MENISNC
Pretraga
19.7 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1201

Na­sta­vlja se „rat” Valentina In­cka pro­tiv Republike Srpske

Od
Dara Milovanović
-
0

Ba­nja­lu­ka – Pi­smo Va­len­ti­na In­cka ko­je je pre ne­ki dan upu­će­no Skup­šti­ni Re­pu­bli­ke Srp­ske sa zah­te­vom da u ro­ku od tri me­se­ca odu­zme po­ve­lje s od­li­ko­va­nji­ma rat­nim li­de­ri­ma RS uz­bur­ka­lo je po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju u BiH, a stra­sti se ne smi­ru­ju ni da­ni­ma po­sle zah­te­va vi­so­kog pred­stav­ni­ka. In­cko­vo pi­smo je u Srp­skoj pro­tu­ma­če­no kao ul­ti­ma­tum i po­ku­šaj na­me­ta­nja kri­vi­ce ce­lom srp­skom na­ro­du.

Pi­smo je iza­zva­lo i re­ak­ci­ju Mo­skve, oda­kle su po­zva­li In­cka da „pre­ki­ne sa sa­mo­vo­ljom ko­ja šte­ti nor­ma­li­za­ci­ji u ze­mlji”. U sa­op­šte­nju ru­skog Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va po­na­vlja­ju da je vre­me da se u BiH uki­ne spolj­ni pro­tek­to­rat.
„Ne ula­ze­ći u su­šti­nu pre­ten­zi­ja In­cka, sma­tra­mo da je neo­p­hod­no da pod­se­ti­mo da se po­sta­vlja­nje ul­ti­ma­tu­ma naj­vi­šem pred­stav­nič­kom or­ga­nu RS ne mo­že sma­tra­ti pri­hva­tlji­vim ni sa prav­ne ni sa mo­ral­ne tač­ke gle­di­šta”, na­vo­de iz ru­skog mi­ni­star­stva.

Skre­nu­li su pa­žnju na to da se vi­so­ki pred­stav­nik ni­je čak ni kon­sul­to­vao s uprav­nim od­bo­rom Sa­ve­ta za spro­vo­đe­nje mi­ra (PIK), ko­ji je po­zvan da u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma da­je pred­stav­ni­ku po­li­tič­ke pre­po­ru­ke.

Mo­skva sma­tra da „dr­sko po­na­ša­nje In­cka” još jed­nom do­vo­di u pi­ta­nje nje­go­vu ulo­gu u pro­ce­su me­đu­et­nič­kog po­mi­re­nja u BiH, te da on po­sta­je fak­tor de­sta­bi­li­za­ci­je pre­va­zi­la­ze­ći svo­ja ovla­šće­nja.

Pred­se­da­va­ju­ći Pred­sed­ni­štva BiH Mi­lo­rad Do­dik iz­ja­vio je da sva­ki Sr­bin od In­cka tre­ba da okre­ne gla­vu jer je re­kao da ga RS aso­ci­ra na NDH. „Mi će­mo kroz nje­go­vu ini­ci­ja­ti­vu do­dat­no ho­mo­ge­ni­zo­va­ti naš par­la­ment i ve­ru­jem po­ka­za­ti ovom na­ro­du da su la­žne pri­če o to­me ka­ko ne­ma pri­ti­sa­ka”, re­kao je Do­dik. Ka­ko je na­ja­vlje­no, Skup­šti­na RS da­nas tre­ba da ras­pra­vlja o ra­du vi­so­kog pred­stav­ni­ka s ak­cen­tom na na­me­ta­nje za­ko­na, što u Srp­skoj ka­rak­te­ri­šu kao ne­u­stav­nu i an­ti­dej­ton­sku prak­su.

Do­dik je na­veo da će ve­ći­na po­sla­nič­kih klu­bo­va i par­ti­ja za­stu­plje­nih u Skup­šti­ni RS od­ba­ci­ti In­ckov zah­tev. „Po­ve­lje s od­li­ko­va­nji­ma su stvar Na­rod­ne skup­šti­ne i In­cko ne­ma pra­vo da se pe­tlja u njen rad. Da­kle, skup­šti­na ima pra­vo na svo­je auten­tič­ne od­lu­ke i od­bi­će In­ckov zah­tev. Ako on po­ku­ša da ide s ne­kom vr­stom sme­ne, ne­će­mo to pri­hva­ti­ti. Lju­de ko­je even­tu­al­no bu­de sme­nio, mi će­mo iza­bra­ti, pa će­mo vi­de­ti”.

Do­dik je na­veo i da su po­koj­ni Mom­či­lo Kra­ji­šnik, ko­ji je bio i pred­sed­nik par­la­men­ta Srp­ske, te biv­ša pred­sed­ni­ca Bi­lja­na Plav­šić, od­slu­ži­li svo­je ka­zne i da su po sve­mu slo­bod­ni gra­đa­ni. Na­gla­sio je da In­cko tre­ba da se iz­vi­ni Sr­bi­ma i zah­te­va od Fe­de­ra­ci­je BiH da uklo­ni ime­na uli­ca na­zva­nih po „Ze­le­nim be­ret­ka­ma”, ko­je kod Sr­ba iza­zi­va­ju ne­ga­tiv­ne aso­ci­ja­ci­je. Do­dik is­ti­če da su naj­no­vi­ji po­te­zi In­cka že­lja sa­ra­jev­skih po­li­tič­kih kru­go­va i ukup­nih na­po­ra da no­va ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja raš­či­sti sa Sr­bi­ma u BiH, oce­niv­ši da je je­dan od ci­lje­va SAD i EU da pre­ko vi­so­kog pred­stav­ni­ka ili Ustav­nog su­da BiH iz­vr­še mo­gu­će in­ter­ven­ci­je s ci­ljem cen­tra­li­zo­va­nja BiH.

Na pi­ta­nje šta ako In­cko na­met­ne za­kon o za­bra­ni ne­gi­ra­nja ge­no­ci­da u BiH, Do­dik je od­go­vo­rio da se taj akt u Srp­skoj ne­će pri­me­nji­va­ti, ni­ti će bi­ti ob­ja­vljen u re­pu­blič­kom „Slu­žbe­nom gla­sni­ku”. Po­kret „Maj­ke en­kla­ve Sre­bre­ni­ca i Že­pa” i Udru­že­nje žr­ta­va i sve­do­ka ge­no­ci­da pru­ži­li su po­dr­šku In­cku u zah­te­vu da Skup­šti­na RS odu­zme od­li­ko­va­nja rat­nim li­de­ri­ma, te is­ta­kli ka­ko bi naj­ve­ći re­zul­tat vi­so­kog pred­stav­ni­ka bio za­kon o za­bra­ni ne­gi­ra­nja ge­no­ci­da.

In­cko je pret­hod­no na­ja­vio da je spre­man da na­met­ne taj za­kon uko­li­ko ne bu­de usvo­jen do ju­la ove go­di­ne. Do­dik ka­že da In­cko na ta­ko ne­što ne­ma pra­vo, te da nig­de strikt­no ne pi­še da vi­so­ki pred­stav­nik u BiH ima pra­vo na ta­ko­zva­na bon­ska ovla­šće­nja, ko­ja su „la­žna i me­đu­na­rod­ni blef”, što je po­tvr­đe­no i iz­ja­va­ma ne­kih In­cko­vih pret­hod­ni­ka, po­put Kar­lo­sa Ve­sten­dor­pa, ko­ji su go­vo­ri­li da su od­re­đe­na na­met­nu­ta re­še­nja bi­la u ne­skla­du s Dej­ton­skim spo­ra­zu­mom.

