Ukinut roming na Zapadnom Balkanu, niže cene u Grčkoj
Roming između Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije od danas je ukinut. Cene rominga u Grčkoj od danas niže od 50 do 99 odsto.
Potrošnja minuta, poruka i gigabajta od danas se u celoj zoni Zapadnog Balkana obračunava isto kao u nacionalnom saobraćaju.
“Prvo potrošite ono što imate u paketu, a posle toga vam se naplaćuje po cenama koje važe u nacionalnom saobraćaju, kao da ste u Srbiji”, objasnio je za RTS generalni direktor A1 za Srbiju i Sloveniju Dejan Turk.
Nešto drugačija situacija je sa internetom, gde će se određena količina trošiti bez nadoknade, preko toga će operater imati pravo da naplati neke usluge prenosa podataka, ali opet po cenama važećim u nacionalnom saobraćaju.
Ukidanje rominga se, kada je reč o prenosu podataka, odnosi na umerenu potrošnju (fair usage). Takav dogovor imaju i operateri u Evropskoj uniji.
Preporuka je da se korisnici, pre nego što pođu na put, bolje upoznaju sa svojim paketom, odnosno sadržajem paketa i tarifom, da bi se izbegla iznenađenja.
Ukidanje rominga je deo sporazuma koji je zaključen u Beogradu u aprilu 2019. godine, prvog dana Digitalnog samita Zapadnog Balkana.
Cene rominga u Grčkoj od danas niže od 50 do 99 odsto
Od danas će cene telefoniranja u romingu sa Grčkom za građane Srbije biti niže od 50 do 90 odsto, što je zasluga naših operatora, izjavila je ministarka trgovine turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.
Prema tabeli koju je objavilo Ministarstvo, Telenor je cenu odlaznih poziva iz Grčke snizio sa 109,9 dinara na 49,9 dinara, dolazni pozivi su sniženi sa 44,9 na 11,9 dinara, SMS popruke sa 27,9 na 5,9 dinara, a prenos podataka sa 920 dinara po megabajtu na samo 1 dinar.
Odlazni i dolazni pozivi prilikom boravka u Grčkoj u mobilnoj mreži A1 su sniženi sa 99 na 49 dinara, SMS poruke umesto 29 dinara koštaju 14,9 dinara, a megabajt prenosa podataka je snižen sa 1.013,8 dinara na 92 dinara, a od 9. jula biće 1 dinar.
U Telekomu Srbija odlazni pozivi iz Grčke pojeftinili su sa 102 dinara na 19,06 dinara, dolazni pozivi sa 36 na 3,58 dinara, SMS poruke sada umesto 24 dinara koštaju samo 4 dinara, a prenos podataka umesto 600 dinara sada koštaju samo 1 dinar.
Podsetila je da Memorandum, potpisan u maju ove godine, podrazumeva podsticanje mobilnih operatora da zaključuju bilateralne sporazume kojima će omogućiti niže cene roming tarifa.
“Da bi cene u romingu u Grčkoj bile kao u nacionalnom saobraćaju očekujemo da i grčki operatori izađu sa nižim veleprodajnim tarifama za usluge koje pružaju. Međutim, zahvaljujući srpskim operatorima, već sada su cene rominga za naše građane znatno snižene, i to od 50 do 90 odsto za dolazne i odlazne pozive, od 48 do 83 odsto za poruke i čak do 99,89 odsto za prenos podataka”, navela je ministarka Matić.
Vankuver svakodnevno beleži na desetine smrtnih slučajeva povezanih sa rekornim vrućinama
VANKUVER- Policija u Vankuveru kaže, da su policajci reagovali kod ukupno 98 iznenadnih smrtnih slučajeva od petka zbog visokih temperatura, od kojih se 53 dogodilo samo u utorak.
Policija kaže da su dve trećine žrtava imale 70 godina ili više. U utorak je glavni BC Coroner službenik, Lisa LaPointe rekla da je između petka i ponedeljka oko 100 ljudi umrlo više nego obično, dok su temperature rasle preko 40 C. Očekivala je da će se broj popeti.
“Od pojave toplotnog talasa krajem prošle sedmice, služba BC Coroners zabeležila je značajan rast broja smrtnih slučajeva za koje se sumnja da je doprinela ekstremna vrućina”, navodi se u izjavi.
„Ovaj će se broj povećavati kako se podaci i dalje ažuriraju. Mrtvozornici pažljivo prikupljaju sve dostupne informacije za svaku prijavljenu smrt, kako bi utvrdili uzrok i način smrti i je li prekomerna vrućina imala ulogu.
