Vlada objavila listu odobrenih karantinskih hotela za putnike koji se vraćaju u Kanadu
Tri dana pre nego što nova pravila o putovanju stupaju na snagu, savezna Vlada objavila je listu hotela u kojima avio putnici koji dolaze u Kanadu moraju proći obavezni karantinski period.
Putnici koji u Kanadu lete iz inostranstva sletaće u jedan od četiri grada, Vancouver, Calgary, Toronto ili Montreal i, odgovorni su za rezervisanje soba, čak iako planiraju putovati na druge destinacije. Oni koji imaju negativne rezultate na dolaznim testovima moći će se povezivati ka svojim krajnjim odredištima.
Međunarodni aerodrom Calgary (YYC)
Dvoje putnika u Montrealu je novčano kažnjeno sa $17.000 zbog lažiranja COVID-19 testova
MONTREAL – Transport Canada kaznio je dva avio-putnika ukupno sa 17.000 dolara, nakon što su pokazali falsifikovane testove COVID-19 urađene pre leta natrag u Kanadu.
Prema saopštenju za novinare, putnici su kažnjeni sa 10.000 i 7.000 dolara zbog „predstavljanja lažnog ili obmanjujućeg COVID-19 testa i zbog lažne izjave o svom zdravstvenom stanju.
Transport Canada rekao je da su se putnici 23. januara ukrcali na let iz Meksika do aerodroma Pierre-Elliot Trudeau u Montrealu, a nekoliko dana pre leta im je utvrđeno da su pozitivni na COVID-19.
Prema važećim propisima, putnici moraju pokazati negativan COVID-19 test urađen u roku od najviše 72 sata od ukrcavanja na let za Kanadu .
Svako koji se ne pridržava ovih propisa može se suočiti sa novčanom kaznom do 5.000 dolara po prekršaju.
“Transport Canada će nastaviti istraživati ovakve ili slične incidente prijavljene odelenju za kontrolu i, neće oklevati da preduzme mere izvršenja tamo gde je to opravdano”, rekla je agencija.
SERBIANNEWS/CANADA
Kanadski naučnici tvrde da je jedna doza Pfizer vakcine dovoljna zaštita u trenutnoj situaciji
Naučnici su pozvali vlade da usled nestašice vakcina odlože primenu druge doze Fajzer/Bionteka protiv koronavirusa jer se već nakon prve doze pokazuje njegova visoka efikasnost od 92,6 odsto.
Kanadski epidemiolog Danuta Skovronski i Gaston de Seres, profesor kanadskog medicinskog fakulteta Univerziteta Laval, u radu objavljenom u časopisu New England Journal of Medicine kažu da se njihovi zaključci temelje na dokumentaciji koju je Fajzer podneo Američkoj agenciji za hranu i lekove.
I u slučaju druge vakcine bazirane na informacionoj RNK – Moderninoj utvrđeno je da je već nakon prve doze efikasnost 92,1 odsto, pišu Skovronski i De Seres.
Upozoravaju pri tom da još nije poznato koliko dugo traje zaštita koju pruža jedna doza vakcina baziranih na informacionoj RNK, ali ističu da davanje druge doze mesec dana nakon prve pruža “kratkoročno malo dodatne koristi”.
“S obzirom na trenutnu nestašicu vakcina, odlaganje druge doze pitanje je nacionalne sigurnosti koje bi, ako bude ignorisano, sigurno rezultiralo hiljadama hospitalizacija i smrti zbog kovida 19 tokom zime u SAD-u”, pišu autori.
Fajzer za svoju vakcinu preporučuje davanje dve doze u razmaku od 21 dana i još nije testirao druge rasporede vakcinacije, pa je poručio da je odluka o davanju samo jedne doze stvar nadležnih u zdravstvu.
“Mi u Fajzeru verujemo da nadležni u zdravstvu moraju da ispitaju druge rasporede vakcinacije kako bi osigurale da će vakcine da pruže najvišu moguću zaštitu”, dodala je firma.
SERBIANNEWS/CANADA
Poništeni golovi, crveni karton, penali i drama za kraj – Zvezda ide u Milano sa nadom u očima ( VIDEO )
Fudbaleri Crvene zvezde i Milana odigrali su nerešeno 2:2 u prvoj utakmici šesnaestine finala Lige Evrope.
Sreća je pratila hrabre ove noći u Beogradu. I to pratila u stopu, od samog starta.
Crveno-beli su stidljivo ušli u meč sa zvučnim i slavnim protivnikom, ali su se opuštali kako je vreme odmicalo.
Pomogle su i sudijske odluke, odnosno odluke iz VAR sobe na početku meča.
Već posle pet minuta, Milan je zatresao mrežu domaćih.
Brz kontranapad, završio ga je golom Kastiljeho, ali radost gostiju nije bila dugog veka, pošto je VAR pokazao da je Španac bio u nedozvoljenoj poziciji.
U 12. minutu, novi gol gostiju, nova reakcija VAR-a, i novi poništen gol.
Borjan je loše reagovao kod centaršuta, nije došao do lopte, koja je pala na nogu Ernandezu, a ovaj je smestio u mrežu.
Niko nije primetio, osim VAR-a, da je lopta dodirnula ruku levog beka Milana, pa je i ovaj gol Milana poništen.
Igralo se sve otorenije, imali su prilike i jedni i drugi, ali ništa se značajnije nije promenilo do samog kraja prvog dela igre.
Popustila je koncentracija domaćih, Pankov je reagovao na ubacivanje, ali smestio loptu u svoj gol.
Milan je poveo u 42. minutu, ali Zvezda nije posustala.
Na početku drugog dela igre, odličan i brz napad Zvezde, Romanjoli je igrao rukom, a sudija je pokazao na belu tačku.
Gejlor Kanga je savladao Donarumu za 1:1, što je Zvezdi ulilo novu dozu samopouzdanja.
Međutim, brzo se situacija na terenu promenila.
Minimalan kontakt Pankova i Tea Ernandeza, Španac je jedva dočekao da padne u kaznenom prostoru, a onda je sam izveo penal i doneo prednost Milanu.
Zvezda je bila sve dalje od pozitivnog rezultata, a najdalje u 77. minutu, kada je Milan Rodić dobio drugi žuti karton.
Ipak, na samom kraju meča, korner za crveno-bele, Milan Pavkov je najviši u skoku i postiže gol za 2:2.
Revanš se igra u Milanu za sedam dana.
Izvor:RTS
Verski analitičar očekuje da Porfirije neće dopustiti da se crkva poistoveti s režimom
Verski analitičar Vladimir Veljković izjavio je da očekuje da će Porfirije, danas izabrani patrijarh Srpske pravoslavne crkve, “imati mudrosti da zadrži autonomiju crkve i da se crkva neće u potpunosti poistovetiti sa režimom, jer je to sada najvažnije”.
“Kako su pisali i tabloidi, očigledno je da je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije imao podršku režima u Srbiji, ali smatram da će biti svestan toga, kao i opasnosti za autonomiju Crkve koje odatle mogu proisteći, te da će pokazati nezavisnost u nekim pitanjima u odnosu na aktuelni režim”, rekao je Veljković za agenciju Beta.
Veljković smatra da bi neka druga ličnost, naročito u sadašnjoj političkoj situaciji i u Srbiji, i u regionu, imala “više uspeha”, medjutim, smatra da to ne mora da znači da će novi patrijarh “u svemu aktuelnoj vlasti”.
Ipak, on je ocenio da je očigledno da je izabran episkop koji se proteklih meseci ubrajao u episkope koji su imali razumevanja za trenutnu vlast u Srbiji, a “bilo je i više nastupa prethodno episkopa, a sada patrijarha Porfirija koji su to potvrdjivali”.
“Mislim da medju episkopatom nije preovladalo mišljenje da se dodje do kompromisnog rešenja da ne bude izabran patrijarh koji je u javnosti percipiran na taj način, ali to se nije desilo”, kazao je on.
Prema njegovim rečima, za sada nema nekih drugih komentara na izbor patrijarha, a još uvek nema nikakvih komentara o tome kako se glasalo, da li je sve proteklo u redu i ako tako i ostane, “možemo smatrati da je izbor mitropolita Porfirija zapravo izbor episkopa Srpske pravoslavne crkve.
Đoković posle ulaska u finale: Moj najbolji meč, oduševljen sam
Najbolji teniser sveta Novak Đoković bio je vidno zadovoljan posle plasmana u finale Australijan opena, poručivši da je to bez dileme bio njegov najbolji meč na turniru.
Novak se u finale plasirao pošto je sa maksimalnih 3:0 danas pobedio Rusa Aslana Karaceva (6:3, 6:4, 6:2).
“Ovo je najbolja situacija za mene od starta turnira. Dobro sam se osećao. Mogao sam da zamahnem bez bola, da udarim loptu. Ovo je najbolji moj meč do sada. Oduševljen sam”, rekao je Đoković posle meča.
On je čestitao Karacevu na odličnom turniru, koji je na debitantskom nastupu na grend slemu došao do polufinala.
Đoković je upitan kako će se spremati za nedeljno finale, s obzirom na povredu trbušnog mišića koju “vuče” još od trećeg kola i duela sa Tejlorom Fricom.
“Imam dva dana do finala, videću. Razgovaraću sa timom. Sigurno ću trenirati jedan od dan, verovatno dan pre finale. Sada je oporavak prioritet, imao sa dovoljno mečeva i treninga da sakupim energiju”, rekao je Đoković.
Đoković će u nedelju igrati u svom devetom finalu i boriće se za deveti trofej, a rivala će dobiti sutra posle duela Stefanosa Cicipasa i Danila Medvedeva.
Upitan je i koga bi voleo za rivala.
“Nemam takvu želju – nula (zero). Želim samo da uživam”, zaključio je Đoković.
Izvor:RTS
Istraživači u BC-u rade na razvoju testa za COVID-19 putem izdisaja
Istraživači iz BC-a rade na razvoju testa za COVID-19 iz daha koji bi, ako bude uspešan, mogao dati rezultate za manje od jednog minuta.
Test bi se teoretski mogao koristiti u zajednicama, na aerodromima, školama, arenama i drugim mestima, rekla je dr. Renelle Myers, interventni respirolog iz opšte bolnice u Vancouveru i BC Centra za istraživanje raka, koji vodi tim u Vancouver Coastal Healthu koji razvija test.
“Cilj nam je vratiti društvo tamo gde treba i ponovo okupiti ljude, ali sigurno, sa tačnim i brzim testovima,” rekao je Myers.
Istraživači rade na identifikovanju specifičnih organskih pojava u dahu koji bi mogli ukazati na to da li je koronavirus prisutan, rekao je Myers.
Jednom kada ih identifikuju, moći će testirati samo ta jedinjenja prolazeći uzorke daha kroz mašinu sličnu onoj koja se koristi na aerodromima za traženje ostataka droge i postići rezultate u roku od 30 sekundi do minuta, rekla je.
“Kada izdahnete, dah zapravo sadrži preko 1.000 isparljivih organskih pojava, a oni predstavljaju krajnje tačke različitih metaboličkih puteva u našem telu”, objasnila je Myers. “A oni mogu predstavljati zdravstveno stanje ili stanje bolesti.”
Do sada je testirano 300 ljudi
Pre pandemije, istraživači su radili na ranoj dijagnozi raka pluća dahom.
U maju 2020. prebacili su brzinu i sada su usresređeni na razvijanje testa za identifikaciju COVID-19 kod “minimalno simptomatskih” pacijenata, rekla je Myers.
Do sada su testirali 300 ljudi i nameravaju prikupiti još nekoliko stotina uzoraka za koje se nadaju da će im pomoći da uđu u pravi sastav, rekla je.
Kako bi sakupili uzorke, istraživači posećuju mesta za testiranje na COVID-19 i pitaju pacijente koji rade bris nosa ili test za ispiranje grla, i da li bi bili voljni učestvovati u istraživanju. Većina kaže da, kaže Myers.
Učesnici pružaju dva odvojena uzorka daha, zatim istraživači sprovode uzorke kroz dve vrste mašina, koje otkrivaju isparljiva organska jedinjenja: mašinu za gasnu hromatografiju – masenu spektrometriju (GC-MS) i manju, prenosivu mašinu za spektrometriju pokretne jonske gasne hromatografije (GC-IMS).
Oni upoređuju rezultate sa negativnim i pozitivnim rezultatima testa COVID-19 kako bi videli koje sličnosti ili razlike mogu pronaći.
Još mnogo koraka
Istraživači su još uvek daleko od uvođenja testa daha u arene i na koncerte.
“Izazovan je. Moralo bi učiniti niz koraka da bi mogao nastupiti u punom kapacitetu”, rekao je dr. Chris Carlsten, šef odelenja za respiratornu medicinu na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Vancouveru, gde je Myers takođe klinički profesor.
Carlsten kaže da istraživači trebaju potvrditi svoje rezultate, kako bi osigurali da svaki put dobiju tačno očitavanje; da testovi otkrivaju koronavirus, a ne druge respiratorne viruse, poput gripa; te da imaju sposobnost otkrivanja i najblažih slučajeva.
U laboratoriju tim koristi moćnu, sofisticiranu GC-MS mašinu za otkrivanje i identifikaciju određenih pojava, ali te su mašine skupe i da bi test imao široku primenu, oprema mora biti prenosiva i pristupačna, rekao je Carlsten .
Trenutno čak i manje mobilne jedinice koje istraživači koriste koštaju $150.000.
“Mašine su super skupe. To je problem”, rekao je Carlsten. “Ali opet, mislim da znate, ako uspe, tada će postojati mogućnost da se smanje troškovi, kao što je to slučaj sa većinom drugih stvari.”
Visoka lestvica za odobrenje od Health Canada
Sa obzirom na potrebu za bržim, prikladnijim i mobilnijim načinom testiranja na koronavirus, rekao je Carlsten, istraživači imaju nekoliko stvari u svoju korist.
“Pre godinu ili dve, da ste rekli da bi se ovo moglo u stvarnom svetu koristiti za šest meseci, rekao bih da to jednostavno ne izgleda baš realno,” rekao je.
“Sad bi to moglo možda zbog načina na koji su se stvari ubrzale, a na aerodromu već koriste sličnu tehnologiju za narkotike i sl. Kojima su trebale godine da se razviju. Ali sa pritiskom koji ovdje imamo, to je moguće.”
David Evans, profesor na odseku za medicinsku mikrobiologiju i imunologiju na Univerzitetu Alberta u Edmontonu, kaže da istraživači koriste zdravu nauku za otkrivanje slučajeva i ako bi uspeli, tehnologija bi mogla biti dragocena, ali da “postoji veliki uspon pre nego što postane široko prihvaćen metod. ”
Evans ističe da su standardi propisa kod Health Canada, pre nego što odobre takve proizvode visoki.
“Ono što šira javnost i vesti često ne razumeju je koliko je izazovno i dugotrajno generisati podatke potrebne za uveravanje regulatora da to omogući populaciji”, rekao je.
Myers je rekla da joj nije poznato da se slično istraživanje radilo u Kanadi, ali na međunarodnom planu postoji nekoliko istraživačkih grupa, iz Engleske, Singapura i Indije, koji rade sličan posao. Njen tim sarađuje sa britanskim istraživačima kako bi proverio rezultate i podelio nalaze.
Myers nije rekla kada očekuje da će njen tim da potvrdi istraživanje, ali rekla je da kad se to dogodi, stvari bi se mogle brzo pomaknuti na bolje.
SERBIANNEWS/CANADA
Do juna bi trebalo biti vakcinisano 14,5 miliona Kanađana, pokazuje ažurirani raspored vakcinacije
OTTAWA – Savezna vlada je objavila ažurirani raspored vakcinacija protiv COVID-19, pokazujući da će najmanje 14,5 miliona Kanađana moći biti vakcinisano do kraja juna odobrenim vakcinama Pfizer-BioNtech i Moderna.
Obe trenutno odobrene vakcine zahtevaju režim od dve doze, a vremenska prognoza kanadske agencije za javno zdravstvo, ukazuje da se ove brojke temelje na tome da svaka osoba dobije i prvu i drugu injekciju.
Broj Kanađana koji se mogu vakcinisati u tom roku znatno će se povećati, ukoliko Health Canada da zeleno svetlo za još neke vakcine.
Plan pokazuje da bi do 14,5 miliona Kanađana moglo biti potpuno vakcinisano do kraja juna, ako vakcine drugih kompanija za vakcine, sa kojima Kanada ima poslove i koje su trenutno na pregledu u Health Canada dobiju regulatorno odobrenje: AstraZeneca, Johnson & Johnson i Novavax.
Ove brojke se temelje na količini nabavke vakcinama koju će Kanada imati, a provincije i teritorije će pravovremeno izvršiti administraciju ovih doza. Savezna agencija za javno zdravstvo takođe upozorava da su procene „podložne promenama na osnovu napretka kliničkih ispitivanja koja su u toku, regulatornih pregleda, proširenja lanaca dostave i stalnog angažmana dobavljača“.
Novo predviđanje objavljeno u četvrtak, pokazuje koliko će se Kanađana vakcinisati svakog kvartala od sada do kraja septembra. To je ažuriranje od početnih procena objavljenih na početku uvođenja vakcine u Kanadu u decembru 2020. godine.
To modeliranje pokazalo je da je savezna vlada imala za cilj da vakciniše između 15 i 19 miliona Kanađana do kraja juna.
Tokom ažuriranja, general-major. Dany Fortin rekao je da je promena u brojkama posledica nekoliko činjenica, uključujući saveznu vladu koja je ranije na proleće osigurala dodatni pristup većem broju doza, te da je Health Canada dozvolio da iz bočica Pfizer izvade šest umesto pet doza.