Izvor:Politika

Negativni test za COVID-19 biće potreban za ulaz u Kanadu iz USA od 15. februara

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA- Svi koji ulaze u Kanadu iz USA moraće pokazati negativni test na COVID-19, počevši od 15. februara 2021.
Negativni PCR test moraće se uraditi u roku od 72 sata za osobe koje prelaze kopnenu granicu.
Zahtev je već uspostavljen za sve međunarodne putnike koji u Kanadu dolaze avionima.
Novi zahtev za testove na kopnenim granicama Kanade najavljen je prošlog meseca, jer je u zemlji zabeležen porast broja slučajeva varijanti KOVID-a.
Na pitanje u utorak što bi se desilo da se Kanađanin pojavi na granici bez dokaza o testu, premijer Justin Trudeau rekao je da nije legalno odbiti ulazak Kanađaninu.
„Ono što možemo učiniti je da, u slučaju da se test ne pokaže, primenimo strogu kaznu, novčanu kaznu i zatražimo i osiguramo brzo praćenje kako bismo bili sigurni da su na testiranju, da su pravilno stavljeni u karantin, da oni ne dovode u opasnost sigurnost drugih Kanađana povratkom kući bez jasnog, negativnog testa ”, objasnio je Trudeau.
Trudeau je takođe 29. januara objavio da će, u narednim sedmicama, savezna vlada uvoditi mere kojima će svi putnici u Kanadu po dolasku proći COVID-19 PCR test. Dok čekaju rezultate testova, putnici će se morati izolovati u hotelu koji je odobrila vlada minimum tri dana o svom trošku.
Ako putnički test bude negativan, moći će ispuniti 14-dnevni karantin kod kuće. Ako je njihov test pozitivan, moraće završiti period izolacije u vladinom objektu.
Nejasno je kada će biti uvedena ova karantinska mera. Kanadska agencija za javno zdravstvo propisala je u ponedeljak svoje kriterijume za hotele koji žele učestvovati u ovoj putnoj meri.
Predaja hotela aplikacija bi treba biti gotova do srede. Agencija kaže da se kvalifikovani hoteli moraju nalaziti u blizini jedne od četiri vazdušne luke koje trenutno prihvataju međunarodna putovanja ,Vancouver, Toronto, Calgary i Montreal. Oni takođe moraju osigurati beskontaktnu dostavu obroka u sobe i besplatan WiFi, uspostaviti postupak za kratke pauze putnika, za izlazak na otvorenom,  i prijavljivati  dnevne prijave i odjave putnika.
Hoteli će takođe morati prijaviti goste koji ne ispunjavaju uslove boravka.

SERBIANNEWS / CANADA

Sezona alergija započinje ranije, traje duže i pogoršava se sa klimatskim promenama

Od
Dara Milovanović
-
0

Širom Sjedinjenih Država i Kanade sezona polena započinje 20 dana ranije, a opterećenje polenom je za 21% veće od 1990. godine, a ogroman deo toga je zbog globalnog zagrevanja, nova je studija objavljenja u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
Iako su druge studije pokazale da je sezona alergija u Severnoj Americi sve duža i sve lošija, ovo je najopsežniji podatak na 60 izveštajnih stanica i prva koja je izvršila potrebne i detaljne proračune kako klimatske promene alergijski utiču na ljudime, rekli su stručnjaci.
“Ovo je kristalno jasan primer da su klimatske promene prisutne i da su u svakom našem dahu”, rekao je vodeći autor Bill Anderegg, biolog i naučnik o klimi sa Univerziteta u Juti, koji takođe ima “jako loše alergije”.
Chris Downs, 32-godišnji inženjer mašinstva u St. Louisu, već ima probleme sa sinusima, glavobolje i najgore od svega, svrab i crvenilo očiju. Rekao je da su alergije, koje su kod njega krenule pre 22 godine, obično počinjale u martu, ali ove i prošle godine već su se javile početkom februara, zajedno sa cvetanjem drveća i cveća vani.
“Kao dete nikada nisam vidio da je nešto počelo cvetati u februaru, a sada je to postalo normalno “, rekao je Downs.
Što se Zemlja zagreva, proleće počinje ranije i za biljke, posebno one koje ispuštaju polen. Tome se dodaje činjenica da drveće i biljke proizvode više polena kada dobiju ugljen-dioksid, navodi se u studiji.
“Ovo očito zagrevanje temperature vazduha i više ugljen-dioksida dovodi više polena u vazduh”, rekao je Anderegg. Drveće izbacuje čestice koje izazivaju alergiju ranije od trava, rekao je, ali naučnici nisu sigurni zašto je to slučaj. Pogledajte samo trešnje koji su cvetale nekoliko dana ranije nego uobičajno u Japanu i Washingtonu, rekao je.
Gde se događaju najveće promene
U Teksasu se događaju neke od najvećih promena, rekao je Anderegg. Na jugu i srednjem zapadu kontinenta sezona polena počinje 1 do 3 dana ranije svake godine, dok na. Na severu i  srednjem zapadu kontinenta sezona alergija dolazi pola dana ranije godišnje, a na jugoistoku dolazi za trećinu dana ranije svake godine. U Kanadi, istraživači nisu mogli uočiti statistički značajan trend.
Anderegg je rekao da je njegov tim uzeo u obzir da su parkovi i biljke u gradovima postajali sve zeleniji. Uradili su standardne detaljne proračune koje su naučnici razvili kako bi utvrdili mogu li se promene u prirodi pripisati povećanju gasova koji preuzimaju toplotu sagorevanjem uglja, nafte i prirodnog gasa.
Od 1990. otprilike polovina ranijih sezona polena može se pripisati klimatskim promenama, uglavnom zbog toplijih temperatura  ali i zbog ugljen-dioksida koji hrani biljke, rekao je Anderegg. Ali od 2000-ih, oko 65% ranijih sezona polena može se pripisati globalnom zagrevanju, rekao je.

Polen prati temperaturu
Doktor Fineman, bivši predsednik Američkog koledža za alergije, astmu i imunologiju i koji nije bio deo studije, rekao je da ovo ima smisla i da se uklapa u ono što vidi: “Polen zaista prati temperaturu, neupitno.”
Iako su lekari i naučnici znali da se godinama već dešava ranija sezona alergija, do sada niko nije uradio formalne studije, da bi se razumjelo zašto, rekla je profesorka zaštite okoline na Univerzitetu Washington, Kristie Ebi, koja nije bila deo studije. To može pomoći naučnicima da procene koliko bi slučajeva alergija i astme “moglo biti posledica klimatskih promena”, rekla je.
“Trebali bismo brinuti o sezoni polena jer je polen važan faktor rizika za alergijske bolesti kao što su polenska groznica i pogoršanje stanja astme”, rekao je profesor zaštite okloine sa Univerziteta Maryland, Amir Sapkota, koji nije bio deo studije. “Astma košta američku ekonomiju oko 80 milijardi američkih dolara godišnje u smislu lečenja i gubitka produktivnosti. Dakle, duža sezona polena predstavlja stvarne pretnje pojedincima koji pate od alergija, kao i američkoj ekonomiji.”

Sapkota je nedavno pronašao korelaciju između početka proleća i povećanog rizika u hospitalizacijama astme. Jedno istraživanje pokazalo je da studenti lošije rade na testovima zbog nivoa polena, rekao je Anderegg.
Gene Longenecker, geograf koji se nedavno vratio u Alabamu, zapravo nije patio od alergija na polen dok se nije preselio iz Atlante. A pre Atlante je živeo u Koloradu: “Svakog leta su me  slamale glavobolje i započeo sam testiranje na alergije i, otkrio da sam ja alergičan na sve u Koloradu, počevši od drveća, trave, polena, korova”.

SERBIANNEWS / CANADA

Tokom trenutnog polarnog talasa, Kanada beleži najhladnije temperature u poslednjih nekoliko godina

Od
Dara Milovanović
-
0

TORONTO – Kanada je u nedelju zabeležila najhladniju temperaturu u poslednjih nekoliko godina, kako se polarni talas raširio većim delom zemlje.
Prema meteorološkom izveštaju o vremenskim prilikama u Kanadi, na tački Wekweeti, na Severozapadnim teritorijama potvrđena je temperatura od -51,9 C, što je agencija rekla da je najhladnija temperatura u Kanadi u gotovo četiri godine.
Meteorolog Terri Lang rekao je u ponedeljak da je poslednji put ovako hladna temperatura zabeležena u Kanadi u martu 2017. godine, kada je živa u Mold Bay-u, Severozapadne teritorije, pala na -54,7 C.
Lang je rekao da su rekordnu hladnoću doneli ostaci polarnog talasa koji se kreće zapadnom Kanadom, zbog čega su se neke regije osetile sugestivnu hladnoću od -60 sa hladnom vetrom.
” Snažno kretanje hladnog vazduha oko Severnog pola … produbljuje se i jača zimi zbog nedostatka sunca”, rekao je Lang.
Lang je objasnio da polarni vrtlozi nisu neobični, a njihovi ostaci prave još jaču zimu u Kanadi u ovo vreme.
Rekao je da polarni vrtlog sadrži arktički vazduh koji veći deo zime boravi nad polovima. Kada se ti vremenski sistemi pomeraju ka proleću, Lang je rekao, da arktički vazduh se tada kreće ka Kanadi.
“Preko prerija, upravo nam stiže deo hladnog vazduha koji se spušta ka jugu. To se događa svake zime i to je ono što Kanadi donosi hladno vreme”, rekao je Lang.
Lang je rekao da polarni vrtlog ruši rekorde širom zapadnih provincija.
Dok se arktički vazduh spušta ka zapadnoj Kanadi, Lang je rekao da vrtlog potiskuje topliji vazduh ka severu. Meteo služba Kanade je izvestila, da su neka područja u istočnom Nunavutu u nedelju imala relativno blage temperature, + 2 C.
Lang je rekao da će ostaci polarnog vrtloga ostati smešteni između Alberte i Manitobe tokom ove sedmice, a takođe će se preseliti u neke regije Britanske Kolumbije.
“Hladni talas će biti ovde još neko vreme”, rekao je Land. “Jednom, kad se taj zaista hladan vazduh slegne, nekako je teško rešiti ga se. Vrlo je gust, vrlo je težak, pa ga je zaista teško pomeriti.”
Lang je rekao da dugoročne prognoze predviđaju da će se hladno vreme zadržati do sledećeg vikenda. Iako se neće osećati kao da je -60 svaki dan, Lang je rekao da se u međuvremenu može očekivati ​​više rekordnih hladnih temperatura u Prerijama.
“To ne znači da će svaki dan biti stvarno preterano hladan, ali sigurno ćemo videti puno ekstremno hladnih očitavanja  temperature u sledećih nekoliko dana”, rekao je Lang.
Dok se zapadna Kanada bavi sa polarnim vrtlogom, velika zimska oluja eksplodirala je preko noći u nedelju u atlantskoj Kanadi, ostavljajući velike delove prekrivene snegom. Prema Kanadskoj agenciji za zaštitu okoline, očekuje se da će se taj vremenski sistem stići u Newfoundland i Labrador, donoseći loše vremenske uslove u određene regije.
U Ontariju, agencija kaže da su hladne temperature i snažni vetrovi koji su duvali oko Velikih jezera, prouzrokovali da snežne kiše obasipaju južnu regiju provincije, dok se delovi Quebec-a nastavljaju oporavljati od zimske oluje pre nekoliko dana.

SERBIANNEWS / CANADA

Gasovod Šepak-Bijeljina osnov za dalju gasifikaciju Srpske

Od
Dara Milovanović
-
0

Magistralni gasovod Šepak-Bijeljina od 17,3 kilometra osnov je za dalju gasifikaciju Republike Srpske prema Banjaluci i Novom Gradu, sa krakom za Pale i Јahorinu, rekao je danas advokat Aleksandar Todorović u ime kompanija Srbijagas i Bijeljinagas, koje rade na projektu gasifikacije u Srpskoj.

Sastanak predstavnika "Srbijagasa" i "Bijeljinagasa" - Foto: SRNA

Sastanak predstavnika “Srbijagasa” i “Bijeljinagasa”Foto: SRNA

Todorović je rekao da to predstavlja veliki interes za dva naroda sa obje strane Drine u ekonomskom, finansijskom, pa i nacionalnom smislu.

– Za magistralni gasovod smo građevinsku dozvolu dobili u decembru prošle godine i ostalo je da se završi mali mašinski dio na primopredajnoj stanici u Šepku, što je posao od desetak dana, nakon čega se radi tehnički prijem i dobija upotrebna dozvola – rekao je Todorović u Bijeljini.

Todorović je, nakon razgovora u Gradskoj upravi o gasifikaciji Bijeljine, najavio da će građani i privreda od sljedeće zime imati priliku da se priključe na gas, kao najjeftiniji oblik grijanja.

– Da li je moglo ranije, možda, da li nas je korona zaustavila, možda, ali sada smo ovaj posao konačno priveli kraju, uz veliki angažman ljudi iz lokalne uprave i u svakom smislu veliki angažman ljudi iz Srbijagasa i Bijeljinagasa – ocijenio je Todorović.

Odgovarajući na sumnje novinara koji su ovakva obećanja slušali godinama unazad, on je rekao da samo neki kataklizmični momenat može to sada da spriječi, u šta ne vjeruje.

Srbijagas je u Bijeljinagas kao većinski vlasnik ušao u drugoj polovini 2019. godine, sa zadatkom da građevinski završi magistralni gasovod od Šepka do Bijeljine u dužini od 17,3 kilometra i gasovodnu distrubutivnu mrežu u Bijeljini od 307 kilometara i to je u građevinskom smislu u potpunosti okončano – naveo je Todorović.

Prema njegovim riječima, za gasovod u Bijeljini trebalo je, pored građevinskih radova, završiti i administrativni dio posla, a nakon dobijanja lokacijskih uslova koje je Gradska uprava izdala 5. februara, kao uslova za dobijanje naknadne građevinske dozvole, očekuju da to bude završeno u narednih 30 dana, nakon čega slijedi dobijanje upotrebne dozvole.

– Tog momenta, gasovod u Bijeljini je podoban za upotrebu i preostaje da sa regulatorom u Trebinju, sa kojim imamo dobru saradnju, završi pitanje tarifiranja, da bi oni koji trebaju da se priključe na gas znali koliki će biti troškovi priključka, a ta procedura bi trebala biti završena tokom ove godine – rekao je Todorović.

Gradonačelnik Bijeljine Ljubiša Petrović naveo je nakon sastanka da je gasovod opštenarodni interes, te podsjetio da njegova izgradnja traje od 2009. godine.

– Gradska uprava Bijeljine je 5. februara izdala lokacijske uslove, kao preduslov za dobijanje konačne građevinske dozvole, a u najskorijem roku će izdati i naknadnu građevinsku dozvolu – najavio je on.

Petrović je istakao da partnerski odnosi sa kompanijom “Srbijagas”, osim jačanja energetske stabilnosti, doprinose i očuvanju ekosistema u smislu smanjenja zagađenosti vazduha i najavio da se razgovara o prelasku na gas Gradske toplane u Bijeljini, koja sada koristi ugalj kao energent.

Advokat Miloš Stevanović, predstavnik Srbijagasa, izjavio je novinarima da je projekat gasifikacije Bijeljine doveden do kraja, a ostalo je da se završi pitanje legalizacije gasovoda i dobije dodatna građevinska dozvola jer prethodna iz 2009. godine nije obuhvatila sva mjesta kroz koja je prošao gas.

Stevanović je istakao da Srbijagas ostaje posvećen kvalitetnom investiranju i da će, uz postojeći Sporazum o specijalnim paralelnim vezama Republike Srpske i Srbije, u tom duhu nastaviti dalje aktivnosti u vezi sa investiranjem u Srpskoj i idejom izgradnje gasovoda do Novog Grada.

– Morali smo da kompletno legalizujemo gasovod, prethodni partner koji je radio sa gradom Bijeljina je skoro bankrotirao i Srbijagas je došao tek 2019. godine, do sada je uloženo 30 miliona evra i vrlo intenzivno i sada ulažu sredstava – istakao je on.

Prema riječima Stevanovića, za postupak legalizacije samo u Bijeljini ima više od 3.100 parcela, gdje se rješavaju imovinskopravni odnosi, a za više od 23 kilometra magistralnog gasovoda Šepak-Bijeljina je sve svima isplaćeno.

Izvor:RTRS

SJAJAN DAN ZA NAŠ TENIS NA AO: Srbi četiri od četiri

Od
Dara Milovanović
-
0

SRPSKI teniseri su prvi dan Australijan opena završili sa besprekornim učinkom!

Najveći snežni lavirint na svetu se nalazi u Manitobi i spreman je za posetioce

Od
Dara Milovanović
-
0

WINNIPEG – Najveći svetski lavirint od snega se nalazi u Manitobi, i trenutno je u limbu, dok čeka odobrenje od provincije da se otvori za posetioce. Uprkos povećanju kapaciteta i veličine staza ,kako bi se prilagodio trenutnim pravilima o fizičkom udaljavanju.
Clint Masse, vlasnik kompanije  Lavirint u kukuruzu / Lavirint u snegu, nadao se da će otvoriti svoj lavirint za javnost ovog vikenda, ali smatra da je jedinstvenost ove atrakcije možda prouzrokovala usporavanje odobrenja.
“Mi smo jedan i jedini snežni lavirint u Manitobi, možda postoje samo dva u Kanadi, a možda su ta dva i svi u Severnoj Americi, tako da naravno za nas ne postoji klasifikacija”, rekao je Masse.
Da bi lavirint bio u skladu sa javnim zdravstvenim naredbama, Masse je rekao da je izvršio neka prilagođavanja. Ulaz će biti ograničen na 250 ljudi, staze su povećane na 2,5 metara širine kako bi se mogle prilagoditi socijalnom udaljavanju, a maske će biti obavezne. Pumpkin Barn, koliba za zagrevanje atrakcije, takođe će biti zatvorena.
Ovogodišnji lavirint gradi se na još većoj platformi, od one koja je proglašena najvećom na svetu 2019. godine.
“Ovogodišnji lavirint je sada za 91% veći”, rekao je Masse. “Manitoba već poseduje titulu najvećeg snežnog lavirinta na svijetu, pa zamislite samo to, a povećali smo se za 91%.”
Jedna trećina povećanja je zbog većih veličina staza, ostatak je, rekao je Masse, jednostavno način da se zima proslavi sa ljudima iz Manitobe za vreme pandemije.
Uprkos hladnim temperaturama tokom ove nedelje, Masse veruje da bi atrakcija privukla veliku gužvu kada bi mu bilo bilo dozvoljeno da se radi. Nada se da će službenici javnog zdravstva doći i posetiti ga kako bi se iz prve ruke uverili koliko je ova atrakcija sigurna.
“Jedino što imamo unutra su toaleti. Molimo sve da se zagreju u svojim automobilima ako se nisu dobro obukli. Relativno gledano, kao spoljašnja  aktivnost, mi smo bezbedni, ako možete doći u Manitobu “, rekao je Masse.

SERBIANNEWS / CANADA

Kanadska Vlada će primoravati ljude i putnike da idu u karantinske hotele i izolacione objekte-kampove

Od
Dara Milovanović
-
0

Kako se zabrinutost zbog međunarodno uvezenih varijanti COVID-19 pojavljuje u Kanadi, vlasti u javnom zdravstvu traže i sve više zahtevaju, da ljudi pronađu alternativni smeštaj kako bi se mogli sigurno izoliovati.
Evo nekoliko primera kako se koriste hoteli i karantinski objekti da se virus ne širi po zajednicama.

ŠTA SE DEŠAVA SA PUTNICIMA DOK ČEKAJU REZULTATE TESTA
Kako savezna vlada izbacuje nova ograničenja kako bi sprečila da zarazne mutacije virusa COVID-19 pređu granicu, sve veći broj putnika će biti slat u hotele i druge objekte kako bi odslužili barem deo svog obaveznog 14-dnevnog karantina.
Prema novim pravilima, za koja se očekuje da će uskoro stupiti na snagu, putnici koji se vraćaju iz inostranstva, moraće na aerodromu o svom trošku obaviti test COVID-19. Tada će morati provesti prva tri dana karantina od vlade u nadziranom hotelu dok čekaju svoje rezultate i platiti račun za boravak veći od 2000 dolara.
Oni koji imaju negativne rezultate, ostatak dvonedeljnog karantena mogu odslužiti kod kuće, dok će oni sa pozitivnim testovima biti poslani u od vlade organizovane objekte-kampove.

FEDERALNO ODREĐENI OBJEKTI ZA PUTNIKE U KARANTIN
Otkako je epidemija zavladala u Kanadi, Ottawa usmerava putnike u hotele i druge smeštajne kapacitete kao “krajnje utočište” za one koji nemaju odgovarajuće mesto za samoizolaciju, rekla je predstavnica kanadske agencije za javno zdravstvo.
Tammy Jarbeau rekla je da agencija trenutno upravlja sa 11 određenih karantinskih objekata u devet gradova širom Kanade, sa pristupom u dve provincije.
Na tim lokacijama je od 24. januara već boravilo 5.030 putnika, rekla je Jarbeau.
Od prošlog četvrtka, svi međunarodni putnički letovi moraju sleteti u jedan od četiri aerodroma, Vancouver, Toronto, Calgary ili Montreal. Jarbeau je rekao da vlada po potrebi određuje ili ukida mesta za karantin, ali je odbila otkriti njihove lokacije kako bi “zaštitila privatnost i sigurnost putnika”.

IZOLACIONA MESTA ZA PUTNIKE SA SEVERA KANADE
Dve severne teritorije već dugo traže od putnika da se provere od javnog zdravstva i budu zdravi pre ulaska u te teritorije.
Da bi se vratili u Nunavut, stanovnici prvo moraju provesti dve sedmice na mestima za zdravstvenu izolaciju u Ottawi, Winnipegu, Edmontonu ili Yellowknife-u pre nego što im se odobri povratak u matičnu zajednicu. Teritorija pokriva troškove poput hotelske sobe, obroka i pristupa Internetu, ali putnici su odgovorni za sve dodatne troškove leta.
Putnici koji idu ka Severozapadnim teritorijama moraju se samoizolovati u jednoj od četiri zajednice: Yellowknife, Inuvik, Hay River ili Fort Smith. Oni koji nemaju mesto u karantinu šalju se u izolacione centre.
Prošlog meseca ta teritorija je rekla da se više neće plaćeti smeštaj za stanovnike koji putuju iz rekreativnih razloga. Ljudi koji ne žive u Severozapadnoj teritoriji i dalje moraju sami pokriti smeštaj.

 MESTA ZA DOBROVOLJNU IZOLACIJU
Sve veći broj jurisdikcija upostavlja mesta za dobrovoljnu  izolaciju od COVID-19, kako bi pomogli ljudima da se oporave od virusa, a da druge članove svog domaćinstva ne izlažu riziku.
Zvaničnici javnog zdravstva kažu da se mnogi Kanađani ne mogu sigurno izolovati kod kuće zbog pretrpanih uslova stanovanja, što doprinosi nesrazmernom širenju infekcija u naseljima, pogotovu sa niskim prihodima.
Centri nude ljudima besplatno, sigurno mesto za samoizolaciju, kao i druge usluge poput prehrane, osiguranja, prevoza, pomoć oko prihoda i veza do zdravstvene zaštite.
Savezna vlada do sada je investirala otprilike 29 miliona dolara za podršku opštinskim izolacijskim lokacijama u Torontu, Otavi i regijama Peel i Waterloo. Vlada Ontarija takođe je potrošila još 42 miliona dolara za stvaranje i proširenje centara na lokacijama širom provincije, dodajući još 1.525 kreveta u narednim sedmicama.
Joe Cressy, predsedavajući odbora za zdravstvo u Torontu, rekao je da ljudi koji vode slučajeve COVID-19 i terenski radnici u zajednici mogu uputiti ljude na gradska mesta samoizolacije, ali pojedinci mogu i sami, sporazumno za zdravstvenim vlastima pristupiti objektima.
Cressy je rekao da grad takođe vodi izolaciono mesto COVID-19 iz hotela u kojem ljudi koji su beskućnici, mogu boraviti dok su bolesni. Naglasio je da se ovaj program oporavka, razlikuje od hotela koji se koriste kao privremena skloništa za beskućnike, kao podrška fizičkom udaljavanju.

IZOLACIONI HOTELSKI PODSTICAJI
U Alberti, ljudi koji se trebaju samoizolovati zbog zabrinutosti za COVID-19, ne samo da mogu besplatno boraviti u hotelskoj sobi, već se mogu kvalifikovati za isplatu olakšice u iznosu od 625 dolara prilikom plaćanja hotela.
Ranije ove sedmice, pokrajina je proširila privremeni program finansijske pomoći namenjen podsticanju stanovništva Alberte da se samoizoliraju u hotelu ako to ne mogu učiniti sigurno kod kuće.
Od decembra stanovnici teško pogođenih kvartova u Edmonton-u i Calgary-ju imaju pravo na vladinu uplatu od 625 dolara na kraju boravka izolacije.
Sada je pomoć otvorena ka svim stanovnicima Alberte, koje je uputilo pokrajinsko zdravstveno telo u izolaciju.

SERBIANNEWS / CANADA

Gold gondola na Zlatiboru već prevezla 30.000 ljudi

Od
miki
-
0

Sneg kopni i na Zlatiboru, ali ne i interesovanje za vožnju gondolom. Za manje od mesec dana panoramska žičara prevezla je blizu 30.000 ljudi i podaci pokazuju da će se isplatiti mnogo brže nego što je planirano. Gužve su posebno vikendom, a vožnju zaustavlja jedino jak vetar na planini.

Redovi od po nekoliko stotina ljudi koji čekaju na polaznoj stanici zlatiborske žičare su uobičajena slika. Dvadeset pet minuta vožnje od centra planine do vrha Tornik iznad zlatiborskih pejzaža, livada, borova, Ribničkog jezera, za mnoge je nesvakidašnji događaj.

Uz postojećih 55 kabina zato su poručili još 35. Planiraju i izgradnju nove žičare do Čigote od međustanice i budućeg “Zlatnog grada” kraj Ribničkog jezera.

Da Zlatibor nema problema s posetom, govori i dvadesetak hiljada turista ovog vikenda i odavno rezervisani svi kapaciteti za Sretenje.
 

U Srbiju stigao novi kontigent Fajzerove vakcine

Od
miki
-
0

U Srbiju je danas stigao novi kontigent vakcina „Fajzer-Biontek”, protiv koronavirusa, saznaje Tanjug.

Stiglo je 8.190 doza vakcina, rečeno je u Ministarstvu zdravlja.

Vakcine su dopremljene u Institut „Torlak”.

Ministar Nenad Popović najavio je da bi početkom ove nedelje u Srbiju trebalo da stigne i novih 50.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V”.

1...1.2001.2011.202...1.532Stranica 1.201 od ukupno 1.532

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković