MENISNC
Pretraga
13.9 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1210

ENGLEZI I AUSTRALIJANCI SU “ŠAMPIONI” U PIJANČENJU: Srbi daleko od vrha – na nivou sa komšijama

Od
Dara Milovanović
-
0

Britanci zbog pijanstva najčešće završavaju i u bolnicama, pa je tako više od pet odsto mlađih od 25 godina u proteklih godinu dana moralo na lekarski tretman zbog alkohola.

Australijanci, Englezi i Danci su bili najveće pijanice na svetu u 2020. godini, pokazuje poslednje globalno istraživanje o zloupotrebi opijata.

Srbi su svrstani u istu kategoriju sa komšijama sa Balkana i nalaze se u nivou svetskog proseka.

Prema istraživanju organizacije Global Drugs Survey (GDS), najveći problem sa alkoholom imaju stanovnici engleskog govornog područja i Skandinavci.

Istraživanje je obavljeno od novembra 2019. do februara 2020. godine, pre izbijanja pandemije virusa korona, a učestvovalo je 110.000 ljudi.

Istraživanje pokazuje da se nijednom u poslednjih godinu dana nije napilo tek pet odsto Australijanaca i Danaca. Slede Englezi, Finci i Škoti sa po sedam odsto.

Svetski prosek u toj kategoriji je 16 odsto, koliko je bilo trezvenjaka i u balkanskim zemljama, koje su prikazane grupno.

Najtrezveniji su stanovnici Portugala, njih čak 54 odsto nije se napilo u poslednjih godinu dana. Na drugom mestu trezvenosti su Argentinci sa 48 odsto, a na trećem Kolumbijci sa 40 odsto.

“Šampioni” po broju pijanstava su u Britanci, koji su se u proseku za poslednjih godinu dana napili 34 puta. Slede Australijanci i Danci sa 32 i Finci sa 28 pijanstava za godinu dana.

U toj kategoriji najbolji su Argentinci i Kolumbijci, koji su u proseku imali samo sedam pijanstava za godinu dana.

Svetski prosek je 20,8, a balkanski narodi su nešto bolji od proseka, sa 20,5 pijanstava godišnje u proseku.

Kako se navodi u izveštaju, situacija u svetu je ipak nešto bolja nego godinu dana ranije, kada je prosečan broj pijanstava bio oko 30 odsto veći.

Britanci zbog pijanstva najčešće završavaju i u bolnicama, pa je tako više od pet odsto mlađih od 25 godina u proteklih godinu dana moralo na lekarski tretman zbog alkohola. Svetski prosek je oko dva odsto.

Izvor:Mondo

Nekretnine u Kanadi su sada skuplje 46% nego u USA

Od
Dara Milovanović
-
0

Novi izveštaj Montrealske banke  ( BMO ) naglašava koliko je kanadska ekonomija postala intenzno zavisna od tržišta nekretnina.
Neuznemiren globalnom pandemijom, kanadski sektor nekretnina snažno je uzleteo i sada čini 9% ekonomske proizvodnje u zemlji, otkrio je glavni ekonomist BMO-a Douglas Porter.
“Reći da je to” vrhunac svih vremena “bilo bi potcenjivanje”, napisao je Porter.
To je znatno iznad istorijskog proseka od oko 6%, primetio je Porter, i dvostruko je veći udeo ekonomije nego što to čini stanovanje u SAD-u

 

BMO Uncovers Simple Reason Canadian House Prices Now 46% Higher Than

Pa je li Kanada masovno u poslednje vreme gradila kuće? Izgleda da nije. Porter je otkrio da je glavni razlog zašto su nekretnine toliko velik deo ekonomije, što ljudi ovde troše puno više vremena u kući nego bilo gde drugde.
Zapravo je u ovom trenutku cena kuće u Kanadi veća za 46% nego u SAD-u, kada se prilagodi kupovnoj moći i deviznom kursu, utvrdio je Porter.
Porter navodi niz mogućih razloga za ovaj ogroman jaz, uključujući brži rast stanovništva u Kanadi, nešto niže kamatne stope i veći udeo stanovništva koncentrisan u najvećim i najskupljim gradovima.
Ali čini se da ništa od toga ne zadovoljava razum i on se odlučuje na drugačije objašnjenje.
“Mnogo temeljniji odgovor može biti jednostavno, da su Kanađani na kraju odlučili da više investiraju u nekretnine, nego neke druge zemlje”, napisao je.
Drugim rečima, nekretnine plaćamo više, jer smo voljni da to plaćamo, jer nam se to isplati.
A ako je to slučaj, to možda ima veze sa činjenicom da su se nekretnine toliko dugo u Kanadi pokazale kao dobitna investicija.
Izbjegavajući američki krah tržišta nekretnina 2008. godine, mnogi Kanađani su tržište stanova u zemlji videli kao sigurnu dugoročnu investiciju u zemlju, koja neprestano raste na nivou imigracije.
U stvari, čak i kad je Kanada krenula u period zaključavanja tokom KOVID-a, pa čak i pod policijskim časom u nekim mestima, poverenje ka tržištu stanova poraslo je na najviši nivo zabeležen u indeksu poverenja potrošača Bloomberg-Nanos.
To može imati veze s činjenicom da je prosečna cena prodaje kuće skočila 17% tokom 2020. godine, sa rekordnom prosečnom cenom od  607.280 dolara. Ako najteži ekonomski šok u poslednjih nekoliko decenija ne može zaustaviti tržište stanova, što može?
Porter ne vidi opsesiju Kanađana stambenim objektima kao nužno lošu stvar, već jevidi kao izbor potrošača.
“Ko treba suditi da li je ova vrsta potrošnje bolja ili lošija od ostalih oblika potrošnje?” pitao.
Međutim, primećuje da ova vrsta potrošnje dolazi sa velikim dugom. Usled skoka cena kuća, Kanađani su postali među najzaduženijima u razvijenom svetu.
“Fokus će se vratiti na ovo temeljno pitanje, kada pandemija na kraju stane, dug će biti ekonomska briga broj jedan”, predviđa Porter.

SERBIANNEWS / CANADA

Otapanje leda na našoj planeti se drastično ubrzalo u proteklih 30 godina

Od
Dara Milovanović
-
0

Led na planeti Zemlji se danas topi brže nego sredinom 1990-ih, ukazuje novo istraživanje, dok klimatske promene guraju globalne temperature sve više.
Ukupno se otprilike 28 biliona tona leda otopilo od ukupnog svetskog morskog leda, ledenih prekrivača i glečera od sredine 1990-ih. Godišnje, brzina topljenja sada je za oko 57% brža nego pre tri decenije, izveštavaju naučnici u studiji objavljenoj u ponedjeljak u časopisu The Cryosphere.
“Bilo je iznenađenje videti tako veliki porast u samo 30 godina”, rekao je koautor Thomas Slater, naučnik sa Univerziteta Leeds u Britaniji.
Iako je situacija potpuna jasna onima koji zavise od planinskih glečera radi pijenja vode ili za one koji se oslanjanjaju na morski led kako bi zaštitili domove od oluja, otopljeni led, počeo je širom sveta privlačiti pažnju, ne samo oko ledenih regija, primetio je Slater.
Osim što su očarani lepotom polarnih područja, “ljudi prepoznaju da će, iako je led daleko, posledice topljenja osetiti i oni”, rekao je.

Otapanje kopnenog leda, na Antarktiku, Grenlandu i planinskim glečerima, pridodalo je okeanu dovoljno vode tokom vremenskog perioda od tri decenije da podigne prosečni globalni nivo mora za 3,5 centimetra. Gubitak leda iz planinskih glečera iznosio je 22% godišnjih ukupnih gubitaka leda, što je vredno pažnje sa obzirom da na njega otpada samo oko 1% kopnenog leda, rekao je Slater.
Širom Arktika morski se led takođe smanjuje do novih letnjih minimuma. Prošle godine zabeležen je drugi najniži nivo morskog leda u više od 40 godina satelitskog nadzora. Kako morski led nestaje, on izlaže tamnu vodu koja upija sunčevo zračenje, umesto da je odbija van atmosfere. Ovaj fenomen, poznat kao pojačanje na Arktiku, još više pojačava regionalne temperature.
Globalna atmosferska temperatura porasla je za oko 1,1 C od predindustrijskih vremena. Ali na Arktiku je stopa zagrevanja više nego dvostruko veća od svetskog proseka u poslednjih 30 godina.
Koristeći satelitske podatke u periodu 1994-2017, merenja lokacija i neke računarske simulacije, tim britanskih naučnika izračunao je da je svet devedesetih godina gubio u proseku 0,8 milijardi tona leda godišnje, ali poslednjih godina oko 1,2 milijardi tona godišnje.
Izračunavanje čak i procenjenih ukupnih gubitaka leda sa svetskih glečera, ledenih pokrivača i polarnih mora “zaista je zanimljiv pristup, i to zaista potreban”, rekao je geolog Gabriel Wolken iz odelenja za geološka i geofizička istraživanja na Aljasci. Wolken je bio koautor karte ” Arctic Report Card” objavljene u decembru, ali nije bio uključen u novu studiju.
Na Aljasci su ljudi “itekako svesni” gubitka leda, rekao je Wolken. “Promene možete videti ljudskim okom.”
Istraživačica Julienne Stroeve iz nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu, u Boulderu, Colorado, primetila je da studija nije uključila snežni pokrivač nad kopnom, “koji takođe ima snažne povratne informacije “, oslanjajući se na informaciju, koliko je površina bez snega povećana.
Istraživanje takođe nije uzelo u obzir rečni ili jezerski led , osim što je rečeno da su “ovi elementi kriosfere takođe doživeli značajne promene tokom poslednjih decenija.”

SERBIANNEWS / CANADA

Kako je KOVID-19 promenio svakodnevni život godinu dana od prvog slučaja u Kanadi

Od
Dara Milovanović
-
0

MONTREAL – Dana 25. januara 2020.g ljudi u Kanadi su živeli svoje uobičajne živote kao i uvek do tada, putovali su do kancelarije, posećivali su prijatelje, imali su zajedničke ručkove, grlili su najmilije, išli su na odmore…

Ali vest o prvom kanadskom slučaju COVID-19, pokrenula je lanac događaja koji će posle toga sve promeniti.
Do marta, sa penjanjem broja infekcija, zdravstveni službenici započeli su sa primenom niza mera, koje su iz temelja promenile život Kanađana.        Zaključavanja i pozivi na fizičko distanciranje doveli su do toga da se kompanije preusmerile na posao od kuće, ograničena su putovanja, uvedena su pravila o nošenju maski, otkazani su brojni događaji i, video sastanci su zamenili ličnu interakciju, jer su ljudi tražili da izbegavaju lične kontakte, čak i sa voljenim osobama.
Jack Jedwab, kaže da je najveća promena u svakodnevnom životu Kanađana bila izolacija od prijatelja, porodice i kolega.
“Mislim da su u osnovi mnogih tih promena, upravo ova ograničenja naše mobilnosti koja imaju različite oblike, bilo da je to interakcija sa porodicom i prijateljima ili viđenje ljudi koje smo navikli u svom svakodnevnom životu vidjati lično, za razliku viđanja na ekranima “, rekao je.
Internet istraživanje sprovedeno za grupu Jedwaba u septembru pokazalo je da je preko 90% od 1.500 ispitanih ljudi reklo da je COVID-19 promenio život, a većina je kao najveći faktor navela nemogućnost da vide porodicu i prijatelje.
Iako neke grupe Kanađana pandemija nije dotakla, Jedwab kaže da su žene, pridošlice u Kanadi i ljudi koji su već bili ekonomski i socijalno ugroženi bili među najteže pogođenim, posebno zbog gubitka posla.
Evo pogleda kako je COVID-19 promenio svakodnevni život nekih različitih grupa Kanađana :

STARIJA POPULACIJA

Bilu VanGorderu, penzionisanom 78-godišnjaku iz Halifaxa, pandemija je  privremeno zaustavila aktivni društveni život i njegove omiljene zabave volontiranja u lokalnim pozorišnim i muzičkim scenama.
“Kao što možda znate, ljudi iz pozorišta su ljudi koji se vole zagrliti, a nemogućnost zagrljaja u ovo doba verovatno je bila jedna od najtežih stvari”, rekao je u telefonskom intervjuu.
Smatra se sretnim, jer se barem on i njegova supruga Esther imaju jedno drugo, za razliku od mnogih njegovih prijatelja koji su potpuno izolovani. Mnogi stariji ljudi, kojima preti ozbiljne komplikacije od COVID-19, bore se da ostanu povezani sa porodicom ili da pronađu ljude koji će im pomoći u obavljanju kućnih poslova.
VanGorder, koji radi sa kanadskim udruženjem penzionera, takođe veruje da su vladine poruke nejasne, posebno o tome kada će stariji ljudi dobiti pristup vakcini, “stvarajući veliku anksioznost i nepoverenje u sistem” kod već nervoznih starijih osoba.
Ali iako je pandemija teška, kaže da je bilo i ponekih lepih trenutaka. On i mnogi njegovi prijatelji naučili su koristiti platforme poput Zoom i FaceTime, koje pomažu starijim osobama da ostanu u kontaktu sa rođacima i povežu se sa svojim zajednicama.
“Mislimo da je pozitivna stvar što će se, naravno, ovo znanje nastaviti i nakon COVID-a i biće pravi korak napred, tako da se stariji mogu osećati više uključeni u sve što se oko njih događa”, rekao je.
Prva stvar koju će učiniti kada se stvari vrate u normalu je da zagrli unuke i prijatelje iz pozorišta, rekao je.

STUDENTI NA UNIVERZITETIMA

Kako su se časovi premeštali na internet, mnogi su se studenti morali prilagoditi životu i učenju u malim prostorima, te izolovanost od prijatelja i života u kampusu, u fazi kada uspostavljanje prijateljstva može biti presudno.
Mali stambeni prostori, nemogućnost putovanja kući, finansijski strahovi i neizvesnosti oko tržišta rada doprineli su “većem osećaju izolacije” za mnoge studente, kaže Bryn de Chastelain, stanovnik Ontarija koji studira na Univerzitetu St. Mary u Halifaxu i predsedavajuća kanadskog saveza studentskih udruženja.
Iako veruje da su se škole potrudile pružiti podršku učenicima, de Chastelain kaže da su mnogi učenici primetili kako se njihovo mentalno zdravlje urušava.
“Veliki broj učenika zaista se bori s tim da moraju učiti od kuće i učiti putem interneta, i mislim da je niz strategija koje su studenti navikli preduzimati vrlo teško ponoviti u internet okruženju,” rekao je.

RODITELJI
Škole širom zemlje zatvorene su na nekoliko meseci na proleće, uvodeći izazovno vreme za roditelje koji su iznenada bili prisiljeni žonglirati sa brigom o deci, radom i zaštitom svojih porodica.
Ponovno otvaranje škola na jesen donelo je različite izazove, zavisno o situaciji i pristupu COVID-19 u svakoj provinciji. U Ontariju su se neki roditelji odlučili za redovno učenje putem interneta, dok su drugi bili prisiljeni na to kada je premijer Doug Ford odlučio produžiti zimski raspust. U Quebecu, gde se većini učenika ne dozvoljava online učenje, neki roditelji nisu imali drugog izbora nego vratiti decu u razred. “Mislim da je nesigurnost, ne samo za decu, već i za sve, za posao, životne veze i sve ostalo, svakako tema COVID-a”, rekao je Doug Liberman, otac dvoje dece iz Montreala.
Liberman je rekao da je najveći izazov pokušaj balansiranja između zdravlja i sigurnosti njegove porodice održavanjem neprekidnog poslovanja u proizvodnji hrane i održavanjem osećaja normalnosti za njegove dve djevojčice, starosti 10 i 12 godina.
Za njegovu porodicu to je značilo pokušati provesti vreme napolju, ali i prihvatiti da će imati i više vremena na ekranu, i na kraju, uzimati rešavati stvari iz dana u dan.
“Svakako mislim da sigurno nemamo odgovor na pitanje šta će biti i, mislim da smo učinili najbolje što smo mogli, kao i svi drugi”, rekao je.

SERBIANNEWS / CANADA

Istraživači iz Kvebeka su pronašli dosta efikasan lek protiv KOVID-19

Od
Dara Milovanović
-
0

MONTREAL – Tim istraživača sa Montrealskog instituta za srce veruje da su pronašli efikasno oružje protiv COVID-19. Kolhicin, oralna tableta koja je već poznata i koristi se za druge bolesti.
Za dr. Jean-Claudea Tardifa, koji je vodio studiju, ovo je “veliko naučno otkriće”, rekao je. Kolhicin je prvi “efikasan oralni lek za lečenje vanbolničkih pacijenata”.
“Jako smo sretni što možemo ponuditi ovo iz Quebeca i za našu planetu”, rekao je Tardif.
U studiji ColCorona učestvovalo je 4.159 pacijenata čija je dijagnoza COVID-19 potvrđena nazofaringealnim testom (PCR).
Analiza studije pokazala je da je kolhicin rezultirao smanjenjem hospitalizacija za 25%, smanjenom potrebom za mehaničkom ventilacijom za 50% i smrtnim slučajevima za 44%.
“Ovo je prva nada za pacijente koji imaju COVID, koji su zabrinuti i koji se nadaju da neće imati komplikacija”, rekao je Tardif. Ranije „nije bilo tableta koje bi se mogle uzimati i smanjiti rizik“.
Tardif je rekao da veruje da bi prepisivanje leka moglo pomoći u brzom smanjenju zagušenja u bolnicama i smanjenju troškova zdravstvene zaštite u Quebecu i širom Kanade i sveta.
“Naše istraživanje pokazalo je efikasnost lečenja kolhicinom u sprečavanju pojave velike upale i smanjenju komplikacija povezanih s COVID-19”, rekao je.
Kako je kolhicin dobar lek, mogao bi se vrlo brzo koristiti za lečenje ljudi s COVID-19, kaže istraživač.
“Kolhicin je star lek, njime lečimo giht stotinama godina, tako da je dostupan u apotekama”, rekao je Tardif govoreći na francuskom.
“Dakle, bilo koji doktor, koji ovo pročita sutra, definitivno može odlučiti da ga prepiše ako želi.”
U petak navečer, premijer Quebeca Francois Legault nazvao je studiju “velikim vestima” na društvenim mrežama.
U proleće je Legault rekao da je studija Colcorona jedna od najvećih studija na svetu koja istražuje načine borbe protiv virusa.
Sa slučanim uzorcima i sa placebom, kontrolišana studija sprovedena je u Kanadi, Sjedinjenim Državama, Evropi, Južnoj Americi i Južnoj Africi.
“Bilo je to dvostruko, slepo istraživanje, što znači da ni pacijent, ni tim koji je vodio studiju, uključujući mene, nisu znali uzima li pacijent placebo ili lek”, objasnio je Tardif.
Rekao je da je tim “vrlo ponosan na obavljeni posao, a to je klinički ubedljiv rezultat”, dodajući da je okupio spektakularni tim iz celog Quebeca, uključujući mikrobiologe, specijaliste intenzivne nege, statističare, informatičare i epidemiologe.
Studijom je koordinirao Centar za koordinaciju (MHICC) Montrealskog instituta za srce.

SERBIANNEWS / CANADA

Napravili su kuću iz snova za samo $ 28000 i mogu da je “ponesu” širom Kanade

Od
Dara Milovanović
-
0

Svuda pođi, kući dođi! Osim u slučaju da niste izgradili kuću na točkovima, koju bukvalno možete da “vodite” sa sobom. Upravo je savršenu pokretnu kuću jedan mladi bračni par iz Kanade napravio za oko 18.000 evra, a kuća je toliko kvalitetno urađena da bi mnogi verovatno poželeli da žive u njoj.

Korisnik Reddita Džejson Rupke odlučio je da sa korisnicima da podeli tajnu kako su on i supruga uspeli da izgrade mobilnu kuću u koju je čak stao i garderober.

Tu je kupatilo, sa sve tuš kabinom, mini kuhinja, bračni krevet, a našlo se mesta i za veliki televizor.

– Znali smo da jednog dana želimo da izgradimo našu kuću. Tako da sam krenuo da se bavim stolarijom i malo pauzirao studiranje… Trebalo mi je neko vreme da pohvatam konce kako i šta, a onda smo došli na odluku da krećemo sa projektom. Znali smo šta hoćemo i prvo što smo uradili jeste da smo kupili prikolicu. Imao sam nešto para u šteku i uspeli smo sve ovo da napravimo a da se nismo zadužili nijedan jedini dinar. Na kraju nas je sve koštalo oko 28.000 kanadskih dolara– objašnjava mladić.

Kaže da im je bilo potrebno oko dve godine da sve završe, s obzirom na to da su radili i studirali. Kada bi završili sa dnevnim obavezama, bacali bi se na radove u kući.

Sami su napravili i projekat za kuću, gledajući na internetu razne ideje. Ono što im je bila zvezda vodilja jeste to da će ovu kuću jednog dana moći da unovče. Ili će je iznajmljivati ili će je prodati i zaraditi, veruju, duplo više nego što su nju uložili. U međuvremenu, moći će da uštede tako što neće plaćati kiriju, ili boravak ukoliko odluče da otputuju negde.

Imaju i kutak za spavanje

Tvrdi da su u kući, osim krova i instalacija za gas, sve radili sami. Za ono što su morali da plate obratili su se prijateljima, koji su im posao završili po pristojnoj ceni. Uspeli su da izvuku i tavanski prostor gde im je kutak za spavanje, jer su uklopili visinu kuće u propisane gabarite vozila koji smeju da se nađu na drumu.

Nakon što su pronašli i kupili adekvatnu prikolicu shvatili su da u ovoj kući žele da imaju apsolutno sve, pa čak i podno grejanje.

U svom postu na Imguru, on je detaljno objasnio koje je sve materijale koristio, šta je vario, a šta je lepio i zašto je baš doneo takvu odluku prilikom radova. Svaki detalj u ovoj maloj, ali veoma funkcionalnoj kući, detaljno je osmišljen. Čak su napravili i izdignutu platformu da bi odvojili deo za sedenje od kuhinje i kupatila.

Na sve su mislili, pa su tako ispred ulaza napravili i malu terasu, gde leti mogu da piju kafu.

Štedeli su gde god su mogli. Neki prozori koji su ugrađeni na kući su polovni, a neke su pak, morali da naruče.

Da bi dobili ideje za opremanje kuće, razgledali su stare kuće po Kanadi i tako su, malo po malo, davali svom domu finalni izgled. Ako im se nešto ne bi svidelo što bi videli, tražili su na internetu druge solucije.

Zanimljivo je to što je supruga nesebično pomagala prilikom izgradnje… Ukucavala je eksere, hoblovala pod, radila je sve kako bi njih dvoje konačno mogli da se usele pod “svoj krov”.

Kaže da sprovođenje vodovodnih i elektro-instalacija nije bilo mnogo teško, s obzirom na to da je bio u pitanju mali prostor. Tu su kaže i posude za “otpad”, a napravio je čak i tablu sa osiguračima.

– U kupatilu je postavljena i ventilacija, a urađen je i sistem koji odvaja tečno od čvrstog i potom to sve ide u odvod. Ventilacija radi sve vreme. Godinu dana živimo u kući i nikada nismo osetili neprijatan miris da nam dolazi odatle – tvrde supružnici, a prenosi Luftika.

On kaže da mu je supruga bila neverovatna podrška.

– Kada su bili gotovi “grubi radovi” tu je ona zasijala. Ne bi bilo ove kuće da nije bilo nje. Sve detalje što vidite, to je ona. Pomogla je u polaganju i sređivanju podova – ističe on.

Kaže da mu je jedan od najvećih izazova bio da napravi elemente za kuhinju. Tvrdi da je to bilo “ludih par dana”. Na kraju je sve ispalo baš onako kako su zamislili.

Pravo osećaj kuće su dobili tek za božićne praznike, kada je porodica došla u posetu. Kaže da je bilo malo “tesno”, ali da su se super proveli.

Izvor:Noizz.rs

U Kanadi previše novih kućnih ljubimaca, a nedovoljno veterinara

Od
Dara Milovanović
-
0
Veterinari u Kanadi

KALGARI- Doktorka Liz Ruelle, kaže da je bila teška odluka zaustaviti prijem  novih kućnih ljubimaca u svoju ambulantu, za sve one koji su se tokom pandemije okrenuli druženju sa životinjama.
Ruelle, koja vodi kliniku za mačke u Calgaryju, kaže da sada sve traje dva do tri puta duže sa sigurnosnim protokolima oko COVID-19, tako da pružanje pravovremene medicinske pomoći životinjama može biti izazov.
Zaostaje se već šest meseci na redovnim pregledima i zato je prošlog oktobra odlučila uputiti nove pacijente u hitne klinike.
“Svima je ponestajalo mesta i vremena a neprekidno smo dobijali nove kućne ljubimce … i sada se suočavamo sa zaostatkom redovnih godišnjih pregleda, jer ih nismo radili mesecima”, rekla je Ruelle.
“Teško kažem ljudima ne. Kad kažemo ne, to je zato što fizički ne možemo da postignemo. ”
Humane Canada kaže da je 78.000 mačaka i 28.000 pasa bilo u privremenim skloništima širom Kanade 2019. godine, od toga 65 % mačaka i 73% pasa su pronašli nove vlasnike.
Brojevi za prošlu godinu još nisu dostupni, ali skloništa širom zemlje kažu da je potražnja živahna, iako je broj dostupnih mačaka i pasa opao.
“Naša usvajanja su na svu sreću ostala stabilna tokom cele pandemije i nisu zabeležila značajan porast povratka životinja”, rekla je Jessica Bohrson iz Calgary Humane Society.
“Sa toliko ljudi koji sada rade od kuće, svi oni su mogli svojim novim ljubimcima dati veliku pažnju.”
U Kanadi postoji oko 10.000 veterinara. Doktor Enid Stiles, predsednik kanadskog veterinarskog medicinskog udruženja, rekao je da je to premalo veterinara za broj kućnih ljubimaca.
Najveći manjak je u Britanskoj Kolumbiji, Quebec-u , Newfoundland-u i Labradoru.
“Sada imamo trijažu, onoga što je najvažnije i što je hitno. Činjenica je da u  Kanadi već imamo vrlo veliki nedostatak veterinara ”, rekla je Stiles, koja je u decembru zatvorila svoju kliniku u Montrealu za prijem novih pacijenata.
“Moja klinika je rekla da to nikada nećemo učinili, ali … na kraju smo morali prestati primati nove pacijente jer izgaramo. Morali smo ukočiti i to je teško, jer ko će se brinuti o kućnim ljubimcima?
“Najteži deo je u tome, što će na kraju životinje morati viđati ruralne veterinare, koji će možda još uvek moći videti ove pacijente, ali sada zbog pandemije moraju  prevaliti velike udaljenosti, da bi dobili veterinarsku negu.”
Nedostatak veterinarskog servisa za nove pacijente, doveo je do toga da su mnogi veterinari bili izloženi verbalnom zlostavljanju od besnih vlasnika kućnih ljubimaca, dodala je Stiles.
„Ljudi postanu frustrirani i vrlo su emotivni kad imaju posla sa kućnim ljubimcima. Razumemo, ali sigurno je s pandemijom još teže – rekla je.

“Strpljenje kod ljudi je nestalo.”

Humano društvo u Torontu prešlo je na virtualno usvajanje prošlog proleća. Organizacija ima na raspolaganju manje životinja nego obično, jer nije dopušteno unositi životinje iz Sjedinjenih Država jer je zatvorena granica.
Hannah Sotropa rekla je da je ovo društvo primilo više od 11.000 zahteva za usvajanje od početka pandemije.
„Definitivno se interes povećao, rekla je.
Društvo za humanost u Torontu ima vlastitu javnu veterinarsku kliniku koja vakciniše, i kastrira kućne ljubimce. Takođe ima i zubarski apartman.
„Biće zaostalih predmeta. Ono što je zaista važno je da pronađemo načine kako učiniti veterinarsku njegu dostupnijom, kako bismo obezbedili pristupačnosti osnovnoj veterinarskoj nezi “, rekla je Sotropa.
“Važno je da ljudi znaju da čak i ako su usvojili žitovinje i dalje mogu doći po pomoć ako im zatreba.”

SERBIANNEWS / CANADA

U Srbiji vakcinisano više od 200.000 ljudi

Od
miki
-
0

U Srbiji je do sada vakcinisano više od 200.000 ljudi, rečeno je Tanjugu u Vladi Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije danas je rekao da je Srbija ubedljivo prva u regionu po stopi vakcinacije na 100.000 ljudi, u Evropi četvrta, a deveta u svetu.

On je dodao da se očekuje da danas bude vakcinisano 50.000 ljudi, budući da raste interesovanje za vakcinisanje.

Novi soj koronavirusa stigao u Srbiju

Od
miki
-
0
ILUSTRACIJA

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je novi soj koronavirusa stigao u Srbiju.

Vučić je za TV Prva rekao da mu je to jutros potvrdio ministar zdravlja Zlatibor Lončar i da je reč o putnici koja je stigla iz Londona sa negativnim PCR testom, ali je slučaj otkriven na vreme i izolovan.

Na pitanje kada će se vakcinisati, Vučić je rekao da još nije „doneo tu političku odluku” jer smatra da nije toliko ugrožen da bi se morao vakcinisati među prvima, prenela je Beta.

Vučić: Kada budete videli cenu vakcina, spomenik ćete da mi dižete jednog dana

Od
miki
-
0

„U oktobru sam pisao Si Đinpingu, molio ga i cena je drastično spuštena”, rekao je predsednik o nabavci kineske vakcine
(Фото Бета)
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas da se vodi rat u pravom smislu te reči oko nabavke vakcine, jer je pitanje vakcine pitanje ekonomskog opstanka.

„Mi ćemo de fakto biti ispred svih zemalja EU po pitanju vakcinacije. To je neverovatna činjenica”, konstatovao je predsednik Vučić za TV Prva.

On je kazao da je Srbija naručila osam miliona vakcina, ali je problem što ih nema, te je situacija kao u ratu kada naručujete tenkove i helikoptere, a oni ne dolaze. Danas je teže nabaviti vakcinu protiv korone, nego nuklearno oružje, tim rečima je predsednik opisao situaciju sa nabavkom cepiva, navodeći da je zabrinut po tom pitanju i da to ne krije.

„Danas i juče, sinoć, preksinoć imali smo besane noći, zajedno sa Anom Brnabić i ljudima iz vlade, nekoliko važnih razgovora sam obavio sa svetskim liderima, mojim prijateljima, sa kojima imam i dobar lični kontakt, pokušavajući da nabavim vakcine”, rekao je Vučić.

Novi paket pomoći privredi i građanima biće donet u narednih 10 dana, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.„Mi nismo u lokadaunu, nama rade restorani i do 20 sati, gledamo da ljudi rade i prežive. Idemo sa novim paketom pomoći i očekujte da u narednih 10 dana izađemo sa novim paketom”, rekao je Vučić.
On je opisao i kako je tekao početak borbe za vakcinu, navodeći da je u izveštaju jedne zapadne tajne službe, pročitao da je kineska vakcina najbolja, te da se zato trudio da upravo do nje dođemo.

„Ali me je razbesnelo kada sam pročitao izveštaje o zahtevima za nabavke, koji tada, krajem avgusta, još nisu bili zvanični, pojedine zapadne zemlje naručivale su vakcine, pet, šest, pa i sedam puta više nego što imaju stanovnika. A, onda za nas ne ostaje ništa”, rekao je Vučić, preneo je Tanjug.

On je ukazao da se vodi borba za vakcine, dodajući da će se Srbija snaći za dodatne količine da dođu brzo.

„Nemojte da pitate kako”, rekao je Vučić dodajući da želi da ih dobije na poklon. Istakao je da je Srbija nabavila Fajzerovu vakcinu jeftinije nego svi zajedno koji su naručivali po 500 miliona komada.

Predsednik je objasnio da nam sada šalju upola manje količine vakcina nego što je to ugovoreno.

„Mi po ugovoru imamo 19.900 Fajzerovih vakcina na nedeljnom nivou, a sada nam šalju 9.800. Rusku vakcinu smo očekivali 250.000 komada, ali se u Rusiji nešto dogodilo i izgubili su, zbog nekog reaktora ili čega već, veliki broj vakcina iako su oni naši iskreni prijatelji. Mi smo za njih broj jedan, a Mađari su broj dva po prioritetu”.

Kada je reč o kineskoj vakcini, kaže da nije netačna informacija koju je izneo profesor Goran Belojević koji je kazao da vakcina i revakcina košta 140 dolara, dodajući da će na crnom tržištu cena ići i na 500 dolara. On je istakao i da je Srbija kinesku vakcinu platila mnogo manje od njene pune cene.

„Još u oktobru sam pisao Si Đinpingu, molio ga i cena je drastično spuštena”, rekao je Vučić.

Ističe da je svaku vakcinu uvozila i platila država bez ikakvog posrednika.

Zašto trošiti pare na razdvajanje izbora
Zašto da trošimo narodne pare samo da ne bi bilo imena Aleksandra Vučića na listama, upitao je danas predsednik Srbije povodom zahteva dela opozicije da se predstojeći izbori na tri nivoa razdvoje.Vučić je ukazao da bi ako se na izbore ide i u januaru i u aprilu bilo potrošeno na milione evra narodnih para koje mogu da se upotrebe za vakcine ili magnetne rezonance.
„Nema nijednog posrednika, kada budete videli cenu, spomenik ćete da mi dižete jednog dana. Ne smem da kažem cenu, jer će svi da traže onda od Kineza po toj ceni da traže. Ja zbog njih ne smem da kažem”.

Kaže da neće ni zbog Amerikanaca da kaže cenu, jer su nam dali poštenu cenu.

Na kritike opozicije da se nismo oslonili samo na Kovaks program, Vučić je kazao da bi država bila neodgovorna da nije obezbedila 1.150.000 vakcina pored tog programa EU iz kojeg još nismo dobili nijednu vakcinu, kao ni zemlje iz regiona.

Najavio da će Srbija pokušati da napravi fabriku vakcina, da će se videti da li to može Torlak, jer će korona da živi sa nama i u godinama pred nama.

Srbija je od 2012. godine pretekla 14 zemalja EU po kvalitetu zdravstvene zašite, kazao je predsednik, dodavši da smo po tome bili 2012. poslednji na listi, dok smo danas pretekli čak 14 država EU.

„Bolji smo od Španije, Italije, Slovenije, Irske, Hrvatske, Kipra, Malte, Litvanije, Grčke, Letonije, Bugarske, Poljske, Mađarske i Rumunije”, naveo je Vučić.

1...1.2091.2101.211...1.531Stranica 1.210 od ukupno 1.531

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković