MENISNC
Pretraga
18.5 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1126

Modernizacija Pošte Srbije opremom iz Japana

Od
miki
-
0

Pošta Srbije modernizovaće logističke centre u Beogradu, Novom Sadu i Nišu opremom iz Japana, u cilju poboljšanja kvaliteta usluga gradjanima, izjavio je danas v.d. direktora tog preduzeća Zoran Djordjević.

„Na sastanku smo se složili da postoje realne mogućnosti za unapređenje saradnje između pošta naših zemalja, kao i za modernizaciju preradnih kapaciteta Pošte Srbije u saradnji sa proizvođačima ove opreme iz Japana, jer Pošta već koristi mašine za sortiranje japanske proizvodnje koje se smatraju među najboljima u svetu“, izjavio je v.d. direktora Pošte Srbije Zoran Djordjević nakon sastanka sa ambasadorom Japana u Srbiji, Njegovom ekselencijom Takahiko Kacumatom.

Djordjević je na sastanku koji je održan u Pošti Srbije, zamolio ambasadora Kacumata da prenese japanskim proizvođačima opreme poziv za sastanak u Beogradu na kom bi japanski proizvođači mogli savetodavno da pomognu kako da Pošta Srbije na najracionalniji i najbolji način modernizuje svoju tehnologiju.

Kako je saopšteno, Djordjević je najavio i podršku Pošte Srbije predstavniku japanske pošte Metokiju Masahikou u kandidaturi za sledećeg generalnog direktora Medjunarodnog biroa Svetskog poštanskog saveza koji se bira u avgustu.

 

Srebro i bronza za Srbiju na Svetskom kupu u streljaštvu

Od
Dara Milovanović
-
0

Timovi srpskih reprezentativaca u streljaštvu osvojili su ekipnu srebrnu i bronzanu medalju u disciplinama vazdušni pištolj i puška na Svetskom kupu u Osijeku.

Posle dva takmičarska dana reprezentativci Srbije su osvojili tri odličja, jer je već prvog dana Damir Mikec „pogodio” srebro u pojedinačnoj konkurenciji vazdušnim pištoljem.

Srebrnu medalju u ekipnoj konkurenciji discipline vazdušni pištolj osvojili su Damir Mikec, Dimitrije Grgić i Duško Petrov.

Zlatnu medalju u toj kategoriji osvojila je Italija, a bronzanu medalju su osvojili Iranci koji su bili uspešniji od selekcije Rusije.

U ekipnoj konkurenciji vazdušnom puškom bronzana medalja pripala je Milutinu Stefanoviću, Milenku Sebiću i Lazaru Kovačeviću koji su bili precizniji od tima Indije.

Zlatna medalja je pripala Rusiji a reprezentacija Mađarske je odnela srebro.

U ženskoj konkurenciji reprezentacija Srbije u vazdušnoj pušci zauzela je peto mesto, a posle dva dana takmičenja naša selekcija je osvojila tri odličja.

Zemljotres koji je pogodio Crnu Goru osetio se i u Dalmaciji

Od
Dara Milovanović
-
0

Jak zemljotres koji je noćas pogodio Crnu Goru osetio se i u Dalmaciji, saopštila je jutros Seizmološka služba Hrvatske.

Zemljotres se osetio u celoj južnoj Dalmaciji, od Konavala do Baške Vode, prenosi agencija Hina.

Zemljotres jačine 4,3 stepena Rihterove skale pogodio je Crnu Goru noćas u 1:18 sati, prenosi Tanjug.

Iz Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju saopšteno je da je epicentar zemljotresa bio sedam kilometara od Kruševice, severno od Herceg Novog

“Banjski turizam se konačno budi, imamo sve više banja”

Od
Dara Milovanović
-
0

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izrazila je , tokom obilaska Nišavskog okruga, zadovoljstvo što se banjski turizam u Srbiji konačno budi, objasnivši da tome doprinosi razvoj Niške banje, otvaranje projekta Kulište, kao i završetak starog kupatila koje je kulturni spomenik.

Brnabić je ukazala na to da projekat Kulište kasni, zbog čega Republička direkcija za imovinu treba da reaguje kako bi se otvorio taj važan projekat vredan 40 miliona dinara, i navela da joj je upravo zbog toga što želi da sagleda situaciju na terenu važno što je juče i danas u Nišavskom okrugu.

Premijerka, koja je obišla Aleksinac, Merošinu, Ražanj i Doljevac, poručila je da joj je važan obilazak svih opština kako bi videla šta kasni od putne, obrazovne i turističke infrastrukture, da vidi šta treba da se radi i da se odmah rešavaju problemi.

U skladu sa tim, ona je dodala da je juče nakon posete Aleksincu pozvan direktor JP „Putevi Srbije“, pa će izgradnja puta planirana za 15. jun početi naredne nedelje.

Brnabić je izrazila zadovoljstvo što u Nišku banju dolazi sve više privatih investitora koji ulažu u hotele, što, kako je ocenila, znači da će Niška banja biti sve lepša, da će dolaziti sve više ljudi i da će život onih koji tu žive biti kvalitetniji i lepši.

“Imamo sve više banja”

Predsednica Vlade je naglasila da nadležni moraju da završe i staro kupatilo koje, pored turističke vrednosti, ima i kulturnu – predstavlja kulturni spomenik.

Banjski turizam se konačno ponovo budi, imamo sve više banja. Konkurencija između njih sve je jača što će nas terati da se takmičimo, da se bolje staramo, što više ulažemo i borimo za što više turista, ne samo iz Srbije, već i iz inostranstva, podvukla je ona.

Prema njenim rečima, u trci će biti i Vranjska Banja, tako da se tim pre mora više i brže ulagati u Nišku Banju.

Projekat Kulište u Niškoj banji, lečilištu otkrivenom još u doba starog Rima, podrazumeva izgradnju vodopada na steni, ispod kojeg će biti sistem otvorenih bazena sa termalnom vodom.

Četiri znaka koja ukazuju na moguće otvaranje granice između SAD-a i Kanade 21. jula

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA – Svakog 21. u mesecu tokom poslednjih 15 meseci, Kanada i SAD obnovljale su ograničenja putovanja vezana za Covid na zajedničkoj granici.
Postoje znakovi da bi ovaj 21. jul mogao izgledati drugačiji.
“Trenutna situacija prilično je ohrabrujuća”, rekao je premijer Džastin Trudo novinarima u petak ispred svoje kuće u Rideau Cottageu. „Ako zadržimo ovaj zamah, budemo li oprezni i ako se vakcinišemo, broj slučajeva će i dalje opadati. A to znači da možemo nastaviti pažljivo ići napred ka ponovnim otvaranjem. ”
Sveži podaci o javnom zdravstvu objavljeni u petak popodne predstavili su brojne pozitivne korake. Kanadski službenici javnog zdravstva istakli su da se stopa vakcinacije i dalje penje, smanjenjuje se broj slučajeva, povlači se pritisak na bolnice, pa čak raste i optimizam, da će se Kanada izmaknuti snažnom talasu zaraznije varijante Delta.
Kritike su stigle od američkih zakonodavaca u pograničnim okruzima, članova Trudoovog liberalskog kluba, poslovnih lidera u obe zemlje i porodica odvojenih od svojih voljenih više od godinu dana.
Mnogi su polagali nade da je 21. jun datum, kada će Kanada započeti ublažavanje mera za potpuno vakcinisane međunarodne putnike, uključujući Amerikance.
Zapravo, Otava je tog dana popustila karantinska pravila, ali samo za Kanađane koji se vraćaju, stalne stanovnike i one koji imaju pravo na putovanje.
Otkako su mere prvi put uvedene, zemlje produžuju aranžman iz meseca u mesec održavajući ih na snazi. Sledeći sporazum ističe 21. jula.

Evo četiri razloga zašto bi vredilo obratiti pažnju na ovaj datum.

1. Ključni pokazatelji idu u pravom smeru. Trudoova vlada nagovestila je da neće vršiti nikakva druga prilagođavanja granica sve dok najmanje 75% kanadskog stanovništva ne bude potpuno vakcinisano.
Theresa Tam, glavna kanadska medicinska službenica, rekla je u petak da se procenjuje da je 76% ljudi koji imaju 12+ godina primilo barem jednu dozu, dok je 26% potpuno vakcinisano.
Visoki vladin zvaničnik kaže za POLITICO da uvođenje napreduje tako brzo da se smatra da će se cilj od 75% dostići za nekoliko sedmica.
Vlada je rekla da će, osim pokrivenosti vkcinom, odluke o ponovnom otvaranju granice uzimati u obzir broj slučajeva, stope hospitalizacije, lokalne epidemije, varijante i situaciju sa Covidom drugde u svetu.
Tam je u petak objavila podatke koji pokazuju da je prosečan broj slučajeva u Kanadi opao za 91% od vrha trećeg talasa sredinom aprila. Broj hospitalizacija Covid-19 opao je za 74%, odlazak na odelenja intenzivne nege smanjen je za 63%, a broj dnevnih smrtnih slučajeva smanjen je za 67%.
Delta varijanta povećala se četvorostruko u Kanadi od kraja aprila, rekla je Tam. Ali dodala je da puna vakcinacija od Covid-19 pruža “značajnu zaštitu” protiv Delte.
Da bi se stiglo do cilja, rekla je da je potrebno vreme da se ljudi vakcinišu. Tam je rekla da je Kanada posmatra probleme koje stvaraju nove varijante u drugim zemljama, poput Ujedinjenog Kraljevstva, koje su prerano ublažile mere.
“Važno je pažljivo otvaranje, a to će pomoći da nivo virusa bude nizak”, rekla je Tam na konferenciji za novinare. “Leto će izgledati prilično dobro.”

2. Bilo je nagoveštaja sa vrha vlade. Trudo je ranije ove sedmice rekao da će se postupno ponovno otvaranje granica odvijati u narednim sedmicama, a ne mesecima. Naglasio je da ništa nije zagarantovano s obzirom na nepredvidljivost virusa.
Ranije ove sedmice, visoki ministar Trudove vlade, Dominic LeBlanc, naglasio je da datum ističe 21. jula. “Očigledno je, kako se približavamo tom datumu, za tri ili četiri sedmice, tražićemo da vidimo kako je stanje … i imaćemo racionalni pristup koji ćemo uspostaviti nakon toga”, rekao je LeBlanc novinarima.

3. Prva faza ponovnog otvaranja stvara vreme za fino podešavanje za šire otvaranje. Omekšane granične mere za Kanađane koji se vraćaju kući stupaju na snagu 5. jula.
Nedeljama pre 21. jula, ovaj datum će dati graničnim i javnim zdravstvenim vlastima vremena da se pripreme za pojačani pogranični promet.
Na primer, moći će fino podesiti protokole za obradu putnika i proceniti zahteve za testiranje na Covid-19 u ulaznim tačkama. Ključ kanadskog programa ispitivanja granica je taj što će moći otkriti dolazak bilo koje varijante koja zabrinjava.

4. Provincije popuštaju. Pre nekoliko sedmica, premijer Ontarija Doug Ford kritikovao je vladu Trudoa jer nije učinila dovoljno za pooštravanje granice dok se njegova provincija borila s trećim talasom.
No, nedavno je Ford ublažio ograničenja za Covid-19, uključujući niz promena poput ponovnog otvaranja granica Ontarija prema susednim provincijama.
Premijer Quebeca François Legault ne protivi se ukidanju ograničenja na granici, sve dok se to radi prema određenim smernicama, rekao je prošle sedmice njegov predstavnik Ewan Sauves. Rekao je da se Legault slaže s Trudoovim insistiranjem da će Kanada puštati u zemlju samo potpuno vakcinisane strance.

SERBIANNEWS/CANADA

Cene odeće i obuće u Srbiji kao u EU, elektronika NAJSKUPLJA U REGIONU

Od
Dara Milovanović
-
0

Cene roba i usluga u Srbiji su na 58 odsto proseka EU, sa cenama odeće i obuće gotovo smo isti kao i ostale zemlje EU, ali imamo najskuplje elektronske uređaje u regionu, pokazuju rezultati istraživanja evropske agencije za statistiku Eurostat.

Najskuplji računari, televizori i oprema u Srbiji

U Srbiji je (među zemljama regiona) najskuplja elektronika široke potrošnje (televizori, audio-vizuelni uređaji, računari i računarska oprema), pri čemu su cene u svim državama osim Severne Makedonije iznad proseka EU.

Potrošačke cene u Srbiji su na istom nivou kao i u Albaniji i nešto više nego u ostatku regiona. U Severnoj Makedoniji su upola manje od proseka EU, u Bosni i Hercegovini su za 45 odsto manje, a u Crnoj Gori za 43 odsto.

U regionu su hrana, bezalkoholno i alkoholno piće i duvan najskuplji u Albaniji, a alkohol i duvan u Severnoj Makedoniji su najjeftiniji u celoj Evropi.

Restorani i hoteli su u regionu za oko 50 odsto jeftiniji od proseka EU, pri čemu su najjeftiniji u Severnoj Makedoniji i Albaniji, a najskuplji u Bosni i Hercegovini.

