršci tokom pandemije kovid19, „kada je sa malo koje strane pomoć bila, tu su bili naši kineski prijatelji i mi to nikada nećemo zaboraviti”. Izrazio je žaljenje što predstavnici Srbije ne mogu da prisustvuju na otvaranju EXPO, ali je izrazio uverenje da će se u godinama koje dolaze produbljivati saradnja i iskreno prijateljstvo. dve zemlje.
Na Međunarodnom uvoznom sajmu u Kini „Ćina International Import Expo”, koji se do 10. novembra održava u Šangaju predstavlja se 12 kompanija iz Srbije, saopštila je ranije Privredna komora Srbije.
Sajam je tradicionalno otvorio predsednik NR Kine, Si Đinping, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i lideri drugih zemalja su se na ceremoniji otvaranja obratili obratili putem video- linka.
U hali za prehrambene proizvode, naše kompanije su svoje proizvode predstavile na štandu površine 200 kvadratnih metara.
“Nidek” ulaže gotovo dve milijarde dolara u izgradnju fabrike u Novom Sadu
Japanska grupacija “Nidek Korporejšen” uložiće 1,9 milijardi dolara u izgradnju fabrike motora za električna vozila u Srbiji, piše tokijski poslovni dnevnik “Nikei”.
Pogon u Srbiji postaće jedan od najvećih proizvodnih centara japanske kompanije u Evropi, koji će dostići godišnju proizvodnju između 200.000 i 300.000 jedinica do 2023. godine.
Predsednik japanske kompanije Jun Seki je u septembru bio u poseti Srbiji i tom prilikom je razgovarao o mogućem ulaganju sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
“Novi Sad izabran je kao lokacija koja najviše pogoduje našoj kompaniji a i uslovi koje nudi lokaklna samouprava su dobri. Imamo komparativne prednosti u odnosu na neke druge lokacije u Evropi”, rekao je Nasuki Tukojama, konstruktor kompanije “Nidek”.
“Nidek” je vodeća japanska kompanija u oblasti proizvodnje električnih motora i ima najveći udeo na globalnom tržištu za male vretenaste motore koji napajaju hard-disk pogone.
“Nidek” ulaže gotovo dve milijarde dolara u izgradnju fabrike u Novom Sadu
“Motori će se proizvoditi ne samo za automobile, već i za dostavna vozila viljuskare i ostala građevinska vozila. Za početak ići će se njihovom sklapanjem. a kasnije osvajanjem cele proizvodnje”, naveo je Tukojama.
Ova kompanija ima ima 296 podružnica koje se, pored Japana, nalaze širom Azije, Evrope i Amerike.
Zapošljava nekoliko destina hiljada radnika a cilj je pribliziti se velikim evropskim proizvođačima automobila i cenom i kvalitetom koji ne mogu tako brzo da izgrade nove pogone.
IZVOR:RTS.RS
Trinkijeri nadmudrio Obradovića, Zvezda izgubila od Bajerna
Zvezdi je ovo četvrti poraz ove sezone posle šest odigranih mečeva, dok je Bajern sada na skoru od pet trijumfa i dva neuspeha.
Bavarci su se ovime osvetili Zvezdi za prošlosezonski poraz od 30 razlike u Beogradu, te uspeli da ostanu u samom vrhu Evrolige.
Meč je otvoren sa po dve trojke na obe strane, od kojih je obe za Zvezdu postigao Lengston Hol.
Ubrzo se ušlo u dosta neefikasan, spor ritam sa dosta prekida koji je, ispostavilo se, obeležio celu utakmicu.
Bilo je mnogo promašaja, a tokom prve četvrtine najistaknutiji bio je Džoni O’Brajant, doduše više negativno nego pozitivno uz mnogo “soliranja”.
Bajern je posle prve deonice imao malu prednost od 18:14.
O’Brajant je nastavio da igra sam protiv svih i u drugoj četvrtini, ali je uspevao da dođe i do poena, što nije bio slučaj sa Lojdom.
Tokom druge četvrtine se igralo u naletima, a “mrtvilo” je na kratko prekinuo Andrea Trinkijeri koji je zbog prigovora dobio tehničku grešku, pa se ubrzo smirio.
Zvezda je pronašla mnogo više energije u drugom delu druge četvrtine i time došla do preokreta i +5, ali je njihova dobra igra imala rok trajanja.
U samoj završnici srljali su svi, pre svega Branko Lazić koji je u samo nekoliko sekundi napravio faul u napadu, pa u odbrani, pa i dobio tehničku.
Bajern je to iskoristio i na poluvremenu vodio sa 33:31.
Zvezda je u drugo poluvreme loše ušla, a Lojd je nastavio da šutira i promašuje, pa je u ovim trenucima imao četiri poena uz šut iz igre 1/8.
Ipak, to nije omelo crveno-bele da naprave seriju i trojkama O’Brajanta i Voldena dođu do preokreta.
Međutim, kao i obično tokom ove utakmice, nalet tima iz Beograda bio je kratkog daha, pa je usledila nova serija Bavaraca, ovog puta od 7:0.
Posle tri odigrane deonice Trinkijerijevi izabranici su vodili sa 55:51.
Četvrta četvrtina, kao i prethodne tri, nije donela mnogo toga lepog i interesantnog, štaviše. U prva dva poena nismo videli nijedan poen, a Lojd je nastavio da promašuje.
Zvezdini ofanzivni problemi su najviše do izražaja došli tokom poslednjih poena, tokom kojih je srpski tim postigao čitavih osam poena.
Napadi su izgledali potpuno bezidejno i besmisleno i to je Bajern uspeo da iskoristi, te da “prelomi” meč trojkama Vladimira Lučića. Trinkijeri je čak i na dve sekunde do kraja tražio tajm-aut na +12, a to mu se isplatilo pošto je Lučić pogodio trojku uz zvuk sirene.
Crveno-beli su imali samo dva dvocifrena igrača, O’Brajanta sa 17 poena (7/15) i pet skokova i Voldena sa 12 poena i dve ukradene lopte.
Crveno-beli su imali samo dva dvocifrena igrača, O’Brajanta sa 17 poena (7/15) i pet skokova i Voldena sa 12 poena i dve ukradene lopte.Lojd je imao devet poena ali uz skandaloznih 2/14 iz igre, dok je osam uz četiri skoka dodao Hol.
Problem je bio i taj što je bilo mnogo igrača sa 0 poena, a od srpskih jedini se u listu strelaca upisao Jagodić Kuridža koji je imao sedam.
Na drugoj strani su najefikasniji bili Vejler-Beb i Boldvin sa 15 poena. Lučić je dodao 12 uz tri skoka, a Rejnolds je uz 11 uhvaćenih lopti imao i osam poena.
IZVOR:B92.RS
Na kanadskom delu Arktika se “sve menja”, otkriva studija koja je pratila životinje
Životinje širom Arktika menjaju navike, gde i kada se rađaju, rastu, migriraju i hrane se, a sve to je odgovor na klimatske promene, kaže novo istraživanje koje otkriva masovne razmere promena. Promene znače da će se ljudi na Arktiku, možda morati prilagoditi i prilagoditi na sve, od sezona lova, do očuvanja i upotrebe zemljišta, kažu naučnici.
“Promene postoje gde god pogledate, sve se menja”, rekao je Gil Bohrer, autor nove studije objavljene na internetu u četvrtak u časopisu Science.
On opisuje kretanje životinja na Arktiku, koja prikuplja podatke o kretanju 86 vrsta. Kombinujući rad više od 100 univerziteta, vladinih agencija i grupa u 17 zemalja, širom sveta, uključujući više od desetak u Kanadi.
“Kad vidite veliku sliku, pomalo je zastrašujuće da se sve menja, toliko različitih aspekata … svaka komponenta sistema menja se na drugačiji način. Mislim da idemo prema velikoj neravnoteži.
Veća razmera nego ikad pre
Bohrer, profesor inženjerstva građevine i zaštite okoline, sa Univerziteta u Ohaju, atmosferski je naučnik koji je sarađivao sa biolozima na proučavanju zlatnih orlova, jer na njihovo kretanje utiču uslovi vetra u atmosferi.
Istraživanje je bilo među stotinama studija širom sveta koje uključuju stavljanje senzora na životinje kako bi pratili njihovo kretanje tokom vremena. I dovelo ga je do rada sa grupom ekologa, koji rade slična istraživanja na drugim vrstama širom Arktika. Zajedno su se pitali, postoji li način da se podaci kombinuju kako bi se dobila, šira slika o tome kako životinje reagiraju na promene na Arktiku, koji se zgreva mnogo brže od globalnog proseka kao rezultat klimatskih promena.
“Za sve za koje smo znali, da su ikad nešto pratili na Arktiku, mi smo im pokušali prići i pitati ih jesu li spremni sarađivati”, prisetio se Bohrer.
Rezultat je baza podataka, ona koja se i dalje proširuje i dodaje novim studijama, koja omogućava istraživačima da analiziraju stvari na skali koja ranije nije bila moguća, rekao je Bohrer.
Članak uključuje neke primjere kako se ti podaci mogu koristiti, uključujući studiju o zlatnim orlovima koja kombinuje skupove podataka, uključujući Bohrerov, u rasponu od 30 godina, „daleko izvan akademskog veka bilo koga“. Takođe je bilo dovoljno dugo da se kretanje ptica poveže sa cikličnim klimatskim obrascima i pokaže da mladi orlovi menjaju vreme migracije.
Podaci “teško dobijeni”
Allicia Kelly, biolog za divlje životinje iz Vlade Severozapadnih teritorija sa sedištem u Fort Smithu, dala je podatke o vremenima uzgoja karibua.
“Jedna od najzanimljivijih stvari koju smo otkrili je, da su subpopulacije karibua koje se rađaju severnije, u našoj studiji, pomerili datume teljenja”, rekla je.
U proseku rađaju nedelju dana ranije nego pre 10 godina. Ali među južnim krdima nije bilo promena.
“Dakle, iz ovoga možemo videti kako se karibu možda prilagođava promenama okoline.”
Međutim, Mark Hebblewhite, biolog sa Univerziteta u Montani, rekao je za da prilagođavanje nije univerzalno za sve arktičke vrste, a to može značiti da se karibui više ne tele u isto vreme, jer sada trava ranije raste u tundri.
To bi mogao biti osnovni razlog zašto brojevi karibua naglo padaju.
Kelly je rekla da bi podaci mogli pomoći biolozima da bolje razumeju koliko će karibui biti u opasnosti u budućnosti.
Takođe je rekla da su svi podaci u arhivi prikupljeni od životinja koje su na sebe imale prikačene senzore.
“Stvarno je intenzivno hvatati i pratiti životinje, tako da su ovi podaci koje prikupljamo teško dobijeni.
Korisna arhiva
Bill Halliday, pridruženi naučnik za zaštitu iz društva za zaštitu divljih životinja Kanade u Viktoriji, nije bio uključen u studiju, ali istražuje arktičke morske sisare i ribe.
Primetio je da su mnoge arktičke vrste migratorne i da se mogu kretati stotinama i hiljadama kilometara tokom godišnjih doba.
“Znanje o vremenu za to je važno”, rekao je, dodajući da bi industrijske aktivnosti trebale izbegavati osetljiva doba godine, poput sezona razmnožavanja. “Ako su klimatske promene uzrokovane ranijim razmnožavanjem svake godine, možda ćemo trebati prilagoditi planove u skladu s tim.”To može značiti promenu sezona lova ili postavljanje novih kvota kao deo planova zaštite.
Halliday je bio impresioniran velikom količinom podataka dostupnih u arhivi i rekao da će to biti korisno istraživačima poput njega za pronalaženje podataka i saradnika.
Pretpostavlja da će se podaci koristiti za odgovaranje na pitanja, koja naučnici koji su radili originalne studije praćenja nikada nisu očekivali. Na primer, Halliday je zainteresovan da vidi može li se nešto od toga kombinovati sa podacima o brodskom saobraćaju, kako bi se videlo kako morske životinje reagiraju na tu vrstu poremećaja.
Smatra da će to biti korisno i autohtonim zajednicama koje su vezane za zemlju i koje se u velikoj meri oslanjaju na lov.
“I zajednice mogu biti uključene u način na koji koristimo tu bazu podataka.”
SERBIANNEWS.CA
Budžet provincije Ontario za 2021 predviđa dodatni dečiji dodatak i pomoć starijim osobama
Roditelji sa malom decom, penzioneri i oni koji moraju biti kod kuće usred pandemije i sledeće godine, dobiće podsticaj od pokrajinske Vlade. Roditelji sa decom ispod 12 godina dobiće dodatnih $ 200 mesečno. A iznos od $ 250 dobiće i roditelje dece i omladine starije od 21 godine,a koji imaju posebne potrebe.
Novac je namenjen kao pomoć roditeljima, da kupuje radne sveske, školski pribor i tehniku, kako bi pomogli učenju svoga deteta, navedeno je u proračunu budžeta pokrajine. Porodice se mogu prijavljivati za novi program od 23. novembra 2020. do 15. januara 2021. godine.
Ontario je roditeljima na proleće već dao iste beneficije u iznosu od 200 ili 250 dolara, a na nove naknade će potrošiti 380 miliona dolara.
Pokrajina takođe daje 70,3 miliona dolara u naredne tri godine za program posebne usluge kod kuće, koji podržava porodice sa decom koja imaju telesna ili razvojna oštećenja, uključujući autizam. Tim će novcem biti obuhvaćeno oko 4.700 dece u godini 2020/21.
Predložena pogodnost za obnovu kuća starijim osobama
Pokrajina takođe predlaže novi kredit za starije osobe kako bi pomogla starijim osobama koje žive samostalno, kao i porodicama koje imaju starije osobe, a koje žive sa njima.
Ovaj predloženi kredit biće dostupan starijim osobama bez obzira na njihova primanja ili duguju li porez na dohodak za 2021. godinu, rekla su iz Vlade. Kredit bi bilo 25 % od maksimalnih 10.000 dolara, prihvatljivih troškova za primarno prebivalište starijih osoba u Ontariju, a maksimalni iznos kredita bio bi 2.500 dolara.
Prihvatljivi troškovi uključuju radove oko toaleta, kade ili tuša, rampe za invalidska kolica, liftove koji koriste osobe koje su slabije pokretne.
Pokrajinska Vlada procenjuje da će oko 27.000 ljudi, bilo da su stariji ili ljudi koji žive sa svojom rodbinom, dobiti predviđenih budžetom $30 miliona pomoći.
Starije osobe u Ontariju i ranije su se mogle kvalifikovati za kredit, ako bi obnavljali svoje kuće , ali taj program je istekao 2016. godine, a povlašćenim starijim licima vraćao je 15% prihvatljivih troškova.
“Mislim da je ovo drugo vreme”, rekao je Phillips. “Mislim da će činjenica da pomažemo sa 25%, napraviti bitnu razliku za starije osobe.”
“Ova dodatna potpora, bilo da se radi o rampi za invalidska kolica ili šipkama za stabilnost, moglo bi napraviti razliku da se pomogne starijim osobama u njihovoj porodičnoj kući.”
Subvencije za turističke “boravke” u Ontariju
Tek je novembar, ali pokrajina je već proglasila da će 2021. biti “godina turističkog boravka u Ontariju”.
Iako kanadsko-američka granica ostaje zatvorena, Vlada Ontarija podstiče ljude da putuju unutar provincije ,a oni će pružiti financijsku podršku za pomoć u putnim troškovima.
Pokrajina je u svom budžetu rekla da “istražuje načine” kako pružiti stanovnicima Ontarija, podršku do 20% prihvatljivih turističkih troškova, kada stručnjaci za javno zdravstvo kažu da je to sigurno.
Pokrajina će izdvojiti 150 miliona dolara za ono što naziva “privremenom merom podrške”. Planira da se konsultuje sa zainteresovanim stranama i naknadno objavi više detalja.
Istraživanje udruženja turističke industrije iz Ontarija pokazalo je, da je situacija sa preduzećima u provinciji “zastrašujuća”.
Pokrajina će takođe tokom sledeće dve godine, izdvojiti $100 miliona fondu za izgradnju zajednica, za podršku neprofitnim organizacijama u turizmu, nasleđu i kulturi lokalnih zajednica, a takođe i opštinskim i neprofitnim organizacijama za sport i rekreaciju.
Lider opozicione stranke NDP, Andrea Horwath rekla je, da projekcije u budžetu “ne čini nikakve nove akcije, kako bi svakodnevni život stanovnika u Ontariju, postao sigurniji ili zdraviji”.
“U ovom budžetu nema puno pomoći, za porodice i radnike”, rekla je. “Jednostavno ta pomoć se ne nalazi tamo.”
SERBIANNEWS.CA
Kanadske avio kompanije mame putnike letovima koji uopšte i ne polete
OTTAWA – Uprkos malom interesovanju za putovanje, kanadske aviokompanije nastavljaju da planiraju desetine hiljad letova svakog meseca, da bi opet, veliku većinu otkazali,nekoliko dana pre polaska, u strategiji koju stručnjaci nazivaju ” pecanje i prebacivanje “.
Pristup koji su avio prevoznici usvojili nakon propasti globalne putničke industrije zbog COVID-19, putnicima kao alternativu daje zamenu u vidi bonova, koje možda nikada neće koristiti ili letove, koji polaze danima kasnije od planiranog.
Podaci vazduhoplovne kompanije Cirium pokazuju da je Air Canada smanjila, više od 27.000 letova, odnosno 70%, iz svog rasporeda u periodu između 25. septembra i 9. oktobra.
WestJet, koji je nedavno počeo da nudi povraćaj novca za otkazane letove, za razliku od konkurenata, smanjio je svoj raspored u novembru za oko 12.400 letova, ili 68%, tokom prošlog meseca.
Air Canada kaže da su redovi letenja uvek bili podložni promenama i da ih nastavlja prilagođavati dok se pokušava oporaviti smanjenjem kapaciteta za više od 90%.
John Gradek, stručnjak za vazduhoplovstvo i predavač na Univerzitetu McGill, kaže da je strategija obmanjujuća i cinična, te izaziva negativan odgovor na navike putnika, zbog menjanja planva poslednjem trenutku,usred putničkih ograničenja zbog aktuelna pandemije.
SERBIANNEWS.CA
Nastavlja se snimanje filma o herojima sa Košara
Filmski centar Srbije (FCS) saopštio je danas da je uspesno okončana medijacija između producenata „Heroja sa Košara” i reditelja Balše Đoga, tako da se snimanje filma nastavlja.
„Nakon nesuglasica i sukobljenih viđenja producenata i reditelja o daljem snimanju filma, Filmski centar se ukljucio u razrešavanje spora i uspeo da nađe kompromisno rešenje kojim se omogućava nastavak snimanja”, saopštio je FCS.
„Nismo želeli da događanja unutar filmske ekipe nadiđu veličinu i važnost filma. Zato smo učinili sve da se ovaj spor sporazumno reši. Nadam se skorom nastavku snimanja i premijeri sledeće godine i zahvaljujem se na kooperativnosti koju je pokazala Omega produkcija i reditelj Đogo”, poručila je predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Jelena Trivan, prenosi Tanjug.
Imaćemo dobre odnose sa SAD ko god pobedi
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ukoliko dođe do promene američke administracije, naći način da Srbija ima dobre odnose sa SAD.
On je za televiziju Kopernikus rekao da nije na Srbiji da daje određene ocene kandidata, ali da je nesumnjivo Trampova administracija imala pozitivniji odnos.
Upitan da li Vašingtonski sporazum ostaje ako pobedi Džozef Bajden na predsedničkim izborima u SAD, Dačić je rekao da su SAD za Srbiju strateški partner i da je taj sporazum Srbija potpisala bez obzira na to ko je predsednik SAD.
Komentarišući optužnice protiv visokih funkcionera bivše OVK, Dačić je rekao da Srbija može samo da pozdravi to što je sud počeo da radi na obavezi koju ima – da sudi za zločine koje je OVK počinila nad Srbima.