Prema trenutnom rasporedu, između 38 i 64% stanovništva biće imunizirano do kraja juna. Period između aprila i juna je ono što se smatra fazom 2 uvođenja vakcine, kada će se prioritetne grupe proširiti, tako da obuhvate više rizične populacije. Među onima koji bi trebali biti sledeći na redu za vakcine biće pojedinci u zajedničkom životnom i radnom okruženju, kao i domorodačke zajednice.
Iako će se isporuke kanadskih vakcina iz Pfizera i Moderne nastaviti povećavati u narednim sedmicama, do skoka takvih nedeljnih isporuka dolazi u aprilu, jer vlada očekuje da će kombinovano, 23 miliona doza stići od ove dve farmaceutske kompanije.
“Pripremajući se za ovu veliku dostavu, nacionalni operativni centar za vakcine nastavlja usku suradnju sa provincijama i teritorijama i deonicima, kako bi osigurao da imaju kapacitet i sposobnost da idu u korak sa sve većom veličinom pošiljki odobrenih COVID-19 vakcina”, rekao je Fortin .
MILIONI ČEKAJU
Vremenski raspored i dalje pokazuje da će milioni Kanađana čekati negde između jula i septembra da prime svoje vakcine. Ovo je vremenski okvir koji federalna vlada predviđa da će se ispunjavanje uslova za vakcinisanje, još više otvoriti široj populaciji, budući da demografske grupe sa najmanjim rizikom mogu dobiti svoje injekcije.
Ako se nijedna druga vakcina od ponuđenih u očima Health Canada ne smatra sigurnom i efikasnom, i dalje će biti dovoljno doza samo Moderne i Pfizera da dovrše napore kanadskog masovnog vakcinisanja tokom ovih letnih meseci.
Sa te dve vakcine, Kanada bi imala dovoljno vakcina za imunizaciju 42 miliona ljudi do kraja septembra.
Ako se budu mogla koristiti dodatne vakcine, zemlja će imati dovoljno doza za vakcinisanje svih 38 miliona Kanađana više nego dvostruko, s očekivanim pristupom dovoljnim količinama inekcija za imunizaciju 79 miliona ljudi.
Međutim, kako stvari stoje, ove vakcine tek trebaju biti odobrena za upotrebu osobama mlađim od 16 godina.
Fortin je u četvrtak rekao da bi, ukoliko bi se odobrile druge vakcine, to bi bilo olakšavajuće što se tiče logistike, jer dva kandidata u redovima za odobrenje, Johnson & Johnson i AstraZeneca, ne moraju biti skladištena na istom mestu što se tiče hladnih temperatura, kao što to rade Pfizer ili Moderna.
To bi provincijama omogućilo da lakše koriste postojeću infrastrukturu, kako bi otvorile mnogo više lokacija za davanje vakcina, poput onih otvorenih tokom sezone gripa.
Projekcije i dalje ukazuju na to da će do kraja marta biti imunizirano tri miliona Kanađana, što predstavlja 8% stanovništva.
Sledeće sedmice Pfizer će poslati 475.000 doza, a Moderna 168.000. U martu će Pfizer poslati približno 2,2 miliona doza, a Moderna približno 1,3 miliona doza.
SERBIANNEWS/CANADA
Mitropolit Porfirije je novi patrijarh Srpske pravoslavne crkve
Kako piše RTS Sveti arhijerejski Sabor SPC izabrao je mitropolita Zagrebačko-ljubljanskog Porfirija za 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve.
Monah Matej izvukao je kovertu sa imenom novog patrijarha iz knjige Svetih jevanđelja, u kom su se nalazile koverte sa imenima tri kandidata koji su imali najviše glasova.
Osim mitropolita Porfirija, u užem izboru bili su i episkop Bački Irinej i episkop banjalučki Jefrem.
Po izboru novog patrijarha, oglasila su se zvona Hrama Svetog Save i Saborne crkve u Beogradu.
Sabor SPC je počeo danas tačno u 12 časova u kripti Hrama Svetog Save, a samom Saboru prethodila je liturgija kojoj su prisustvovali svi članovi Sabora.
Ovo je prvi put da je Sabor održan na nekoj lokaciji van Patrijaršije, a Hram Svetog Save je izabran zbog pandemije i pogodnijih uslova koji postoje u ovom velikom prostoru da bi se sprovele mere zaštite.
Saboru je predsedavao episkop sremski Vasilije, zato što je episkop šabački i administrator Eparhije valjevske Lavrentije hospitalizovan u Kliničkom centru Srbije.
Saboru je prisustvovalo 36 episkopa, od ukupno 39, koliko Sabor broji članova.
Koliko litijuma imamo? Amerikanci objavili nove rezultate o srpskom “zlatu”