Energenti na polovini proseka EU

Što se tiče električne energije, gasa i drugih vrsta goriva, cene u regionu su približno iste i upola su niže od proseka EU.

U Srbiji su cene komunikacijskih usluga na 73 odsto proseka EU, a u regionu su skuplje jedino od Severne Makedonije.

Istraživanje Eurostata je obuhvatilo više od 2.000 dobara i usluga, a sprovedeno je u 37 evropskih zemalja, uključujući članice EU, Island, Norvešku, Švajcarsku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Tursku.

Najviše cene u EU u Danskoj, najniže u Rumuniji

Najviše potrošačke cene u Evropskoj uniji ima Danska, 41 odsto iznad proseka EU, a najniže su u Rumuniji, 45 odsto ispod proseka.

Danska je najskuplja zemlja EU kada su u pitanju hrana i bezalkoholna pića, odeća i obuća, dok su alkohol, duvan, odeća i obuća najjeftiniji u Bugarskoj.

Pored Danske, potrošačke cene u Norveškoj i na Islandu su za 39 odsto i 37 odsto iznad proseka EU, u Švedskoj su cene roba i usluga 30 odsto iznad proseka, a u Finskoj 26 odsto, što nordijske zemlje čini najskupljim evropskim zemljama.

Švajcarska najskuplja u Evropi

Najviše potrošačke cene u celoj Evropi ima Švajcarska, 70 odsto iznad proseka EU, a najniže Turska, 62 odsto ispod proseka EU.

Hrana i bezalkoholno piće su najskuplji u Švajcarskoj, alkohol i duvan u Norveškoj, a odeća i obuća u Danskoj.

Severna Makedonija ima najjefitniji alkohol i duvan, a hrana i bezalkoholno piće, odeća i obuća su najjeftiniji u Turskoj.

Najveće razlike u cenama u zemljama EU su zabeležene u restoranima i hotelima i kada su u pitanju alkohol i duvan.

Najskuplje restorane i hotele u EU imaju Danska, Švedska i Finska, a najjeftinije Bugarska, Rumunija i Mađarska.

Irci najviše plaćaju duvan i alkohol, čije su cene u toj zemlji za 87 odsto iznad proseka EU.

Iza njih su Finci , Šveđani i Francuzi. Ti proizvodi su najjeftiniji u Bugarskoj, Mađarskoj i Poljskoj.
Među zemljama EU, hrana i bezalkoholna pića su najjeftiniji u Rumuniji (66 odsto proseka EU) i Poljskoj (68 odsto), a najskuplji su u Danskoj (129 odsto proseka EU), Luksemburgu (126 odsto) i Austriji (125 odsto).

Razlike u cenama odeće su manje među zemljama EU, od najjeftinije Madjarske (73 odsto) do najskuplje Danske (130 odsto).

“Nikada se kao sada nisam stidela što sam Kanađanka” – putnica opisala svoje iskustvo na aerodromu u Torontu

Od
Dara Milovanović
-
9

Kanađanka koji se kući vratila u Kanadu, sletevši na aerodrom Pearson ( Toronto ), ove sedmice, opisuje pakao gužve i birokratskog haosa na aerodromu.
Njena priča sugeriše da su obavezni boravak u hotelu i drugi takozvani zdravstveni protokoli diskriminatorni, prisilni i u potpunosti nisu povezani sa naukom.
Žena, učiteljica u sedamdesetim godinama, više voli da je ne imenuju jer misli da će na kraju ona, tužiti sudu ovakvo ponašanje.
Pokušaće da ospori kaznu od 6200 dolara koju je dobila zbog ne odlaska u hotel.

Potpuno vakcinisana i opremljen sa nedavnim negativnim COVID testom potrebnim za ukrcavanje na avion za Kanadu, ova neustrašiva putnica pitala je u Pearson-u (ali nije dobila odgovore) zašto bi njoj hotelski boravak i dalje bio potreban.
Njena izjava, da se u hotelu COVID nije osećala sigurno, a opet je reč o starijoj osobi, nije se smatrala prihvatljivom.
Zbog toga što nije imala hotelsku rezervaciju, žena je upućena u kancelariju za javno zdravstvo na aerodromu. (Iako nije znala gde ide ili zašto, dok nije stigla tamo, jer joj osoba koja je upućuje nije mogla ili nije htela dati te podatke.)
“Poslali su me u ono što bih ja nazvala prostorija za rastresanje”, kaže žena.
„Čini se da tamošnje osoblje nema obuku i ima samo jednu svrhu, a to je da prisiljava ljude da idu u karantinske hotele. Koristili su zastrašivanje i pretili ljudima novčanim kaznama. ”
Afroamerikanka pored nje, koja je pitala za  informacije, a rezervsala je hotel, nije znala zašto je poslata u ovu sobu, počela je vikati i njoj je rečeno da se vrati u red.
Tada je neko u sobu ugurao stariju ženu u invalidskim kolicima.
„Kao i gotovo svaki drugi putnik kojeg sam srela u Pearson-u, i ona je malo govorila engleski. Rečeno joj je da pričeka. Molila je druge putnike da pozovu njenog sina, jer je dolazio po nju na aerodrom, a ona nije imala mobilni telefon. Osoblje ju je ignorisalo. A onda joj je jedan putnik pomogao.
„Broj ljudi u sobi je rastao. Nije bilo vode. Nije bilo stolica. Nije bilo apsolutno nikakvih informacija o tome što se događalo niti koliko bi to moglo potrajati. Mogli biste tamo biti sat ili četiri sata,oduzeta su nam prava. ”
Dok je jedan putnik čekao, majka sa dvoje male dece naterana je da ide u hotel, rečeno joj je da bi mogla biti kažnjena sa 750.000 dolara ako ne ode.
Policajac je zamolio drugu ženu da mu pokaže sadržaj novčanika.
„Preko prevodioca rekla je da nema novca za hotel u karantinu. Pokazivao je na njene kreditne kartice i pitao ima li novca na bilo kojoj od njih. Imala je 400 dolara u GOTOVINI. Stalno je ponavljao da to nije dovoljno.
„Više puta ju je pitao ko joj može pozajmiti novac ili dati neki kredit.
“Kad sam otišla posle 50 minuta boravka u toj sobi ,  policajac još uvek je tražio od nje novac.”
Kada je izašla iz ovog haosa, žena je otišla u red za testiranje na COVID u Switch Health, prema propisima, zajedno sa oko 300 drugih koji su takođe čekali na COVID test.
„Ono što je bilo nezakonito u Ontariju u aprilu, okupljanje ovolikog broja ljudi, sada je bilo nametnuto putnicima u junu koji su se morali pridržavati protokola testiranja.
„Upravo sam ovu situaciju pažljivo izbegavala poslednjih 16 meseci, velika gomila ljudi, bez distance. Neki nosači prtljaga na aerodromu pokušavali su pomoći ljudima, bilo im je tako žao.
„Tražila sam da idem na liniju za  pre registrovane. Svi su bili pre registrovani. Nije pomoglo. ”
Najgori deo svega, rekla je žena, bila je nevolja njenih saputnika.
Kanađani i pitnici koje je zatekla vraćajući se kući preko Pearson-a bili su sa svih strana sveta, mnogi nisu tečno govorili engleski. Većina njih se susrela sa ovakvim aerodromskim iskustvom, nakon osam ili 12 sati leta. S malom decom.
„Bez obzira sa kim da sam razgovarala ili da sam bilo koje pitanje postavila na aerodromu, odgovor osoblja bio je:„ Ne znam. “ Mogu zamisliti kakav je osećaj, za novodošle ljude koji su iskusili ovu vrstu neznanja i maltretiranja.
“Nikad se kao sada nisam stidela što sam Kanađanin.”
Kada smo kontaktirali nadležne službe, Switch Health je ukazao na odgovornost GTAA (Greater Toronto Airports Authority) i na službu granične kontrole.
Javnom zdravstvu trebao je jedan dan da odgovori, a na pitanja bi odgovarali samo putem e-pošte. Žena koja je ispričala ovo iskustvo, se nije htela predstaviti. Izgleda da je mudro postupila.
Uzalud su isticani naučni dokazi nedavno, od strane vladinog stručnog savetodavnog odbora, a oni stoje protiv ovih nametnutih COVID-ovih hotelskih boravaka i testova COVID-a nakon leta (s obzirom na period inkubacije bolesti).
Ipak, dobrodošli u Kanadu.

SERBIANNEWS/CANADA

Brzo testiranje na kovid 19 na Aerodromu “Nikola Tesla”

Od
miki
-
0
Pusti aerodromi
Beograd, 18. marta 2020 - Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" skoro prazan. FOTO TANJUG/TANJA DROBNJAK/bs

Na Aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu otvoren je centar za testiranje na koronavirus. Ova usluga dostupna je 24 časa dnevno. Jelena Nakić iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) za RTS kaže da su rezultati dostupni, u zavisnosti od testa, za 60, odnosno 120 minuta od uzimanja brisa.

U organizaciji Vlade Srbije i RFZO, na aerodromu je otvorena labaratorija za testiranje na kovid 19, a Jelena Nakić objašnjava kakva je procedura.

“Kada se putnik ili osoba koja želi da se testira javi, prvo ide da uplati test. Uplata za testiranje može se izvršiti na šalteru Pošte Srbije, koji se nalazi u prizemlju Terminala 1. Pošta radi, svakog dana u nedelji, 24 časa dnevno”, navodi Nakićeva.

Posle uplate odlazi se na registracioni punkt, navodi Jelena Nakić, a zatim se obavlja uzorkovanje za antigenski ili pi-si-ar test.

Cena za antigenski test iznosi 3.500 dinara, a za pi-si-ar 9.000 dinara i ista je za domaće i strane državljane.

Rezultati antigenskih testova dostupni su 60 minuta od uzimanje brisa, a  pi-si-ara 120 minuta. Izdaju se dvojezično – na srpskom i engleskom jeziku i šalju se na imejl adresu putnika.

Jelena Nakić iz RFZO navodi da je za poslednjih nekoliko dana testirano oko 1.000 ljudi.

Željko Obradović novi trener Partizana

Od
miki
-
0

Proslavljeni košarkaški stručnjak Željko Obradović od danas je novi trener košarkaša Partizana.

Kako je predsednik kluba Ostoja Mijailović potvrdio za Mocart sport, ugovor sa Obradovićem je potpisan na tri godine, prenosi Tanjug.

Mijailović je pre potvrde na Tviteru nagovestio da je dogovor postignut.

„30 godina kasnije. Sve za ljubav, sve za Partizan”, napisao je Mijailović.

Legendarni Obradović vraća se posle 30 godina na klupu crno-belih gde je započeo trenersku karijeru i sa kojima je postao šampion Evrope.

Katolička katedrala u Saskatoonu išarana je bojom nakon otkrića 751 groba u rezidencijalnoj školi

Od
Dara Milovanović
-
0

Vrata rimokatoličke katedrale u centru Saskatoona isprskana su i išarana su crvenom bojom u četvrtak popodne, nakon otkrića stotina neoznačenih grobova u bivšoj indijanskoj rezidencijalnoj školi.

Video sa događajem objavljenog na društvenim mrežama, prikazuje ženu kako slika i prska crvenom bojom na vrata i znak katedrale sv. Pavla.
Na fotografijama vide se reči “Mi smo bili deca” iscrtane na vratima crkve.
Katolička crkva kritikovana je zbog svoje uloge u školskom sistemu, posebno zbog nespremnosti da pruži evidenciju u vezi sa grobljima.
U četvrtak je Cowessess First Nation objavila preliminarno otkriće, kada je pronađen 751 neobeleženi grob, u bivšoj rezidencijalnoj školi. Objava je izazvala šok i bes u celoj zemlji.
Nalaz dolazi nakon još jednog otkrića u Tk’emlúps te Secwépemc First Nation u BC-u koja je objavila mesto masovne grobnice u blizini bivše indijanske rezidencijalne škole Kamloops. Preliminarni nalazi pokazuju da se na tom mestu nalaze posmrtni ostaci 215 dece.
Objave na društvenim mrežama kažu da se ženi odgovornoj za farbanje crkve prišla policija i ona je ostala mirna.
Do petka ujutro boja je uklonjena, a stražar je postavljen ispred crkve.
Od ranog jutra u petak, ni katedrala Svetog Pavla ni Rimokatolička biskupija Saskatoon nisu izdali izjavu o incidentu.
U četvrtak su se katolički biskupi iz Saskatchewan-a obratili povodom najnovijeg otkrića Cowessess-a, rekavši da je to iskustvo “srceparajuće i poražavajuće”, posebno za preživele đake rezidencijalne škole.
U izjavi se dalje kaže da biskupi podržavaju pomirenje i obvezali se da će stajati uz šefa Cowessess-a, Cadmusa Delormea.
Podrška je dostupna svima koji su pogođeni njihovim iskustvom u rezidencijalnim školama i onima koje pokreću najnoviji izvještaji.
Uspostavljena je nacionalna krizna linija za đake indijanske rezidencijalne škole koja pruža podršku preživelima i onima koji su pogođeni, na bilo koji način.

SERBIANNEWS/CANADA 
1...1.1251.1261.127...1.534Stranica 1.126 od ukupno 1.534

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković