Vankuver na korak bliže do dekriminalizacije droge
OTTAWA – Grad Vankuver primio je pozitivan signal od savezne vlade da započne formalnu raspravu oko svog plana za dekriminalizaciju posedovanja ilegalnih droga.
Prošle godine Kanadsko udruženje šefova policija (CACP) objavilo je izveštaj u kojem se traži da se upotreba supstanci prepozna kao javno-zdravstveno pitanje.
Kanada očekuje redukciju dostave vakcina u bliskoj budućnosti
Kanada će dobiti na stotine hiljada doza vakcina manje, protiv koronavirusa kompanije Pfizer-BioNTech nego što se ranije predviđalo.
Vlada je obećala da će Kanada dobiti četiri miliona doza Pfizerove vakcine do kraja marta.
Izvor iz premijerske kancelarije kaže, da se sada očekuje samo oko 3,5 miliona doza, još je dodao da će u Alberti biti dostavljeno za prvi kvartal manje 13%, nego što se ranije očekivalo.
Smanjenje delom dolazi zbog kašnjenja proizvodnje u Pfizerovoj fabrici u Evropi. Kompanija povećava svoj proizvodni kapacitet u Belgiji, potez za koji je rekla da će negativno uticati na proizvodnju vakcine za “kratak period”.
Vest je izazvala preokret poverenja koji su ranije izrazili kanadski zvaničnici, koji su tvrdili da će smanjenje pošiljki za januar i februar, biti nadoknađeno kada se isporuke “povećaju” u martu.
General Dany Fortin, koji nadgleda logističku dostavu vakcina u Kanadi, rekao je novinarima 15. januara, na dan kada je najavljeno kašnjenje u evropskoj proizvodnji, da će se pošiljke smanjiti u proseku za 50% tokom četiri sedmice.
Tada je priznao da će se teret smanjenja isporuke osetiti krajem januara.
Međutim, Fortin je, zajedno s premijerom Justinom Trudeauom, rekao da su uvereni da će kašnjenja biti privremena i da će Kanada do kraja marta ipak dobiti četiri miliona doza Pfizerove vakcine.
Do danas je Kanada dobila oko 1.122.450 doza i Moderne i Pfizer vakcina, prema podacima o praćenju vakcina Univerziteta u Saskatchewanu. Račun agencije za javno zdravstvo Kanade pokazuje da je ukupan broj isporučenih vakcina 1.119.225.
Do kraja februara, Kanada očekuje isporuku, tek skromnih dva miliona doza.
Kanada je postavila cilj da do kraja septembra dobije dovoljno odobrenih vakcina za sve koji se žele vakcinisati. Još nije jasno kako bi ovo kašnjenje moglo uticati na taj cilj.
Nekoliko provincija već je potrošilo gotovo svu zalihu vakcina i primorano je da odloži svoje programe vakcinacije.
Ove sedmice, Ontario je najavio da će zaustaviti vakcinaciju osoblja u domovima za dugotrajnu negu, zbog nadolazećih kašnjenja u isporuci. Saskatchewan je u nedelju objavio da je potrošio sve doze koje je do sada dobio, dok je Quebec rekao da je potrošio više od 90% svoje zalihe.
SERBIANNEWS / CANADA
Imunizacija u Kanadi zaostaje za Evropom i USA
Većina Kanadskih državljanja možda će morati čekati šest meseci duže od Amerikanaca i Evropljana na vakcinu COVID-19, kaže se u novoj prognozi.
U izveštaju objavljenom u sredu, britanski Economist Intelligence Unit (EIU) upozoriio je da će trebati više vremena za imunizaciju celog sveta protiv koronavirusa nego što se očekivalo, sa tim da mnoge zemlje sa srednjim dohotkom do 2023. godine neće videti COVID vakcine i a zamlje sa nižim prihodima mogu čekati i do 2024. godine, „ako se to uopšte i dogodi“.
Očekuje se da će bogate zemlje, uključujući Kanadu, najranjivije populacije vakcinisati do kraja marta ove godine, predviđa se u izveštaju EIU.
Ali što se tiče opšte populacije, SAD i Evropska unija mogu očekivati da će se njihovi programi masovne imunizacije sprovesti do kraja ove godine, dok će druge razvijene zemlje, uključujući Australiju, Kanadu i Japan, to postići tek sredinom 2022. godine. .
Vakcina Pfizer-BioNTech proizvodi se u SAD-u i Belgiji, vakcina AstraZeneca proizvodi se u Velikoj Britaniji, a vakcina Moderna u SAD-u i Švajcarskoj.
Pošiljke Pfizerove vakcine, uključujući i one za Kanadu, neočekivano su odložene ovog meseca zbog usporavanja proizvodnje u pogonu u Puursu u Belgiji, koji se proširuje kako bi se ove godine održala očekivana proizvodnja za 2 milijarde doza vakcine.
Tenzije između Kanade i Evropske unije izbile su ove sedmice kada je Nemačka zatražila od Evropske komisije (EK) ovlašćenja za blokiranje izvoza vakcine proizvedenih u EU. Pravilo zahteva da proizvođači lekova dobiju odobrenje vlade pre isporuke doza vakcina iz Evrope.
U isto vreme, predsednica Evropske Komisije,Ursula von der Leyen rekla je da komisija planira uspostaviti “mehanizam transparentnosti izvoza” koji će omogućiti Evropljanima da vide kuda idu pošiljke vakcina proizvedenih u EU. Takav bi potez mogao pritisnuti proizvođače lekova da daju prednost evropskim zemljama.
Premijer Justin Trudeau rekao je u utorak da je situacija u Evropi zabrinjavajuća, ali je “vrlo siguran” da će Kanada dobiti doze koje je ugovorila. Napomenuo je da pošiljke vakcine Moderna ostaju u predviđenom roku. Modernina vakcina, koja se proizvodi u Švajcarskoj, ne bi bila predmet zabrane izvoza iz EU.
Izveštaj EIU-a napominje da su bogate zemlje unapred naručile 6,4 milijarde doza različitih COVID-19 vakcina, a glavni razlog koji izveštaj ukazuje, jeste sporo uvođenje vakcina u zemljama sa nižim dohotkom.
Kanada prednjači na čitavom u kupovini vakcina unapred, makar ugovorno, jer je kupila dovoljno za vakcinaciju cele populacije, čak pet puta, više nego bilo koja druga zemlja koja je anketirana u izveštaju EIU.
SERBIANNEWS / CANADA
FT: Srbija druga u Evropi i sedma u svetu po broju vakcinisanih na 100 stanovnika
Prema najnovijim podacima, Srbija je prema broju vakcinisanih na 100 ljudi druga u Evropi i treća u svetu. Prema tom kriterijumu, ispred Srbije su Izrael, UAE, Velika Britanija, Bahrein, SAD i Portoriko.
Najmanje 71.158.551 doza vakcine je primenjeno u svetu, pokazuju podaci iz 65 zemalja, a grafički ih je prikazao Fajnenšl Tajms.
Podaci sa sajta Fajnenšl Tajmsa
Nakon godine u kojoj je bilo 230 kandidata za vkacinu protiv kovida, sedam vakcina je trenutno u upotrebi.
Izrael je za sada najbrži kada je reč o vakciniaciji stanovništva. Više od četvrtine populacije je primilo najmanje jednu dozu.
Brojevi se stalno ažuriraju pomoću projekta otvorenih podataka Univerziteta Oksford, kao i iz podataka koje pružaju same države.
Prema tim podacima, Srbija se nalazi na drugom mestu u Evropi, i na sedmom mestu u svetu po broju vakcinisanih na 100 stanovnika (na listi su izuzete teritorije koje imaju populaciju manju od 200.000).
Najuspešnija zemlja prema tom kriterijumu je Izrael, gde je primenjeno više od 4.100.000 doza vakcine (45,8 na 100 stanovnika). Slede Ujedinjeni Arapski Emirati sa skoro 2.700.000 doza (27,4 na 100).
Prva u Evropi je Velika Britanija sa 7.325.000 doza (11 na 100 stanovnika).
U Srbiji je primenjeno više od 310.000 doza, što je 4,5 doza na 100 stanovnika.
Nikola Tesla u pismu prijatelju jasno kaže: Ja sam Srbin
Predsednica Društva „Mihajlo Pupin“, Aleksandra Ninković Tašić, gostujući u emisiji Radio Beograda 2, prvi put je pokazala i pročitala pismo Nikole Tesle upućeno prijatelju Amerikancu u kome poznati naučnik jasno ističe svoju nacionalnu pripadnost.
„Ja sam Srbin, nema veze gde sam rođen, to se tada zvalo Austrija, ali ja sam, po svojoj majci Srbin koji pripada najstarijoj rasi koja čini srpstvo“, napisao je Nikola Tesla u pismu svome prijatelju.
„Originalno pismo koje sam, sa pečatom i potpisom dobila pre nekoliko dana iz Amerike, brani Nikolu Teslu njegovim rečima od zloupotreba kojima je bio izložen sve ove godine“, istakla je Aleksandra Ninković Tašić u emisiji Klub 2Milene Božović Manić.
Aleksandra Nikolić Tašić je podsetila i na pismo našeg velikog naučnika iz fonda Kongresne biblioteke SAD, koje je ranije već objavljeno, a u kome Nikola Tesla kaže da: „Ne postoji narod koji je stradao više od srpskog naroda. Zbog toga što smo toliko stradali postali smo narod pesnika i mislilaca. Znate li šta je rekao veliki pesnik Gete o srpskim narodnim pesmama. A šta mislite da bi rekao da je bio Srbin?“, piše Nikola Tesla 1895. godine.
„Amerikanci malu knjigu o velikom srpstvu Nikole Tesle redovno štampaju u Kongresnoj biblioteci i ne dozvoljavaju da padne u zaborav, kao što mi to činimo“, dodala je Aleksandra Ninković Tašić u emisiji Radio Beograda 2.
Danas svečano predstavljanje spomenika Stefanu Nemanji
Ceremonija otvaranja parternog dela Savskog trga i spomenika zakazani su za 20 časova (12 časova Vankuver)
Spomenik Stefanu Nemanji, za jedne ponos, za neke trn u oku, ali kako god, jedna od gradskih tema o kojoj se najviše raspravljalo u 2020. godini, svečano će danas biti predstavljen, a građanima će na korišćenje biti predat i delimično završen Savski trg.
Večernjoj ceremoniji prisustvovaće, prenosi Tanjug, predsednik republike Aleksandar Vučić.
Spomenik o čijoj se estetici i dimenzijama raspravljalo prethodne četiri godine sačinjen je u bronzi i delo je ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, a iz Moskve je u srpsku prestonicu dopreman u delovima. Na montiranju spomenika, koje je počelo u avgustu prošle godine, učestvovalo je desetak ruskih majstora, uz domaće radnike koji su bili zaduženi za rekonstrukciju samog trga.
Spomenik je visok čak 23,5 metara iznad i ima pet metara ispod zemlje, a težak je oko 80 tona. Onaj koji je sada postavljen razlikuje se od pobedničkog rešenja sa konkursa jer Stefan Nemanja sada, umesto krsta, u ruci drži mač.
Trg, koji se aktivno uređuje od jeseni 2019. čine centralni plato i okolne polukružne saobraćajnice. Kako su za naš list minule nedelje potvrdili u gradu, trg će kompletno biti završen u toku predstojećeg proleća.
Svečana ceremonija otvaranja parternog dela trga i predstavljanja spomenika zakazani su za 20 časova.
Stefan Nemanja (1109–1199) bio je srednjovekovni srpski velmoža, najmlađi sin vlastelina Zavide, veliki župan Raške i začetnik vladarske dinastije Nemanjića.
Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara, a tokom života podigao je i obnovio veći broj crkava i manastira koji se smatraju njegovim zadužbinama. Zajedno sa sinom Savom smatra se ocem Srpske pravoslavne crkve, koja ga slavi kao svetog Simeona Mirotočivog.
Obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta
Međunarodni Dan sećanja na žrtve Holokausta obeležen je danas polaganjem venaca na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu u Beogradu.
U svojstvu izaslanika predsednika Srbije Aleksandra Vučića venac je na Spomenik položila generalni sekretar predsednika Suzana Paunović.
U ime Vlade Srbije venac je položila ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, a kao izaslanik predsednika Skupštine Srbije potpredsednik parlamenta Vladimir Orlić.
Vence su položili i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, predstavnici Saveza jevrejskih opština, Jevrejske opštine Beograd, Nacionalnog saveta Romske nacionalne manjine, udruženja i diplomatskog kora.
Ceremonija obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta počela je molitvom rabina Isaka Asijela, a počast stradalima odata je i minutom ćutanja.
Paunović je poručila da je naša obaveza da ne dozvolimo da se ikada više ponovi zločin počinjen na Starom sajmištu, jednom od mnogih mesta širom Evrope, gde su, kako je rekla, u Drugom svetskom ratu „iz rasističkih i drugih mračnih pobuda” organizovani i sprovedeni genocidi nad Jevrejima, Srbima i Romima.
Istakla je da nove generacije treba na pravi način upoznati sa razmerama počinjenih zločina i zajedno sa njima boriti protiv ekstremizma ma koje vrste koji bi, kako kaže, mogao da dovede do neke nove erupcije zla.
„Više od šest miliona istočnoevropskih Jevreja, koji su na najsuroviji način usmrćeni od Aušvica do Jasenovca, ali i stotine hiljada drugih žrtava, pozivaju nas da sramni period istorije tokom koga se to desilo, predstavimo potomcima ne samo kao štivo iz udžbenika, već kao užasan zločin koji se ne sme ponoviti”, rekla je Paunović, javlja Tanjug.
Ukazala je da je metodologija genocida na prostoru Srbije, sprovedenog kod nas isključivo od strane okupacionih snaga, bila je ista kao i u drugim zemljama Evrope, kao i da je sudbina koju su nacisti i njihovi „opskurni regionalni istomišljenici” namenili Srbima i Romima, bila je vrlo slična jevrejskoj.
„Ne smemo da zaboravimo da je srpski narod u nacističkoj tzv.Nezavisnoj državi Hrvatskoj masovno istrebljivan u fabrikama smrti poput Jasenovca i Kraških jama Velebita. Širom NDH nalaze se stratišta gde su Srbi mučeni i ubijani kao da su u poslednjem krugu pakla. Na isti način se postupalo i sa Romima”, rekla je Paunović.
Dodala je da nisu malobrojni oni koji negiraju sve što se dogodilo u Aušvicu, Jasenovcu i drugim stratištima i da su glasni u, kako kaže, širenju svojih laži.
„Na nama je da ne dopustimo da njihove laži nadjačaju vapaj nevine dece, žena, staraca i svih drugih pobijenih u zločinu nad zločinima. Na to nemamo pravo”, poručila je Paunović.
Ceremoniji je prisustvovala i Ester Alvahali Bajer (90), rođena u logoru na Starom sajmištu, koja je uputila apel Vladi Srbije i predsedniku Republike da se na tom mestu podigne Memorijalni centar, što je predviđeno Zakonom o memorijalnom centru „Staro sajmište”, koji je usvojen u februaru prošle godine.
„Čekamo 15 godina da se na Sajmištu napravi Memorijalni centar i nadam se da ću to doživeti. Ovde sam se rodila, nemam nikoga, svi moji su stradali na Sajmištu, Topovskim šupama, u Jajincima. Da mi nema moje zajednice, bila bih potpuna sama”, rekla je novinarima vidno potresena Ester.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara, u spomen na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, tokom Drugog svetskog rata.
Ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine osloboden Aušvic, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.
Stručnjaci kažu da Kanada od ove pandemije treba naučiti pet velikih lekcija
OTTAWA – U svetlu pandemije oko COVID-19, grupa vodećih kanadskih stručnjaka za kontrolu bolesti i epidemiologiju i su govorili što treba učiniti kako bi se smanjila šteta sledeći put kada se pojavi virus sa sličnim destruktivnim potencijalom. Evo pet najvažnijih zaključaka koje su ponudili.
DRUŠTVENO-EKONOMSKE I ZDRAVSTVENE NEJEDNAKOSTI SU NEKE LJUDE UČINILI RANJIVIJIMA
COVID-19 je razotkrio greške u kanadskom društvu, pokazujući kako su dugotrajne nejednakosti doprinele većim stopama infekcija i smrtnosti, rekla je Steffanie Strathdee, epidemiologinja rođena u Torontu sa Kalifornijskog univerziteta u San Diegu.
“Ljudi koji u velikoj meri obolijevaju od COVID-a ljudi su siromašni, obojeni ili žive u lošim socijalno-ekonomskim uslovima,” rekla je Strathdee.
U analizi smrtnosti od COVID-19 između marta i jula, kanadska statistika otkrila je da su stope smrtnosti od virusa dvostruke u kanadskim naseljima gde je više od 25% ljudi pripadnika vidljivih manjina u odnosu na naselja u kojima je manjina manja od jedan posto ljudi.
Strathdee je rekao da ljudi u mnogim delovima Kanade imaju ograničene zdravstvene usluge.
“U regiji moje sestre i majke Stouffville (predgrađe Toronta) vrlo je, vrlo teško naći lekara”, rekla je.
“Ono što moramo učiniti je ulagati u naše javno zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu, jer ovo neće biti zadnja pandemija koju vidimo.”
Profesorka Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji Erica Frank, doktor i stručnjak za zdravstvenu zaštitu stanovništva, rekla je da gotovo svi oni koji su umrli od COVID-19 imaju već postojeće faktore rizika, uključujući starost.
“Ne posvećivanje dovoljno pažnje smanjenju rizika od hroničnih bolesti uveliko je povećalo broj osetljivih ljudi na COVID,” rekla je.
Rekla je da je potrebno trošiti novac na javne zdravstvene sisteme i na socijalne odrednice, poput stanovanja, kako bi se smanjile bolesti i smrt.
KANADSKA PODELA ZDRAVSTVENE ODGOVORNOSTI NIJE EFEKTIVNA
Nepovezanost između saveznih i provincijskih ili teritorijalnih akcija u borbi protiv pandemije sprečava efikasan odgovor, rekao je Donald Sheppard. Predsedava katedrom za mikrobiologiju i imunologiju na medicinskom fakultetu Univerziteta McGill i član je kanadske radne grupe za terapiju COVID-19.
Na primer, Sheppard je rekao da su zdravstvene vlasti Britanske Kolumbije odlučile odbiti savezno odobrenje lekova, nakon što je Health Canada odobrila lečenje COVID-19 Eli Lilly od strane Health Canada.
Rekao je da postoji još mnogo primjera, uključujući upravljanje domovima za dugotrajnu negu.
“Quebec panično želi novac, ali odbija da se potpiše išta o minimalnim standardima u domovima za dugotrajnu nege,” rekao je.
Rekao je da je bila loša komunikacija i puno teritorijalizma od početka pandemije.
“Trebalo bi doći u vreme kada su svi na palubi i niko ne igra igre,” rekao je. “To se nije dogodilo. Vidjeli smo ove fragmentacije između provincija i federalca što je dovelo do toga da ljudi umiru.”
CENTRALNO DONOŠENJE ODLUKA U ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI TRAŽI INOVACIJU
Sheppard je rekao da kanadski zdravstveni sistem ne može biti efikasan jer su federalne i provincijske vlade preuzele kontrolu nad odlukama o načinu rešavanja pandemije.
“Tokom nove bolesti poput pandemije, kada učimo o stvarima, ljudi na terenu zapravo uče puno brže od ljudi koji sede u Ottawi, gradu Quebecu ili Torontu,” rekao je.
Rekao je da se kanadska preduzeća i univerziteti trude da dobiju odobrenje za strategije testiranja koje koriste brze testove za sigurno otvaranje.
“Način na koji su uspostavljena ministarstva zdravstva, zapravo čine neverovatno teškim postavljanje takve vrste stvari, jer drže svu moć silom”
Sheppard je rekao da ne postoji postupak koji privatni subjekti mogu koristiti za pokretanje inovativnih programa testiranja.
“Dogma iz ministarstava zdravlja je jednostavna: ono što radimo je ispravno. Ne postoji drugi bolji način da se bilo što učini … stoga nikome nećemo pomoći da učini nešto drugačije od onoga što radimo. I bilo što drugo nego što je to pretnja našem autoritetu “, rekao je. “To je mentalitet i upravo je ubio inovacije u zdravstvu.”
NEDOSTATAK KOORDINACIJE PRILIKOM ISTRAŽIVANJA
Pandemija COVID-19 pokazala je koliko su ključna istraživanja za donošenje zdravstvenih odluka, rekao je Francois Lamontagne, kliničar-naučnik sa Univerziteta Sherbrooke.
Kazao je kako su kanadski naučnici tokom pandemije naučno igrali značajne uloge, ali regrutovanje pacijenata za učestvovanje u kliničkim ispitivanjima predstavlja izazov zbog nedostatka koordinacije.
“Pokrenuto je puno studija. Mnogo se tih studija preklapalo,” rekao je.
Rekao je da je istovremeno previše studija rezultiralo nedostatkom odgovarajućih pacijenata koji su spremni biti subjekti u kliničkim ispitivanjima.
“Ovo u osnovi razređuje sve studije i na kraju upišete vrlo malo ljudi u previše studija.”
Lamontagne je rekao da je Velika Britanija lokomotiva sveta za upis pacijenata u klinička ispitivanja, jer su istraživanja sastavni deo nacionalnog zdravstvenog sistema u zemlji.
“To se ne događa u silosu. To je deo (Nacionalne zdravstvene službe)”, rekao je. “Ovo ih je dovelo do izgradnje infrastrukture … A onda se nastoji koordinirati i odrediti prioritete studija, tako da oni urade jednu studiju i to dobro, a odgovore dobijaju vrlo brzo.”
Rekao je da bi stvaranje bolje istraživačke infrastrukture i koordinacije trebali biti prioritet Kanade.
“Ovo je kritika upućena i meni. Ja sam deo ‘nas’ – istraživača. Moramo se složiti i mora biti napora u koordinaciji.”
Lamontagne je rekao da zdravstveno istraživanje u Kanadi u velikoj meri finansira savezna vlada, dok je zdravstvena zaštita nad provincijskom jurisdikcijom i oba nivoa moraju sarađivati.
“Ulozi su toliko važni ne samo kako ćemo odgovoriti na pandemije sada i u budućnosti, već i za održivost javnog zdravstvenog sistema,” rekao je.
DOBRE PORUKE I KOMUNIKACIJA SU VAŽNI
Strathdee je rekla da je dobra naučna komunikacija sa javnošću važna za rešavanje dezinformacija u vezi sa novim virusima i vakcinama.
“Moramo da ljudi shvate da nauka i medicina nemaju celo vreme sve odgovore, da učimo baš kao i svi drugi”, rekla je.
Strathdee je rekla da će se smernice ažurirati kako bude postajalo dostupno više podataka, a to se i dogodilo kada je više podataka pokazalo da maske za lice smanjuju rizik od prenosa COVID-19.
Rekla je da bi vladini službenici trebali biti obučeni u zdravstvenoj pismenosti.
John Brownstein, epidemiolog sa Univerziteta Harvard, rođen u Montrealu, rekao je da manjinske zajednice, uključujući autohtone zajednice, imaju više nepoverenja u vakcinaciju i to iz dobrih istorijskih razloga.
“Moramo smisliti kako poboljšati komunikaciju i poboljšati samopouzdanje,” rekao je.
Strathdee je rekla da je presudno da političari i javni zdravstveni službenici budu iskreni prema javnosti tako što će “učiniti ljude svesnima da, znate, može se stanje pogoršati pre nego što bude bolje ali i da i dalje moraju ostati na putu”.
Takođe je rekla da ljudi moraju shvatiti da će, ako segmenti stanovništva zaostanu u vakcinaciji, poput zatvorenika i beskućnika, svi rizikovati.
Rekla je da je Kanada dobro odradila posao u otkrivanju slučajeva COVID-19 jer ju je SARS teško pogodio.
“Moramo biti sigurni da nećemo naučiti te lekcije u budućnosti i da ćemo nadograditi ono što smo naučili od COVID-a i pripremiti se za sledeću pandemiju.”
SERBIANNEWS / CANADA
Izvršni direktor kasina dao je ostavku nakon što je putovao u Yukon radi vakcine
TORONTO – Službenici vlade Yukon potvrdili su identitet para iz Vancouvera koji je prošle sedmice otputovao u udaljenu domorodačku zajednicu, kako bi primili COVID-19 vakcine, po tvrdnji medijskih izveštaja da je on bivši predsednik Great Canadian Gaming Corp. Oni koji su optuženi za kršenje Zakona o vanrednim građanskim merama na tom teritoriju.
Kazne podnešene sudskom registru u Whitehorse-u prošlog četvrtka, pokazuju da su 55-godišnji Rodney Baker i Ekaterina Baker, koja ima 32 godine, optuženi po jednoj tački, da se nisu izolovali 14 dana, kao i po jednoj tački da nisu delovali u skladu sa njihovim izjavama po dolasku u Yukon.
Kazne su napisane u četvrtak, prema Yukonovom zakonu o merama za vanredne situacije, i njima preti kazna od 1.000 dolara, plus nadoknade.
Optužbe protiv njih nisu dokazane na sudu, a napisane kazne po sadržaju pokazuju, da ih par može osporiti.
Predsednik i izvršni direktor Great Canadian Gaming Corp Rodney Baker dao je ostavku u nedelju, a mediji izveštavaju da je on, ona ista osoba optužena u Whitehorse-u.
Rodney Baker i Ekaterina Baker nisu davali komentare, o njihovim identitetima se malo zna, sem da su u braku i da je Ekaterina glumica.
SERBIANNEWS / CANADA
U Crnoj Gori stupio na snagu Zakon o slobodi veroispovesti, traži se ocena ustavnosti
