Pregovori o polisama osiguranja putovanja sa osiguravajućim društvima su završeni i samo će oko deset odsto turističkih agencija možda obezbediti polise, što je preduslov za nastavak poslovanja, rekao je danas direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić.

On je za Betu rekao da su osiguravajuće kuće ponudile polise za oko 40 agencija, a banke bi trebalo da pošalju ponude za još oko dvadesetak, ali ne pokazuju veliko interesovanje ni za toliko polisa, a u Srbiji ukupno ima 400 agencija.

Posao osiguranja putovanja nastavili su Dunav, Globos i Triglav, a iz tog posla izašli su Milenijum, Sava i DDOR i Unika.

Dodao je da je neminovno da država promeni Pravilnik o vrsti, visini i uslovima garancije putovanja prema broju putnika i osiguranim sumama i da se kao i u svetu osigurava deo vrednosti prometa, na primer deset odsto.

U tom slučaju bi, kako je rekao, ako je promet na primer u vrednosti 100.000 evra osigurana suma bila 10.000 evra, a polise bi koštale oko 300-400 evra i agencije bi mogle da ih plate.

Ako bi agencije premašile tu vrednost prometa pod krivičnom i materijalnom odgovornošću bi, prema njegovim rečima, morale da to prijave i ponovo osiguraju dodatni promet.

„Treba napraviti takav model da svako može da radi i napreduje. Sadašnji Pravilnik o osiguranju putovanja predviđa prosečne osigurane sume od 250.000 do 300.000 evra i premije osiguranja od 8.000 do 18.000 evra”, rekao je Seničić.

Istakao je da bi po sadašnjem Pravilniku značilo da bi ukupna osigurana suma na celom tržištu iznosila 100 miliona evra i da su to fiktivne sume koje ne bi mogle da nadoknade ni osiguravajuće kuće ni kada bi se za njih platile preskupe polise.

Ako bi se osiguravao deo prometa od, na primer deset odsto, gotovo sve agencije bi, kako je rekao, mogle da plate polisu osiguranja, ukupna osigurana suma bi bila oko osam miliona evra i prihvatljiva za osiguravajuća društva.

Seničić je rekao da država, što se tiče pomoći zbog otežanog poslovanja zbog pandemije, nije prepoznala turizam kao važnu privrednu granu, a da je u svim zemljama okruženja ta grana izdašno pomognuta.

Turističke agencije u Srbiji ni kredit kod Fonda za razvoj, kako je rekao, ne mogu mesecima da dobiju, a banke su ih stavile na „crne liste”.

„U Srbiji je država opredelila 150 miliona dinara za subvencije polisa osiguranja što je dobra ideja, ali je određeno da agencije dobiju od 2.000 do 5.000 evra i obzirom da će, kako sada stvari stoje, mali broj njih uspeti da obezbedi polise i nastavi poslovanje potrošiće se možda tridesetak miliona, a ostalo će se vratiti u budžet”, rekao je Seničić.

Dodao je da bi bilo dobro bar da se ostatak novca iskoristi za pomoć ostalim agencijama ili posrednicima agencija kojih je bilo 700, ali je više od polovine već otpustio radnike i ugasilo poslovanje.

Anketa rađena na uzorku od 1.095 građana pokazala solidno poverenje u policiju i zdravstvene ustanove. – Među najmanje korumpiranim ocenjeni kazneno-popravni zavodi.

Najveći broj građana Srbije vidi korupciju i organizovani kriminal kao najznačajniju unutrašnju pretnju bezbednosti naše zemlje. Istovremeno, institucije koje protiv te pretnje treba da se bore, građani su označili kao najviše korumpirane.

Ovo su rezultati istraživanja javnog mnjenja, koje je pre dva dana predstavila nevladina organizacija Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP). Ovo istraživanje javnog mnjenja sprovedeno je od 5. do 15. oktobra 2020. Rađeno je na reprezentativnom uzorku od 1.095 punoletnih ispitanika iz Srbije.

Među institucijama u koje ispitanici imaju poverenje ističu se vojska (21,6 odsto), policija (13,8 odsto) i zdravstvene ustanove (10,8 odsto). Kada je reč o pravosuđu, analiza pokazuje da veoma mali broj ispitanika ima poverenje u sudstvo i tužilaštvo. Slična je situacija i sa zakonodavnom i izvršnom vlašću. Građani od političkih institucija najčešće navode predsednika Republike Srbije u koga skoro deset odsto ispitanika ima poverenje, dok se ostale institucije (Narodna skupština Republike Srbije, vlada, lokalne samouprave i predsednici gradova i opština) značajno manje navode kao institucije od poverenja. Osim pomenutih, druge nezavisne državne institucije koje su osnovane sa namerom da štite građane i vrše nadzor i kontrolu izvršne vlasti – zaštitnik građana, Agencija za borbu protiv korupcije, Savet za borbu protiv korupcije, poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, poverenik za zaštitu ravnopravnosti – veoma retko su označene kao institucije u koje ispitanici imaju poverenja.

Prema dobijenim podacima iz istraživanja, najmanje korumpirane institucije prema stavovima građana su Vojska Srbije i kazneno-popravni zavodi. Sa druge strane, najviše korumpirane institucije prema percepciji ispitanika su sudovi, carina, policija, tužilaštvo, Vlada Republike Srbije i opštinske uprave.

Na pitanje „Koliko verujete sledećim bezbednosnim institucijama?” podaci iz istraživanja pokazuju da građani više veruju Vojsci Srbije (3,58 odsto) nego policiji (2,71 odsto). Poverenje u civilnu službu bezbednosti, odnosno Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA) je najniže (2,68). Kada je reč o institucijama kao što su vatrogasna služba, Uprava carina i kazneno-popravni zavodi u nadležnosti Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, ispitanici navode da imaju najveće poverenje u vatrogasnu službu (3,98 odsto), zatim u kazneno-popravne zavode (2,99 odsto), a najmanje u carinu (2,66 odsto).

Poverenje u policiju je nešto veće u prigradskim naseljima, nego u selima i gradovima. Takođe, najveće poverenje

u pripadnike MUP-a građani pokazuju u zapadnoj i centralnoj Srbiji, a najmanje u Vojvodini. Romi drastično manje veruju policiji od ispitanika koji se izjašnjavaju kao Srbi, pokazuju rezultati istraživanja.

Takođe, muškarci imaju više poverenja u policiju od žena, kao i stariji ispitanici od mlađih.

Ovim kreditom će se finansirati izgradnja deonice u dužini od 39 kilometara od Niša do Pločnika.
Početak izgradnje „autoputa mira” sve je izvesniji, a tome će doprineti i kredit od 85 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Ovim kreditom će se finansirati izgradnja deonice u dužini od 39 kilometara od Niša do Pločnika, saopšteno je iz EBRD-a.

„Autoput mira” povezaće Niš i Prištinu, nastavljajući dalje do glavnog grada Albanije, Tirane, sa završetkom u luci Drač na Jadranskom moru.

Ovaj put je klasifikovan kao produžetak trans-evropskog transportnog koridora Orijent / Istočni Mediteran i deo je Rute 7 osnovne mreže Zapadnog Balkana.

Izgradnju „autoputa mira” u Srbiji finansira i Evropska investiciona banka kreditom u iznosu od 100 miliona evra, dok je Evropska unija putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan obezbedila 40,6 miliona evra bespovratnih sredstava, kao i sredstva za pripremu projekata.

Novi autoput obezbediće brži i sigurniji transport stanovnicima i preduzećima na jugu Srbije. Očekuje se i da će bolja infrastrukturna povezanost biti podsticajna za razvoj novih poslovnih prilika.

Olakšan protok robe i ljudi i smanjenje troškova transporta, koje će novi autoput obezbediti, smatraju se jednim od glavnih koraka ka jačanju regionalne ekonomske saradnje.

EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji, sa uloženih više od 6,3 milijarde evra u 277 projekata u zemlji, navodi se u saopštenju, prenosi Tanjug.

Papa Franja uputio je mitropolitu dabrobosanskom Hrizostomu, Sinodu SPC i celoj SPC izraze saučešća povodom smrti patrijarha srpskog Irineja, uz poruku da je pokojni patrijarh, uprkos brojnim patnjama, ostao čovek vere i dijaloga, skroman i veseo.

Papa Franja je istakao da je patrijarh Irinej posvetio svoj život Bogu i negovao duh zajedništva u srcu SPC.

“Ubeđen sam da su se bratski odnosi između katoličke crkve i SPC razvili i ojačali uz vođstvo patrijarha Irineja, da će nastaviti da napreduju i donose plodove u godinama pred nama”, napisao je papa u pismu upućenom 21. novembra, u koji je Tanjug imao uvid.

“Uz zahvalnost Bogu podsećam na dugogodišnje verno služenje pokojnog patrijarha Gospodu i crkvi i njegov svetli primer hrišćansko svedočenje radosti jevanđelja”, naglasio je papa Franja.