LaPointe kaže da su posebno ranjivi stariji ljudi, bebe, mala deca i ljudi sa hroničnim zdravstvenim stanjem.
Policija Metro Vancouver regije, poziva sve da provere svoje komšije i voljene, potvrđujući da su je na desetine ljudi umrlo od iznenadne smrti.
U utorak je Burnaby RCMP rekao da su policajci reagovali na više od 30 smrtnih slučajeva od prethodnog dana, od kojih su mnogi stariji. Istražioci veruju da je vrućina bila faktor kod mnogih smrtnih slučajeva.
RCMP Surrey je u ponedeljak reagovao kod 22 smrtna slučaja, a u utorak na više od deset. U 24-satnom periodu u Delti je bilo devet smrtnih slučajeva.
Ponedeljak je bio najtopliji dan tokom ovog toplotnog udara, a temperature u mnogim delovima Metro Vankuver regije prelazile preko 40 C.
SERBIANNEWS/CANADA
Posmrtni ostaci 182 osobe pronađeni u blizini bivše rezidencijalne škole u BC-u
CRANBROOK – Više posmrtnih ostataka povezanih sa bivšim školskim sistemom pronađeno je u BC-u, ovaj put na lokaciji u blizini Cranbrook-a. Ova pretraga pomoću radara koji prodire u zemlju, pronašla je posmrtne ostatke od 182 osoba, u neobeleženim grobnicama.
U saopštenju za vesti, predstavnici zajednica Aq’am počeli su koristiti ovu tehnologiju prošle godine, kako bi pretražili mesto u blizini bivše škole misije sv. Eugena, u to vreme poznatog, kao indijanska rezidencijalna škola Kootenay, kojom je upravljala Katolička crkva od 1912. do početka 1970-ih.
U njemu se kaže da su pretragom pronađeni ostaci u neobeleženim grobovima, na dubini od 90 centimetara do 1,2 metra.
Predstavnici plemena donji Kootenay kažu, da se veruje da su ovo i posmrtni ostaci ljudi iz plemena Ktunaxa, koji uključuje pleme sa donjieg Kootenay, Aqam i druge susedne zajednice.
Ovo je treće veliko otkriće od maja 2021.
Otkriće u blizini Cranbrooka prati one u Kamloops-u i Saskatchewan-u
Samo prošle sedmice, Cowessess First Nation je potvrdila da je otkriven 751 neoznačeni grob na prostoru bivše rezidencijalne škole u Saskatchewan-u. To otkriće je do danas bilo najznačajnije u Kanadi.
To je uslijedilo nakon otkrića 215 zemnih ostataka autohtone dece, koje je potvrđeno od strane plemena Tk’emlúps te Secwépemc u Kamloopsu mesec dana ranije. Neki ostaci pripadali su deci starosti od tri godine. Pretragom nekadašnje indijske rezidencijalne škole Kamloops, koja je nekada bila najveća u kanadskom rezidencijalnom školskom sistemu, obnovljeni su pozivi za pretragu svih bivših škola širom zemlje.
“Iako smo znali da se mnoga deca nikad nisu vratila kući, a njihove porodice ostale su bez odgovora, ova potvrda unosi posebnu težinu u naša srca i naše duhove širom Secwépemculecwa”, rekla je Kukpi Judy Wilson, sekretarica blagajnika Unije indijanskih poglavica u BC-u, nakon pretraživanja lokacije u Kamloopsu u maju.
Pritisak je porastao poslednjih sedmica, nakon otkrića zemnih ostataka, da se Katolička crkva izvini zbog svoje uloge u rezidencijalnom školskom sistemu, koji je malu decu uzimao iz njihovih porodica i zajednica, te im zabranio da priznaju svoje nasleđe i kulturu. Bilo im je zabranjeno da govore svoj jezik, a kažnjavani su kada su prekršena pravila.
Komisija za istinu i pomirenje objavila je konačni izveštaj o rezidencijalnim školama pre više od pet godina. Izveštaj na skoro 4.000 stranica detaljno opisuje grubo maltretiranje indijanske dece u institucijama, gde je najmanje 3.200 dece umrlo usled zlostavljanja i zanemarivanja.
Do danas je Kanadska komisija za istinu i pomirenje identifikovala imena ili informacije više od 4.100 djece koja su umrla u rezidencijalnom školskom sistemu. Međutim, tačan broj ostaje nepoznat.
Ujedinjene nacije su pozvali Kanadu, da izvrši iscrpnu istragu otkrivanja ostataka dece školskog uzrasta širom zemlje.
Još posla u Kanadi
“Tugujemo zbog omladine koja nije imala priliku da uživa u životu kao vi i ja”, rekao je Howard E. Grant, izvršni direktor sabora Prvih nacija, nakon što je u sredu objavljeno otkriće u blizini Cranbrook-a. “Tugujem i danas za onima koji još uvek traže roditelje, bake i dedove, braću i sestre i njihove rođake koji nikada nisu imali priliku da s ljubavlju zagrle svoje voljene, ali ih i dalje imaju u svojim sećanjima.”
Grant kaže da ima pomešane emocije.
„Sretan sam što smo ih pronašli. Ali u isto vreme vraćaju mi se traumatična sećanja.
Kaže da je Kanada preduzela korake za rešavanje sramotne prošlosti zemlje.
„Oni se izvinjavaju, kažu da su učinili nešto da isprave prošlost. Ali ako bi gledali moć kanadske vlade, političare i društvenu elitu ove zemlje, stvari se nisu promenile. Razgovarali smo o pomirenju, razgovarali smo o novoj vezi. To se može dogoditi samo ako se i kada dogodi akcija sa čvrstim planom rada i planom implementacije, te željom i zalaganjem za promenom koja rezultira edukacijom stanovništva ove zemlje. “Grant veruje da je važno da se mladi Kanađani edukuju o istinskoj istoriji Kanade
„To je obrazovanje. To je prvi korak u pogledu ovog pomirenja. Moraju biti smešteni u osnovni kurikulum svih škola i obavezni za najmanje prve dve godine univerziteta kako bi svaki pojedini Kanađanin naučio istoriju, istinsku istoriju Kanade “, rekao je.
SERBIANNEWS/CANADA
Sa dosta muke do pobede
Srbija – Dominikana 94:76 (31:23, 16:24, 20:19, 27:10).
Olimpijski viceprvak Srbija je uz mnogo napora savladala selekciju skromnih mogućnosti ali velikog srca Dominikanu sa 94:76 (31:23, 16:24, 20:19, 27:10) u prvom kolu olimpijskih kvalifikacija u Beogradu. Naši košarkaši sve do pet minuta pre završetka nisu mogli da slome otpor treće najniže reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Kini pre dve godine.
Dvorana: Aleksandar Nikolić. Gledalaca: 1.500. Sudije: Lokateli (Brazil), Kozlovski (Letonija), Jorgos Pursanidis (Grčka).
SRBIJA: Petrušev 17, Teodosić 6 (trojke 2-7), Bjelica 12 (2-5), Kalinić 9 (0-1), Milosavljević, Micić 16 (1-3), Jović 2 (0-1), Davidovac, Avramović, Dobrić 7, Anđušić 10 (2-2), Marjanović 18.
DOMINIKANA: Ramirez, Mendoza 2 (0-1), Enrikez 6 (1-2), Solano 10 (1-6), Liz 16 (2-7), Rohas 8 (2-5), Feliz Sarita, Nunjez Kastiljo 2, Martinez, Arauho 9 (3-7), Tores Kuevas 16 (3-6), Santos 7.
Narodni muzej četvorostruki dobitnik nagrade „Mihailo Valtrović”
Priznanje je dodeljeno za stalnu multimedijalnu postavku „Vremeplov kroz Leskovac”
Leskovac – Narodnom muzeju u Leskovcu dodeljena je po četvrti put nagrada „Mihailo Valtrović”, najviše priznanje u muzejskoj praksi. Nagrada se uručuje svake godine najzaslužnijim pojedincima, institucijama koji su radom i delom doprineli promociji i razvoju muzejske delatnosti. Priznanje je uručeno prekjuče u Zavičajnom muzeju u Rumi.
Kao dobitnik nagrade „Mihailo Valtrović” za muzej godine proglašen je Narodni muzej Leskovac, za novi deo stalne multimedijalne postavke – „Vremeplov kroz Leskovac”, koja je ostvarene u veoma izazovnoj godini, za sve muzeje u Srbiji.
Nagrada „Mihailo Valtrović” dodeljuje se u spomen na Mihaila Valtrovića (1839–1915), arheologa, arhitektu i istoričara umetnosti, člana Srpske kraljevske akademije, profesora Velike škole, upravnika Narodnog muzeja i osnivača Srpskog arheološkog društva, kao i prvog srpskog muzeologa koji je postavio temelje sistematskom sakupljanju spomenika kulture na teritoriji Srbije. Narodni muzej u Leskovcu nosilac je više od 150 nagrada i priznanja.
Muzej je osnovao grad Leskovac 2. maja 1948. godine. Do 10. maja 1974. bio je smešten u adaptiranoj kući Bore Dimitrijevića Piksle, kada je preseljen u novu zgradu, namenski građenu, u kojoj je otvorena nova stalna postavka. U sklopu muzejske zgrade, pored prostora sa stalnom postavkom, nalaze se dve likovne galerije, sala za naučne skupove i biblioteka. U okviru svoje izdavačke delatnosti muzej izdaje godišnji časopis „Leskovački zbornik”, čiji je pokretač Hranislav Rakić (93), koji je gotovo ceo radni vek proveo kao direktor Narodnog muzeja. Muzej ima i biblioteku posebnih izdanja i objavljuje dela značajna za očuvanje kulturno-istorijske baštine, materijalne i nematerijalne, leskovačkog kraja.
Svetlani Bojković „Velika povelja Brankovog kola”
Na završnoj sednici žirija Brankovog kola jednoglasno je odlučeno da „Velika povelja Brankovog kola” za 2021. godinu, za uzvišenu saradnju tokom proteklih decenija, pripala je Svetlani Bojković, dramskoj umetnici, filmskoj, pozorišnoj i televizijskoj glumici.
Ovo prestižno priznanje pored ostalog, Brankovo kolo dodeljuje „za nadahnuti doprinos lepoti poezije, stvaralačku radost i ljubav prema pesnicima i ljudima na tragu božanskog dara Branka Radičevića”.
O nagradi je odlučivao žiri u sastavu Nenad Grujičić, Vesna Čipčić i Milan Pletel, koji je u obrazloženju naveo da je Bojkovićeva kao višegodišnji saradnik i graditelj Brankovog kola, neprekidno odana profesiji i poeziji, svoj nesvakidašnji talenat prinosila Stražilovu i Sremskim Karlovcima kao žrtvenu lepotu čiste ljubavi, prenosi Tanjug.
Sve ove decenije, razumevanje vrhunskih pesnika i prvorazredno kazivanje poezije pritom odlikovalo je aurom višeg reda celinu umetničkog bića Svetlane Bojković, naveo je žiri.
Pesnički jezik bi u tim trenucima u paramparčad razbijao okamenjene oblike kolokvijalne nesavršenosti i dnevnopolitičke ograničenosti govora, istakžo je žiri u obrazloženju i dodao da je Bojkovićeva primer čvrstine i dostojanstva umetničkog Ja, neugasive slobode stvaralaštva u neprekidnoj žudnji za svežim i novim izazovima, u savladavanju beslovesnih i trenutnih prepreka na maskembalu vašarske svakodnvice.
Svaki njen dolazak na Brankovo kolo oplemenjivao je ovaj jedinstveni kulturni prostor i uvek se osećalo puno srce obostrane sreće i uzrastanja.
Publika je uživala u nastupima koji slave vrhunsku poeziju i pesnike, umetnost i kulturu, Branka Radičevića i srpski Parnas.„Radujući se njenom dolasku na jubilarno 50. Brankovo kolo, širimo ruke u veliki zagrljaj ljudske prisnosti i ljubavi, pobede nad demonskim silama u našem vremenu, božanskog trijumfa istinskih pesnika i umetnika nad iracionalnim potezima farisejskog kameleonstva i hohštapleraja”, navodi se u obrazloženju.
Među dosadašnjim laureatima ovog visokog priznanja Brankovog kola nalaze se Vladeta Jerotić, Mihailo Miša Janketić, Ljiljana Petrović, Vesna Čipčić, Bogdan Vinokić, Vera Kovač Vitkai, Milan Pletel, Ksenija Maricki Gađanski, Vico Dardić i Matija Bećković.
„Velika povelja Brankovog kola” biće uručena na Svečanom otvaranju jubilarnog 50. Brankovog kola, 10. septembra, koje će trajati do 20. septembra u Sremskim Karlovcima, na Stražilovu i u Novom Sadu.
Novi kanadski temperaturni rekord postavljen u Lyton-u, BC, i viši je od rekorda u Las Vegasu
VANKUVER – Rekordna temperatura u Kanadi ponovo je zabeležena, i to manje od 24 sata nakon već postavljanja rekorda u Lyttonu, BC. Kanadska agencija za zaštitu okoline saopštila je, da je temperatura u Lytton-u u ponedeljak popodne dosegla neverovatnih 47,5 C, prelazeći prethodni rekord samo dan ranije od 46,1 C.
Pre toga, najviša temperatura ikad zabeležena u zemlji bila je u Saskatchewanu pre više od 80 godina.
Ovaj rekord u Lyttonu takođe premašuje najvišu temperatura ikad zabeleženu u Las Vegasu. Prema američkoj Nacionalnoj meteorološkoj službi, najviša temperatura u Vegasu bila je 47,2 C.
Gotovo svaki kutak provincije i dalje se nalazi u periodu opasnih dugotrajnih vrućina, podstaknutim “izuzetno jakom zonom visokog vazdušnog pritiska” koji takođe održava visoke temperature preko noći.
U upozorenjima o vrućini koja se odnose na većinu regija u BC-u, agencija upozorava ljude na visoki potencijal za bolesti povezane s vrućinom.
Simptomi na koje treba paziti uključuju vrtoglavicu, povraćanje, ekstremnu žeđ, ubrzano disanje, ubrzani rad srca i smanjeno mokrenje uz “neobično taman urin”, navodi agencija.
Toplotni talas izazvao je paljenje ventilatora i klima uređaja, a mnoge stanovnike koji žive u stanovima je znojio i danju i noću. Neki stanovnici pomoć su potražili iznajmljujući hotelske sobe s klima uređajima i pristupom bazenu.
Neugodni i potencijalno opasni uslovi takođe su ostavili mnoge ljude u brizi, zbog budućnosti koja predstoji, ako se više ne učini na rešavanju klimatskih promjena uzrokovanih ljudskim faktorom.
“Klimatske promene su hitna situacija u javnom zdravstvu i trebamo ih tretirati kao takvu”, izjavila je lider stranke Zelenih u BC-u Sonia Furstenau, na Twitteru u ponedeljak. “BC se sada suočava sa stvarnošću ekstremnih vremenskih događaja ili šumskih požara gotovo obavezno svakog leta.”
U BC-u je oboren još jedan rekord sa najviše 911 poziva, u jednom danu. Hitni operateri prihvatili su u petak oko 8.000 poziva, što premašuje broj primljenih poziva tokom nereda zbog Stanley Cupa 2011. godine.
U ponedeljak su visoke temperature prouzrokovale zatvaranje radnih mesta, gde firme ne mogu zaštititi radnike od toplotnog udara.
“Svi su radnici potencijalno u opasnosti”, rekao je Al Johnson, šef službe za prevenciju WorkSafeBC, u saopštenju za vesti.
“Ako poslodavac ne može osigurati da će radnici biti zaštićeni od toplotnog udara, trebali bi ozbiljno razmisliti o gašenju radnog mesta za vreme ove ekstremne vrućine.”
SERBIANNEWS/CANADA
Počinje Olimpijski kvalifikacioni turnir u Beogradu
Olimpijski kvalifikacioni turnir u košarci, jedan od četiri turnira koja će dati četiri učesnika Olimpijskih igara u Tokiju, počinje danas u dvorani „Aleksandar Nikolić” u Beogradu, i trajaće do 4. jula.
Reprezentacija Srbije se nalazi u Grupi A sa nacionalnim selekcijama Dominikanske Republike i Filipina, prenosi Beta.
U B grupi će biti samo Italija i Portoriko pošto je reprezentacija Senegala bila primorana da otkaže učešće na turniru zbog korona virusa.
Samo pobednik turnira obezbediće vizu za Tokio.
Ako se plasira na Olimpijske igre, reprezentacija Srbije će u Tokiju igrati u grupi sa Australijom, Nigerijom i pobednikom turnira u Splitu, na kome igraju Hrvatska, Nemačka, Meksiko, Tunis, Brazil i Rusija.
Srbija ovacijama dočekala zlatne košarkašice
Zlatne košarkašice Srbije, evropske šampionke, dočekali su sinoć građani ispred Starog dvora u Beogradu.
Izlazak zlatnih devojaka na balkon gradske skupštine, navijači su pozdravili gromoglasnim aplauzima, povicima „šampioni, šampioni”, a najveće ovacije dobile su Sonja Vasić, MVP turnira i članica idealne petorke turnira, i selektorka Marina Maljković.
Nakon toga usledilo je intoniranje himne, a prisutne je prvo pozdravila kapitenka Jelena Bruks.
„Mnogo vam hvala na svemu, bez vas ovo ne bismo mogli da ostvarimo”, rekla je Jelena Bruks.
Ovacije je dobila i Ivon Andreson, koja se na srpskom obratila navijačima. „Hvala od srca. Volim vas puno, živela Srbija”, rekla je ona.
„Čast mi je da predstvaljam Srbiju, mi domovinu svakog leta prestavljamo s poštovanjem”, bila je poruka Sonje Vasić, prenosi Tanjug.
Emotivan nastup pred okupljenim građanima imala je i selektorka Marina Maljković.
„Ovo je moj zlatni Vidovdanski tim. Ove devojke su uzor našoj deci. Srećan vam Vidovdana, zemaljska Srbija je pobedila na Vidovdan”, rekla je Maljković.