“Imali smo vakcinu sve vreme”

10. decembar 2020. | 03:35

Možda ćete se iznenaditi kada saznate da je od tri dugo očekivane vakcine protiv koronavirusa, najperspektivnija, Modernina mRNA-1273, koja je 16. novembra prijavila stopu efikasnosti od 94,5 odsto, bila osmišljena već do 13. januara.

To je bilo samo dva dana nakon što je kineski Jong-Zen Zeng bio prisiljen da privremeno napusti svoju laboratoriju. U Masačusetsu, za dizajn Modernine vakcine bio je dovoljan jedan vikend. Završen je pre nego što je Kina uopšte priznala da se bolest može preneti sa čoveka na čoveka, više od nedelju dana pre prvog potvrđenog slučaja koronavirusa u Sjedinjenim Američkim Državama. Do trenutka kada je objavljen prvi smrtni slučaj mesec dana kasnije, vakcina je već bila proizvedena i poslata Nacionalnom institutu za zdravlje kako bi se počelo sa kliničkim ispitivanjem faze I. Ovo je najkraći vremenski period razvoja vakcine u istoriji. To takođe znači da su za ceo period trajanja pandemije koja je već ubila više od 250.000 Amerikanaca, imali načina da to spreče.

“Da budem jasan, ne želim da sugerišem da je Moderni trebalo dozvoliti da uvodi svoju vakcinu u februaru, ne čak ni u maju, kada su privremeni rezultati ispitivanja faze I pokazali njenu osnovnu bezbednost. To bi bilo kao da kažemo da smo stavili čoveka na Mesec i već istog dana pitali: ‘Šta se dešava sa odlaskom na Mars?’, kaže Nikolas Kristakis, koji vodi laboratoriju za ljudsku prirodu u Jejlu i čija nova knjiga, “Apolova strela” prikazuje način na koji kovid 19 može da oblikuje našu blisku budućnost.

Studija: Modifikovana vakcina protiv žute groznice mogla bi da deluje protiv korone
Brzina Moderne bila je “zapanjujuća”, dodaje Kristakis, iako je dizajn drugih vakcina bio skoro pa jednako brz: BioNTek/Fajzer, Džonson &Džonson, AstraZeneka.

“Da li su stvari mogle da idu brže od dizajna do primene? S obzirom na sumorne prognoze za zimu, vuče me da se zapitam. Možda, u budućnosti i hoćemo. Već je, kako mi je istakao Piter Hotez sa Bejlor univerziteta, ‘Operation Warp speed’ značilo sprovođenje kliničkih ispitivanja istovremeno, a ne uzastopno, proizvodnju vakcine u isto vreme i odobravanje vakcine pod oznakom ‘hitne upotrebe’ u decembru na osnovu samo preliminarnih podataka prema kojima ne pruža trajnu zaštitu čak ni ne daje tačne rezultate koliko štiti od prenošenja”, naveo je.

“I kao što mi je rekla virusolog iz Džordžtauna Endžla Rasmusen, samim imenom su možda bespotrebno rizikovali da izgube poverenje Amerikanaca koji su već zabrinuti za sigurnost ove ili bilo koje druge vakcine. Zaista, bilo bi teško u maju pronaći jednog pouzdanog epidemiologa, istraživača vakcina ili zvaničnika iz oblasti zdravstva koji bi preporučio brzo uvođenje vakcine – mada, vredi napomenuti da je već u julu MIT Technology Review izvestio da je grupa od 70 naučnika iz okoline Harvarda i MIT-a, uključujući poznatog genetičara Džordža Čerča, uzimala vakcinu u spreju za nos koju su sami napravili, koja nikada nije ni trebalo da bude testirana, koju je razvio lično predzetnik za genomiku po imenu Preston Estep (takođe autor knjige o samopomoći-produžetku života)”, dodao je.

Kina je počela da daje vakcinu svojoj vojsci u junu. Rusija je odobrila svoju verziju u avgustu. I dok se većina američkih naučnika brinula zbog brzine kojom su izlazili sa podacima i rizika koji su oni podrazumevali, ovo je pokrenulo pitanja o čudnim, složenim, često kontradiktornim načinima na koje pristupamo pitanjima rizika i neizvesnosti tokom pandemije – i kako bismo, možda, mogli razmišljati o tome da sledeći put postupimo drugačije. To da je vakcina dostupna sve vreme ove brutalne pandemije, biće za nauk budućim generacijama, ujedno i najtragičnije i ironično obeležje ove pošasti.

Florian Krejmer naučnik koji se bavi vakcinama iz SAD, prvih nekoliko meseci pandemije proveo je usredsređen na serološka ispitivanja – upravo je njegova laboratorija pružila Njujorku prvu jasnu sliku o tome kako se pandemija proširila kroz pet opština u proleće – ali nedavno je skrenuo pažnju na sebe time kako ubrzati vremenski okvir isporuke vakcine. U upravo objavljenom radu u naučnom magazinu “Cell”, on sugeriše da se ne radi samo na kliničkom radu I faze i na većim, dužim ispitivanjima bezbednosti II faze koja bi se mogla obaviti preventivno, u potpunosti pre dolaska novih pandemija. Tada bi, kako kaže, moglo da se uradi i neko ispitivanje efikasnosti III faze – posebno za postojeće, a ne nove sojeve.

“Da biste tražili imunogenost” – da li naučnici mogu da izazovu pravi imunološki odgovor – “čak ni ne morate da razvijete vakcinu”, kaže on.

“Možete da napravite antigene u istraživačkom centru i samo ih testirate – to je prilično jeftino.” A ako bi se ispitivanje faze III smatralo neophodnim, moglo bi započeti samo nekoliko nedelja nakon što je bolest prepoznata i biti završeno već za deset nedelja.

Ako sve to učinimo, kaže on, čitav vremenski period mogao bi biti sažet na samo tri meseca. Proizvodnja i distribucija vakcine zahteva znatne troškove, birokratiju, pa čak i određeni haos, kao što ćemo verovatno videti. Ali tri meseca od dizajniranja Modernine vakcine bilo je 13. aprila. Drugi i treći talas, povratak u školu i dug i strahovit pad, još 225.000 smrtnih slučajeva i još 50 miliona infekcija – sve to još uvek predstoji. Odbojte slobodno još mesec dana i stigli ste do 13. marta, na dan kada je umrla prva osoba u Njujorku.

Centralna banka Kanade držaće nisku kamatnu stopu verovatno do 2023 godine

Dara Milovanović

9. decembar 2020. | 14:28

Centralna Banka Kanade — A general view of the Bank of Canada building in Ottawa July 21, 2009. REUTERS/Blair Gable

OTTAWA – Pozitivne vesti o isporuci vakcina neće biti dovoljne da ubrzaju ekonomiji , makar ne do početka 2021. godine, saopštila je Banka Kanade danas, držeći kamatnu stopu na čekanju i upozorivši na porast slučajeva COVID-19 u Kanadi.
Centralna banka je rekla da će ekonomska ograničenja kao odgovor na rastuće brojeve slučajeva usporiti ekonomski rast u prva tri meseca 2021 godine i da će virus ” usporiti ekonomsku putanju, sve dok vakcina ne postane široko dostupna”.
Kanadska se ekonomija ukopala u martu i aprilu kada se pandemija prvi put proširila u zemlji, jer je naloženo zatvaranje nebitnih preduzeća, radnicima je rečeno da ostanu kod kuće i izgubljeno je oko tri miliona radnih mesta.
Od tada se u zemlji povratilo nešto više od 80 % tih poslova.
Najnovije ekonomske prognoze centralne banke zasnivale su se na tome da vakcina postane široko dostupna 2022. godine, a ne sledeće godine, kako se sada čini.
Ipak, centralna banka je u sredu izjavila da će ekonomiji trebati ono što naziva “vanredna potpora monetarne politike” u obliku stope donjeg nivoa i kontinuiranog programa kupovine obveznica bez presedana u istoriji centralne banke.
Centralna banka je zadržala svoju ključnu kamatnu stopu od 0,25%. Takođe je najavila da će nastaviti svoj program kvantitativnog ublažavanja kupujući obveznice u iznosu od 4 milijarde dolara sedmično.
Oba poteza dizajnirana su za smanjenje kamatnih stopa na stvari poput hipoteka i poslovnih zajmova kako bi se povećala potrošnja i olakšalo dugovanje.
Centralna banka je rekla da će držati kamatnu stopu na efektivnoj donjoj granici, što znači da je ona niska onoliko koliko banka veruje da može ići, sve dok ekonomska zaostalost ne bude apsorbovana tako da se ciljevi inflacije od 2% održivo dostignu.
U svojoj izjavi, Kanadska banka je rekla da se inflacija neće vratiti na taj cilj sve do nekog vremena u 2023. godini.
Banka je rekla da bi nedavno najavljene mere savezne vlade trebale pomoći u održavanju prihoda poslovanja i domaćinstava tokom ovog drugog talasa COVID-19 i pomoći državi da se nastavi oporavljati.
Najava označava poslednju odluku o kamatama koju će centralna banka doneti ove godine, nakon vanredne 2020. godine kada je snizila stope kao odgovor na ekonomsku krizu izazvanu COVID-19.
Sledeća odluka o kamatnoj stopi biće krajem januara, kada će Banka Kanade ažurirati svoje ekonomske i inflatorne izglede.
Sreda je takođe označila promenu u višim nivoima rukovodstva banke, jer viša zamjenica guvernera Carolyn Wilkins odlazi nakon gotovo 20-godišnje karijere u Bank of Canada.
Upravni odbor centralne banke pokrenuo konkurs za ovu poziciju, kako bi se pronašao njen naslednik na mjestu zamenika banke.

SERBIANNEWS.CA

Dokaz o vakcinisanju biće “neophodan” u Ontariju, kaže ministar zdravlja

Dara Milovanović

9. decembar 2020. | 09:17

TORONTO – Stanovnici Ontarija koji odluče da ne prime vakcinu protiv COVID-19 mogli bi se suočiti sa određenim ograničenjima, rekla je juče provincijski ministar zdravlja, napominjući da će vlada pružiti dokaz o imunizaciji onima koji dobiju injekciju.
Christine Elliott rekla je da pokrajina neće učiniti vakcinu obaveznom, ali neke aktivnosti, poput putovanja i pristupa zajedničkim prostorima poput bioskopa, sala, nekih javnih prostora, na kraju bi mogle biti ograničene za one koji se odluče da se ne vakcinišu.
Pokrajina će stanovnicima koji su primili vakcinu dostaviti dokument koji to dokazuje, rekla je.
“To će biti zaista važno za ljude u turističke svrhe, možda u radne svrhe, za odlazak u pozorišta ili bioskope ili na bilo koja druga mesta na kojima će ljudi biti u bližem fizičkom kontaktu kada prođemo kroz najgoru od pandemije,” rekla je Elliott.
“To će biti neophodno da ljudi imaju.”
Elliottovi komentari dolaze u trenutku kada se Ontario priprema za primanje početnih doza vakcine u narednim sedmicama.
Pokrajina je objavila da planira vakcinu ponuditi prvo osetljivim starijim osobama, njihovim negovateljima i zdravstvenim radnicima.
Takođe će dati prioritet uvođenju vakcine u regije sa najvišim stopama infekcije COVID-19.
Umirovljeni general Rick Hiller, koji predvodi radnu grupu za vakcinaciju u Ontariju, rekao je da će pokrajina dobiti 2,4 miliona doza, što će joj omogućiti da vakciniše 1,2 miliona ljudi, tokom prva tri meseca 2021. godine.
Zamenica lidera NDP-a Sara Singh rekla je da Vlada nije jasno saopštila kako će se odvijati uvođenje vakcine, uključujući način na koji će pružiti dokumentaciju koja dokazuje vakcinaciju.
“Za stanovnike Ontarija postoji puno pitanja bez odgovora”, rekla je.

Broj hospitalizacija je sve veći

Ontario je u utorak prijavio 1.676 novih slučajeva COVID-19 i 10 novih smrtnih slučajeva zbog virusa.
Vlada je saopštila da je 588 novih slučajeva u Torontu, 349 u regiji Peel i 141 u regiji York.
Na jugozapadu provincije zdravstveni službenik Windsor-Essexa upozorio je da njegova zajednica beleži brzi rast slučajeva COVID-19 koji bi mogli oboriti lokalni zdravstveni sistem.
Doktor Wajid Ahmed rekao je da područje, koje je krajem novembra stavljeno u crvenu “kontrolnu” zonu, sada ima stope slučajeva slične regijama u zaključavanju.
“Koliko god želim sa vama podijeliti više radosnih vesti i reći vam da je rizik od COVID-19 u našoj zajednici nizak, ne mogu”, rekao je on. “Rizik od dobijanja virusa brzo raste.”
Širom provincije 794 osobe su trenutno hospitalizovane zbog COVID-19, uključujući 219 na intenzivnoj njezi.
Kako raste broj hospitalizacija, grupa od pet zdravstvenih organizacija objavila je u utorak apel stanovnicima.
Udruženje koje predstavlja bolnice u Ontariju, kao i profesionalne asocijacije koje predstavljaju medicinske sestre, doktore i respiratorne terapeute, zatražili su od ljudi da praznike slave prema pravilima javnog zdravlja.
„Proslava na daljini najbolji je način za podršku zdravstvenim radnicima, a to je mala cena koju treba platiti u odnosu na tugu onih koji bi se mogli suočiti s daleko većim gubicima ako mi ne uradimo naš deo posla, kaže se u izveštaju grupe.

SERBIANNEWS.CA

Kanada je odobrila upotrebu Pfizerove vakcine

Dara Milovanović

9. decembar 2020. | 08:32

OTTAWA – Health Canada odobrila je vakcinu za COVID-19 od proizvođača,Pfizer i BioNTech, prva kompanija koja je dobila zeleno svetlo za nacionalnu upotrebu.
Kanada bi trebala dobiti četiri miliona doza vakcine Pfizer do marta, uključujući i prvih 249.000 doza ovog meseca, a prva pošiljka trebala bi stići sledeće sedmice.
Savezna Vlada kupila je 20 miliona doza vakcine Pfizer, a sama vakcina zahteva da ljudi dobiju po dve doze, a pritom Kanada ima mogućnost kupiti još 56 miliona.
Pfizer mora čuvati svoju vakcinu na ultrahladnim temperaturama, ispod -70 C, pa kompanija planira doze dopremati direktno u provincije.
Health Canada pregledava još tri moguća kandidata za vakcinu, uključujući vakcinu iz Moderne, koja bi trebalo isporučiti dva miliona doza u Kanadu u prvom kvartalu 2021. godine.
Nacionalni savetodavni odbor za imunizaciju preporučuje da provincije i teritorije daju najpre, prve doze stanovnicima i osoblju domova za dugotrajnu njegu i odraslima starijim od 80 godina.

SERBIANNEWS.CA

Plate poslanika biće veće od 1. januara

miki

9. decembar 2020. | 03:33

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je u utorak da poslanici nisu tražili povećanje plata ni troškova putovanja u 2021. godini kao što su, kako je rekao, objavili pojedini mediji.

Dačić se, po završetku rasprave o Predlogu budžeta za 2021. godinu, osvrnuo na, kako tvrdi, netačne navode pojedinih medija o tome da su poslanici sami sebi povećali plate i putne troškove i zamolio je ministra finansija Sinišu Malog da javnosti objasni o kakvom je povećanju reč.

On je naveo da je u poslednjih pet godina iz republičkog budžeta izdvajano oko 150 miliona dinara za troškove putovanja poslanika, a kada su izbori i više.

„Pošto Skupština nije radila zbog izbora i korone, rebalansom je to smanjeno na 119 miliona. Iz te računice ispada da smo sami sebi povećali plate i troškove. Mi nismo tražili nikakvo povećanje, kako za sve druge, tako i za nas”, rekao je Dačić i dodao da je važno da ministar Mali kaže da li je to tačno ili nije.

Mali je odgovorio da će od 1. januara biti povećane plate u javnom sektoru i da se to odnosi i na narodne poslanike.

Kada su u pitanju putni troškovi poslanika, Mali je naveo da je u budžetu za 2019. planirano 200 miliona dinara za tu stavku, od čega je iskorišćeno 143 miliona dinara, dok je za ovu godinu opredeljeno 149,7 miliona.

Preimenovane freske u Severnoj Makedoniji vraćene u prvobitno stanje

miki

9. decembar 2020. | 03:31

Свети цар Урош био је преименован у Владимира Кијевског, а цар Лазар у Јована

Nakon apela makedonskim vlastima Srpskog kulturno-informacionog centra „Spona” da se freske srpskih svetitelja u manastiru Svetog Joakima Osogovskog u Krivoj Palanci vrate u prvobitno stanje, stigao je odgovor iz kabineta predsednika Republike Severne Makedonije Steve Pendarovskog.

Kako se navodi u pismu upućenom „Sponi”, koje je potpisao generalni sekretar predsedništva Mile Bošnjakovski, „saglasno ingerencijama informisane su institucije nadležne za navedeno pitanje i dobili smo odgovor da su upoznati sa situacijom i da preduzimaju adekvatne aktivnosti”. U saopštenju Srpskog kulturno-informacionog centra „Spona” ističe se da je „u međuvremenu potvrđeno da je oštećeni deo fresaka od izuzetne važnosti za oba naroda u ovom kulturno-istorijskom spomeniku – vraćen u prvobitno stanje”.

Dodaje se da ih je prethodno nacionalni koordinator za interkulturalizam, jedno društvo, razvoj kulture i međuresornu saradnju u Vladi Republike Severne Makedonije, Robert Alađozovski obavestio da je odmah po prijemu njihovog apela alarmirao direktora Uprave za zaštitu kulturnog nasleđa pri Ministarstvu kulture i direktora državne Komisije za odnose sa verskim zajednicama i religijskim grupama.

Centar „Spona” je nedavno uputio apel na više adresa državnih zvaničnika u Republici Severnoj Makedoniji, tražeći da se freske u manastiru kod Krive Palanke, na kojima su promenjeni natpisi pored likova svetitelja srpskog roda, pa je Sveti car Lazar, na primer, preimenovan u Sveti car Jovan Milostivi, vrate u prvobitno stanje i upozoravajući da je reč o kulturnom dobru koje je grubo oštećeno, kako su istakli, falsifikovanjem i krivotvorenjem.

Srbija najviše ulaže u odbranu na Zapadnom Balkanu

Dara Milovanović

8. decembar 2020. | 22:20

Srbija je za odbranu u 2020. godini izdvojila najviše sredstava od svih zemalja bivše Jugoslavije, odnosno Zapadnog Balkana, dok se u regionu nalazi na četvrtom mestu iza neprikosnovene Rumunije, zatim Mađarske koja značajno povećava izdvajanja za potrebe vojske, ali i Bugarske.

“Podaci o rebalansima budžeta za 2020. i planovima za iduću godinu govore da ekonomska kriza uglavnom ne utiče na nabavke naoružanja u regionu i da mnoge zemlje planiraju da iduće godine povećaju izdvajanja za odbranu. Ta povećanja, koja otkrivaju podaci država regiona, NATO i MMF, događaju se i pored realnog pada BDP-a i rasta državnog duga“, navodi portal Balkanska bezbednosna mreža u uporednoj analizi vojnih budžeta zemalja regiona.

Ti podaci ukazuju da je ove godine za sektor odbrane najviše potrošila Rumunija 5,5 milijardi dolara, zatim Mađarska 1,8 milijardu, Bugarska 1,2 milijarde, dok je Srbija za te potrebe namenila 1,04 milijardi dolara. Crna Gora od svih zemalja ima najmanji vojni budžet ali je najbliža NATO standardima po procentu izdvajanja za odbranu u odnosu na Bruto društveni proizvod.

Srbiju sledi Hrvatska koja za funkcionisanje sistema odbrane izdvaja 970 miliona, Slovenija 515 miliona, Albanija 210 miliona, Bosna i Hercegovina 174 miliona, Severna Makedonija 164 miliona i Crna Gora, koja za vojsku izdvaja 97 miliona dolara. Vlasti u Prištini za funkcionisanje bezbednosnih snaga izdvajaju nešto više od 69 miliona dolara.

Portal dodaje da Rumunija za oružane snage izdvaja najviše ne samo u apsolutnom iznosu, već i u odnosu na Bruto društveni proizvod (2,4 odsto), i da od te zemlje u NATO veće izdvajanje za odbranu u odnosu na BDP imaju samo SAD, Velika Britanija i Grčka. Budimpešta po procentu izdvajanja nacionalnog bogatstva za vojsku pripada donjem delu tabele NATO, ali je po strukturi troškova u evropskom vrhu jer investicije za naoružanje i opremu čine trećinu novca, što će se dodatno povećati u narednoj godini.

“U 2020. godini troškovi odbrane Srbije će biti oko 869 miliona evra ili odnosno 1,036 milijardi dolara, što je dva odsto BDP Srbije. Ministarstvo odbrane i VS posle rebalansa budžeta dobili su oko 83 miliona evra više, a najveći deo povećanja, oko 76 miliona evra, odnosi se na nabavke naoružanja i opreme“, navodi se.

U tekstu se dodaje da struktura srpskog vojnog budžeta posle rebalansa pokazuje veliku razvojnu tendenciju, a da bi to trebalo da se nastavi i u narednom budžetu.

Hrvatska je smanjila posle rebalansa za šest miliona evra deo budžeta za nabavke naoružanja i opreme, a štedela je i Slovenija. Albanija je najveća sredstva planirala za personalne troškove, odnosno za plate, dok je u tom smislu najnepovoljnija situacija u BiH gde čak 90 odsto svih izdvajanja za vojsku ide na personalne troškove, pa za nabavku opreme godišnje ostaje manje od milion dolara.

Severna Makedonija je ozbiljno smanjila vojni budžet zbog ekonomskih posledica korona virusa, ali je za narednu godinu planirala povećanje na 215 miliona dolara, od čega će četvrtina otići za nabavke naoružanja i opreme. S druge strane, iako Crna Gora ima u apsolutnom iznosu najmanji budžet od 97 miliona dolara, analiza pokazuje da je to blizu dva odsto BDP-a, koliko se i očekuje od članice NATO da izdvaja za odbranu pa je ta zemlja najbliža NATO standardu.

“Vlasti u Prištini završiće ovu godinu sa budžetom za svoje bezbednosne snage od 69,2 miliona evra, dok će 2021. budžet biti smanjen na 67,3 miliona evra. Struktura se menja u korist personalnih troškova, zato što se povećava broj zaposlenih u Ministarstvu bezbednosnih snaga za 403 osobe. Iznosi za nabavke i infrastrukturu smanjeni su sa ovogodišnjih 32,9 miliona na 29,9 miliona evra. Ove godine na naoružanje je potrošeno 1,46 miliona evra, a 2021. predviđen je rast na 10,8 miliona. Od tog iznosa 3,45 miliona je za pešadijsko naoružanje, 1,7 miliona na municiju“, navodi se.

Protiv Nemci, Holanđani, komšije…Srbiji “zapeli” pregovori sa EU

Dara Milovanović

8. decembar 2020. | 22:10

Nova poglavlja u pregovorima sa Srbijom neće biti otvorena pre kraja ove godine, jer o tome nije postignuta neophodna saglasnost zemalja članica, potvrđeno je za RTS u Savetu Evropsje unije.

“Međuvladina konferencija EU i Srbije neće biti održana u ovom periodu, s obzirom na to da ni za jedno poglavlje nema saglasnosti o otvaranju, zbog ocene više zemalja članica o nedovoljnom napretku u oblasti vladavine prava”, rečeno je u Savetu EU.

Iako su postojala očekivanja da bi u decembru moglo da bude otvoreno poglavlje 2 o slobodi kretanja radnika, koje je već duže vreme spremno za otvaranje, to se nije dogodilo.

Holandija, Belgija, Danska, Švedska, Finska, Nemačka i Bugarska nisu dale zeleno svetlo za poglavlje 2, pozivajući se na nedostatke i kašnjenja u reformama vladavine prava i nedavni godišnji izveštaj o Evropske komisije, navode diplomatski izvori.

Ova odluka znači da Srbija prvi put od početka pregovora o članstvu neće otvoriti nijedno pregovaračko poglavlje tokom jedne godine.

Prema pravilima pregovora Srbije i EU, napredak u poglavljima 23 i 24 o vladavini prava određuje i tempo napretka u svim drugim poglavljima, a zemlje članice mogu da uspore ili čak suspenduju pregovore u celini ako u ovim ključnim oblastima nema napretka.

U dosadašnjem toku pregovora, koji su započeli u januaru 2014, Srbija je otvorila 18 poglavlja od ukupno 35. Prošle godine otvorena su dva poglavlja, poslednji put u decembru 2019. godine, poglavlje 4 o slobodnom kretanju kapitala.

Srbija bi u sledećoj godini trebalo da vodi pregovore po novoj metodologiji proširenja, koja predviđa da će pregovaračka poglavlja biti grupisana u šest tematskih celina umesto u 35 pregovaračkih poglavlja.

Beograd od Evropske komisije očekuje da preciznije uobliči kako će nova metodologija biti primenjena na Srbiju, koja je već otvorila 18 poglavlja.

Izvor:Bizlife.rs

KO JE BIO MONAH STEFAN KOGA SU UBILI?

Dara Milovanović

8. decembar 2020. | 11:31

Monah Stefan, u svetu Miodrag Ačić rođen je u Inđiji 1. avgusta 1958. godine od oca Drage i majke Milke. Osnovnu i srednju Školu za kuvara završio je u Inđiji.

Posle okončanog školovanja stupio je u radni odnos u svojoj struci u Hotelu „Vojvodina“ u Novom Sadu. Posao kuvara obavljao je i po primorju, na brodovima, čak i u dalekom Iraku.

Svoj konačni životni put i cilj Miodrag nalazi u Manastirskoj tišini Manastira Ilinja gde biva zamonašen na svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana 2007. godine.

Tim povodom Miodrag umire za ovaj svet, a rađa se Stefan, i dobija ime po svetom arhiđakonu i prvomučeniku Stefanu čije će ime nositi časno i dostojno, te će ga opravdati končinom svoga života.

U svezu Eparhije bihaćko-petrovačke monah Stefan stupa 2012. godine i biva pričislen bratstvu Manastira Glogovca.

Policija i dalje obavlja uviđaj u manastiru Glogovac, gde je juče mučki ubijen monah, otac Stefan. Kako prenosi Srpskainfo, motiv ubistva monaha moglo bi biti koristoljublje.

Osumnjičeni D. Š. je nakon ubistva, kako pišu mediji, ukrao novac iz manastira Glogovac, a navodno je ukradeno 100 KM.

Prema saznanjima Srpskainfo monah je ubijen sa dva uboda nožem, jedan u grudni koš i jedan blizu srca. Ovaj stravični zločin se dogodio u trpezariji objekta pored manastira, a gde su oni navodno večerali ranije.

Nakon ubistva D. Š. je pobegao u Banjaluku sa osobom koja ga je čekala u blizini, za koju se sumnja da je bio pomagač. Policija je uspela da pronađe vozača, koji je jutros doveden u manastir ali se pravdao da nije znao za ubistvo, javlja reporter Srpskainfo sa lica mesta.

Nakon što je monah izboden, on je pozvao drugog monaha i rekao da krvari. Ovaj monah je bio u Šipovu i odmah se vratio u konak, gde je zatekao izbodenog Stefana, a koji je navodno rekao ko ga je ubio.

IZVOR:MONDO.RS

POČELO JE: Nova vlast oduzima Milu AUTOMOBIL VREDAN 650.000 EVRA! I Duško Marković ostaje bez kola

Dara Milovanović

8. decembar 2020. | 11:27

Novoizabrana vlast u Crnoj Gori rešila je da ispuni obećanje, pa će do Nove godine, kako saznajemo, pokrenuti proceduru za oduzimanje i prodaju dve skupocene limuzine – one koju vozi Đukanović i službenog vozila bivšeg premijera Duška Markovića

Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, mogao bi uskoro da ostane bez luksuznog automobila „majbah“, čija je cena oko 650.000 evra.

Ode na doboš

Naime, nova vlast u Crnoj Gori rešila je da ispuni predizborno obećanje i planira da pokrene proceduru za oduzimanje i prodaju dva „majbaha“ – jednog koji koristi Đukanović i drugog koji je koristio bivši premijer Duško Marković.

“Plan je da do Nove godine, do kraja decembra, počne realizacija izbornog obećanja Demokratskog fronta, da se skupoceni automobili, koji su kupljeni novcem građana, prodaju. Jedan taj „majbah“ košta oko 650.000 evra, znači, oko 1.300.000 evra je dato za automobile za dva službenika – Đukanovića i Markovića. Takve stvari se više neće dešavati Crnoj Gori” kaže izvor.

Podsetimo, tokom izborne kampanje za parlamentarne izbore koalicija DF je, između ostalog, obećala da će skupocene automobile, koje je kupila vlast DPS, prodati.

Prva sednica vlade

A nova vlada Crne Gore održala je juče prvu sednicu i ono što je svima zapalo za oko jeste način na koji su premijer i novi ministri došli do zgrade vlade. Premijer Zdravko Krivokapić je na prvu sednicu stigao taksijem, kao i deo ministara, dok je druga polovina članova njegovog kabineta na posao stigla pešice. Za razliku od njih, potpredsednik vlade Dritan Abazović je došao „audijem“. Sednici je prethodila primopredaja vlasti između bivšeg premijera Duška Markovića i Krivokapića.

Prvo okupljanje Krivokapićevog kabineta bilo je posvećeno, kako je saopštio Abazović, imenovanjima za komisije, koje bi trebalo da počnu da rade, i generalnog sekretara vlade.

Inače, glavni specijalni tužilac u Crnoj Gori Milivoje Katanić poručio je juče da će ispitati da li je bilo pokušaja političke korupcije u slučaju lidera URA. Reč je o priznanju Abazovića u jednoj televizijskoj emisiji da su tačne informacije da mu je nuđen novac – 21 milion evra, ali nije želeo da kaže od koga.

IZVOR:MONDo.RS

1...1.2351.2361.237...1.529 Stranica 1.236 od ukupno 1.529

NewsWeekPRO

SERBIANNEWS.CA

Broj hospitalizacija je sve veći

SERBIANNEWS.CA

SERBIANNEWS.CA

Srbija je za odbranu u 2020. godini izdvojila najviše sredstava od svih zemalja bivše Jugoslavije, odnosno Zapadnog Balkana, dok se u regionu nalazi na četvrtom mestu iza neprikosnovene Rumunije, zatim Mađarske koja značajno povećava izdvajanja za potrebe vojske, ali i Bugarske.

U tekstu se dodaje da struktura srpskog vojnog budžeta posle rebalansa pokazuje veliku razvojnu tendenciju, a da bi to trebalo da se nastavi i u narednom budžetu.

Nova poglavlja u pregovorima sa Srbijom neće biti otvorena pre kraja ove godine, jer o tome nije postignuta neophodna saglasnost zemalja članica, potvrđeno je za RTS u Savetu Evropsje unije.

“Međuvladina konferencija EU i Srbije neće biti održana u ovom periodu, s obzirom na to da ni za jedno poglavlje nema saglasnosti o otvaranju, zbog ocene više zemalja članica o nedovoljnom napretku u oblasti vladavine prava”, rečeno je u Savetu EU.

Iako su postojala očekivanja da bi u decembru moglo da bude otvoreno poglavlje 2 o slobodi kretanja radnika, koje je već duže vreme spremno za otvaranje, to se nije dogodilo.

Holandija, Belgija, Danska, Švedska, Finska, Nemačka i Bugarska nisu dale zeleno svetlo za poglavlje 2, pozivajući se na nedostatke i kašnjenja u reformama vladavine prava i nedavni godišnji izveštaj o Evropske komisije, navode diplomatski izvori.

Ova odluka znači da Srbija prvi put od početka pregovora o članstvu neće otvoriti nijedno pregovaračko poglavlje tokom jedne godine.

Prema pravilima pregovora Srbije i EU, napredak u poglavljima 23 i 24 o vladavini prava određuje i tempo napretka u svim drugim poglavljima, a zemlje članice mogu da uspore ili čak suspenduju pregovore u celini ako u ovim ključnim oblastima nema napretka.

U dosadašnjem toku pregovora, koji su započeli u januaru 2014, Srbija je otvorila 18 poglavlja od ukupno 35. Prošle godine otvorena su dva poglavlja, poslednji put u decembru 2019. godine, poglavlje 4 o slobodnom kretanju kapitala.

Srbija bi u sledećoj godini trebalo da vodi pregovore po novoj metodologiji proširenja, koja predviđa da će pregovaračka poglavlja biti grupisana u šest tematskih celina umesto u 35 pregovaračkih poglavlja.

Beograd od Evropske komisije očekuje da preciznije uobliči kako će nova metodologija biti primenjena na Srbiju, koja je već otvorila 18 poglavlja.

Izvor:Bizlife.rs

Monah Stefan, u svetu Miodrag Ačić rođen je u Inđiji 1. avgusta 1958. godine od oca Drage i majke Milke. Osnovnu i srednju Školu za kuvara završio je u Inđiji.

Posle okončanog školovanja stupio je u radni odnos u svojoj struci u Hotelu „Vojvodina“ u Novom Sadu. Posao kuvara obavljao je i po primorju, na brodovima, čak i u dalekom Iraku.

Svoj konačni životni put i cilj Miodrag nalazi u Manastirskoj tišini Manastira Ilinja gde biva zamonašen na svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana 2007. godine.

Tim povodom Miodrag umire za ovaj svet, a rađa se Stefan, i dobija ime po svetom arhiđakonu i prvomučeniku Stefanu čije će ime nositi časno i dostojno, te će ga opravdati končinom svoga života.

U svezu Eparhije bihaćko-petrovačke monah Stefan stupa 2012. godine i biva pričislen bratstvu Manastira Glogovca.

Policija i dalje obavlja uviđaj u manastiru Glogovac, gde je juče mučki ubijen monah, otac Stefan. Kako prenosi Srpskainfo, motiv ubistva monaha moglo bi biti koristoljublje.

Osumnjičeni D. Š. je nakon ubistva, kako pišu mediji, ukrao novac iz manastira Glogovac, a navodno je ukradeno 100 KM.

Prema saznanjima Srpskainfo monah je ubijen sa dva uboda nožem, jedan u grudni koš i jedan blizu srca. Ovaj stravični zločin se dogodio u trpezariji objekta pored manastira, a gde su oni navodno večerali ranije.

Nakon ubistva D. Š. je pobegao u Banjaluku sa osobom koja ga je čekala u blizini, za koju se sumnja da je bio pomagač. Policija je uspela da pronađe vozača, koji je jutros doveden u manastir ali se pravdao da nije znao za ubistvo, javlja reporter Srpskainfo sa lica mesta.

Nakon što je monah izboden, on je pozvao drugog monaha i rekao da krvari. Ovaj monah je bio u Šipovu i odmah se vratio u konak, gde je zatekao izbodenog Stefana, a koji je navodno rekao ko ga je ubio.

Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, mogao bi uskoro da ostane bez luksuznog automobila „majbah“, čija je cena oko 650.000 evra.

Ode na doboš

Naime, nova vlast u Crnoj Gori rešila je da ispuni predizborno obećanje i planira da pokrene proceduru za oduzimanje i prodaju dva „majbaha“ – jednog koji koristi Đukanović i drugog koji je koristio bivši premijer Duško Marković.

Podsetimo, tokom izborne kampanje za parlamentarne izbore koalicija DF je, između ostalog, obećala da će skupocene automobile, koje je kupila vlast DPS, prodati.

Prva sednica vlade

Prvo okupljanje Krivokapićevog kabineta bilo je posvećeno, kako je saopštio Abazović, imenovanjima za komisije, koje bi trebalo da počnu da rade, i generalnog sekretara vlade.