MENISNC
Pretraga
15 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1190

Patrijarh Porfirije sutra u poseti stanovnicima Banije stradalim u zemljotresu

Od
miki
-
0

U organizaciji Mitropolije zagrebačko-ljubljanske i Srpskog narodnog vijeća, Njegova svetost patrijarh srpski g. Porfirije i episkop gornjokarlovački Gerasim, sutra će posetiti stanovnike Banije koji su stradali u decembarskom zemljotresu.

Na Baniji, srpski patrijarh prvo će posetiti Majske Poljane i porodicu Pavla Kukoleče, a obići će i druge porodice u tom mestu i gradu Glini kojima aktivistkinje i aktivisti SNV-a s područja Gline već nedeljama pomažu.

Patrijarh Porfirije u poseti Baniji
Po povratku u Zagreb, patrijarh će posetiti bazu Civilne zaštite Lekenik, gde se očekuje isporuka dva velika i četiri manja kontejnera, donacija Srpske pravoslavne crkve i ambasade Srbije u Zagrebu području Banije stradalom u zemljotresu.

Poseta patrijarha Porfirija je nastavak pomoći koju SPC šalje stanovnicima Banije, usmeravanu iz Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, koju je vodio novi srpski patrijarh, a u koordinaciji s humanitarnom inicijativom SNV-a “Banija je naša kuća”.

Ove mere treba da budu na snazi do odjavljivanja epidemije

Od
miki
-
0
ILUSTRACIJA

Ministarka i članica Kriznog štaba dr Darija Kisić Tepavčević izjavila je da danas donete mere nisu nikakve nove mere, jer se već godinu dana insistira na istim stvarima i to da li je neki objekat otvoren do 14 sati, 18 ili 20 časova – ne znači i da moramo da idemo.

„Ove mere treba da budu na snazi do odjavljivanja epidemije. Svi priželjkujemo sliku iz Kine, kada su zdravstveni radnici skidali maske pred kameram i ja jedva čekam da dr Pelemišu vidim lice, ali situacija je takva”, rekla je Kisić.

Kako je rekla, sa merama se zakasnilo ako ima još nekoga ko sumnja da su ove mere efikasne, ko još misli da mu neko nešto sprečava da radi i tek tako ga limitira u normalnom životu i normalnim životnim aktivnostima.

Član Kriznog štaba dr Mijomir Pelemiš rekao je da mu smeta što svi prstom upiru u Štab, jer on ne kontroliše mere.

„Zna se ko kontroliše sprovođenje mera. Mi predlažemo mere, vlada ih usvaja i zna se ko ih kontroliše, svako treba da radi svoj posao”, rekao je on.

Kisić i Pelemiš su zahvalili medijima na pomoći tokom epidemije korona virusa.

„Zabrinjava što, kada je počela pandemija, ljudi nisu poznavali nijednu zaraženu ili preminulu osobu, i mnogima se činilo da se radi o imaginarnom virusu i da su mere prestroge. Sigurna sam da svi sada znate desetine osoba koje su inficirane ili koje su izgubile bitku. Virus je stvaran i molim vas da širimo informacije koliko je bitno da se pridržavamo mera”, rekla je Kisić, prenosi Tanjug.

Tokom vikenda posebna kontrola primene mera u ski centrima
Svi ugostiteljski objekti u Srbiji tokom vikenda radiće od 6 do 14 sati, nezavisno od toga da li imaju ili nemaju baštu, odlučeno je na današnjoj sednici Kriznog štaba, kaže član tog tela epidemiolog Darija Kisić Tepavčević.

Ona je navela da će nakon 14 sati biti dozvoljena samo dostava, bez „šalterskih usluga” u kafićima i restoranima.

Što se tice ugostiteljskih objekata u ski centrima, kako samostalnim tako i onim u okviru hotela, posluženje hrane i pića tokom vikenda biće dozvoljeno samo na otvorenom – u baštama.

„Šalter usluga za objekte na stazama je takođe moguća samo do 14 sati. Objekti iz oblasti ugostiteljstva dostavu hrane i pića mogu vršiti 24 časa dnevno”, rekla je ona.

Hoteli u celoj zemlji mogu obavljati delatnosti služenja hrane i pića u svojim restoranima i kafe barovima takođe do 14 časova svim građanima.

Od 14 do 22 sata, ova usluga dozvoljena je samo i isključivo osobama koje imaju uplaćen smeštaj u tom hotelu ili nekom drugom kategorizovanom smeštaju, navodi Tanjug.

„To znači da osobe koje nemaju prijavljen boravak u hotelu ne mogu biti uslužene u hotelskim kafićima i restoranima u subotu i nedelju posle 14 časova, Akcenat u kontrolisanju poštovanja ove mere biće u najvećim ski centrima u Srbiji”, rekla je Kisić.

Tržni centri, prodavnice neprehrambene delatnosti, kladionice, kockarnice, dečije igraonice, teretane, fitnes centri, baloni za fudbal i druge sportove – za dane vikenda radiće takođe od 6 do 14 sati.

Sportski objekti koji imaju unapred zakazana takmičenja biće dostupni isključivo za te namene i nakon 14 časova.

Objekti koji zadržavaju svoje radno vreme i na koje se ova ograničenja ne odnose su trgovinski objekti, apoteke, benzinske pumpe, ordinacije, stomatološke ordinacije, laboratorije, pozorišta, veterinarske ambulante.

„Kozmetički i frizerski saloni, saloni za negu lepote, i objekti iz delatnosti pružanja zanatskih usluga mogu za dane vikenda raditi od 6 do 20 časova”, navela je Kisić.

Samo dogovoreno Dejtonskim sporazumom može da bude predmet razgovora

Od
miki
-
0

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je danas da dolazak visokog predstavnika u BiH mnogi očekuju sa nestrpljenjem, dok Republika Srpska i politički predstavnici srpskog naroda smatraju da nije potreban i da je njegova misija trebalo davno da bude ukinuta.

Kako je kazao u video poruci koja je emitovana na tribini „Republika Srpska pred novim izazovima” u Beogradu, Dejtonski sporazum je glavna odrednica ponašanja Republike Srpske za razliku od „globalista, neoliberala koji su stajali iza raznih visokih predstavnika koji su rekli da taj sporazum treba dorađivati”.

Primećujući da nigde u svetu nema da se o podršci i naporima može doneti zakon, menjati ustav, Dodik je kazao da je sve to rađeno u prošlosti kako bi se slomila politička struktura u Srpskoj i da bi se došlo do promene Ustava i to u smislu da „sve što su oni nepravno uradili, ubace u Ustav”.

Istakao je da samo ono što je dogovoreno Dejtonskim sporazumom može da bude predmet bilo kojih razgovora i dogovora i ništa izvan toga ne može.

„A izvan toga je daleko više bilo u prošlosti od strane visokih predstavnika za koje mi pripremamo i pokušavamo da nađemo adekvatan pristup da u zemljama iz kojih su dolazili tužimo za kršenje međunarodnog prava i podvaljivanje rešenja koja nisu zasnovana na međunarodnom pravu”, kazao je Dodik.

On je rekao i da se preispituju odluke koje nisu u skladu sa međunarodnim pravom i navodi da iza njih stoji ogromna politička moć oličena u Stejt departmentu i EU.

„Ali, formalno pravno gledano i suštinski gledano, nemaju pravo na to. To što smo mi u pravu raspirilo je frustraciju kod Bošnjaka koji su naviknuti da im stalno neko drugi rešava probleme i zato su nekako raširili očekivanja od Bajdenove administracije smatrajući da on koji ima neslavne izjave vezane za ovaj region, poput te da su Srbi ‘loši momci’, sada imaju očekivanja da će doći ovde sa svom silom SAD da slomi jednog Dodika, Čovića, da uništi političke partije i kaže da mora tako biti”, naveo je Dodik.

Naglasio je, međutim, da je to samo iluzija i da ne veruje da je i Amerikancima to cilj, kao i da će pokušati da pridobiju i Evropljane za sprovođenje njihovih namera koje su protiv međunarodnog prava.

„Niti ovde može nešto uraditi Amerika, osim radikalno, niti bilo ko osim nas samih. Naša svest o tome da smo ovde mi odlučujući faktor i da imamo životne, a ne političke mandate, svakako je odlučujuća stvar za naše ponašanje”, naveo je.

Dodik je naveo da je mnogo puta u razgovoru sa strancima kazao „ne” i dodao da „ne” nije opcija koja je unapred zadata, već „ne” njihovim predlozima da se sruši Dejtonski sporazum, da se oslabi Republika Srpska, predlozima da se ojača BiH u koju Srpska nema poverenja, njihovim promenama zakona, ne njihovim integracijama u NATO.

Mi nemamo drugu opciju, nama je autonomija predviđena Dejtonskim sporazumom, mi ne želimo unitarnu i centralizovanu BiH”, ističe Dodik.

On smatra da je pristup međunarodne zajednice i u prošlosti bio pogrešan jer nikada nije sprovodio slovo Dejtona, nego je od starta počeo da ga menja u nastojanju da skrši otpor Srba i ukine Republiku Srpsku.

Srpska je manja po snazi ustavno-pravno nego što je bilo ranije, kazao je Dodik, ali i napomenuo da ima dovoljno ingerencija da se samoodbrani.

„Često Evropljani kažu Nemačka je bila podeljena pa je integrisana, što je aluzija da BiH treba da bude integrisana. Da, ali tamo je jedan narod, a ovde tri naroda i tri religije. tamo je jedna ili dve religije, a ovde tri religije istorijski suprotstavljene bez mogućnosti da se pomire u smislu da priznaju istoriju i dođu do zajedničkog stava šta se dešavalo u prošlosti. Svi imaju svoje istorije i svoje budućnosti”, zaključio je Dodik.

Tribinom „Republika Srpska pred novim izazovima” Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji počelo je obeležavanje Dana Republike Srpske – 9. januar, kao i 28. februar, dan kada je donet prvi Ustav Srpske.

Federalni deficit dostigao je 248,2 milijarde dolara za devet meseci

Od
Dara Milovanović
-
0
US economy affected by the COVID19 pandemic. (Illustration/Shutterstock)

OTTAWA – Savezna vlada napravila je deficit od 248,2 milijarde dolara tokom prvih devet meseci fiskalne godine 2020-21 godine, dok je dug rastao zbog pandemije.
Rezultat se odnosi za period od aprila do decembra 2020, i veoma je loš u poređenju sa deficitom od 11 milijardi dolara u istom periodu 2019 godine.
Vlada u svom fiskalnom monitoru kaže da neviđena promena u vladinim finansijskim rezultatima odražava ozbiljno pogoršanje ekonomije i vladin plan odgovora na pandemiju COVID-19.
Prihod je iznosio 207,7 milijardi dolara za period od aprila do decembra 2020 , i manji je u odnosu na 246 milijardi dolara ostvaren u 2019 godini, jer su porezi i ostali prihodi padali.
U međuvremenu, programska potrošnja, isključujući neto gubitke, porasla je na 428,9 milijardi dolara u 2020 g,  sa 230,5 milijardi dolara u istom periodu 2019 godine, velikim delom zahvaljujući mnogim programima uspostavljenim za pomoć ljudima i preduzećima tokom pandemije.
Naknade za javni dug pale su na 15,4 milijarde dolara u  2020 g, odnosu na 18,4 milijarde dolara u 2019 godini, dok su neto gubici porasli na 11,5 milijardi dolara u 2010 g sa 8,1 milijarde dolara u 2019 godini.

SERBIANNEWS/CANADA

Šef kanadskog penzionog fonda dao je ostavku nakon odlaska u Dubai za vakcinom protiv COVID-19

Od
Dara Milovanović
-
0

Izvršni direktor fonda koji upravlja investicijama kanadskog penzijskog plana dao je ostavku nakon što je otkriveno da je odlučio otputovati u Ujedinjene Arapske Emirate, gde je dogovorio vakcinaciju za sebe protiv COVID-19.
CPP Investments izjavio je u petak da je Mark Machin dao ostavku nakon razgovora sa kanadskim odborom za penzijski plan (CPPIB) u četvrtak uveče.
Ostavka dolazi nakon što je Machin u četvrtak uveče osoblju poslao dopis u kojem je rekao da je primio COVID-19 vakcinu dok je bio na “ličnom” putovanju u Dubai.
Machin je u e-poruci rekao da ostaje u Dubaiju sa svojim partnerom “iz mnogih razloga, od kojih su neki duboko lični”.
“Ovo je bilo vrlo lično putovanje i preduzeto je nakon pažljivog razmatranja i savetovanja”, navodi se u dopisu.
Savezna vlada aktivno obeshrabruje Kanađane da putuju u inostranstvo i nedavno je primenila strože mere karantina za one koji se vraćaju kući.
Machin je osoblju rekao da je tokom putovanja sledio sve putničke protokole koji se odnose na njegovu ulogu šefa penzijskog fonda.
“Ovo putovanje da vrlo privatno i razočaran sam što je postalo žarište pažnje javnosti i očekivane kritike,” napisao je.

Reperkusije koje su doživeli lideri zbog ovakvih putovanja
Nekoliko političara i zdravstvenih službenika postali su meta medija i javnosti nekoliko meseci zbog napuštanja zemlje, uprkos suprotnim savetima iz javnog zdravstva i kanadske vlade.
Među njima, bivši izvršni direktor Londonskog centra za zdravstvene nauke, jer je upetljan u parnice, nakon što je njegovo putovanje u SAD, primoralo bolnicu da raskine ugovor.
Rod Phillips dao je ostavku na mesto ministra finansija Ontarija krajem decembra nakon što je putovao na ostrvo St. Barts.

Portparol savezne ministrke finansija Chrystia Freeland rekao je, da je ovo što se dešava sa šefom CPPIB-a, iako je to nezavisna organizacija, otkriće koje je “vrlo zabrinjavajuće”.
“Savezna vlada je Kanađanima bila jasna sa porukom, da sada nije vreme za putovanje u inostranstvo,” izjavila je sekretarica Katherine Cuplinskas .
“Nismo upoznati sa prirodom ovog putovanja, a dalja pitanja treba uputiti CPPIB-u u vezi s tim.”
CPP Investments rekao je u petak da nema komentara, osim izjave kojom se najavljuje Machinova ostavka.

Kretati se napred
Odbor fonda imenovao je Johna Grahama za novog izvršnog direktora. Graham je bio već šek odseka za globalna ulaganja.
CPP Investments, koja je 31. decembra imala 475,7 milijardi dolara imovine u upravljanju, ulaže novac u ime penzionisanih i aktivnih zaposlenih obuhvaćenih kanadskim penzijskim planom.
Machin se pridružio CPP investicijama 2012. godine, a za predsednika izvršnog direktora imenovan je u junu 2016. Pre nego što se pridružio menadžeru penzijskog fonda, proveo je 20 godina u investicijskoj banci Goldman Sachs.
“Odbor se želi zahvaliti gospodinu Machinu na njegovoj globalnoj perspektivi, vodjstvu, predanosti i mi mu želimo ostavrenja želja za budućnost.”

SERBIANNEWS/CANADA

Vakcina # 3 u Kanadi

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA – Health Canada je odobrio AstraZenekinu vakcinu protiv COVID-19, dodavši ovu treću vakcinu na listu dostupnosti u Kanadi, i potencijalno ubrzavajući tempo kojim se Kanađani mogu vakcinisati protiv virusa.
Vakcina se može odmah koristiti za osobe starije od 18 godina, smernice su u skladu sa odobrenjima Ujedinjenog Kraljevstva, Evropske medicinske agencije i Svetske zdravstvene organizacije, iako nekoliko drugih evropskih zemalja dozvoljava upotrebu samo za osobe mlađe od 65 godina.
Odobrenje Health Canada kaže, da su podaci o kliničkim ispitivanjima ograničeni za osobe starije od 65 godina, ali da su krvni testovi pokazali da su stariji proizveli antitela na COVID-19 iz vakcine.
Takođe „dokazi iz stvarnog sveta i post-tržišno iskustvo“ na mestima na kojima se vakcina već koristi pokazuju „potencijalnu korist i bez brige o sigurnosti“ davanjem vakcine starijim osobama.
“Iako su ovo dobre vesti, moramo se i dalje truditi da sledimo smernice javnog zdravstva”, rekao je glavni medicinski savetnik Health Canada dr. Supriya Sharma na konferenciji za novinare u petak.
“Svi smo u ovome zajedno i moramo imati na umu da i dalje nosimo masku, peremo ruke i držimo fizičku distancu.”
Kanada će dobiti 20 miliona doza AstraZenece između aprila i septembra.
Vakcina se daje u dve doze, u razmaku od četiri i 12 sedmica, iako neki podaci pokazuju da je poželjno duže čekanje između injekcija.
Te doze se proizvode u Sjedinjenim Državama.
Health Canada je takođe odobrio vakcinu AstraZeneca koja se proizvodi na Institutu za serum u Indiji. Vakcina je ista, ali je licencirana za serum i smatra se različitom zbog različitih proizvodnih procesa.
Savezna vlada je izjavila da pregovara o tome da uzme više doza AstraZenece od Instituta za serum, pored 20 miliona iz SAD-a

Doze takođe dolaze iz COVAX programa
Očekuje se još 1,9 miliona doza pre kraja juna putem međunarodnog programa za razmenu vakcina, poznatog kao COVAX, sa tim da će prvih 500.000 potencijalno stići pre kraja marta. Te doze su napravljene u Južnoj Koreji.
Kanada je kritikovana zbog uzimanja doza od COVAX-a, kada ima toliko doza iz privatnih ugovora sa proizvođačima vakcina.
AstraZeneca je najfleksibilnija vakcina koja je sada odobrena u Kanadi, a može se otpremiti i čuvati u frižiderima, a ne u zamrzivačima. Otvorene bočice možete čuvati do 48 sati u frižideru pod uslovom da pre korištenja nisu bile van hladnjaka više od šest sati.
I Pfizer i Moderna isporučuju se smrznute, a Pfizer zahteva ultrahladno skladištenje u posebnim zamrzivačima, a obe se moraju u potpunosti koristiti nakon otvaranja bočice.
U Kanadi je ubrizgano više od 1,7 miliona doza vakcine Pfizer-BioNTech i Moderna, a do sada je jednu dozu dobilo oko 700.000 ljudi, a gotovo 500.000 za sada je potpuno vakcinisano sa dve doze.
Pre odobrenja AstraZenece, Kanada je predviđala da će u martu dobiti još četiri miliona doza Pfizera i Moderne, a nadala se da će do kraja meseca vakcinisati najmanje tri miliona ljudi.
Još 11,5 miliona ljudi na redu je za vakcinisanje do kraja juna, a preostali Kanađani do septembra. Sve to zavisi o daljnjim kašnjenjima u proizvodnji.
Vremenski okvir za isporuku vakcine AstraZeneca tek će biti objavljeno.

Tehnologija koja stoji iza vakcina
Vakcina AstraZeneca deluje drugačije od druge dve vakcine koje se već koriste u Kanadi.
I Pfizer-BioNTech i Moderna koriste se messenger RNA tehnologijom, koristeći RNA kodiranu delom virusa SARS-CoV-2 poznatim kao protein spike. MRNA trenira telo za borbu protiv infekcije COVID-19. Obe su bile oko 95% uspešne u prevenciji COVID-19 u kliničkim ispitivanjima, a izveštaji u Kanadi kažu da je čak i jedna doza sprečava bolest kod više od 80% stanovnika u domovima  za dugotrajnu negu i kod zdravstvenih radnika.
AstraZeneca je virusna vektorska vakcina, koje uzima virus, modifikuje ga tako da se ne može sam dalje proizvesti i dodaje spiralni protein SARs-CoV-2. Kada se ubrizga, provocira telo da razvije antitiela koja se bore protiv infekcije i ćelije za borbu protiv virusa.
Health Canada kaže da je učinak oko 62%, sa uglavnom blagim i kratkotrajnim nuspojavama poput glavobolje, umora i bola na mestu uboda.
AstraZeneca će morati podneti izveštaj o bezbednosti.
Health Canada takođe pregledava još dve dodatne vakcine.
Odobrenje za Johnson&Johnson vakcinu, verovatno će doći početkom marta, aza  Novavax vakcinu se očekuje tek u aprilu.

SERBIANNEWS/CANADA

Srpkinja među Nasinim zvezdama

Od
miki
-
0

Dragana Perković Martin članica je tima koji je navodio rover „istrajnost” prilikom spuštanja na Mars

U godini u kojoj je virus korona zaključao Zemlju, Nasa je ponovo otključala vrata Marsa. Da li se iza njih kriju dokazi da je na Crvenoj planeti bilo života, pitanje je na koje bi do 2023. odgovor trebalo da da misija „Mars 2020”. Prvi i najvažniji korak bilo je prošlonedeljno sletanje rovera „istrajnost” na površinu ove planete, a među onima bez kojih bi to bila nemoguća misija nalazi se i ime Beograđanke Dragane Perković Martin.

– Sa svojim timom bila sam zadužena za pravljenje radara koji nas informiše koliko se „rover” brzo kreće i koliko je udaljen od površine Marsa. Reč je zapravo o navigacionom sistemu, delu opreme za sletanje koji mora da radi jer bez njega letelica teško da može da stigne na određenu tačku. Onog trenutka kada je „rover” dotakao tlo, taj deo na kojem sam radila duže od sedam godina otkačio se i srušio nekoliko stotina metara dalje  – priča za „Politiku” kroz smeh Dragana Perković Martin, koja već 13 godina radi u Nasi, tačnije u njenom ogranku Džej-Pi-El.

Radar je, dodaje, bio gotov pre dve godine, ali je teret neizvesnosti sve vreme nosila u sebi pitajući se da li je uradila sve što može. Iako se posmatračima čini drugačije, tvrdi da joj je sedam godina bilo strašnije od sedam minuta koliko je tralo sletanje „istrajnosti” na Mars.

– Na radaru sam počela da radim pre nego što se moja ćerka rodila, a ona danas ide u školu. Sve vreme sumnjate da li možete to da uradite. Nijedna druga svemirska agencija do sada nije uspela da sleti na Mars osim Nase. Zbog toga nam nije lakše, ne postoje nikakve garancije da ćete opet uspeti, već stalna bojazan da će se srušiti. A kada dođe taj dan više ništa nije u vašim rukama, vi ste već aktivirali sekvencu i to je to – opisuje naša sagovornica koliko neizvesnosti nosi svaki projekat.

Kada se rover oslobodio radara, naša sagovornica se nije oslobodila posla koji je veže za ovu misiju – na redu su analize podataka koje bi trebalo da pokažu da li je bilo iznenađenja na tom putu. Nakon toga, misiju preuzima drugi tim.

–  Očekujemo dosta podataka. Kako je cilj da utvrdimo da li je na Marsu postojao mikrobni život, „istrajnost” buši stene, analizira uzorke i one koje ljudi smatraju najzanimljivijim spakovaće u tube i ostaviti ih na površini Marsa – slikovito nam Dragana objašnjava šta to rover radi.

Prošlonedeljno sletanje nije jedino u okviru ove misije, 2026. još jedan „rover” će poleteti ka Crvenoj planeti kako bi doneo prikupljene uzorke. U okviru misije „Povratak uzoraka sa Marsa” (Mars sempl ritern), koja se priprema, zadatak tog manjeg „rovera” biće da pokupi tube sa uzorcima koji će se lansirati do jednog orbitera oko Marsa i onda se vrati na zemlju.

– „Mars 2020” sastoji se od niza događaja, prilično komplikovanih, pa je ceo projekat i vrlo skup. Zbog toga u misiji 2026. Nasa sarađuje sa Evropskom svemirskom agencijom – dodaje.

Dok svet bruji o Marsu i posmatra prve fotografije, naša sagovornica je već zagledana u novu planetu. Ovih dana sa svojim timom pokušava da ubedi Nasu da otkriju misterije Venere. Zašto je pretopla? Zašto se razišla sa Zemljom, a pošle su od iste tačke? Plan je da pošalju letelicu koja će da kruži nekoliko godina i prikuplja podatke. A da biste ubedili Nasu da prihvati projekat, osim naučnih argumenata, potrebno je i umeće ubeđivanja i neograničeno strpljenje.

– Sada su nam šanse oko 25 odsto, a to i nije tako loše. Pre šest godina smo već pokušavali da ih ubedimo da se vratimo na Veneru – dodaje naša sagovornica.

Draganin put u svemir počeo je u Beogradu, u gradu u kom je rođena i u kojem se školovala do druge godine gimnazije, pa preko Malte gde je završila srednju školu i elektrotehnički fakultet. U Ameriku odlazi na poslediplomske studije, gde iz laboratorije u Masačusetsu stiže u Kaliforniju i to pravo u Nasu. Kad ne šalje rover na Mars ili se ne bavi radarom koji pomaže da se razume razmena energija između atmosfere i okeana, Dragana vreme provodi sa kćerkom Leom i suprugom Lerijem, takođe inženjerom, kuva i organizuje večere na kojima prijateljima služi specijalitete srpske kuhinje.

– Motiv zbog kojeg pričam javno o mom radu je da neko dete čuje, da nekom roditelju poručim da ništa nije nemoguće. Ja sam ta koja nije mogla ni da sanja da će stići do Nase. I nisam jedina, i ovde i u Nacionalnoj organizaciji za okeane i atmosferu ima naših ljudi – kaže Dragana koja je stigla do zvezde, a ostala čvrsto na zemlji.

“Čudotvorni” lek protiv korone stiže u Srbiju

Od
miki
-
0

“Čudotvorni” lek protiv korone stiže u Srbiju: Daje se u jednoj dozi i u samo četiri situacije
Američki lek protiv korone pod nazivom “bamlanivimab” kompanije “Eli Lili” stiže u Srbiju u aprilu ili maju, najavio je predsednik Aleksandar Vučić. Za američki medikament protiv kovida država je izdvojila čak 40 miliona dinara za oko 2.000 doza. Ovaj lek je velika nada za sve teško obolele od Sars-CoV-2, pogotovo što je lek takođe baziran na antitelima drugog proizvođača “regeneron”, pomogao predsedniku SAD Donaldu Trampu da spreči teži oblik bolesti od koronavirusa.

Samo jedna doza leka koji se daje putem intravenske infuzije košta od 2.000 evra pa naviše, ali je za lečenje, srećom, potrebna samo jedna doza, kaže za B92.net profesor dr Radan Stojanović, klinički farmakolog i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

“Radi se o već gotovim antitelima koja su napravljena u laboratoriji, tako da organizam njegovim davanjem branimo pasivno od virusa, za razliku od vakcine, kojom se organizam aktivno brani. Lek bamlanivimab pripada grupi monklonskih antitela i sadrži veću količinu antitela nego krvna plazma čoveka koji je preležao kovid sa težom kliničkom slikom”, objašnjava profesor Stojanović za B92.net.

Razlika između “bamlanivimab” i “regenerona” je ta što je prvi baziran na jednoj vrsti, a drugi na kombinaciji dve vrste antitela (kasirivimab i imdevimab).

Lek koji će biti dostupan našim građanima je odobren u Americi, dok Evropska agencija (EMA) još razmatra dozvolu za njegov uvoz.

Lek se, kako kaže naš sagovornik, može davati u 4 situacije: preventivno kod kovid-pozitivnih, da spreči pojavu simptoma, potom tamo gde postoji rizik za razvoj teže kliničke slike, u terapiji kod teže kliničke slike, ali one koja ne zahteva kiseoničnu terapiju i kod imunkompromitovanih osoba koje ne mogu da prime vakcinu jer njihov organizam ne može da stvara antitela.

Jedna od prednosti monoklonskih antitela je, dodaje profesor, što se, zavisno od namene, antitela mogu dozirati.

Doktor Stojanović naveo je da novi lek nije svemogući i da ne štiti zauvek.

“Efekti leka traju samo nekoliko meseci, dakle nema trajne zaštite. Mora se davati u ranim fazama infekcije. Daje se intravenski, što je nekomforan način primene. Pošto su u pitanju antitela koja deluju protiv spajk proteina kao i vakcina, onda je bolje izbegavati terapiju u periodu vakcinacije”, upozorava dr Stojanović.

Kako mediji pišu, prva država EU koja je odobrila primenu “bamlanivimaba” je Mađarska, u koju je već stigla prva isporuka ovog leka, a naručila ga je i Nemačka.

Nakon 25 godina: Prosečna plata u Srbiji veća nego u Crnoj Gori

Od
Dara Milovanović
-
0

Podgorica, Beograd — Prosečna neto decembarska plata u Srbiji je iznosila je 562 evra, što je 35 evra više nego prosečna plata u Crnoj Gori za taj mesec.

To su pokazali zvanični podaci crnogorskog statističkog zavoda Monstata i danas objavljeni podaci srpskog Republičkog zavoda za statistiku.

Građani Srbije nakon više od 25 godina primili su deblju decembarsku kovertu nego građani Crne Gore, prenose crnogorski mediji, koji podsećaju da je prosečna novembarska plata u Crnoj Gori iznosila 525 evra, a u Srbiji oko 518 evra.

Kao glavni razlog stagniranja crnogorskih plata mediji navode to što vlasti u Crnoj Gori nisu stimulisale rast zarada povećanjem minimalne zarade, niti su uvele neoporezivi deo zarade kao zemlje okruženja.

Naime, minimalna zarada u Crnoj Gori trenutno iznosi 222 evra, a porašće na 250 tek od 1.jula iako Crna Gora ima najmanji minimalac u regionu. Prosečne plate u Crnoj Gori stagniraju već 10 godina.

Izvor:B92

SRBIJA KUPUJE UBICU DRONOVA KOJI MOŽE DA OSLEPI “AVAKS” Domet ruskog sistema je i do 400 kilometara (VIDEO)

Od
Dara Milovanović
-
0

VOJSKA Srbije i Generalštab prave analize naših potreba i mogućnosti u vezi sa nabavkom ruskog PVO sistema “Krasuha”, rekao je ministar odbrane Nebojša Stefanović.

Na pitanje da li će Srbija uzeti i ruski PVO sistem “Krasuha”, Stefanović je rekao da se trenutno analizira “kako to sredstvo koje smo mi zamislili treba da izgleda i šta bi to bilo”.

Stefanović je objašnjavajući da je “Krasuha” sistem za protivelektronska dejstva koje služi za zaštitu od dronova i bespilotnih letelica i ometanje signala različitih uređaja i da on sada ima ozbiljan domet i može da deluje u širokom polju.

Inače, kako piše ruski specijalizovani portal “Rusko oružje”, nova verzija “Krasuhe” ima radijus dejstva do 400 kilometara, a jedan od glavnih zadataka mu je neutralizacija letećih radara poznatih kao “Avaks”, bez kog moderni nevidljivi avioni praktično ne mogu da lete.

“Krasuha” može da, kako prenosi Sputnjik, “oslepi” mocćne “Avaksove” radare, tako da on ne može da vidi ciljeve i da navodi avijaciju na njih.

Stefanovicć kaže da od naoružanja koje je nabavljeno u inostranstvu ove godine treba da nam stigne i 19 tenkova T-72 MS iz Rusije, kao i preostalih 20 izviđačkih transportera BRDM 2MS, ali i jedan deo ugovorenih “Mistrala” (sistema protivazdušne odbrane) iz Francuske do kraja 2021.

Takođe, dodaje, i sa Kinezima se već radi na pravljenju domaće izviđačke bespilotne letelice “Pegaz” na osnovu kineske bespilotne letelice “C H-92A”.

Upitan u kojoj fazi je realizacija dogovora sa Francuskom u oblasti naoružanja i vojne opreme, Stefanović kaže da se ti sporazumi sklopljeni u skladu sa ugovorima i da se već razvijaju sredstva koja će moći da integrišu Mistrale. Tako da ćemo kada stignu Mistrali moći da ih integrišemo u naše naoružanje, napomenuo je Stefanović.

Podsećanja radi, Srbija je potpisala sa Francuskom, između ostalog, narudžbenice sistema protivvazdušne odbrane Mistral 3, koji se smatra jednim od najboljih u svetu, kao i njegovu integraciju u postojeći protivavionski sistem PASARS. Potpisan je i tehnički sporazum u vezi sa nabavkom PVO sistema kratkog dometa.

Takođe, predviđena je u saradnji sa Francuzima nabavka radarskih i elektronskih sistema za vazduhoplovstvo, kao i optoelektronskih sistema za modernizaciju naših tenkova i borbenih vozila.

Izvor:Novosti

1...1.1891.1901.191...1.532Stranica 1.190 od ukupno 1.532

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković