Sakupiti novac za učešće za kupovinu nekretnine nikada nije bilo teže u Kanadi
Prag koji svaki kupac mora dostići da bi posedovao nekretninu, minimalno učešće, dostigao je najviši nivo u Kanadi, kaže se u novom izveštaju.
KANAĐANIN KUPIO KUĆU PUNU SMEĆA, A ONDA NAIŠAO NA BLAGO
Kad je kupio kuću punu prašine, kutija i raznog smeća, Aleks Arčbold iz Kanade nije mogao da pretpostavi da je napravio potez svog života.
Naime, Arčbold koji se inače bavi sakupljanjem antikviteta, kupio je dom pokojne učiteljice muzike Bet-Džoan Rak. Na početku, nadao se da će u kući zateći samo jedan stari klavir.
On je sve što se nalazi u kući madam Rak preuzeo nakon što je preminula prošlog decembra.
Trgovac antikvitetima snimio je šta je sve otkrio u kući, procenjujući da je pronašao stvari u vrednosti od oko 400.000 dolara.
Iako je nekoliko godina poznavao gospođu Rak, nikad nije ušao unutra. Ipak, odlučio je da rizikuje i kupio je kuću. Međutim, zapanjio se kada je video nagomilane stvari, ogromne slojeve prašine i đubreta. Sve je izgledalo kao ‘tipičan dom ljudi sa sindromom hrčka’.
“Nisam znao da je ekscentrična učiteljica klavira koju sam poznavao zapravo milionerka”, rekao je Aleks.
Dok su on i njegov tim mukotrpno ‘prekopavali’ kroz svaku sobu, otkrili su retke novčiće, uključujući čist srebrni dolar i novac iz 1920-ih.
“Naši najimpresivniji nalazi uključuju novčanike pune gotovine, srebrnu polugu od 2,8 kilograma i vreće pune zlatnog i dijamantskog prstenja”, istakao je.
Po kući su bile posute kutije “šanela”, “berberija” i “tifanija”, a Aleks je čak pronašao blistavi zlatni prsten u cipeli.
Naleteli su na male srebrne poluge nakon što je jedan ispao iz hrpe letaka, pa je tim proverio svaki časopis i knjigu u kući.
Ormari gospođe Rak bili su puni dizajnerske odeće, od krznenih kaputa do skrojenih odela, a spadaju u vrlo tražene vintidž komade.
Tu su bili i stari zapisi, soba s perikama, brojni pribori za jelo, nameštaj, knjige, cipele, drangulije, ukrasi i najmanje tri šivaće mašine.
“Sve ovdje ima potencijal, imao sam neverovatnu sreću. Ovo mi je najbolja investicija u životu”, zaključio je.
Nakon što je sve razvrstao, potvrdio je da veliki klavir zadržava za sebe.
Trudoova vlada se suočava sa kritikama zbog nesposobnosti oko nabavki vakcina
OTTAWA – Savezna Konzervativna stranka napada Trudoovu vladu nakon dodatnih zabrinutosti i kritika oko kanadske nabavke vakcina.
Kako kašnjenja sa pošiljkama rastu, konzervativni čelnik Erin O’Toole kritički cilja na saveznu vladu.
“Većina ove neizvesnosti posledica je neuspeha u planiranju od strane liberalske vlade,” rekao je u četvrtak.
Kašnjenja Pfizera već su uzrokovala velike poremećaje u kanadskom vakcinisanju, a sada je to Moderna učinila. Kompanija je već rekla da se pošiljka za Kanadu ove sedmice mogla smanjiti i do 25%, a sada se smanjuje i pošiljka za kraj meseca, ali nije jasno za koliko.
Vođa Torijevaca je kritikovao nedavnu vladinu najavu o domaćoj proizvodnji vakcina, rekavši da je plan došao prekasno.
„Budimo jasni: kašnjenje vakcina znači odlaganje ponovnog otvaranja i obnove naše ekonomije. Protekcionizam za vakcine nije trebao nikoga iznenaditi ”, rekao je O’Toole.
„Prošlog aprila, ministarka (Chrystia) Freeland nazvala je nabavku medicinske opreme širom sveta„ divljim zapadom “. Avioni puni maski i respiratora preusmeravani su na onoga koji je ponudio najviše. Neverovatno je pomisliti da liberalska vlada nije naučila iz tog iskustva i nije planirala osigurati da Kanada ne završi praznih ruku kada su u pitanju vakcine. Ali tu smo gde smo ”, dodao je.
O’Toole se pridružio drugima kritikujući saveznu vladu zbog planiranja da prihvati do 1,1 milion doza vakcine AstraZeneca, čekajući odobrenje, putem inicijative COVAX.
Zemlje koje su se prijavile za inicijativu pomogle bi u pružanju doza nerazvijenim zemljama, dok bi neke nabavile za sebe. Međutim, Kanada je jedina država G7 koja uzima doze u prvom krugu.
O’Toole je ponovio svoju tvrdnju da je ovo primer nepostojanja plana savezne vlade oko vakcine, međutim, odbio je reći hoće li prihvatiti doze COVAX-a ako bi bio premijer.
Savešništvo koje se zove COVAX, koji koordiniraju svetska zdravstvena organizacija i Gavi, savez za vakcine, udružuje sredstva iz bogatijih zemalja kako bi kupili vakcine za sebe i za 92 zemlje sa niskim i srednjim prihodima koje ne mogu sebi priuštiti.
SERBIANNEWS / CANADA
Poznato kada igraju Srbija i Nemačka za polufinale
Organizatori ATP kupa objavili su satnicu nastavka takmičenja.
Srbija i Nemačka će u subotu odigrati meč za plasman u polufinale turnira iz A grupe.
Prvi će na teren “Rod Lejver arene” Filip Krajinović i Jan-Lenard Štruf tačno u ponoć između petka i subote po srednjeevropskom vremenu.
Odmah posle njih igraju Novak Đoković i Aleksander Zverev, posle kojih je na programu dubl.
Srbiju, prema rasporedu, predstavljaju Nikola Ćaćić i Dušan Lajović, a Nemce Kevin Kravec i Andreas Majs.
Pobednik ovog duela sastaće se sa Rusijom u polufinalu.
Sabor SPC bira novog patrijarha 18. februara
Moguće su tri lokacije na kojima će skup biti održan, a najverovatnije će to biti u kripti Hrama Svetog Save, navodi mitropolit dabrobosanski i čuvar patrijaršijskog trona SPC Hrizostom
Sveti arhijerejski Sabor SPC na kome će biti izabran novi patrijarh biće održan 18. februara i trajaće sve dok ne bude izabran patrijarh, a verovatno će biti održan u kripti Hrama svetog Save, rekao je za Tanjug mitropolit dabrobosanski i čuvar patrijaršijskog trona SPC Hrizostom.
On međutim, napominje da će konačna odluka o tome gde će Sabor biti održan biti doneta 10. februara.
„Na sednici Sinoda smo raspravljali o tome, pošto su epidemiološki uslovi drugačiji nego inače”, pojašnjava mitropolit Hrizostom i dodaje da su moguće tri lokacije za održavanje sabora – dva mesta u patrijaršiji gde je do sada održavan Sabor, ili u kripti što bi bilo prvi put do sada.
Mitropolit veruje da će novi patrijarh biti izabran istog dana, a kako objašnjava, izbor dolazi posle tri meseca od upokojenja patrijarha Irineja, kako je i po ustavu Crkve predviđeno.
Održavanje Sabora bi se moglo dovesti u pitanje, po rečima Hrizostoma, jedino u slučaju pogoršane zdravstvene situacije što bi sprečilo veći broj arhijereja da dođu.
Podseća da je do 1968. tadašnji Sabor na čelu sa patrijarhom Germanom doneo jednu izmenu u Ustavu da patrijarha biraju samo eparhijski arhijereji i aktivni vikarni episkopi.
Kada je reč o proceduri izbora patrijarha, kaže, da prvo arhijereji biraju između sebe tri kandidata, a onda se izabrana imena stavljaju na klir ili u jevanđelje, a jednu od tri koverte sa imenom izabranog patrijarha bira monah iz nekog manastira za koga vlada mišljenje da je veliki duhovnik, a čije ime će biti poznato 10. februara.
Do sada su su to bili monah Antonije iz manastira Tronoše i otac Gavrilo iz manastira Lepavine kada su bira birani patrijarha Pavle i patrijarh Irinej.
„Crkva je to učinila da bi se zaštitila od eventualnih uticaja stranih faktora i drugih necrkvenih faktora tadašnjeg režima u izboru patrijarha Srpske pravoslavne crkve”, objašnjava on i naglašava da je uloga patrijarha u srpskom društvu velika jer je srpski patrijarh simbol jedinstva srpske crkve koja se zato i zove autokefalna.
Podsetio je da se patrijarh ustoličava u Sabornoj crkvi u Beogradu drugi ili treći dan po izboru, a to je, kako kaže, funkcionalno ustoličenje, kada i preuzima sve nadležnosti patrijarha i predsednika Sinoda i Sabora.
Na pitanje hoće li novi patrijarh biti ustoličen i u Pećkoj patrijaršiji kao je to bilo uobičajeno, mitropolit kaže da hoće.
Upitan da prokomentariše spekulacije da postoji „lobiranje” među vladikama za izbor patrijarha, kaže, da je čuo za to.
„To su spekulacije, ali sigurno je da arhijereji razgovaraju o izboru novog patrijarha. Ne bih rekao da su to klanovi. I treba da postoji diskusija ko bi trebalo da bude patrijarh. U našoj crkvi nije tradicija da bilo ko ističe kandidaturu, to ne postoji. Arhijereji će kroz svoje razgovore, promišljanja, prosuđivanja dati svoje predloge”, navodi mitropolit Hrizostom.
Kao zanimljivost ističe da je patrijarh Pavle posle devetog glasanja ušao kao treći kandidat u uži izbor trojice.
„Mi iskažemo svoju volju, a Bog će reći ko će biti”, navodi on.
U izbor za patrijarha mogu ući 30 arhijereja naše crkve koji imaju najmanje pet godina eparhijske službe, pojašnjava on i dodaje da pravo da glasa ima njih 39, jer devet nema uslove za izbor.
Na pitanje da li se sebe vidi kao kandidata za patrijarha, kaže:
„ To ostavljam saboru i sudu božijem. Ja sam trenutno vršilac dužnosti mjestobljustitelja patrijaraškog trona dok se patrijarh ne izabere”, zaključio je mitropolit Hrizostom.
Vladika Grigorije podnosi krivičnu prijavu zbog ugrožavanja bezbednosti
Vladimir Gajić, advokat vladike Grigorija, potvrdio je dnevnom listu Danas da će zbog ugrožavanja sigurnosti vladike podneti krivičnu prijavu tužiocu za visokotehnološki kriminal Branku Stamenkoviću.
U danas objavljenom tekstu navodi se da je Grigoriju ugrožena bezbednost zbog negativne kampanje koja se mesecima vodi protiv njega, a koja je prethodnih dana kulminirala plaćenim video oglasom na Jutjubu u kojem ga, za sada nepoznati autori, predstavljaju u negativnom svetlu i iznose niz kleveta na njegov račun.
Gajić je izjavio Danasu da je vladika Grigorije upoznat sa činjenicama koje su prikupljene.
„Kao što znate, on je u žalosti za majkom, tako da nije preokupiran ovim opskurnim napadima preko društvenih mreža“, rekao je Gajić.
List Danas navodi da je na Jutjubu objavljen snimak pod nazivom „Kakav je to vladika Grigorije“ koji se poslednjih dana širi društvenim mrežama, a da iza tog snimka stoji Fejsbuk grupa „Javnost Srbije“.
Na imunizaciju u „Belekspocentar” i do 3.500 građana u smeni
Građani će najkasnije od utorka moći da se vakcinišu, ali i revakcinišu na novom punktu za imunizaciju koji će biti otvoren u „Belekspocentru” na Novom Beogradu, najavio je Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada, a preneo Tanjug.
U „Belekspocentru” biće 20 kabina za lekarske preglede i još 22 za imunizaciju pa će tako po jednoj smeni svoju dozu vakcine ovde će moći da dobije između 3.000 i 3.500 građana.
– Imamo dovoljan kapacitet za sve koji budu želeli da prime vakcinu i da se revakcinišu na ovom mestu. Grad je kompletno opremio i ovu halu, i u njoj su ispunjeni svi neophodni uslovi za bezbedno odvijanje procesa imunizacije – istakao je Nikodijević koji je apelovao na građane da se za vakcinaciju prijave posredstvom portala eUprave kako bi dobili svoj termin i mesto na koje treba da dođu.
Nikodijević je najavio otvaranje punkta za imunizaciju i na levoj obali Dunava, u novoj zdravstvenoj stanici u Borči.
– Čim bude pušten u rad punkt u „Belekspocentru”, počinjemo da montiramo opremu u zdravstvenoj stanici Borča. Ako bude bilo potrebe, spremni smo do otvaramo još punktova – dodao je Nikodijević.
Crno-bela drama: Partizan od -18 do velike pobede!
Košarkaši Partizana pobedili su Lokomotivu rezultatom 71:69 u 4. kolu Top 16 faze Evrokupa.
Bio je ovo jako važan meč za Partizan, ali crno-beli su uspeli da izbegnu poraz od Lokomotive!
Ključni potez je odradio Džoš Perkins koji je u poslednjim momentima utakmice položio loptu na drugi obruč i doneo pobedu Partizanu rezultatom 71:69.
Već od samog starta su Rusi nametnuli svoj tempo, dok su crno-beli u prvoj četvrtini izgubili čak šest lopti i dozvolili lake poene, pa je za tren oka bilo 16:5 za Lokomotivu.
Potom Novica Veličković „povlači“ Partizan napred i serijom 7:0, bilo je 16:12, pa smo dobili nagoveštaj bolje igre „parnog valjka“, ali se sve to rasulo u finišu, gde je Partizan napravio tri naivne greške i umesto sa vođstvom ili nerešenim ishodom sa -2 ušao u drugi period, 22:24.
A onda, crno-beli staju. Ubacili su tek 13 poena u drugoj četvrtini, dok je Lokomotiva zahvaljujući najviše Džordanu Krafordu gradila svoju visoku prednost. Još otkako je Motovilov pogodio flouter, Lokomotiva nije ispuštala dvocifrenu razliku.
Najveća prednost koju su imali gosti je bila 46:28, ali je Rašon Tomas uz pomoć Markusa Pejdža uspeo da to malo smanji, pa je Partizan na poluvremenu imao 35:48.
Drugo poluvreme je počelo snažnim zakucavanjem Linča, a na to je odgovorio Rašon Tomas prvim Partizanovim poenima iz kontre, a potom ide i trojka Jaramaza, pa novi laki poeni Tomasa i Pašutin zove minut odmora na 50:42 za goste.
Verovali ili ne Partizan se u potpunosti vratio u meč u trećoj deonici i dozvolio samo 8 poena Lokomotivi u ovom delu utakmice.
Jako važnu rolu imao je Erik Mika, koji je odigrao možda i najbolju utakmicu u dresu Partizana. Rašon Tomas je takođe odigrao fantastično, kao i prošli meč sa “Lokosima” i već na startu 4. četvrtine imao 20 poena…
Iako je Partizan dominirao na skoku i zaigrao dosta bolju odbranu, sa šutem su se dosta mučili, pogotovo šutem za tri poena.
Malo po malo i odbrana i skokovi su počeli da se isplaćuju crno-belima. Kada je Rašon Tomas ukrao loptu i asistirao Jankoviću za lake poene na 59:63, nagovešten je potencijalni veliki povratak crno-belih.
Potom je Tomas pogodio iz takozvanog “skraćenog kornera” za 61:63 i nakon dugo, dugo vremena je meč bio na jedan posed.
Odlepila se Lokomotiva na 67:63, a onda preko potrebna trojka Jaramaza za 66:67, pa Hervi snažno zakucava i Džoš Perkins pogađa svoju trojkju i donosi izjednačenje i veliku dramu 69:69.
Partizan potom igra sjajnu odbranu i dolazi do lopte, a Jaramaz izvlači faul na 17.8 sekundi do kraja i Sašo Filipovski zove tajm aut, posle kog Džoš Perkins pogađa zicer, na drugi obruč i Partizanu donosi pobedu 71:69.
Jednostavno, treba pohvaliti ceo tim Partizana za večerašnji nastup, a pre svega pristup utakmici i požrtvovanost. Rašon Tomas je ubacio 23 poena i bio najefikasniji i borio se čitav meč. Uz to je imao i 8 skokova.
11 poena postigao je Jaramaz, a heroj Perkins 9, koliko je imao i Novica Veličković, dok je Pejdž imao 8 poena, kao i Erik MIka koji je možda odigrao najbolji meč u crno-belom dresu.
Na drugoj strani, 16 poena Kraforda, 15 Hervija uz 12 skokova, a Redži Linč je imao 10. Bivši igrači Partizana, Vilijams Gos i Gordon imali su 5, odnosno 7 poena.
Izvor:B92
Škole u regijama Toronto, Peel i York vraćaju se na redovnu nastavu 16. februara
Škole u regijama Toronto, Peel i York ponovo će otvoriti svoje učionice za učenike u utorak, 16. februara, dok će se škole van šireg područja Toronta, vratiti učenju uživo u ponedeljak, 8. februara, objavila je u vlada Ontarija .
Ministar obrazovanja Stephen Lecce rekao je da se odluka temelji na savetima dr. Davida Williamsa, glavnog zdravstvenog službenika u pokrajini, uz podršku lokalnih zdravstvenih službenika i preporuke veća zdravstvenih službenika.
“Ontario je spreman ponovo otvoriti škole jer je sigurno”, rekao je Lecce novinarima.
Lecce je rekao da se škola nastavlja, jer je došlo do smanjenja prenosa u zajednicama, a učenje u razredu je važno za razvoj dece i za njihovo mentalno zdravlje.
Dodao je da će vlada pratiti trendove kako bi osigurala da osnovne i srednje škole ostanu sigurne nakon što se ponovo otvore.
“Sigurnost je i jeste ono što će pokretati naše odluke na svakom koraku. Znamo koliko je važno vraćanje dece u školu. Nećemo staviti u rizik vaše dete i vašu porodicu”, rekao je Lecce.
“Želim biti jasan: ako se stvari promene, ako trendovi krenu u pogrešnom smeru, sledićemo savete glavnog medicinskog službenika, nećemo oklevati sa delovanjem.”
Škole koje će biti otvorene u ponedeljak su škole u 13 zdravstvenih jedinica, uključujući Hamilton i Windsor. Škole u Torontu, Peelu i Yorku trebali bi ponovo otvoriti nakon produženog vikenda.
Kao deo svog obrazloženja za ponovno otvaranje škola, Williams je naveo da je u regiji Peel u sredu bilo manje od 200 novih slučajeva, a u Torontu ispod 500.
Vlada je uvela nove mere za zaštitu učenika i osoblja od širenja COVID-19 u učionici. Te mere uključuju:
-Pristup širom provincije, uz konsultacije sa lokalnim jedinicama javnog zdravstva, ciljanom asimptomatskom testiranju za studente i osoblje.
-Obavezan zahtev za nošenje maski svih učenika od 1. do 3. razreda i obavezno nošenje maski za đake od 1. do 12. razred na otvorenom, gde se fizičko distanciranje ne može održati.
Lecce je rekao da je pokrajina izdvojila 341 miliona dolara federalnih sredstava, za poboljšanje sigurnosti u školama za učenike, nastavnike i druge obrazovne radnike.
Savezna sredstva dodeliće se školskim odborima za niz mera, uključujući zapošljavanje više osoblja za čišćenje, kupovinu lične zaštitne opreme i poboljšanje filtracije vazduha u školama.
Svi učenici osnovnih i srednjih škola započeli su januar internet učenje u sklopu provincijskog zaključavanja. Od tada, pokrajinska vlada je pristupila postepeno pristupu ponovnom otvaranju učionica.
Ranije danas, premijer Ontarija Doug Ford nije želeo reći, na koje se izvore oslanja provincija, kada odlučuje da li sigurno otvoriti škole, ali je rekao, da zna, da roditelji žele da im se deca vrate u učionice.
Roditeljima je teško, rekao je, dodajući: “Zamislite da imate djecu po celi dan u kući. Pokušavate raditi od kuće ili se vratiti sa posla, to je pravi izazov.”
Gradonačelnik Toronta daje punu podršku, ponovnom otvaranju
Na konferenciji za novinare koja je usledila nakon Leccea, gradonačelnik Toronta John Tory rekao je da pruža “punu podršku” pristupu pokrajine, uključujući vreme za ponovno otvaranje škola u Torontu. Gradonačelnik je dodao da je datum 16. februara određen uz doprinos gradske medicinske službenice za zdravstvo dr. Eileen de Villa.
Uz zabrinutost zbog novih, prenosivijih varijanti, de Villa je rekao da će škole imati poboljšane protokole.
Ponovno otvaranje škola usporeno je u provinciji
11. januara studenti su nastavili slušati predavanja u svim zdravstvenim jedinicama severnog Ontarija. Dana 25. januara, studenti u nekim oblastima južnog Ontarija vratili su se u nastavu.
Studenti u četiri jedinice javnog zdravstva, u Istočnom Ontariju, Middlesexu-Londonu, Otavi i Jugozapadnom Ontariju, su mogli od 1. februara da nastave sa školom u učionicama.
Ukupno 520.000 učenika u Ontariju od se ponedeljka se moglo vratiti u učionice, navodi ministarstvo.
SERBIANNEWS / CANADA
Zbunjeni ste zbog novih ograničenja putovanja u Kanadi ? Stručnjak objašnjava
