Ivanić “presudio” Partizanu – Zvezda slavila u “večitom” derbiju ( VIDEO )
Fudbaleri Crvene zvezde savladali su Partizan rezultatom 1:0 (0:0), u 164. “večitom” derbiju.
Strelac pobedonosnog gola bio je Mirko Ivanić u 58. minutu.
Zvezda sada na osam kola do kraja ima 12 bodova prednosti u odnosu na Partizan i možda je pitanje šampiona Srbije rešeno na 164. “večitom” derbiju.
Dejan Stanković je tako ostvario prvu pobedu u “večitom” derbiju kao trener Crvene zvezde i četvrta titula u nizu je jako blizu.
|
Crvena zvezda ušla je nervozno u utakmicu, posebno Sanogo, Katai i Rodić. Sanogo je grešio prilikom dodavanja i gurao je loptu pravo u noge protivničkim igračima, dok su Katai i Rodić pravili veliki broj faulova.
Posebno oštar bio je Rodić, koji je za desetak minuta uspeo da napravi tri faula i to dva veoma oštra – jednom nad Asanom, jednom nad Miljkovićem. Posle faula nad desnim bekom Partizana, zaradio je žuti karton u 13. minutu.
Posle nekoliko udaraca van okvira gola sa obe strane, videli smo prvi udarac u okvir gola, kada je Katai u 20. minutu gađao direktno u Stojkovića, jako i po sredini.
Partizan je imao sjajnu priliku u 27. minutu. Degenek ruši Holendera na ivici kaznenog i bila je to prilika za Natha. Loše i slabo je gađao iz slobodnog udarca, pravo u živi zid.
Najbolju priliku za Zvezdu imao je Veljko Nikolić u 33. minutu. Ivanić je nanizao trojicu fudbalera Partizana, odložio na desnu stranu za Gajića, koji diže glavu i pametno odigrava povratnu na ivicu kaznenog.
Tamo je bio Veljko Nikolić, koji prvo fintira šut desnom nogom, prebacuje je na levu i sa pet metara gađao gornji levi ugao, ali fantastično to brani Stojković.
Trener crveno-belih Dejan Stanković je bio veoma nervozan i u 37. minutu dobio je žuti karton zbog ulaska u teren i svađanja sa linijskim sudijom. Takođe, konstantno je sa aut linije vikao na svoje igrače koji su igrali po levoj strani, s obzirom da Rodić i Nikolić očigledno nisu ispoštovali dogovor iz svlačionice.
Zvezda je vršila pritisak i u 40. minutu Ben blokira ispucavanje Stojkovića i Vujačić šalje loptu u korner. Zvezda je brzo izvela korner i to im se obilo o glavu. Izgubili su loptu i krenula je kontra Partizana.
Stigla je lopta do Holendera na deset metara, iskosa sa leve strane i on je snažno gađao, ali je pogodio samo prečku.
Još jednu priliku do kraja prvog poluvremena imao je Partizan i to takođe posle kontre. Jović je izbacio Gajića i ušao u kazneni, loptu mu je izbio Degenek a posle udarca Holendera je Jović natrčao na petercu i samo malo zakačio loptu i to je odbranio Borjan.
Na poluvremenu nije bilo golova.
Na poluvremenu su u svlačionici ostali Nikolić i Petrović, ušli su Falčineli i Kanga. Na drugoj strani ušao je Lazar Marković umesto Jovića.
Zvezda je odmah zaigrala napadački i agresivnije. Kako su ušli Kanga i Falčineli, tako su pokrenuli ekipu.
Sve se to isplatilo u 58. minutu. Korner je sa desne strane izveo Kanga, na petercu je najbolje skočio Mirko Ivanić i glavom smestio loptu u mrežu za vođstvo Crvene zvezde.
Stanojević je ubacio Sumu i Jojića i morao je Partizan da se otvori, s obzirom da su imali rezultatski zaostatak. To je otvorilo prostor za brze kontre Zvezde.
Borjan je spasao Zvezdu u 89. minutu. Suma je posle nekoliko sjajnih driblinga napravio sebi dovoljno prostora za šut i gađao sa deset metara u donji desni ugao, ali je to fenomenalno odbranio Borjan.
Zvezda je odbranila prednost i došla do pobede.
Ontario uvodi naredbu za zadržavanje kod kuće i proglašava treće vanredno stanje
TORONTO – Ontario je proglasio treće vanredno stanje od početka pandemije COVID-19 i od četvrtka će se sprovoditi naredbu o ostanku kod kuće širom provincije.
Premijer Doug Ford objavio je to danas nakon višesatnih razgovora sa svojim kabinetom.
Naređenje o boravku kod kuće stupiće na snagu u četvrtak u 00:01 sati ( ponoć) i trajaće 28 dana.
“Ne mogu ovu situaciju dovoljno naglasiti. Trenutno su stvari izuzetno, izuzetno ozbiljne. I izuzetno sam zabrinut”, rekao je Ford novinarima na popodnevnoj konferenciji za novinare.
“Situacija se brzo razvija, iz sata u sat. I kako se stvari menjaju, kako saznajemo više i više o tim smrtonosnim novim varijantama, kako vidimo da se pojavljuju novi problemi, moramo se prilagoditi. Moramo krenuti brzo i odlučno. I upravo sada, iznad svega, plan nam je zaštititi naše bolnice. Zbog toga danas, po savetu glavnog zdravstvenog službenika, proglašavam vanredno stanje. ”
Za to će vreme sve nebitne trgovine biti zatvorene za kupovinu unutra, boravak u restoranima će biti zabranjen, a teretane i usluge lične nege se takođe zatvaraju. Trgovci će moći nuditi usluge prevoza i dostave uz naplatu, između 7.00 i 20.00.
Velike pradvnice ( tzv big box store) moći će ostati otvorene samo za prodaju osnovnih proizvoda. Tržni centri će biti ograničeni u radu, na preuzimanje robe uz dogovor i na dostavu.
Odabranoj grupi trgovina dozvoljeno je da ostanu otvorene, samo uz ograničenje kapaciteta od 25%. To uključuje prodavnice sigurnosne opreme, preduzeća koja primarn prodaju, iznajmljivanje ili popravljanje pomoćnih uređaja, usluge iznajmljivanja i zakupa, uključujući automobile i opremu, optičke prodavnice koje prodaju dioptrijske naočare, preduzeća koja prodaju motorna vozila i čamce, popravak vozila i opreme i maloprodajne prodavaonice usluga telekomunikacija.
Pored zatvaranja većine preduzeća, naredba o zadržavanju kod kuće čini nezakonitim napuštanje mesta prebivališta, osim iz bitnih razloga kao što su posao, škola, odlasci u trgovinu ili kod lekara zbog zdravstvenih razloga.
“Kako bismo to što jednostavnije rekli, ljudi molimo vas da ostanete kod kuće”, dodao je Ford. „Situacija je izuzetno ozbiljna i moramo ograničiti mobilnost.
Ford je dodao da pokrajina “nema dovoljno policajaca da progone ljude”, ali je zamolio sve da sarađuju.
U međuvremenu, javni tužioc Sylvia Jones rekla je novinarima u Queen’s Parku da će mere “biti izvršne”.
“Sada je više nego ikad presudno da se ljudi pridržavaju naredbi i slede mere javnog zdravstva”, Jones je dodala da Ontario neće zatvarati škole i ustanove za brigu o deci tokom boravka u kući, uprkos činjenici da su tri jedinice javnog zdravstvo, Toronto, regija Peel i Wellington-Dufferin-Guelph, to su već učinile.
“To neće uključivati nikakva zatvaranja škola,” rekao je ministar obrazovanja Stephen Lecce u sredu ujutro. “Obećali smo da ćemo škole držati otvorenima.”
Nalog za boravak kod kuće dolazi nakon što je provincija u subotu zatvorila sve restorane, fitnes i usluge lične njege. Trgovinama je dozvoljeno da ostanu otvorene uz stroga ograničenja kapaciteta.
Zvaničnici su tada rekli da nisu izdavali naredbu o ostanku kod kuće, jer bi to proizvelo “strašne posledice na decu i odrasle”.
Otada su stotine lekara i zdravstvenih zdravstvenih radnika iz Ontarija, kritikovali Fordovu vladu jer nije otišla dovoljno daleko da zaustavi širenje COVID-19 varijanti.
Pokrajina je zadnji put izdala naredbu za boravak u kući, u januaru nakon zimskih praznika.
U sredu je pokrajina potvrdila 3.215 novih slučajeva COVID-19, kao i još 17 smrtnih slučajeva. Sedmodnevni prosek provincije za broj zabeleženih slučajeva sada je 2.987, u odnosu na 2.316 pre samo jedne sedmice.
SERBIANNEWS/CANADA
Pogledajte kojih 5 najčešćih grešaka Kanađani prave oko stambenih kredita
Otkako je COVID-19 prošle godine povukao kamatne stope na istorijski najniže nivoe, Kanađani su sa dosad neviđenim entuzijazmom krenuli na tržište nekretnina.
Tokom vanrednih finansijskih poremećaja usled KOVID-a, više od 551.000 nekretnina prodato je 2020 godine, što je novi godišnji rekord. Te su prodaje pružile preko potrebnu dozu kiseonika za dobro zadihanu ekonomiju zemlje.
Sa obzirom na mnoštvo novih stambenih kredita podignutih 2020. godine, sigurno će kod nekih doći do proklizavanja. MoneyWise je zamolio četiri najoštrija kreditna uma u zemlji da podele ono što smatraju greškama koje Kanađani najčešće čine prilikom uzimanja stambenog kredita.
Greška 1: Nemate spremne dokumente
Jedna od primarnih funkcija vašeg brokera je pružanje zajmodavcima papire koji potvrđuju vaš prihod, imovinu, izvor učešća i ukupnu pouzdanost kao zajmoprimca. Bez potpune i tačne dokumentacije nijedna banka neće moći obraditi vaš zajam.
Ali “zajmoprimci često nemaju ove dokumente pri ruci”, kaže John Vo iz Spicer Vo u Halifaxu, Nova Škotska. “Pa čak i kada dostave ove dokumente, možda nisu dostavili tačna i potrebna dokumentacija.”
Neke od najčešćih grešaka koje Vo uviđa, kada kandidati pošalju svoje papire uključuju:
-Ne uključujući potpuno ime ili druge relevantne detalje o ključnim informacijama.
-Pružanje starih bankovnih izvoda umesto onih u zadnjih 30 dana.
-Slanje samo delimičnog paketa dokumenata. Ako zajmodavac zatraži šest stranica kao potporu vašem zajmu, nemojte slati dve. Ako se od vas traže bankovni izvodi u dužini od četiri meseca, nemojte dostaviti samo jedan.
Razmišljanje o nekvalitetnim ili mutno skniranim datotekama koje se šalju e-poštom ili tekstom neće biti dovoljno dobro. Zajmodavci moraju biti u mogućnosti pročitati ono što im pošaljete.
Ako svom posredniku pošaljete nepotpuni paket dokumenata, rezultat će biti neizbežan: zahtev za hipotekom odgodiće se onoliko dugo koliko je potrebno da pronađete potreban materijal, a vaša kupovina kuće mogla bi biti stopirana mesecima.
Greška 2: Zaslepljenost kamatnom stopom
Pitajte bilo kojeg brokera i oni će vam svi reći da je pitanje koje im najčešće postavljaju: “Koja je vaša najniža stopa?”
Kamatna stopa koju ćete platiti na kredit je bitana, pa je uporedna stopa koje zajmodavci nude dobra taktika zaslepljivanja lovaca na kuće.
Stope su u posednje vreme u porastu sa obzirom na vladine aktivnosti kojima se stimuliše kanadska ekonomija. Možda ćete sada hteti zaključati nisku stopu, tako da možete zadržati do 120 dana.
Ali Chris Kolinski, broker u Saskatoonu, iSask Mortgages sa sedištem u Saskatchewan-u, kaže da je previše ljudi opsednuto pronalaženjem najniže stope i zanemaruje ostale aspekte hipoteke koji mogu uvelike uticati na ukupne troškove.
“Uvek pitam svoje klijente ‘Želite li dobiti najbolju cenu ili želite uštedeti najviše novca?’, Jer te dve stvari nisu uvek bliske”, kaže Kolinski. “To otvara razgovor o potrebama i željama.”
Za mnoge od najnižih kamatnih stopa koje nude kanadski zajmodavci može se teško kvalifikovati, one imaju ograničene mogućnosti ili će zajmoprimce koštati “tonu” novca ako prekrše uslove, ističe Kolinski.
Greška 3: Nečitanje sitnih slova
Dalia Barsoum iz Streetwise Mortgages iz Woodbridge, ON poručuje: „Pročitajte sitna slova. ”
Većina zajmoprimaca ne očekuje da će ikada prekinui kredit, ali podaci koje je prikupila TD banka pokazuju da 7 od 10 vlasnika kuća prekidaju kredit ranije nego što su planirali.
Ključno je razumeti prednosti prevremene otplate kredita. „Ako izađete iz kredita, koliko ćete platiti? Zaista je, jako važno – kaže Barsoum.
Stalno se susreće, da joj previše zajmoprimaca dolazi u nadi da će refinansirati kredit koju su dobili od privatnog ili posebnog zajmodavca, da bi brzo shvatili da je ono što pokušavaju nemoguće.
„Neki proizvodi zapravo su potpuno zatvoreni. Iako se naziva ‘varijabilnim kreditom ’, to je potpuno zatvoren proizvod. Bez obzira želite li platiti penal ili ne, ne možete izaći iz te pozajmice ”, kaže Barsoum.
Neki sporazumi uključuju odredbe koje zajmoprimcima ne dozvoljavaju da napuste hipoteke dok se imovina ne proda trećoj strani.
Greška 4: Ne sagledavanje šire slike
Vaša hipoteka može biti brod sa kojim uplovljavate u netaknute vode finansijske sigurnosti ili sidro koje uvlači vaše porodice pod vodu i pretvara ih u hranu za ajkule.
Razumevanje odnosa između vašeg kredita i vaše celokupne ekonomske situacije ključni je korak u kreditnom procesu i onaj za koji Graeme Moss, Fair Mortgage Solutions, kaže da je previše Kanađana spremno preskočiti.
Kada odlučuju koji kredit odgovara njihovim finansijama, Moss kaže da se zajmoprimci često oslanjaju na jedan račun, mogu li izvršiti plaćanja svakog meseca? Bez razmatranja njihove šire finansijske slike.
“Mi merimo njihov odnos duga i dohotka i sada i gde će biti u različitim fazama trajanja zajma”, kaže Moss.
Sličan strateški razgovor s vašim posrednikom može vam ilustrovati kako će hipoteka komunicirati sa ostalim vašim dugovima i finansijskim obvezama tokom trajanja vašeg zajma, što može sprečiti da ne preterate.
“Svi imaju problema”, kaže Moss, “zato morate imati plan A, B ili C.”
Greška 5: Prebrzo uletanje u kredit
Dok su kanadske nekretnine još uvek vrele i postavljaće još rekorda tokom 2021. godine, može vam se oprostiti osećaj pritiska da pronađete i finansirate svoj sadašnji ili sledeći dom. Nekretnine brzo nestaju iz MLS-a u roku od nekoliko dana od postavljanja, tako da je vreme zaista najvažnije.
Ali budimo realni. Bez obzira na to koliko tržište trpi, utrčavanje u kredit često je užasna ideja.
Vaš kredit će decenijama diktirati snagu vaših ličnih finansija. Mali detalji koje preskočite tokom postupka dobijanja kredita mogu rezultirati plaćanjem kamata više nego što je potrebno ili propuštanjem nekretnine na koju ste bacili oko.
Sprečimo to. Možda biste trebali započeti proverom svoje kreditne ocene kako biste bili sigurni da je dovoljno jaka da osigura dobru stopu. Ako ne, trebate platiti neki dug i preduzeti druge korake da biste podigli rezultat tamo gde treba biti.
Ako ste prvi kupac kuće koji samo želi što pre ući na tržište, možda nećete pomisliti da vam treba neko tko će vam izneti dugoročni plan igre.
Kada tražite brokera, postavljajte pitanja o tome kako će hipoteka uticati na vaše ukupno finansijsko stanje. To može biti način da procenite da li je stručnjak za nekretnine vredan vašeg poverenja.
SERBIANNEWS/CANADA
Još nema rešenja za zagađeni Pek
Dok čekaju da neko od nadležnih u državi reši situaciju, meštani Kučeva i dalje su svedoci zamućenja nekada zlatonosnog Peka, koji protiče kroz ovu opštinu. U nedelju su ponovo na fejsbuk grupi „Sačuvajmo reku Pek” osvanule fotografije potpuno zamućene reke čija je voda podsećala na krečno mleko sa nijansama srebrne i zelenkaste boje. Građani su uznemireni i besni, sudeći po komentarima, a lokalno rukovodstvo i dalje čeka da neko sa viših instanci reaguje jer su oni svoje ingerencije istrošili. Od prvih dopisa koje su poslali na gotovo sve adrese nadležnih, uključujući i predsednika i premijerku i resorna ministarstva, prošlo je skoro dvadeset dana, a prosleđeni su im i rezultati analiza koje su potvrdile višestruko uvećane vrednosti teških metala u delu Peka koji protiče kroz Kučevo.
– Javili su nam se iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i zatražili neke dodatne informacije što nam govori da nešto rade na rešavanju ovog problema – kaže Darijan Drikić, pomoćnik predsednika opštine Kučevo za ekologiju. Ipak, smatra da je kiša kriva za najnovije zamućenje reke.
U međuvremenu uzorkovali su vodu iz 23 bunara u domaćinstvima uz obalu Peka. Rade se analize na prisustvo teških metala, a rezultate očekuju ove sedmice. Narednih dana, najavljuje Drikić, lokalna samouprava radiće i analize ribljeg fonda i zemljišta uz reku.
Nebojša Joksić, ekološki aktivista iz Kučeva, otišao je korak dalje i polovinom marta je sam uzeo uzorke vode iz Peka i dao na analizu jednoj beogradskoj laboratoriji, kako bi uporedio rezultate sa zvaničnim. Ovih dana stigli su nalazi.
Upoređujući rezultate ispitivanja dostavljenog uzorka reke Pek sa maksimalno dozvoljenim graničnim vrednostima emisije propisanim Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje, može se zaključiti da su za parametre amonijum jon, nitriti, sulfati, mangan i HPK povećane vrednosti u odnosu na granične za treću klasu vode, navedeno je u tom ispitivanju.
Zagađenje se inače pripisuje rudniku bakra Majdanpek koji ispušta otpadne vode u Pek koji potom teče kroz Golubac, Kučevo, Veliko Gradište odakle se uliva u Dunav. Vlasnici rudnika, kineska kompanija „Ziđin” i dalje se ne oglašavaju ovim povodom, a oglušili su se i na poziv za razgovor sa predsednicima opština kroz koje protiče Pek.
Sastanak smo inicirali još pre urađenih analiza ali ta kompanija se nije odazvala, potvrđuje pomoćnik predsednika opštine Kučevo.
Kako „Politika” nezvanično saznaje, „Ziđin” je trenutno obustavio ispuštanje otpadnih voda u reku. Traži se alternativno rešenje, a pretpostavka je da se razmišlja o izgradnji filter stanice, odnosno postrojenja za prečišćavanje.
Do daljeg je meštanima Kučeva od starne lokalne vlasti preporučeno da se voda iz reke ne koristi za navodnjavanje i da se ne peca i konzumira riba.
Podsetimo, rezultati Zavoda za javno zdravlje Požarevac pokazali su da Pek u Kučevu sadrži bakar u skoro duploj koncentraciji od dozvoljene, mangan je povišen deset puta, a gvožđe je čak 12 puta uvećano u odnosu na referentnu vrednost.
Vemić objavio spisak teniserki za duel sa Kanadom
Selektor ženske teniske rerezentacije Srbije Dušan Vemić objavio je spisak igračica na koje računa na Bili Džin King kup meču protiv Kanade u plej-ofu za plasman u kvalifikacije Svetske grupe za 2022. godinu.
Na Vemićevom spisku su Nina Stojanović (85. u singlu na VTA listi), Olga Danilović (158), Aleksandra Krunić (221), Ivana Jorović (237) i 16- godišnja Lola Radivojević (najbolja juniorka Srbije koja se nalazi na 59. mestu ITF liste).
Susret Srbije i selekcije Kanade na programu je 16. i 17. aprila u Kraljevu u hali Sportski centar Ibar, na tvrdoj podlozi.
Pobednik meča u Kraljevu obezbediće plasman u kvalifikacije 2022. u kojima će se boriti za ulazak u završni turnir Bili Džin King Kupa, koji će se održati u aprilu mesecu 2022. godine i u kome će se za šampionski trofej boriti 12 najboljih selekcija sveta.
Bili Džin King selekcija Srbije je u 2020. na takmičenju I grupe Evro-afričke zone u Luksemburgu izborila plasman u aprilski plej-of (17. i 18. april 2020), koji nije odigran zbog pandemije virusakorona.
Takmičenje je prolongirano za 2021, najpre za 5. i 6. februar, zatim za treću nedelju aprila.
Ekipno takmičenje žena u tenisu doživelo je 2020. transformaciju kako u pravilima takmičenja, tako i izmenu samog naziva koji je se od nastanka 1963. do 1995. nazivao Kup Federacija, zatim od 1995. sve do sada Fed kup takmičenje.
Od 2021. godine ovo takmičenje nosi naziv Bili Džin King kup po čuvenoj Amerikanki i jednoj od najboljih teniserki svih vremena. koja je osvojila 12 gren slem titula.
“Iznenađen sam izborom tima sa kojim Kanada stiže u Kraljevo. Sigurno je da su planirali da nosilac bitke protiv nas bude njihova najbolja teniserka Andresku, šesta igračica sveta, ali dogodilo se da je ona u finalu u Majamiju pre nekoliko dana doživela povedu i predala meč u drugom setu, što je desetkovalo redove našeg protivnika. Nema ni Eženi Bušar koja je takođe bila top ten igračica i u poslednjih pola godine se vraća i napreduje, beleži dobre rezultate i uvek je nezgodan protivnik”, rekao je Vemić.
Prvog i drugog takmičenja dana igraju se po dva singl meča i na kraju dubl.
Vemić: Kanada stiže oslabljena, očekujem da devojke daju maksimum
“Stiže nam oslabljena Kanada, a mi smo očekivali njihov najjači tim, jer ovo kolo takmičenja je jako važno, daje timu šansu da se plasira u Svetsku grupu kojoj svi težim. Sa druge strane onaj ko izgubi pada ponovo u zonsko takmičenje koje je jako naporno, iscrpljujuće i sa kojim niko nije srećan. Tu su i Olimpijske igre ove godine, koje takođe imaju težinu i donose prevagu da se najbolje igračice odazovu pozivu selektora za Bili Džin King kup koji je specifično takmičenje, kao što je i Dejvis kup”, kaže Vemić.
“U dva dana imamo pet mečeva, što je jako zahtevna struktura, ja se nadam i verujem da će naše devojke pokazati formu i timski duh, da će jedne od drugih izvući maksimum i ceo stručni štab će im pomoći da one to i učine. Verujem da će naše devojke pružiti maksimum i dati šansu sebi i našoj reprezentaciji da pobedimo”.
Igramo kod kuće, bez publike, a od avgusta prošle godine sva teniska takmičenja se igraju u vrlo sličnim uslovima, ističe Vemić.
“Kanada ima dve iskusne igračice u ovom sastavu koji su najavili za dolazak u Srbiju. Od četiri igračice koje stižu najneiskusnija je ujedno i najbolja, to je Lejla koja ima 18 godina i koja je osvojila VTA titulu sada u martu na takmičenju u Montereju. Tu je i veteranka Marino koja se sada vraća tenisu i koja je uvek nezgodna zbog stila igre, Karol Žao nije igrala previše turnira u poslednjih 18 meseci, Fičman je specijalista dubla, umela je ranije dosta dobro da igra i singl, sve u svemu biće zanimljivo, a mi se nadamo da u ćemo u narednih deset dana do meča imati dovoljno vremena da se pripremimo i da naša najbolja igra koju budemo pružili bude dovoljna za pobedu”, zaključio je Vemić.
Poslednji put Srbija i Kanada odmerile su snage 2014. u Montrealu kada je do pobede stigao domaćin rezultatom 3:1.
Na meču Srbija – Kanada u Kraljevu neće biti publike i medija.
Dan kad je Beograd bio plamteća buktinja – jedan jugoslovenski pilot išao je na deset nemačkih
Navršava se osam decenija od Aprilskog rata i vazdušnih napada na Beograd u kojima je grad bio razoren i u kojima je poginulo više hiljada ljudi. Život za odbranu grada dalo je 11 pilota. Oni su se, zajedno sa ostalim jugoslovenskim vazduhoplovcima, hrabro suprotstavili rojevima nemačkih aviona koji su nadirali. Izvori sa nemačke strane navode da je tako brutalan napad bio posledica Hitlerovog besa i želje za osvetom.Pre tačno 80 godina, ujutru 6. aprila 1941. godine, Beogradom su “jaukale” sirene za vazdušnu opasnost, a buka motora stotina nemačkih aviona najavila je razaranje grada.
Čuveni autobus firme “Krstić i sin” iz filma je izmišljen, ali može da bude simbol, jer završava u dimu i plamenu, kao i grad u koji je krenuo.
Prema nekim podacima, prestonica današnje Srbije bombardovana je 44 puta u istoriji. Zbog nekih ruševina u gradu, koje su vidljive kao posledica novijih bombardovanja, možda nam nije toliko teško da shvatimo da su ulice kojima danas hodaju milioni ljudi tog kobnog proleća 1941. izgledale potpuno drugačije.
Međutim, pravu sliku o događajima tokom Aprilskog rata nije lako zamisliti, jer je prošlo mnogo vremena, izmenjale su se ideologije, a kada je reč o konkretnoj slici – samo bombardovanje nije zabeleženo na video-snimcima, iako su se u nekim dokumentarnim filmovima snimci drugih akcija prikazivali kao autentični snimci bombardovanja Beograda.
Doprinos zaokruživanju pogleda na uništenje grada 1941. godine pruža knjiga “Bitka za Beograd – april 1941” Aleksandra Ognjenovića i Đorđa Nikolića u izdanju Službenog glasnika.
Zašto je 6. april gurnut u zaborav
Autori smatraju da smo zaboravili 6. april i da bi taj dan neki drugi narodi obeležavali kao “Hristovo vaskrsnuće”. Oni postavljaju pitanje ne zašto se bombardovanje desilo, već zašto je gurnuto u zaborav?
Dušan M. Babac u predgovoru knjige ističe da je do danas ostala iskrivljena slika o Aprilskom ratu, da je Jugoslovenska vojska bila zastarela i zaostala rigidna institucija.
Kada se govori o učinku jugoslovenskih vazduhoplovaca u odbrani neba, dodao je da bi to trebalo porediti sa iskustvima Poljske, Francuske, pa čak i čuvenog RAF-a u prvoj fazi rata.
Smatra da je među oficirima i vojnicima mnogo onih koji zaslužuju počast i koji su nepravedno zaboravljeni.
“Njihova borba nije bila besmislena, oni su u nju uložili sve i položili svoje živote na oltar slobode. Njihove kosti nisu u blistavim mauzolejima i grobnicama. Manje-više, sahranjeni su tamo gde ih je zadesila smrt”, napisao je Babac.
Imena koja nedovoljno često pominjemo
A ko su heroji odbrane Beograda koji su 6. aprila poleteli u susret nemačkim avionima?
Nažalost, njihova imena danas malo ko zna. Čak i kad hodaju Zemunskim kejom i kad prolaze pored Spomenika pilotima braniocima Beograda, ljudi često ne znaju šta on predstavlja, a dešavale su se i krađe bronzanih slova.
U knjizi “Bitka za Beograd – april 1941” stoje biografije 11 poginulih pilota sa fotografijama. To su: Miloš Žunić, Miho Klavora, Živica Mitrović, Dušan Boričić, Jovan Kapešić, Dobrica Novaković, Branislav Todorović, Karlo Štrbnek, Milutin Petrov, Milivoje Bošković, Vladimir Gorup. Tu je i spisak šestorice ranjenih.
Za odbranu Beograda bila je zadužena elitna jedinica – Prva vazduhoplovna lovačka brigada, posebno njen 6. lovački puk sa bazom na Aerodromu “Beograd” u Zemunu.
Šestog aprila, puk je imao 43 lovca “meseršmit BG 109E-3A”, kao i šest aviona jugoslovenske proizvodnje “rogožarski IK3”. Međutim, neki avioni su bili oštećeni i na popravci, pa brojno stanje treba uzeti s određenom rezervom. U knjizi se navode podaci i o određenom broju aviona na drugim aerodromima i jedinicama.
S druge strane, bila je nemačka 4. vazduhoplovna flota, uključujući komande Grac i Arad sa ukupno oko 500 aviona. Ozbiljna upozorenja o napadima stizala su od obaveštajnih oficira u gradovima Evrope i najavljivala su siguran opšti napad na Kraljevinu Jugoslaviju.
Za vreme Aprilskog rata, puk je imao oko 300 avio-poletanja sa nepoznatim brojem časova leta. Međutim, i pored žrtava i velikog zalaganja pilota, najgore se nije moglo sprečiti, ističu Ognjenović i Nikolić.
Nemačke bombarderske formacije su uvek bile štićene velikim brojem lovaca, ali jugoslovenski piloti se nisu plašili da uđu u borbu. U pojedinim situacijama odnos snaga u vazduhu bio je čak 10:1 u korist neprijatelja.
Uprkos tome, jugoslovenski piloti uspeli su da obore znatan broj nemačkih aviona 6. i 7. aprila. Ne zna se tačno koliko, ali se broj procenjuje između 40 i 50, zavisno od izvora.
Koliko je Beograd bio razoren
Posledice bombardovanja Beograda bile su katastrofalne. Grad dugo nije mogao da se oporavi, a pitanje je da li ijedno mesto može da prevaziđe toliko razaranje. Konkretni podaci o obimu štete su različiti u zavisnosti od izvora.
Autori knjige “Bitka za Beograd – april 1941” ističu da se često čuje pitanje šta je istina o bombardovanju Beograda – “delimično proučeni izvori ne mogu da daju potpun odgovor, naročito kada je u pitanju broj žrtava”.
Kaže se i da se najverovatnije do tačnih podataka nikada neće ni doći. Prema podacima Komunalnog preduzeća za pogrebne usluge Beograda, od aprilskog bombardovanja na Novom groblju je sahranjeno 2.007 osoba (646 identifikovanih žrtava i 1.361 neidentifikovana). Nepoznat broj poginulih ostao je ispod ruševina.
Značajan dokument koji pruža određene podatke je zvaničan izveštaj o bombardovanju pukovnika Tusena, vojnog atašea pri nemačkom poslanstvu u Beogradu.
On je na početku izveštaja istakao da “vazdušni napad na Beograd nije bio toliko vezan za vojne operacije, koliko je upravo imao za cilj da parališe glavni grad zemlje kao sedište centralnih vlasti i da stanovništvo stavi pod moralni pritisak”.
Prema podacima iz tog izveštaja, broj mrtvih, prema podacima gradske uprave, iznosi 4.000, od čega je polovina zakopana. Međutim, autori knjige primećuju da je broj verovatno dat orijentaciono, jer je akt sačinjen dok su radovi na iskopavanju bili u toku.
Grad koji je ostavljao sliku pustoši
Piše i da je Beograd bombardovan malim zapaljivim bombama, razornim bombama lakog i srednjeg kalibra i padobranskim minama.
“Svima koji su ga tih dana videli, Beograd je ostavljao sliku pustoši. Grad je bio teško razoren. Bombardovanjem je bila zahvaćena čitava gradska teritorija, samo što je zbog gustine naseljenosti više stradao centar, na koji je i bačena velika količina eksploziva. Preko svoje obaveštajne mreže neprijatelj je raspolagao stalnim obaveštenjima o svim objektima u gradu, koje je preciznim pogocima uništio”, navedeno je.
U knjizi su prikazane fotografije razrušenih objekata, na kojima prepoznajemo današnje beogradske ulice u ruševinama i dimu. Često se pojavljuje razrušena okolina Palate Albanija i ulice oko užeg gradskog centra i železničke stanice. Vidi se razrušen Stari dvor, kao i oštećenja oko Belog dvora.
Srušeni su bili i objekti pored hotela “Moskva”, Kalenić pijaca, zgrade u Knez Mihailovoj ulici, u današnjim ulicama Kralja Milana i Kneza Miloša… Pojedine ulice bile su bukvalno zatrpane.
Vodovodna i kanalizaciona mreža pretrpele su velika oštećenja, uništene su električne instalacije, paralisan je saobraćaj… Broj izbeglih bio je ogroman.
Svedočenja očevidaca
Prve vesti o bombardovanju pisali su strani dopisnici i diplomate, a njihova svedočenja su navedena u knjizi.
“…Svuda oko nas pucala je bomba za bombom, neke na samo dvadesetak metara od nas. Efekat je bio skoro nezamisliv. Nije to bila ni buka, čak ne toliko ni udar. Bio je to neki potpuno jeziv vetar, koji je najviše ulivao strah u kosti”, pisala je Amerikanka Rut Mičel.
Jugoslovenski poručnik koji je pilotirao “meseršmitom Me-19” prisetio se svog iskustva. On je naveo da su Nemci namerno gađali skloništa od vazdušnih napada. Ističe da ni najgroznije fotografije ne bi mogle da reprodukuju prizor.
“Veliki grad duž Dunava delovao je kao plamteća buktinja. Veliki jezici plamena iznenada su izbijali, nakratko bleštali i polako zgasnuli. Iznenada su teški oblaci dima krenuli da se kovitlaju ka gore, uvijajući se, talasajući, vrteći se u nebo i pritom su u svojim crnim utrobama reflektovali ljutiti plamen koji mora da je bio vidljiv s nekoliko stotina kilometara preko velike reke i u beskrajnoj ravnici”, napisao je poručnik.
Drugi sekretar ambasade SAD Džejms Bonbrat opisao je da se prvo bombardovanje dogodilo ujutru 6. aprila, drugo i treće istog dana, a četvrto sledećeg. Verovatno je mislio na nalete nemačkih aviona u talasima.
Neimenovani novinar iz višijevske Francuske pisao je da je bilo mnogo žrtava i da je grad zahvatio plamen.
“Među stanovništvom se širila panika, nisu očekivali tako iznenadni napad. Kada je drugi talas aviona došao nad grad oko devet, počeo je egzodus građana, a tokom tog drugog napada uništena su postrojenja za dostavu električne energije i vode”, naveo je.
Čin osvete Adolfa Hitlera
Autori knjige “Bitka za Beograd – april 1941” ističu da je bombardovanje Beograda bilo do tada “najteži teroristički napad nemačkog vazduhoplovstva”. Zaključuju da su svi koji su izveštavali o tome saglasni u pogledu sile i efekta.
Sve to svedoči da je Adolf Hitler bio odlučan da kazni Jugoslaviju zbog događaja 27. marta. Tog datuma on je izjavio: “S političkog stanovišta posebno je važno da se udarac Jugoslaviji zada s krajnjom silovitošću, a da se njeno vojno uništenje sprovede brzinom munje…”
Zato je i nemački feldmaršal Evald fon Klajst na suđenju posle rata izjavio da je bombardovanje Beograda bilo stvar Hitlerove sujete i lične osvete.
Priča o bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine ipak nije samo priča o brojevima. To je priča o gradu koji je uništen, a to nije zaslužio. To je priča o hrabrim pilotima koji su dali živote za odbranu grada koji nisu mogli odbraniti.
Odbranili su svoj obraz i obraz države, a Beograd je skupo platio suprotstavljanje fašizmu, dok zbog načina na koji izvedeno bombardovanje, Ognjenović i Nikolić u knjizi navode da je napad bio povod za apel “Svim civilizovanim narodima”:
“…Kišom razornih i zapaljivih bombi u roku od nekoliko časova Beograd je pretvoren u gomile ruševina i zgarišta, dok su njegove ulice bile prekrivene leševima dece, žena i staraca. Nikada u istoriji Beograda ni najsvirepiji osvajači nisu počinili toliko zverstava i uništavanja. Pogaženi su svi osnovi čovečnosti i osnovnog ljudskog morala, nemački avioni usred dana razorili su u Beogradu sve bolnice, crkve, škole, sve kulturne ustanove… Žene i deca koji su napuštali svoje domove ubijani su u masama mitraljezima sa aviona u niskom letu. Nad mirnim i nevinim beogradskim stanovništvom izvršen je pravi pokolj…”.
Oko 400.000 radnih mesta u naftnoj industriji bi moglo nestati tokom tranzicije ka zelenoj energiji
KALGARI – Kanada bi mogla izgubiti oko 400.000 radnika u naftnom i gasnom sektoru do 2050. godine.
Nova prognoza TD Economics-a pokazuje da bi kanadsko postizanje klimatskih ciljeva moglo rezultirati otpuštanjem 75% kanadskih radnika, zapošljenih u industriji nafte i gasa u narednih 30 godina.
Projekcija nam predstavlja da je to rezultat manje potražnje za fosilnim gorivima, jer će sve više zemalja prihvatati nultu emisiju zagađenja.
Kanadski plan je smanjiti zagađenje 40% do 2030. godine, a postati potpuno energetski neutralan do 2050. godine.
Prema kanadskim Natural Resources, otprilike 600.000 Kanađana, uglavnom u Alberti, Saskatchewanu te Newfoundlandu i Labradoru, direktno ili indirektno je zaposleno u naftnom i gasnom sektoru. Izveštaj TD Economics predviđa, da će između 50 i 75% tih radnika rizikovati gubitak posla u tranziciji do 2050. godine, što je 312.000 do 450.000 radnika.
Prema izveštaju, preko 25% kanadskih emisija štetnih gasova dolazi iz sektora nafte i gasa, a kako zemlja bude pokušavala ispuniti svoje obveze, energetski radnici, uglavnom u Alberti, biće otpušteni.
Izveštaj takođe objašnjava da neće svi koji se suoče sa nezaposlenošću moći pronaći posao u sektoru čiste energije. Izveštaj ukazuje na 1990-te i prelaz sa ručnog rada na automatizaciju u proizvodnom sektoru, što je rezultiralo otpuštanjem mnogih radnika sa srednjim prihodima sa malo ili nimalo pomoći u povratku u ekonomiju.
“Ključno je da ne ponovimo greške iz prošlosti i osiguramo pravednu tranziciju za radnike u energetskom sektoru.” glasi u izveštaju. „U odnosu na SAD, Kanada je pošteđena praznine, radnika sa srednjim prihodima i rezultirajuće nejednakosti zbog prisustva poslova u energetskom sektoru. Međutim, ovo će se sada promeniti. ”
Izveštaj navodi tri glavna područja koja mogu pomoći prilikom prelasku na zelenu energiju.
Oni uključuju redizajnirani program prekvalifikacije za ove radnike; fokusiranje čiste energetske infrastrukture na iste zajednice i prihodi koji nadoknađuju gubitke zaposlenih.
Izveštaj priznaje da će tranzicija ka čistoj energiji, stvoriti mnogo novih mogućnosti za zapošljavanje, ali ne postoji garancija da će se beneficije lako preneti na otpuštene radnika iz naftnog i gasnog sektora.
SERBIANNEWS/CANADA
Hoće li nam infektivnije verzije COVID-19 pokvariti leto? Evo što kažu stručnjaci
Proleće postaje sve toplije, dani postaju sve duži i mnogi Kanađani osećaju potrebu da uživanju napolju u prirodi, nakon duge zime duge pandemije koronavirusa, posebno sada kada vakcinisanje počinje da se ubrzava širom zemlje.
Ali nove verzije COVID-19 su u porastu, koje su smrtonosnije i prenosivije. Varijanta B.1.1.7, prvi put identifikovana u Velikoj Britaniji, uzima maha. Varijanta P.1, koja je prvi put otkrivena u Brazilu, posebno pogađa zapadne provincije.
Ta je varijanta nedavno identifikovana u Whistleru, BC, zbog čega su zdravstvene vlasti zatvorile skijalište. A Alberta Health trenutno istražuje epidemiju COVID-19 u provinciji koja se odnosi na varijantu P.1.
Šta ovo znači za naše letnje planove, venčanja, putovanja ili roštiljska druženja sa prijateljima i porodicama napolju?
“Krajem proleća, stvari bi trebale izgledati dobro i svakim danom će biti sve bolje”, rekao je Raywat Deonandan, epidemiolog i vanredni profesor na Univerzitetu u Otavi. “I dalje mislim da smo na putu da proslavimo vrlo lep dan Kanade.”
Ali, postoje brojni rizici da se to predviđanja ne ispuni. Rekao je da ovo leto zavisi od toga, šta će Kanada učiniti u sledećih nekoliko meseci kako bi pomogla zaustaviti širenje virusa, rekao je Deonandan dok novi slučajevi COVID-19 nastavljaju rasti u provincijama poput BC, Alberta, Ontario i Quebec.
Predložio je da provincije zatvore škole i uvedu “naredbu da svi ostanu kod kuće” kako bi se uhvatili u koštac sa slučajevima koji se sve više povećavaju, a zatim da se vakciniše što više ljudi.
Deonandan je upozorio, ako se sada ne preduzmu stroge mere, i ako se ne ubraza vakcinacija, znači možda će se produžiti treći talas ili čak možemo imati i četvrti talas.
Colin Furness, epidemiolog za kontrolu infekcije i docent na Univerzitetu u Torontu, složio se sa Deonandanom, napominjući kako veruje da će trenutni treći talas početi “primetno” opadati u maju, a prestati u junu.
Ali, dodao je da to zavisi od toga može li Kanada zaustaviti cirkulaciju COVID-19.
Ako vladini i zdravstveni službenici uspeju rešiti porast broja COVID-19, Furness veruje da će Kanada imati slično leto kao i prethodne godine, ali uz neka ograničenja, poput ograničavanja okupljanja na otvorenom, socijalnog udaljavanja, nošenja maski i ograničenja putovanja.
Nošenje maski vani?
Širenjem novih, zaraznijih varijanti COVID-19 u Kanadi, neki stručnjaci kažu da je potrebno povećati nošenje maski i ponuditi bolje smernice za njihovu upotrebu kako u zatvorenom tako i na otvorenom.
“Kako će ove varijante, za koje znamo da su prenosivije, postati raširenije u našim zajednicama, važnost nošenja maski postaće još bitnije”, rekao je dr. Shazma Mithani, lekar hitne pomoći u Edmontonu, AB.
Iako postoji manji rizik od prenosa COVID-19 na otvorenom u odnosu na zatvoreni prostor, Deonandan je rekao da bi ljudi trebali nositi maske kad su blizu drugih. Ali za druge scenarije, poput igranja fudbala, trčanja ili šetnje sa prijateljem, možda neće biti potrebno da nosite maske.
Iako, “ne škodi nositi masku vani”, on tvrdi je da sa obzirom na nelagodnost, potencijal nedostatka pravila i bes koji je okružuje, stalno nošenje maske na otvorenom “možda ne vredi.”
„Mislim da ako ste vani i držite se na distanci i stalno se krećete, mislim da vam nije potrebna maska. Kako god. Ako ćete sediti pred nekim duže vreme, kao na terasi, formula do koje nam je ovde stalo je intenzitet pomnožen sa trajanjem, objasnio je.
Dakle, ako ste oči u oči s prijateljem na terasi ili mirujete i razgovarate s članom porodice na otvorenom roštilju, ovo je susret „visokog intenziteta“ i što duže sedite ili stojite tamo, imate veće šanse za infekciju COVID-19, rekao je Deonandan.
U tim scenarijima, ljudi bi trebali nositi maske i vježbati socijalno distanciranje vani, dodao je.
Venčanja
Budući da kanadski zdravstveni službenici nastavljaju ograničavati velika okupljanja , mnogi zaručeni parovi nisu imali drugog izbora nego da odlože svoje planove za venčanje. Neki od određenih termina dolaze ovog leta.
Budućnost velikih okupljanja još uvek je neizvesna, pa je teško reći hoće li se sezona venčanja morati odložiti za još godinu dana.
Međutim, Deonandan veruje da Kanađani mogu imati sezonu venčanja do avgusta, pogotovo ako su na otvorenom.
“Mislim da će u julu dosta toga izgledati dobro, a stvari će izgledati bolje svakog dana posle jula”, rekao je. “Ali nema sumnje da će biti ograničenja u veličini.”
Dr. Anna Banerji, vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu Temerty u Torontu, prethodno je rekla za Global News da će, budući da postoji velika neizvesnost oko pandemije i vakcinacije, planove trebamo držati fleksibilnim.
“Da biste organizovali venčanje, na primer u junu ili julu, a posebno velika venčanja, ulazite u rizik da ćete ga morati odložiti ili otkazati”, rekla je.
„Mislim da se većina ljudi nada da će do leta COVID biti mnogo manje prisutan, jer će se više ljudi vakcinisati. Ali niko zapravo ne zna kako će to biti. ”
Banerji je dodala da će možda postojati pravila oko banketnih objekata u koje mogu doći samo oni vakcinisani ili da sama porodica može doneti takvu odluku. Sve u svemu, rekla je da se mora uzeti u obzir puno toga, ako ljudi koji nisu vakcinisani dođu na venčanje, možda postoje uslužne kompanije koji ih neće hteti usluživati.
Putovanja
Deonandan veruje da će Kanađani najvjerovatnije koristiti letnje odmore, ti da svi trebaju biti oprezni, ako planiraju leteti van države, čak i ako su vakcinisani.
„Možda ćemo ovde urediti bržu vakcinaciju, ali ostatak sveta neće sustići bogate zemlje. Tako će putovanja ostati najveća pretnja za uvođenje novih varijanti, ”rekao je.
Vakcina nije oklopno odelo, objasnio je. Svaka vakcina ima nivo neuspeha. A ta stopa neuspeha se povećava kada se to dogodi na području visoke prevalencije.
„Svi bismo trebali nastaviti nositi maske i držati distancu dok se stopa incidencije ne smanji. Čak i vakcinisana osoba ima šanse da zarazi drugog. Ako putujete na mesta gde je stopa incidencije i dalje visoka, vi predstavljate rizik za domaće stanovništvo, kada se budete vratili u Kanadu. “
SERBIANNEWS/CANADA
Napad na Beograd 6.april
Na današnji dan, pre 80 godina, 6. aprila 1941. godine, počeo je vazdušni napad vazduhoplovstva nacističkog Rajha na Beograd. Samo nekoliko dana pre toga, Hitler je doneo odluku o napadu na Jugoslaviju, kršeći međunarodno pravo. Zvanične objave rata nije bilo. Istog dana, i Grčka je postala meta agresije. Rat na Balkanu deo je ratnog vihora koji je zahvatio čitav evropski kontinent.
Do danas nije tačno utvrđeno koliko je ljudi poginulo u vazdušnim napadima na Beograd. Nesporno je da je između 6. i 7. aprila 1941. godine oštećeno ili porušeno 9.000 od 20.000 stambenih zgrada. Nastradalo je i zdanje Narodne biblioteke koja je izgorela sa celom arhivskom građom koja se u njoj nalazila od osnivanja. Vatrena stihija harala je od večernjih sati 6. aprila do popodneva 9. aprila. Preko 300.000 primeraka knjiga, inkunabula, 1.300 srednjovekovnih i vizantijskih rukopisa, čitave biblioteke ostavštine, kao što je biblioteka Vuka Karadžića ili Dositeja Obradovića, i zbirke starih karata i slika postale su žrtve plamena. Intencija Hitlera i njegovih egzekutora bila je da kulturno pamćenje srpske nacije, jedne evropske nacije, bude zbrisano sa lica zemlje, onako kako je plan nacista imao za cilj da sruše sve što čini Evropu.
Napad na Beograd bio je samo početak zločina koji su usledili. Na teritoriji današnje Srbije su za vreme okupacije ubijene desetine hiljada ljudi koji su skapavali na prinudnom radu, zbog nehumanog tretmana i neljudskih uslova. Većina jevrejskog stanovništva je ubijena; hiljade njih samo ovde u Beogradu, na Sajmištu.