Prema projekcijama MMF-a, naša zemlja može očekivati poboljšanje ekonomskih parametara u narednom petogodištu, što će se reflektovati i kroz rast realnih dohodaka (plata i penzija), odnosno životnog standarda. Naravno, uvek postoji rizik od ostvarivanja projekcija, ali posle snažnog ekonomskog udara izazvanog pandemijom teško je očekivati da bi se nešto slično moglo ponoviti a što bi moglo bitnije poremetiti prognoze MMF-a.

Može se reći da se u prva polovini 2021. Srbija ima dobre ekonomske indikatore, uprkos teškim okolnostima usled pandemije. Da se srpska privreda zahuktava, ukazuju tri glavne makroekonomske veličine (uz BDP):  industrija, izvoz (i uvoz), te promet u trgovini na malo.

Naime, u odnosu na lane, u periodu januar-maj industrija je porasla za 10,3%, trgovina na malo skoro 13%  realno, izvoz 28% (a uvoz 18%, oboje u evrima). Inače, snažan rast izvoza posledica je snažnog povećanja izvoza prerađivačke industrije (od skoro 27%). Nastavak solidnog porasta robnog izvoza Srbije biće podržan daljim rastom investicija u izvozno orijentisane sektore, kao i oporavkom eksterne tražnje (uz očekivani uspešan proces vakcinacije širom sveta). Dodatno, privredni oporavak je značajno podržan i izraženim rastom u građevini (koji se procenjuje na blizu 20% u prvom tromesečju ove godine).

Iako tendencije u maju nisu bila toliko dobre kao u prethodnim mesecima, što je i očekivano imajući u vidu voma nisku bazu posebno u aprilu, čini se da će visok rast ekonomske aktivnosti u 2021. biti ostvaren. Desezonirani indeks BDP-a pokazuje da je privredna aktivnost u prva tri meseca 2021. već blago premašila svoj najviši pretkrizni nivo, dok će visok rast u drugom kvartalu (verovatno oko 15% međugodišnje) dodatno popraviti relativnu poziciju Srbije.

Sudeći po izjavama najviših zvaničnika, međugodišnji privredni rast u prvom polugođu 2021. biće visokih 8,3%. Da će u 2021. biti postignut visok ekonomski rast (6%) tvrde i eksperti okupljeni oko Kvartalnog monitora (dok se za privrede evropskih zemalja procenjuje da će ostvariti za skoro dva procentna poena niži porast BDP-a).

I Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je povećala prognozu rasta Srbije za ovu godinu na 6%, što je duplo više od njene procene iz septembra 2020. EBRD potencira da će domaća ekonomska aktivnost biti snažno podržana dodatnim vladinim izdacima za zdravsto, subvencijama za zarade i jednokratnim isplatama penzionerima i drugim kategorijama stanovništva (Vlada je usvojila dodatne mere fiskalnih podsticaja u iznosu od 4,5% BDP-a ili dve milijarde evra u budžetu za 2021).

I MMF u 2021. projektuje realan rast BDP-a Srbije od 6%, dok je s druge strane, Svetska banka nešto opreznija, sa projektovanim rastom Srbije od 5% u ovoj godini. Istu projekciju rasta dala je i rejting agencija Standard and Poor’s, koja je u junskom izveštaju potvrdila ocenu kreditnog rejtinga Srbije na nivou „BB+/ B” i zadržala stabilne izglede za njegovo dalje povećanje (te smo u grupi retkih zemalja kojima kreditni rejting nije smanjen).

Ubrzanje inflacije

Kao i u drugim zemljama u regionu, pod uticajem viših cena energenata i hrane, kao i usled delovanja efekta niske baze iz istog perioda prethodne godine, inflacija se ubrzala, te je u maju dostigla 3,6% međugodišnje (duplo više od očekivanog), što je nešto iznad centralne vrednosti cilja NBS.

Naime, međugodišnja inflacija u maju u SAD je dostigla 5% (predviđeno 1,6%), EU 2,3% (predviđeno 1,3%), Nemačkoj 2,4% (predviđeno 1,1%), Francuskoj 1,8% (predviđeno 0,9%), Italiji 1,2% (predviđeno 0,7%), u Mađarskoj 5,3% (predviđeno 3,3%), Poljskoj 4,6% (predviđeno 2%), Rumuniji 3,2% (predviđeno 2,5%), Bugarskoj 2,3% (predviđeno 1,4%).

Povećanje inflacije je posledica poremećaja na pojedinačnim tržištima do koga je došlo usled pandemije (poremećaji u lancima snabdevanja, usled čega su tokom pandemije iscrpljene zalihe inputa, čije cene posledično rastu usled nesposobnosti proizvođača da se u kratkom roku prilagode povećanoj tražnji). Ipak, ukoliko inflacija bude dugotrajnija i ako rast cena obuhvati veći broj proizvoda verovatnije je da je su uzroci inflacije ekspanzivna monetarna i fiskalna politika.

Dobar je znak da je već u junu ove godine međugodišnja inflacija usporila iznoseći 3,3%, dok se u narednim mesecima očekuje se kretanje inflacije oko centralne vrednosti cilja od 3% (a po prestanku delovanja privremenih faktora kod cena naftnih derivata i hrane, njeno usporavanje od drugog tromesečja 2022).

Na odsustvo znatnijih inflatornih pritisaka ukazuje stabilno kretanje bazne inflacije, koja je u junu iznosila 2% međugodišnje. Takođe, važan faktor niske i stabilne inflacije čini obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede (inače, cene roba i usluga u Srbiji su tek na 58% proseka EU).

Pored ubrzanja inflacije, trend koji nije povoljan je rast nezaposlenosti u prvom tromesečju ove godine (u odnosu na prvi kvartal 2020), za 2,3 procetna poena (Anketa o radnoj snazi). Dodatno, umesto prvobitno planiranog fiskalnog deficita od 3% BDP-a i planiranog smanjenja učešća javnog duga u odnosu na BDP, fiskalni deficit će po novim planovima Vlade biti između 6% i 7% BDP-a što će voditi rastu javnog duga koji će krajem godine dostići 60% BDP-a, ali taj nivo još nije kritičan (inače je planirano da se fiskalni deficit sa oko 7% BDP-a, umanji u 2022. na 3%, a zatim nastavi da se smanjuje do 1%).

Zašto Srbija relativno dobro prolazi kroz krizu?

Ključ je struktura ekonomije. Naime, radi se o specifičnoj strukturi privredi, odnosno velikom učešću delatnosti poput poljoprivrede i prehrambene industrije koje su u krizi imale rast. Dodatno, Srbija ima veoma malo učešće turizma u BDP-u, kao i auto industrije i drugih delatnosti koje su bile najviše pogođene krizom. Pored toga, snažne antikrizne mere prvenstveno fiskalne, ali i monetarne politike koje se produžavaju i u 2021, kao i relativno blage anti-epidemiološke mere (od sredine maja 2020), te povoljni odnosi razmene (koji utiču na rast neto izvoza krajem 2020. i početkom 2021) dodatno su popravili relativnu poziciju Srbije.

Snažna investiciona aktivnost koja je u godinama pre pandemijom izazvane krize donosila solidne stope privrednog rasta takođe igra važnu ulogu u dobrom kotiranju Srbije. Strateška diversifikacija investitora i tržišta, odnosno to što najveći deo SDI u Srbiju odlazi u industriju, ostale izvozno-orijentisane sektore i izgradnju infrastrukture, takođe podstiče ekonomski rast. Najbolji primer je auto industrija gde Srbija ima najrazličitiju paletu proizvoda koji se u ovoj oblasti proizvode – od guma, akumulatora, provodnika, pa do najsofisticiranijih proizvoda poput mikročipova i elektromotora (npr. izvoz auto komponenti od 2012. povećan je četiri puta, na 2 milijarde evra).

U Srbiji je i tokom pandemije nastavljena  realizacija infrastrukturnih projekata. Učešće kapitalnih investicija države u BDP-u je 2020. povećano na 5,4% (sa 4,9% 2019), dok bi u 2021. trebalo da dostignu 7% BDP-a.

Srbija je bila uspešna u razvoju IT sektora (izvoz usluga povezan sa IT sektorom je za osam godina gotovo učetvorostručen – na preko 1,4 milijardi evra 2019, a rast izvoza je postignut čak i u kriznoj 2020, sa nastavkom tog trenda i u ovoj godini).

 Dodatno, izvoz poljoprivrede je od 2012. skoro dupliran – na skoro 1,3 milijarde evra u 2020, dok je dinamičan rast (od čak 20%) nastavljen u prvih pet meseci 2021.

Šta možemo očekivati srednjoročno?

Kao što smo pomenuli, MMF u 2021. projektuje realan rast BDP-a Srbije od 6%, a zatim i nastavak visokih stopa rasta. Ove projekcije su minimalno različite od onih koje je MMF izneo u svom apriliskom izveštaju (IMF, 2021).

Glavni ekonomski indikatori Srbije 2008, 2015-2020, sa projekcijama do 2026. (izvor: MMF, april 2021)

Na tabeli su data očekivanja MMF-a za Srbiju zaključno sa 2026. koja ukazuju da ova međunarodna institucija dosta optimistično gleda na ekonomske perspektive naše zemlje.

Ove godine BDP per capita će biti blizu 9.000 dolara, a njegov ekvivalent po kupovnoj moći preko 20 hiljada dolara. Udeo investicija u GDP se procenjuje da će se približiti famoznoj četvrtini BDP-a u 2026, dok će inflacija ostati stabilna i relativno niska (oko 3%). Volumen rasta izvoza biće oko 11% što znači da će njegova stopa rasta izraženo u evrima biti oko 13%. Projektovan je i lagan pad nezaposlenosti, dok se procenjuje da bi fiskalni saldo mogao biti skoro uravnotežen, iako projekcije za ovu godinu nisu uključile rebalans budžeta. Deficit platnog bilansa će ostati na oko 5% što se smatra durogočno održivim nivoom, a javni dug bi posle rasta u ovoj godini trebalo da počne da opada kao udeo u BDP-u zemlje.

Sumarno posmatrano, naša zemlja može očekivati poboljšanje ekonomskih parametara u narednom petogodištu, što će se reflektovati i kroz rast realnih dohodaka (plata i penzija), odnosno životnog standarda. Naravno, uvek postoji rizik od ostvarivanja projekcija, ali posle snažnog ekonomskog udara izazvanog pandemijom teško je očekivati da bi se nešto slično moglo ponoviti a što bi moglo bitnije poremetiti prognoze MMF-a.