Procenat Kanađana koji su primili prvu dozu vakcine protiv COVID-19 premašio SAD
Procenat Kanađana koji su primili prvu dozu vakcine protiv COVID-19 po prvi put je nadmašio procenat vakcinisanih ljudi u USA .
Međutim, Kanada još uvek dobro zaostaje za USA u pogledu potpunog vakcinisanja.
Do 21. maja, Kanada je vakcinisala 48,57% stanovništva jednom dozom, a 1.574.677 Kanađana primilo je dve, navodi COVID Tracker Canada.
Za poređenje, 48,2% američke populacije primilo je barem jednu dozu vakcine, dok je 38,1% potpuno vakcinisano, izvestio je američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
“Vrlo smo dobro organizovani “, rekao je Kerry Bowman, profesor bioetike i globalnog zdravlja na Univerzitetu u Torontu. “Možda nam je trebalo neko vreme i, da, imali smo vrlo težak početak, ali postoji nivo organizacije i predanosti koji se primećuje u celoj zemlji.”
Jaz u vakcinama između zemalja polako se smanjio, kako je Kanada počela povećavati distribuciju tokom proteklih sedmica. Potražnja za vakcinama takođe nadmašuje ponudu.
U međuvremenu, SAD ima obilje vakcina, ali usporio je stopu vakcinisanja, a stručnjaci veruju da je to možda zato što je kolebanje oko vakcina veće, južno od granice nego u Kanadi.
Na primer, 13. aprila 20% kanadskog stanovništva primilo je najmanje jednu dozu. Taj se broj za mesec dana više nego udvostručio. Istog datuma SAD su imale vakcinisanih oko 36% stanovništva sa najmanje jednom dozom, a taj broj je povećan za 10% za mesec dana kasnije.
Neke kanadske provincije takođe su premašile susedne države u prvoj dozi vakcine. Ontario je prvom dozom vakcinisao 46,5% stanovništva, dok pogranična država Michigan stoji na 46 %. I Manitoba je vakcinisala 42,7 % svog stanovništva sa najmanje jednom dozom, dok je Severna Dakota vakcinisala 40,7% sa jednom dozom.
“Čini se da u Sjedinjenim Državama ima više kolebljivosti oko vakcina”, rekao je Colin Furness, epidemiolog za kontrolu infekcije i docent na Univerzitetu u Torontu. “Ali obe države su na sličnoj krivulji davanja vakcina, s tim što Kanada ima veliki zaostatak sa drugom dozom.”
Sjedinjene Države vakcinisale su milione ljudi, tokom dužeg vremenskog razdoblja, što može objasniti zašto se stopa vakcinisanja u zemlji zaustavlja, jedan postotak stanovništva ostaje neodlučan, rekao je.
“Vakcinišite, a onda vam ponestaje ljudi koji hoće da se vakcinišu “, objasnio je Furness. “Tada počinjete ulaziti u neodlučnu gužvu, a SAD su tamo stigle pre nas.”
Rekao je da će Kanada morati “pričekati i videti” ako postignemo sličan vremenski raspored. Međutim, Bowman veruje da Kanada možda neće imati slično kolebanje kao u SAD.
Na primer, Mississippi ima jednu od najnižih stopa vakcinacije, sa samo 32,5% stanovništva koje je primilo prvu dozu vakcine, prema CDC-u. U međuvremenu, Oregon je vakcinisao 50,8% stanovništva sa najmanje jednom dozom.
Poput Furnessa, Bowman veruje da je kolebanje oko vakcina niže u Kanadi.
“Moja je pretpostavka da je poverenje u sistem ograničenije u nekim južnim državama SAD-a”, rekao je. “Ali čini mi se da je ovde poverenje na višem nivou.”
Kolebanje oko vakcinisanja u Kanadi
U Kanadi, uprkos višemesečnim pomešanim porukama sa vakcinom AstraZeneca, kolebljivost oko vakcinacije opada, prema nedavnom istraživanju Angusa Reid-a.
Istraživanje objavljeno u ponedeljak kaže da se postotak onih koji se ne žele vakcinisati i dalje kreće oko 10% populacije, i čini se da se polako smanjuje.
Ali to zavisi o tome u kom ste delu zemlje. Na primer, brojevi iz Alberte pokazuju masovni pad kolebljivosti i nespremnosti vakcinisanja od početka godine, sa 45% krajem januara na 17% ovog meseca. U međuvremenu , anketa je pokazala da je Saskatchewan najkolebljivija provincija, sa 24% stanovništva koje ne želi vakcinu.
„Bio sam zabrinut zbog kolebanja vakcine da AstraZeneca povuče sve na dole. I iznenađen sam da nije, ali nije – rekao je Bowman.
Tokom proteklih nekoliko sedmica, mnoge provincije najavile su da više neće nuditi AstraZenecu , jer je vakcina povezana sa komplikacijama zbog zgrušavanja krvi.
Međutim, Bowman veruje da je došlo do efekta grudve snega, kod ljudi koji su videli kako se njihovi poznanici vakcinišu, što dovodi do toga da više ljudi veruje vakcini. SAD su možda pomogle i Kanadi, primetio je Furness.
Što više ljudi vidi povratak u “normalan život” a to znači vakcinisanje , to je veća verovatnoća da će se vakcinisati, rekao je.
“Mislim da su ovde Sjedinjene Države malo patile na početku”, rekao je. “Da li ljudi čekaju da vide:” Hoće li vakcinisani umreti ili će im porasti rogovi ili će se pretvoriti u zombije? ”
Ali kako vreme prolazi, ljudi počinju uviđati pozitivne efekte vakcinisanja.
A Kanađani su mogli gledati kako SAD brzo vakciniše svoju populaciju, i shvatili su da vakcine dovode do manje ograničenja i infekcija COVID-19, rekao je.
“Mislim da je vreme bilo od pomoći Kanadi i mislim da će tako biti i dalje.”
Uprkos dobrim vestima o usponu stope vakcinisanih u Kanadi, stručnjaci kažu da građani moraju dobiti drugu dozu kako bi se vratili u normalu. I SAD su u ovom pogledu mnogo ispred Kanade.
“Moramo biti oprezni da ne budemo previše samozadovoljni jer smo za sada dobri sa jednom dozom”, rekao je Bowman. “Ali ako se na ovaj način dostava nastavi, nadamo se da nećemo imati velikih problema sa drugom dozom.”
Kanadska vlada rekla je da očekuje više od dva miliona doza sedmično tokom maja i juna.
Do kraja juna, vlada je rekla da će biti dovoljno vakcina za svakog Kanađanina, koji ispunjava uslove da dobije jednu dozu, a do kraja leta bi trebalo da svi Kanađani koji ispunjavaju uslove budu potpuno vakcinisani.
SERBIANNEWS/CANADA
Tržišta nekretnina u Vankuveru i Torontu nalaze se na vrhu liste najnepristupačnijih u Severnoj Americi
VANKUVER- Tržište nekretnina u Vankuveru a za njim i, tržište nekretnina u Torontu, agencija Oxford Economics proglasila je kao najnepovoljnija tržišta u Severnoj Americi.
Vankuveru se pridružuju Toronto, Hamilton, San Jose i Los Angeles u prvih pet najnepristupačnijih metro regija. Sa druge strane, Chicago, Columbus (Ohio), Quebec City, Atlanta i Raleigh (Severna Karolina) smatraju se za pet najpovoljnijih regija po cenama.
“Nepristupačnost je stalno pitanje u Torontu i Vankuveru, a nedavni skok cena poslužio je da pogorša, ovaj već više od deset godina star trend”, navodi se u izveštaju Oxford Economics.
Istraživači su posmatrali odnos cene osrednje kuće, u odnosu na ono što sebi porodica može priuštiti.
Ocena 1,0 pokazuje maksimalni prag odnosa cene i plata. Vancouver je bio na 1,67 ili tri četvrtine poena više, ili, drugačije rečeno, približio se dva puta više, nego što porodice sebi mogu priuštiti i da mogu još uvek da kupuju stvari poput osnovnih namirnica.
Iako je Vankuverov indeks lagano pao sa svog vrha od 2,0 u 2018. godini, Oxford Economics napominje da je to još uvek “najnepristupačnije tržište u zemlji”.
Autori izveštaja krive uticaj pandemiju za ovakvu potražnju nekretnina.
Veća prodaja kuća u Vankuveru eksplodirala je poslednjih meseci, a mart je srušio desetogodišnji prosek.
Kanadska kreditna i stambena korporacija predviđa da će rast cena i strožiji budžeti trajati naredne tri godine, što će ohladiti lokalno tržište.
Iako su Vankuuver i Toronto među gradovima koje je izdvojio izveštaj Oxford Economics, autori primećuju da se „dostupnost kanadskih nekretnina znatno pogoršala u poslednjih deset godina“, čak i u manjim područjima metro regija.
„Na nacionalnom nivou, naš je indeks dostigao 1,34 u prvom kvartalu 2021. godine, što znači da je tipični dom u Kanadi bio 34% iznad onoga što je domaćinstvo sa srednjim prihodom moglo sebi priuštiti. Indeks je porastao za oko 5 bodova u poslednjih godinu dana, jer su naglo više cene samo delimično nadoknađene istorijski niskim stopama kamata i skromnim zaradama “, navodi se u izveštaju.
Međutim, Vankuuver i Toronto opisani su kao „nedostižni“ na nivou Kanade.
SERBIANNEWS/CANADA
Ibrahimović poslao dres za Gavrilovu pobedu
Osim njegovog, na humanitarnoj licitaciji mogu se naći i dresovi Kulibalija, Mertensa, Demea, Maksimovića, Modrića, Džeka, Pjanića, Rebića, Roga, Vlahovića…
Svi dresovi se prodaju na “Limundo” platformi.
U saradnji sa organizacijom “Zajedno za život”, u cilju da se što više ljudi, kompanija i organizacija uključi u ovu borbu, akciji se može dorineti na tri načina – SMS-om 973 na 3030, uplatom na račun ili kupovinom vrednih dresova na humanitarnim licitacijama.
Dresovi Juventusa, Real Madrida, Barselone, Milana i ostalih ekipa u ovom trenutku vrede daleko više od onih iz zvaničnih šopova, jer je u toku borba za nešto što nema cenu – život jednog deteta.
„Za Gavrila, od srca”, napisali su Modrić, Rebić, Pjanić, Rog, Maksimović, Kulibali…
“mig 21” svečano ispraćen u penziju (VIDEO)
Legendarni lovac “mig 21”, koji je punih 58 godina čuvao nebo nad Srbijom, svečano je završio svoj radni vek u Ratnom vazduhoplovstvu.
Manifestacijom “Trag u beskraju”, na vojnom aerodromu “Pukovnik pilot Milenko Pavlović” u Batajnici, u penziju je zvanično otišao legendarni lovac “mig 21”.
Čuveni lovac završio bogatu karijeru, “mig 21” svečano ispraćen u penziju
Legendarni avion simbolično je pozdravljen tradicionalnim vodenim slavolukom u čast dugogodišnje službe u našoj vojnoj avijaciji.
Svečanosti su prisustvovali ministar odbrane Nebojša Stefanović i komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-potpukovnik Duško Žarković.
Punih 58 godina naši piloti čuvali su nebo koristeći ovaj avion. Od 1962. do 1986. godine iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza nabavljen je ukupno 261 ovakav avion.
Reč je o nadzvučnom avionu druge generacije, nosiocu više vazduhoplovnih rekorda, koji je proizveden u najvećem broju primeraka u istoriji vazduhoplovstva – ukupno 11.496 aviona u 32 verzije.
Korišćen je tokom šest decenija na četiri kontinenta u ratnim vazduhoplovstvima više od 60 država, a u mnogima se upotrebljava i danas.
Potpukovnik Dejan Beda, pomoćnik za operacije komandanta 204. vazduhoplovne brigade, koji je mnogo godina proveo u kokpitu “miga 21”, podsetio je da je priča “dvadesetjedinice” neraskidivo vezana sa batajničkim aerodromom jer je svaki avion koji je ikada stigao u našu vojnu avijaciju poleteo sa te piste.
Boriša Mandić bivši vojni pilot instruktor na “migu 21”, pozdravio je okupljene u ime Vazduhoplovne fondacije “Pilot Mihajlo Petrović” i Udruženja nadzvučnih pilota.
“Veteran koji je iza nas završio je karijeru i odlazi u istoriju, ne i u penziju. Danas su nam osećanja pomešana, barem nama koji smo čitav radni vek proveli u kabini ovog supersoničnog aviona. Taj veteran, itekako je na nebu ove zemlje ostavio neizbrisiv trag”, rekao je Mandić i naglasio da je upravo zbog toga ova manifestacija i nazvana “Trag u beskraju”.
Srbija u finalu Pesme Evrovizije
Predstavnice Srbije, grupa “Hurricane”, ušle su u finale „Pesme Evrovizije“. Posle večerašnjeg polufinala poznati su svi finalisti najvećeg muzičkog spektakla u Evropi.
Osim Srbije, u finale su se iz večerašnje takmičarske večeri plasirali predstavnici Albanije, Bugarske, Moldavije, Portugalije, Islanda, San Marina, Švajcarske, Grčke i Finske.
U subotu se održava finale takmičenja u kojem će nastupiti predstavnici 26 zemalja. Redosled nastupanja biće poznat tokom noći.
Srbija će investirati 787 miliona evra u Republiku Srpsku
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da će Srbija u narednih nekoliko godina investirati 787 miliona evra u Republiku Srpsku.
Brnabićeva je, posle zajedničke sednice Vlade Srbije i Vlade Republike Srpske, govoreći o projektima, istakla da se u ovom trenutku pokreće izgradnja hidroelektrane Gornje Drine, konkretno Buk Bijela, autoputa Beograd-Sarajevo, deonice Rača-Bijeljina i aerodrome Trebinje.
„Svi ti projekti će biti pokrenuti, što sada, što tokom prvog kvartala 2022.godine. Kroz te projekte Srbija u RS ulaže oko 500 miliona evra”, rekla je Brnabićeva na konfenciji za novinare, javlja Tanjug.
U tih 500 miliona evra uključena je i posebna podrška Srbije za četiri opštine – Nevesinje, Drvar, Dubica i Kostajnica. Ta podrška, prema njenim rečima, iznosi između 10 i 12 miliona evra.
Ona je podsetila da je Srbija donirala i različite projekte u prosveti, zdravstvu, životnoj sredini, infrastrukturi u lokalnim sredinama u Republici Srpskoj.
Od 2014.godine do danas vrednost donacija je preko 82 miliona evra, a kaže da će se sa time nastaviti.
Ona je čestitala RS izlazak na berzu i na odličinim rezultatima u oblasti privrednog rasta.
Najbolje čuvana skijaška tajna – “Milestone” o Srbiji
Zašto je Srbija najbolje čuvana skijaška tajna, i kako su je videli novinari uglednog magazina “Milestone”, ovih dana ima priliku da sazna oko milion čitalaca tog časopisa.
Reč je o internacionalno prepoznatom biznis travel magazinu sa sedištem u Švedskoj i milionskim auditorijumom širom sveta.
Na naslovnim stranama do sada su se našle ličnosti poput Bil Gejtsa i Pitera Stordalena, norveškog „kralja hotelijerstva”.
Tokom studijske posete početkom godine, prve od početka epidemije domaćin im je bio Kopaonik, i to, po svemu sudeći, odličan.
Ni temperatura od minus 20 stepeni sa kojom su se suočili, nije im pokvarila utisak o gostoprimstvu, dobro uređenim stazama, specijalitetima koje su degustirali.
O vinima su učili i vina su probali. Zato su i impresije podelili sa čitaocima. Preporuku imaju i za one koji bi da „siđu sa staza” i detaljnije upoznaju Srbiju.
Beograd je predstavljen kao destinacija za kratki gradski odmor, a kako stoji u tekstu, obavezno bi trebalo obići Muzej Nikole Tesle, Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti i Muzej Jugoslavije.
Sudeći po impresijama, sada kada su otkrili, kako kažu, najbolje čuvanu skijašku tajnu Evrope, možemo ih očekivati ponovo. I njih i sve one koje Milestone informiše.
I upravo objavljeni tekst, ali i iskustva tokom šest dana provedenih u Srbiji, odlična su preporuka za ovu posebnu ciljnu grupu istančanog ukusa za luksuz.
Studijsko putovanje organizovale su Turistička organizacija Srbije u saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda, hotelom “Radisson Collection” i partnerima među kojima su JKP Skijališta Srbije, Hotel „Gorski”, TO Brus, vinarije „Spasić”, „Nikolić” i „Đorđević”.
Ontario predstavio plan ponovnog otvaranja u tri koraka, neke restrikcije se ublažavaju od 22 maja
TORONTO – Ontario je objavio plan za ponovno otvaranje provincije u tri koraka, počevši od rekreacijskih sadržaja na otvorenom, dok se postepeno priprema za ublažavanje ograničenja pandemije.
Od 22. maja, rekreacijski sadržaji na otvorenom, poput odlaska na golf ili tenis, moći će se ponovo posećivati, rekla je vlada.
Ograničenja na otvorenom za društvena okupljanja i organizovane javne događaje proširiće se u subotu, što će omogućiti da ove sadržaje koristi do pet osoba.
Te pogodnosti uključuju poligone za vožnju, fudbalske i drugi sportske terene, teniske i košarkaške terene kao i skate parkove. Nije dozvoljena nijedna nastava aktivnost ili organizovani sportski treninzi na otvorenom.
Na osnovu trenutnih trendova u javnom zdravstvu, vlada je rekla da će prvi korak iz troslojnog plana verovatno započeti oko 14. juna. Vlada Ontaria je rekla da će datum startovanja prvog koraka,potvrditi kada budemo bili u toj sedmici.
Nalog za ostanak kod kuć,e takođe će isteći 2. juna, ali svi nebitni poslovi i dalje će biti primorani ostati zatvoreni, sve dok provincija ne zakorači u taj prvi korak.
Pokrajina će u svakom od tri koraka, ostati najmanje 21 dan kako bi nadzirala uticaj na brojeve inficiranih.
Prvi korak
Da bi ušli u ovaj korak, najmanje 60% odraslih mora dobiti jednu dozu vakcine.
Vlada je rekla da će se prvi korak usmeriti na nastavak aktivnosti na otvorenom sa manjim gužvama kada je rizik od prenosa niži. Maloprodajne prodavnice moći će se ponovo otvoriti s kapacitetom od 15%.
Dozvoljeno je okupljanje do 10 ljudi na otvorenom.
Takođe će se moći nastaviti sa obedovanjem na otvorenom prostoru, do četiri osobe za stolom.
Korak 2
Da bi ušli u ovaj korak, 70% odraslih treba vakcinisati jednom dozom, a 20% da bude vakcinisano sa dve doze.
Vlada je rekla da će se u ovom koraku proširiti na aktivnosti na otvorenom i obnoviti ograničene unutrašnje usluge.
To uključuje okupljanja na otvorenom do 25 ljudi, sportove i ligaško takmičenje na otvorenom, kao i usluge lične nege na kojima se mora nositi zaštitna maska na licu.
Verske službe u zatvorenom mogu se nastaviti sa kapacitetom do 15%.
Korak 3
Da bi ušli u ovaj korak, 70% do 80% odraslih treba vakcinisati jednom dozom, a 25% da bude vakcinisano sa dve doze.
Ovim će se korakom proširiti pristup skupovima u zatvorenom, uključujući veći broj ljudi koji ne moraju uvek nositi maske za lice.
To uključuje sportski i rekreativni fitnes u zatvorenom, ručavanje u zatvorenom, poseta muzejima, umetničkim galerijama, bibliotekama i kockarnicama.
Škole za sada ostaju zatvorene za učenje uživo.
Pokrajina je rekla da će škole širom provincije nastaviti online učenje dok se ne utvrdi da se učenici mogu sigurno vratiti u učionicu.
Škole u Ontariu zatvorene su za uživo učenje od 19. aprila 2021. godine, od odluke koja je donesena u jeku trećeg talasa pandemije u Ontariju.
U podacima o modeliranju predstavljenim u četvrtak, pokrajinski naučni prospekt je predstavio bi da bi ponovnim otvaranjem škola 2. juna, verovatno rezultiralo sa povećanjem broja dnevnih slučajeva od 6% do 11%.
Međutim, podaci su takođe pokazali da bi se takvim porastom infekcije COVID-19 moglo „upravljati“.
Glavni medicinski službenik u Ontariju, dr. David Williams, rekao je da će brojni faktori odlučiti hoće li škole biti zatvorene do kraja školske godine, uključujući stope vakcinacije osoblja u sistemu obrazovanja.
Rekao je da bi “voleo” da se škole ponovo otvore do juna, ali rekao je da će se konsultovati sa ministrom obrazovanja, Stephenom Lecceom, kako bi utvrdili tačan datum.
SERBIANNEWS/CANADA
I Interpol u akciji otkrivanja lažnog meda, 40 odsto falsifikata u Srbiji
Pri kraju je velika akcija otkrivanja lažnog meda, najšira koja je ikada sprovedena u Srbiji, i sve ukazuje na to da će rezultat biti šokantan. Preliminarni rezultati su pokazali da 40 odsto meda na domaćem tržištu nije ispravno, u EU 10 odsto, a u SAD je čak 70 odsto meda falsifikat, rekao je za RTS Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Med je, po definiciji, prirodna supstanca, proizvod medonosnih pčela od sakupljenog nektara biljaka kome dodaju sopstvene specifične supstance. To je namirnica istovremeno i biljnog i životinjskog porekla i po tome je jedinstvena, a zbog izuzetnih svojstava koristi se i kao hrana i kao lek. Međutim, na tržištu Srbije je sve manje kvalitetnog meda, a sve više proizvoda sumnjivog porekla i još sumnjivijeg kvaliteta.
U toku je velika akcija otkrivanja lažnog meda, u koju je uključena veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, a predvodi je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Na Svetski dan pčela, Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, rekao je za RTS da je ovo velika svetska akcija u koju se uključio i Interpol.
Prema njegovim rečima, analize su pokazale da firma “Hani med” falsifikuje med. Pokazalo se da je ona do sada prolazila sve analize, ali zahvaljujući novoj tehnologiji, koja se primenjuje na Hemijskom fakultetu, dokazalo se da falsifikuje med.
“Naloženo je firmi ‘Hani med’ da sve količine povuče sa tržišta, što nije urađeno. Njihov med se nalazi i dalje u svim trgovinama. Procenili su da je rizik od kazne manji od profita”, naveo je Živadinović.
Kaže da je imao iskustva i sa pekarskim medom, koji je legalan. Nastaje kada se med pregreje, jer se tad oštećuju neka svojstava i tada može da se koristi u pekarskoj industriji za kolače, ali to mora da se naznači.
“Nisam video ispravno deklarisan pekarski med u Srbiji i to je problem”, rekao je Živadinović i dodao da Srbija nema zakon kao EU, na osnovu kojeg bi kažnjavala one koji se bave falsifikovanjem hrane.
Naveo je primer Holandije, gde se falsifikatorima zatvara firma na dve godine i ne mogu da je otvore ni na članove porodice, pa nikome ne pada na pamet da se time bavi.
Napominje da pčelare proizvodnja bagremovog meda košta 800 dinara, a one koji falsifikuju 100 dinara, tako da oni idu svesno na falsifikovanje jer imaju veću zaradu.
“Preliminarni rezultati su pokazali da 40 odsto meda na domaćem tržištu nije ispravno, zato smo pozvali da se prijavljuje svaki neispravan med. U EU 10 procenata, a u SAD čak 70 posto je falsifikovanog meda” rekao je Živadinović.
Kad nema bagrema, onda nema ni meda od bagrema, a kod falsifikatora uvek ima svih vrsta meda.
“Ideja i akcija nam je uspela, naši proizvođači sada mogu da plasiraju robu bez posrednika, po realnim cenama. Garantujemo kvalitet, ako ne želite da budemo najbolji, nemojte da radimo. Naša svaka tegla ima serijski broj. Imate puno ime i prezime meda”, rekao je Živanović i napomenuo da se njihov med analizira i u Srbiji i u inostranstvu.