MENISNC
Pretraga
22 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1175

Auto-put Ruma-Šabac biće gotov do oktobra 2023. godine

Od
miki
-
0

ŠABAC – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je danas radove na novom mostu preko Save kod sela Mačvanski Pričinović, budućeg auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica.

Vučić je u razgovoru sa predstavnicima azerbejdžanske kompanije Azvirt zatražio da se ubrzaju radovi, a posebno na trasi auto-puta.

Predsednik je dobio obećanje od izvođača da će auto-put od Rume do Šapca biti završen do kraja septembra ili početka oktobra 2023. godine, a brza saobraćajnica od Šapca do Loznice do kraja oktobra 2024. godine.

„Izvođač je skratio rokove za godinu i tri meseca, što je velika stvar”, dodao je Vučić, javlja Tanjug.

Vučić je rekao da Azvirt dobro radi i da je zadovoljan kako se odvijaju radovi na izgradnji novog mosta dodajući da je jako važno da se što pre završi taj putni pravac.

„Ovo je veoma važno za građane ovog dela Srbije. Auto-puteve gradimo kako bi građani imali od toga korist”, naglasio je Vučić.

Obilasku radova prisustvuju i ministar građevinarstva Tomislav Momirović, direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić, v.d. direktora Puteva Srbije Zoran Drabonjak.

Ovaj objekat putne infrastrukture imaće 28 stubova i biće dug nešto više od 1,3 kilometra.

Čitava saobraćajnica od Rume do Loznice biće duga 77 kilometara, i imaće veliki značaj za razvoj privrede ovoj dela Srbije.

Ugovorena cena radova je 467,5 miliona evra, a radove izvodi azerbejdžanska kompanija Azvirt sa domaćim podizvođačima.

Antić je tokom posete gradilištu u februaru ove godine izjavio da će do kraja marta biti završene svi neophodne pripreme kako bi izvođač mogao da bude uveden u trasu budućeg puta od Rume ka Šapcu.

Azvirt je na izlasku iz Hrtkovaca već izgradio kamp za smeštaj radnika koji će raditi na ovoj deonici budućeg auto-puta.

Na ovu saobraćajnicu nadovezivaće se auto-put od Novog Sada preko Fruške Gore do Rume dug 45,4 kilometra, tako da će najveći grad u Vojvodini imati najbržu drumnsku vezu sa zapadnom Srbijom i Republikom Srpskom, odnosno Bosnom i Hercegovinom.

Pravac Ruma-Šabac-Loznica od 77 kilometara će zajedno sa Fruškogorskim koridorom biti nova saobraćajnica od ukupno 122,4 kilometra nove saobraćajnice.

Novim koridorom od Beograda do Šapca će se stizati za najviše 40 minuta, a do Loznice za sat i 15 minuta.

Za dve i po godine od Beograda do Šapca za manje od 40 minuta

ŠABAC – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, nakon razgovora sa izvođačima, da će auto-put Ruma-Šabac biti završen za dve i po godine i da će se onda od Beograda do Šapca stizati za manje od 40 minuta.

„Srbija će biti umrežena autoputevima i brzim saobraćajnicama i biće potpuno drugačija zemlja. Do kraja 2025. godine Srbija će biti neprepoznatljiva u odnosu na ono od pre neku godinu”, naglasio je Vučić nakon obilaska radova na novom mostu preko Save kod sela Mačvanski Pričinović, koji se gradi u okviru budućeg auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica.

Predsednik je naglasio da će do kraja 2025. godine Srbija dobiti potpuno „novi krvotok”, javlja Tanjug.

On je istako da je azerbejdžanska kompanija Azvirt skratila rokove, pošto je trebalo da ceo projekt bude gotov do kraja 2025. godine, tako da će auto-put Ruma-Šabac biti gotov do oktobra 2023. godine, a do Loznice do oktobra 2024.

Kazao je da Azvirt ide dosta ispred plana kada je reč o izgradnji velelepnog mosta na Savi koji će biti dug oko 1,5 kilometar.

„To će biti drugi drumski most za Šapčane i od ogromnog je značaja za celu Mačvu, Kolubaru, Srem, Beograd i južnu Bačku”, naveo je Vučić i najavio da bi do 1. septembra trebalo da počne izgradnja i brze saobraćajnice od Šapca do Loznice.

Kaže da će industrijska zona u Šapcu zbog auto-puta i blizine Beogradu i aerodromu „Nikola Tesla” privući veliki broj investitora.

Istakao je i da je država već platila izvođaču oko 40 miliona evra i to bez zaduživanja i dodao da će do kraja 2025. biti rešeni problemi sa kanalizacijom u velikom broju opština i gradova, a biti i izgrađena fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, dodao je Vučić.

Kaže da će se radi dalje i na gasifikaciji za fabrike i domaćinstva.

Predsednik se osvrnuo i na vakcinaciju i istakao da je veoma važna vakcinacija kako bi privreda mogla da radi i najavio da će narednih dana predstaviti tabele kako bi građani videli da su nas vakcine spasili od, kako je rekao, katastrofe.

Dodao je da je epidemiološka situacija i dalje vrlo teška i istakao kao imperativ – odgovornost.

Situacija teška, bez vakcinacije nam nema napretka

ŠABAC – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je situacija sa epidemijom koronavirusa teška i zato je naglasio značaj vakcinacije što većeg broja ljudi, a očekuje velike isporuke vakcina u narednim danima i nedeljama, i Fazjerove i kineske Sinofarm vakcine.

Na pitanje novinara u Šapcu, posle obilaska radova na izgradnji putne infrastrukture, da li će mere koje su na snazi biti efikasne, ako pojedini ljudi sede u baštama kafićima koji su zatvoreni, Vučić je rekao da ima razumevanja, pogotovo za mlade.

„Šta god radili, situacija nam je teška, ali morate da razumete ljude, godinu dana života im je uzela korona, posebno mladima”, rekao je Vučić i naveo da mladi čekaju da nastave normalno da žive, javlja Tanjug.

Naveo je da ljudi zaraženi koronavirusom imaju teške slike i da umiru, i da je zato važno da se vakcinišu.

Vučić kaže da će u kampanji za vakcinaciju u koju uskoro kreće sigurno doći i u Mačvu i sela u tom delu.

„Doći ću i u Majur, da probamo da vakcinišemo 1.000 ljudi dnevno. Doći ću da budem sa tim ljudima, da se obavi vakcinacija, jer bez toga nema nam napretka države”, poručio je Vučić.

Vlada usvojila predloge zakona za treći paket pomoći

Od
miki
-
0
Ministar finansija

Vlada Srbije usvojila je danas pet predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva finansija, od kojih se tri odnose na treći paket mera pomoći građanima i privredi, a među kojima je i onaj koji se tiče isplate 60 evra svim punoletnim građanima, izjavio je za Tanjug ministar Siniša Mali.

Jedan od njih je proširenje postojeće garantne šeme koja je formirana prošle godine u vrednosti od dve milijardi evra, a sada je proširena za dodatnih 500 miliona evra, kaže Mali.

Ministar podseća da su to krediti koje banke daju privredi, a za koje garantuje država.

Drugi predlog zakona, dodaje Mali, odnosi se na još jednu garantnu šemu za preduzeća koja su u lošijem finansijskom položaju, a vredna je 500 miliona evra.

Treći predlog zakona je o isplati 60 evra svim punoletnim građanima, dodaje ministar, i podseća da prijava za tu vrstu pomoći počinje 28. aprila i trajaće do 15. maja.

Prijavljivanje za 60 evra biće isto kao i prošle godine, preko kol centra i portala Uprave za trezor.

Zbog čega su OLOVKA i PAPIR za nas bolji od tastature?

Od
Dara Milovanović
-
0

Razvoj tehnologije omogućio je da tastatura zameni papir i olovku gotovo u potpunosti. Ipak, koliko god da je razvoj tehnologije olakšao i ubrzao neke stvari, postoje i loši efekti razvoja.

Mnogi naučnici bavili su se uticajem pisanja rukom na mozak i prema istraživanju koje je sprovedeno – pisanje rukom ima veoma pozitivan uticaj na rad mozga, što se ne može reći za kucanje na tastaturi.

Poboljšava memoriju

Istraživanje iz 2017. godine otkrilo je da su regije mozga povezane sa učenjem aktivnije kada ispitanici zadatak izvršavaju ručno umesto na tastaturi.

Ovu temu ispitavili su mnogi. Jedan zapažen primer iz 2014. godine upoređivao je učesnike istraživanja koji su pisali ručno sa onima koji su kucali na tastaturi.

Istraživači su otkrili da su učesnici koji su kuckali na tastaturi zapisivali ono što je profesor rekao od reči do reči, dok su oni koji su beležili rukom verovatno slušali ono što se govori, analizirajući i obrađujući sadržaj i preoblikujući u sopstvene reči.

Kada su im postavljena pitanja o onome što su čuli, učesnici koji su beležili rukom bili su u stanju da odgovore na više pitanja od onih koji su kucali svoje beleške.

Prisiljava nas da usporimo

Prema jednom od autora istraživanja, Danielu Openhajmeru, najneugodnija stvar kod ručnog pisanja je ono što ga čini toliko efikasnim za učenje.

“Primarna prednost pisanja rukom je u tome što je to usporilo ljude”, kaže on.

Kada pišete ručno, razmišljate. Takvo pažljivo pisanje odmara mozak i dopušta da iskažete potencijalnu kreativnostu, kaže neurolog Klaudija Aqere.

“Nedavna neurološka istraživanja otkrila su poseban neuronski put koji se aktivira samo kada fizički pišemo tekstove”, objašnjava ona.

Kada je pisanje rukom najbolje

Brzina kojom kucamo je blagoslov i prokletstvo. Iako će uvek biti stvari koje želite da napišete brzo, postoje i druge čije benefite otkrivate tek kada ih napišete rukkom.

Sjajna prilika za ručno pisanje je vođenje dnevnika ili pravljenje nedeljnih planova, iako postoji puno aplikacija koje vam mogu pomoći da se organizujete ili vodite svoj dnevnik.

Tastatura je odlična za mnogo stvari, ali ponekad nije moguće zameniti njome čist papir i miris mastila.

Izvor: BIZlife

Budžet Ontarija za 2021 planira dupliranje dečijeg dodatka

Od
Dara Milovanović
-
0

Budžet provincije Ontario za 2021. planira duplu podršku porodicama, a u jednom slučaju i sasvim doslovno.
Vlada premijera Douga Forda planira potrošiti novih 980 miliona dolara kako bi povećala iznos koji roditelji mogu dobiti putem dečjeg dodatka aa 200 dolara aa 400 dolara po detetu, dok porodice sa decom sa posebnim potrebama trebaju dobiti 500 dolara po detetu.Financing the Canada Child Benefit | Fraser Institute

Ontario takođe predlaže privremeno povećanje od 20% za poreske olakšice za decu i oslobađanje troškova (CARE) od 75 miliona dolara za 2021. Dopuna porezne olakšice koja treba da pomogne porodicama u troškovima brige o deci , povećaće podršku sa $1.250 na $ 1500 u proseku, za 300.000 porodica sa nižim i srednjim prihodima, prema budžetskim dokumentima.
Još 260 miliona dolara otišlo bi na stvaranje novog poreskog kredita za obuku za poslove u Ontariju za 2021. godinu, koji bi osigurao do 2.000 dolara za pokrivanje polovine opravdanih troškova za stanovnike Ontararija, koji pohađaju programe obuke za posao.
Mere su deo Fordove administracije u iznosu od 173 milijarde dolara planirane potrošnje za fiskalnu 2021-22 godinu, u kojoj bi se trebao ubrzati oporavak provincije od zdravstvenih i ekonomskih uticaja pandemije.
Vlada očekuje deficit u iznosu od 33,1 milijarde dolara, u skladu sa njenom prognozom iz novembra, iako se sada predviđa da će odnos duga u BDP-u pokrajine doseći 48,8%, što je malo više u odnosu na prethodnu projekciju od 48,5%.
Iako se zaposlenost oporavila od strmog pada u martu i aprilu 2020. godine, prema vladinim procenama, ona ostaje 4,1% ispod nivoa pre pandemije.

SERBIANNEWS/CANADA

U podeljenoj odluci, Vrhovni sud kaže da je federalna nadoknada za ugljenik ustavna

Od
Dara Milovanović
-
0
Supreme Court, Ottawa River, Parliamentary Precinct

OTTAWA – Vrhovni sud Kanade kaže da je federalna nadoknada ( taksa ) za ugljenik u potpunosti ustavna.
Odluka u kojoj je Sud bio podeljen, prihvaćen je kao ključni deo plana liberala za borbu protiv klimatskih promena.
Glavni sudija Richard Wagner u pisanoj presudi kaže da su klimatske promene stvarna opasnost i da dokazi pokazuju kako je taksa na zagađenje, presudan element u rešavanju problema.
“To je petnja najvišeg stepena za zemlju, a zapravo i za svet”, napisao je Wagner Za ovakvu odluku je glasalo, šest od devet sudija.
Sa obzirom na to, rekao je Wagner, Kanada dokazuje da je ovo pitanje od nacionalnog značaja. “Neosporno postojanje pretnje za budućnost čovečanstva ne može se zanemariti”, napisao je.

Ministar zaštite okoline Jonathan Wilkinson izdao je hitnu izjavu pohvaljujući odluku kao “pobedu za milione Kanađana koji veruju da moramo izgraditi prosperitetnu ekonomiju koja se bori protiv klimatskih promena”.
“Pitanje je hoće li ovom odlukom prestati napori konzervativnih političara koji se na sudu bore protiv klimatskih akcija i hoće li se pridružiti Kanađanima u borbi protiv klimatskih promena.”
Na saveznoj vladi je bilo da dokaže sudu da je to pitanje od nacionalne važnosti koje će joj omogućiti da preuzme kontrolu nad tim pitanjem, a ne da to prepusti provincijama.
Većina suda utvrdila je da je savezna vlada to učinila, napominjući da su se sve stranke, uključujući provincije koje osporavaju zakon, složile da su klimatske promene “egzistencijalni izazov”.
Wagner je napisao da provincije ne mogu same postaviti minimalne nacionalne standarde i ako čak i jedna provincija ne uspe smanjiti emisiju zagađenja, to bi moglo imati neprimeren uticaj na druge provincije.
Napomenuo je da su se tri provincije koje su osporile presudu takođe povukle iz Panakanadskog okvira za zeleni rast i klimatske promene. Tim sporazumom, potpisanim 2016. godine, dogovoreno je utvrđivanje nacionalne nadoknade za ugljenik.
“Kada se provincije koje su kolektivno odgovorne za više od dve trećine ukupnih kanadskih emisija gasova povuku iz kooperativnog programa, to ilustruje oštra ograničenja neobavezujućeg zajedničkog pristupa,” napisao je.
Zbog toga su preostale provincije, odgovorne za samo jednu trećinu ukupnih emisija u Kanadi, “ranjive na posledice udela u emisijama koje generišu provincije koje ne učestvuju”.
Takođe je rekao da klimatske promene u Kanadi imaju nesrazmeran uticaj na kanadski Arktik, obalske zajednice i autohtone teritorije.
Sudija Suzanne Cote delom se usprotivila, slažući se da su klimatske promene pitanje od nacionalnog značaja, ali preispitujući moć koju je savezni kabinet dobio, da prilagodi zakon po svojoj meri.
Sudiej Malcolm Rowe i Russell Brown nisu se složili sa odlukom, tvrdeći da Kanada nije pokazala da klimatske promene dosežu nivo nacionalne brige. Oni su se usprotivili da bi presedan koji je utvrdila odluka većine omogućio Otavi da postavi minimalne nacionalne standarde u svim oblastima pokrajinske jurisdikcije.

Wagner se ne slaže sa njima, rekavši da postoji ograničen opseg nacionalnih standarda koji je nepromenjen ovom presudom.
Kanada je počela sprovoditi zakon o nadoknadi za zagađenje gasovima od 2019. godine, postavljajući minimalnu naknadu emisije ugljenika u provincijama koje nemaju ekvivalentne provincijske cene, taj zakon koji su osporili Saskatchewan, Ontario i Alberta.

Program primenjuje novčanu nadoknadu po toni na kupovinu goriva od strane pojedinaca i preduzeća , kao i na deo stvarnih emisija koje proizvode subjekti sa velikim emisijama, poput naftovoda, proizvodnih pogona i elektrana na ugalj.
Federalna naknada za unos goriva primenjuje se u Ontariju, Manitobi, Saskatchewanu i Alberti, dok federalna naknada za velike emisije trenutno pokriva samo Manitobu i ostrvo Princ Edward.
Sve ostale provincije imaju sisteme koji zadovoljavaju savezni prag.
Teritorije su usvojile saveznu naknadu za gorivo.

SERBIANNEWS/CANADA

Nova ograničenja izvoza vakcine iz EU verovatno neće uticati na Kanadu

Od
Dara Milovanović
-
0

TORONTO – Zabrinutost zbog mogućih poremećaja dostave vakcina Kanadi, ublažena je u sredu, kada je premijer uklonio sumnje o sistemu dostave vakcina, koje se očekuju u narednim sedmicama.
Da bi zaštitila vlastite zalihe, Evropska Unija, glavni dobavljač vakcina u Kanadi, uvela je izvozne mere kako bi ublažila domaće probleme sa nabavkom usred porasta novih slučajeva.
“Globalni nedostatak dostave COVID-19 vakcinom i dalje traje, čak se i povećava sa obzirom na kašnjenja u proizvodnji”, rekla je EU.
Melita Gabrić, kandidat za ambasadorku u EU, rekla je da je cilj bio osigurati da proizvođači vakcina u Evropi poštuju svoje ugovore sa EU.
Evropski izvori rekli su da je za kanadske pošiljke potrebno izvozno odobrenje, ali one bi trebale biti izdavane, sve dok ne predstavljaju pretnju domaćoj dostavi.
Dalja zabrinutost za nabavku, rasplamsala se nakon što je Indija zaustavila izvoz svoje vakcine Oxford-AstraZeneca, navodeći nedostatak vakcina u Indiji, izvestila je novinska agencija Reuters.
Konzervativna zdravstvena kritičarka Michelle Rempel Garner rekla je da je liberalska vlada trebala izneti konkretan plan pomoći, provincijama u slučaju prekida dostave. Verbalna uveravanja nisu bila dovoljna, rekla je.
“Još uvek nemamo garancije premijera po tom pitanju”, rekao je Rempell.
Premijer Džastin Trudo rekao je u Parlamentu da je i on zabrinut zbog potencijalnih poremećaja u dostavi, ali rekao je da će on i njegova vlada pritisnuti Evropsku komisiju na “najvišim nivoima” kako bi osigurali da dostava i dalje teče, kao i u slučaju Indije.
U sredu uveče, Trudo je razgovarao sa Ursulom von der Leyen, predsednicom Evropske komisije.
Premijer je obavestio javnost, da su se složili o važnosti uvođenja vakcina što je brže moguće, potencirajuči na nastavak bliske saradnje Kanade i EU.
U međuvremenu su predstavnici javnog zdravstva u sredu izvestili o hiljadama novih slučajeva COVID-19 svakodnevno.
“Usred sve većeg broja novih slučajeva, promenjljivih trendova i sve većeg udela slučajeva koji uključuju nove varijante, zabrinuti smo za teško pogođena područja Kanade, moramo ostati i dalje na oprezu”, rekla je dr. Theresa Tam, najviši službenik za javno zdravstvo u zemlji .
Ukupan broj zaraženih u Kanadi, od početka pandemije pre godinu dana, približava se milionu, izvestile su vlasti. Do danas je virus usmrtio 22.735 ljudi.

SERBIANNEWS/CANADA

Srbija se mučila i pobedila!

Od
miki
-
0

Fudbaleri Srbije pobedom nad Republikom Irskom 3:2 (1:1) startovali su u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

Uz dosta muke, strepeći u poslednjim minutima zbog kiksa, Srbija je došla do početna tri boda – najviše zahvaljujući Aleksandru Mitroviću.

Srbija već za tri dana igra sa Portugalom u Beogradu i moraće mnogo bolju partiju da pruži.

Mnogi Kanađani ćute o mentalnom zdravlju na poslu, zabrinuti da će im to naštetiti karijeri

Od
Dara Milovanović
-
0

TORONTO – Izveštaj o praćenju mentalnog zdravlja u Kanadi tokom pandemije zabilježio je negativno mentalno zdravlje Kanađana jedanaest meseci zaredom i sugeriše da se mnogi Kanađani plaše da bi otkrivanje borbi za mentalno zdravlje moglo naštetiti njihovoj karijeri.
Prema najnovijim podacima Morneau Shepella, objavljenim u utorak, Kanađani su u februaru doživjeli gotovo istu stopu depresije kao i u aprilu 2020. godine.
“Ekstremna izolacija i usamljenost o kojima smo izvještavali posljednjih mjeseci izravno utječu na mentalno blagostanje Kanađana”, rekao je Stephen Liptrap, predsjednik i izvršni direktor Morneau Shepell, u priopćenju za medije.
Morneau Shepell pruža HR usluge za 24.000 organizacija klijenata u 162 zemlje, uključujući službe za mentalno zdravlje. Počevši od aprila 2020. godine, počeo je objavljivati ​​mjesečni izvještaj pod nazivom Indeks mentalnog zdravlja koji upoređuje informacije o mentalnom zdravlju prikupljene mjesečnim anketama s podacima iz 2017., 2018. i 2019. godine.

Istraživanje uključuje 3.000 Kanađana, a do sada je indeks mentalnog zdravlja pokazao “kontinuirani pad mentalnog zdravlja” tokom cijele pandemije u odnosu na nivoe prije 2020. godine.

Jedanaest mjeseci zaredom mjesečni rezultat je negativan.
U februaru, dok je ukupan rezultat bio -11,5, blago poboljšanje u odnosu na januarski -11,7, najniži pod-rezultat bio je za depresiju, koji je bio -13,9 u odnosu na podatke prije 2020. godine. U aprilu 2020. rezultat za depresiju bio je -14,0.
Ostali detalji iz istraživanja bacaju malo svjetla na to kako borbe s mentalnim zdravljem djeluju na radni život osobe.

Prema izvještaju, 44 posto ispitanika vjeruje da bi njihova karijera patila ako bi poslodavcu rekli da ima problema s mentalnim zdravljem. Ovaj osjećaj bio je gori među onima koji su bili na višem lancu na poslu – van ove grupe, 50 posto menadžera smatralo je da bi im govor naštetio karijeri, dok je samo 39 posto ne-menadžera to osjećalo.

Kada se gledalo po godinama, mlađi Kanađani češće su izvještavali da su zabrinuti zbog mogućnosti smanjenja karijere nakon otkrivanja borbe s mentalnim zdravljem, a 54% od 20-29 godina izražava taj osjećaj u odnosu na 38% starijih od 60 godina .
I izvan posla stigma traje. Izvještaj je otkrio da se 37 posto ispitanika također plaši da prijateljima govori o problemima mentalnog zdravlja, brinući se da će se prema njima postupati drugačije.
“Očito je da, iako zaposlenici možda neće otkriti da se bore sa svojim mentalnim zdravljem, mnogi se bore u tišini i snalaze se na načine koji donose više štete nego koristi”, rekla je Paula Allen, potpredsjednica za istraživanje i integrativna rješenja u Morneau Shepell. puštanje.

Među tim metodama suočavanja su povećana konzumacija alkohola. Istraživanje je pokazalo da je 14 posto ispitanika počelo piti više tijekom ranih dana pandemije, a gotovo polovica ispitanika izjavila je da je u posljednjih nekoliko mjeseci pila toliko koliko i na početku pandemije. Devet posto ispitanika izjavilo je da su počeli jesti više alkohola od jeseni nego što je bilo početak pandemije.
Konzumacija alkohola također je u korelaciji s mentalnim zdravljem pojedinaca. Oni koji su povećali konzumaciju alkohola rano u vrijeme pandemije, “također su prijavili najnižu ocjenu mentalnog zdravlja (-20,7)” prema objavljivanju, dok su oni koji ne piju ili smanjili konzumaciju alkohola imali mnogo veće rezultate.
Kako prelazimo u drugu godinu pandemije, Kanađani još uvijek nisu sigurni kada će dobiti vakcinu i kada bi se život mogao normalizirati, rekao je Liptrap, otežavajući planiranje budućnosti.
„Kroz ova vremena produžene neizvjesnosti i izolacije, organizacije imaju dodatnu odgovornost da pažljivo prate potrebe svojih članova i paze na indikatore pogoršanja mentalnog naprezanja, kako bi osigurale da se zaposlenici postave za uspjeh i na radnom mjestu i izvan njega, ”Dodao je.
“Pandemija je jasno stavila do znanja da je dobrobit kanadskih radnika prioritet”, rekao je Allen.
Već je dobro dokumentirano u studijama i anketama da je pandemija imala ozbiljan štetan učinak na mentalno zdravlje Kanađana u cjelini. Anketa istraživanja mentalnog zdravlja iz Kanade (MHRC) sprovedena u decembru 2020. otkrila je da je 22 posto Kanađana dijagnosticirano depresijom, četiri posto više od stope prije pandemije.
Prethodni izvještaj Morneau Shepella, objavljen u januaru, pokazao je da gotovo dvije petine Kanađana brine o mentalnom zdravlju kolege.

Samo 1,5% avio putnika ima pozitivan test na COVID-19, izveštava Health Canada

Od
Dara Milovanović
-
0

Podaci koje je Health Canada objavila juče, pokazuju da je samo 640 od ​​44.089 putnika koji su avionom stigli u Kanadu između 22. februara i 15. marta bilo pozitivno na COVID-19.

Od 22. februara, svim putnicima koji su u Kanadu ulazili kopnom ili avionom, pri ulasku je dat molekularni COVID-19 test, a zatim i drugi test, pri kraju njihovog obaveznog razdoblja od 14 dana karantina.
Brojevi koje je objavila Health Canada su testovi, „ prilikom sletanja“ kojim se putnici testiraju po dolasku.
Većina ovih putnika, rekao je predstavnik Health Canada, Andre Gagnon, odsedala je u vladinim hotelima, A ako su imali pozitivne rezultati, oni su  bili “preusmereni na drugo prikladno mesto kako bi ograničili interakciju sa drugim Kanađanima dok završe svoj izolacioni period. ”
Pozitivni testovi se takođe genetski proveravaju na zabrinjavajuće varijante, dodao je Gagnon.
Od 13.010 putnika koji su u Kanadu kopnom ušli kopnom u istom vremenskom periodu, samo je njih 42 bilo pozitivno.
Ukupno je pozitivno testirano samo 682 od 57.099 putnika koji su u Kanadu ušli kopnom i vazduhom.
Health Canada nije pružio nikakvo dalje analiziranje ovih podataka, ni prema datumu ni prema mestu ulaska.
Od početka pandemije, uticaj novih slučajeva koji su stigli van Kanade, posebno nakon otkrića zaraznijih varijanti, tema je mnogih rasprava u zemlji.
20. decembra, zabrinutost zbog novog soja B117 COVID-19 podstakla je Transport Canada da donese privremenu zabranu putničkih letova iz Velike Britanije.
Ta je zabrana istekla 7. januara, istog dana, dokaz o negativnom testu COVID-19 postao je obavezan za ukrcaj u bilo koji avion koji leti za Kanadu.
Iako Health Canada održava mrežni dvonedeljni kontakt sa putnicima, koji su bili pozitivni na COVID-19, ne objavljuju se podaci o tome koliko je ljudi pozitivno na svakom letu, samo se pokazuje, red sedišta i bliža okolina zaraženog putnika.
Od 126 međunarodnih letova na kojima su identifikovani zaraženi putnici, a koji su sleteli u Kanadu do 4. marta 2021 g, 41 avion je doleteo sa međunarodnog aerodroma Indira Gandhi u New Delhiju.
Trideset i dva aviona iz New Delhija sletila su u Toronto.
Sjedinjene Države bile su drugi najveći izvor zaraženih putnika sa registrovanih 14 letova, a slede 12 leta iz Katara, 11 leta iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, devet iz Pariza i po sedam iz Istanbula i Frankfurta u Nemačkoj.

SERBIANNEWS/CANADA

Nijedan student nije došao na vakcinaciju u Studentsku polikliniku u Kragujevcu

Od
miki
-
0

U Studentsku polikliniku u Kragujevcu, u kojoj je omogućena vakcinacija bez zakazivanja, do sada nije došao nijedan student kako bi primio cepivo proizvođača AstraZeneka.

Kako je agenciji Beta rečeno u toj zdravstvenoj ustanovi, studenti su o vakcinaciji koja je juče počela, informisani u studentskim domovima i na Univerzitetu, preko studentskih predstavnika.

U Domu zdravlja pretpostavljaju da je u problem u izboru vakcine AstraZeneka, koja je trenutno jedina dostupna za prvu dozu imunizacije u Kragujevcu.

Portparolka Doma zdravlja Danijela Petrović rekla je da je tu vakcinu do sada primilo 2.000 građana Kragujevca i dodala da nije bilo neželjenih efekata.

Danas je u tom gradu nastavljena revakcinacija cepivom Sinofarm, Sputnjik V i Fajzer, a u Domu zdravlja navode da će prvom dozom Fajzerove vakcine sutra biti vakcinisano 240 građana.

U Domu zdravlja očekuju nove isporuke vakcina za oko 200 meštana okolnih sela, zaposlene nekoliko velikih kompanija u Kragujevcu i građane koji su se prijavili preko romskih udruženja.

1...1.1741.1751.176...1.532Stranica 1.175 od ukupno 1.532

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković