MENISNC
Pretraga
17.6 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1107

Dan sećanja na stradale u „Oluji”

Od
miki
-
0

U zemunskom naselju Busije u kojem uglavnom žive izbeglice iz Hrvatske danas će biti održana centralna manifestacija – Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u vojnoj akciji „Oluja” koja je počela 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu u kojoj je proterano 220.000 Srba, a skoro 2.000 je ubijeno.

Obeležavanju ovog tragičnog događaja za Srpski narod koji Hrvatska slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rukovodstvo Republike Srpske, a skup počinje u 19.30.

Republika Srpska i Srbija od 2014. godine zajedno obeležavaju ovaj dan, kao dan srpskog stradanja.

Predsednik Vučić pozvao je sve građane koji žele da prisustvuju da dođu na obeležavaje, ali je zamolio i da zbog koronavirusa to ne prelazi velike brojeve.

„Da u tom divnom naselju odamo poštu poginulima i prisetimo se svih prognanih u najvećem etničkom čišćenju posle Drugog svetskog rata”, rekao je Vučić novinarima nakon obilaska radova u Kliničkom centru Srbije, prenosi Tanjug.

Srpsko narodno vijeće saopštilo je da će u ime srpskog naroda u Hrvatskoj godišnjicu „Oluje” obeležiti kao i do sada, sećanjem na stradanje srpskog naroda, ali ukazuju i da se tom prilikom ne smeju zaboraviti stradanja hrvatskog naroda.

SNV podseća da je pre 26 godina započela akcija „Oluja”, koja je nakon, obimom manje, ali po posledicama jednake akcije „Bljesak”, prouzrokovala istorijski egzodus Srba s područja zapadne Slavonije, Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je da je hrvatska zločinačka akcija „Oluja” bila najveće etničko čišćenje počinjeno posle Drugog svetskog rata, za koje do danas niko nije odgovarao.

Naglasio je da Srbija, koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, nikada taj zločin prema Srbima neće zaboraviti, niti prestati da insistira na pravdi i kazni za zločince.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je da akcija „Oluja” predstavlja završni čin etničkog čišćenja srpskog naroda sa područja današnje Hrvatske.

„Oluja” je počela 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatske vojske i Hrvatskog vijeća odbrane na Republiku Srpsku Krajinu, zbog čega se svake godine taj datum obeležava kao dan posvećen stradalim i prognanim Srbima na teritoriji Hrvatske.

Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas” na svojoj evidenciji ima 1.877 imena Srba poginulih i nestalih tokom i nakon hrvatske vojne operacije „Oluja”.

Od tog broja je 1.228 (65%) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina, ističe se u saopštenju te nevladine organizacije, povodom 26. godišnjice „Oluje”.

Parastos u crkvi Svetog Marka za poginule Srbe u akciji Oluja

Od
miki
-
0

Parastosom poginulim Srbima u “Oluji” avgusta 1995, služenom u crkvi Svetog Marka i polaganjem venaca i cveća na spomenik u Tašmajdanskom parku u Beogradu počelo je danas obeležavanje Dana sećanja na stradale u toj hrvatskoj vojno-policijskoj akciji.

O strahotama “Oluje” govorio je protojerej-stavrofor Miloš Mićić, koji je do tada bio sveštenik u Glini i s porodicom je, kao ostali prognani Srbi iz bivše RSK, krenuo u izbeglištvo u Srbiju, a sada je sveštenik u Kotežu kod Beograda.
Večeras u 19.30 u zemunskom naselju Busije biće održan centralni skup povodom Dana sećanja, kojem će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić.

Porodice nestalih u Oluji predugo čekaju na istinu i pravdu, zločin se tako ponavlja

Borba porodica da saznaju šta se desilo sa njihovim nestalim članovima u hrvatskoj akciji “Oluja”, da dodju do istine i pravde, predugo traje tako da se i posle 26 godina ne vidi njen kraj, čime se zapravo zločin samo ponavlja, poručili su danas iz udruženja koja okupljaju ove porodice i izbegle.

“Sve je više praznih grobnica u Srbiji. Roditelji su ostavili prazno mesto za svog nestalog sina, otac i majka su umirli, mesto sa njihovo dete je i dalje prazno”, rekla je predsednica Udruženja porodica “Suza” Dragana Djukić.

Ona je navela da je u Hrvatskoj eshumacija i identifikacija posmrtnih ostatka veoma usporena jer se proces “politizuje”.

“U Hrvatskoj na institutima za sudsku medicinu se nalaze posmrtni ostaci 896 tela za koja se godinama ne vrši identifikacija. Razni izgovori postoje koji porodica nisu prihvatljivi, umorne su od čekanja”, navela je Djukić.

Prema njenim rečima, “u Hrvatskoj postoje registrovana grobna mesta ali je potupno jasno zašto nema dobre volje da se to reši jer kad nema tela nema ni zločina”.

“S pravom se pitamo kad će onda da dodju na red skrivene lokacije”, rekla je Djukić.

Predsednik Asocijacije izbjegličkih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir je rekao je da “‘Oluja’ i dalje traje”, navodeći da se Srbi iz Hrvatske i dalje iseljavaju.

On je ocenio da Hrvatska opstruiše traženje nestalih i identifikaciju čime se zapravo prikrivaju počinjeni zločine, kao i da je ulaskom te države u Evropsku uniju postalo još teže doći do podataka o žrtvama i nestalima.

Izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Republikom Hrvatskom Veran Matić je najavio da će nastojati da informiše predsednika Aleksandra Vučića i hrvatskog premijera Andreja Plankovića, sa kojim je postigao komunikaciju, da se napravi dogovor o novom načinu traženja nestalih.

“Protok vremena zahteva nove načine saradnje i komunikacije”, rekao je Matić, napominjući važnost stvaranja zajedničkih timova.

Prema njegovim rečima, izuzetno je važno uključiti medjunarodne institucije u mnogo većoj meri.

“Hrvatska strana ne voli mnogo da saradjuje sa Medjunarodnim komitetom crvenog krsta, koji jedini ima potpisane ugovora sa svim zemljama koje su imale svoje posmatračke ili vojne misije u Hrvatskoj. One su odnele izveštaje i treba pretražiti te arhive, to je veliki izvor podataka”, naglasio je Matić.

Članica Komisije Vlade Srbije za nestala lica Ljiljana Krstić je istakla da je saradnja sa hrvatskom stranom usporena, a da eshumacije nema.

“Predlagali smo da pomognemo da nam predaju posmrtane ostatke radi identifikacije u našim laboratorijama, na VMA, da ih predamo porodicama koje su u Srbiji, da ne čekaju više, ali nismo dobili odgovor. Insistiramo na sradnji ali saradnje sa druge strane nema. Ništa se od tih posmrtnih ostataka ne nalazi na prostoru Srbije i ako nema interesovanja sa druge strane mi smo nemoćni”, rekla je Krstić, na zajedničkoj konferenciji za novinare pod naslovom “‘Oluja’, nekažnjeni zločin proces traženja nestalih sve usporeniji”.

Košarkašice Srbije posle preokreta u polufinalu!

Od
Dara Milovanović
-
0

Košarkašice Srbije plasirale su se u polufinale Olimpijskih igara, pobedom nad Kinom od 77:70.

Aktuelne evropske šampionke nanele su tako Azijatkinjama prvi poraz na turniru u Tokiju.

Srbija je do trijumfa stigla posle preokreta, nadoknadivši zaostatak od devet poena razlike, koliko je bilo krajem treće četvrtine.Izabranice Marine Maljković su na početku poslednjeg kvartala blickrigom uhvatile priključak, a onda u finišu stigle do velike pobede.

Sve u svemu, bio je ovo jako izjednačen meč, činilo se da će Kineskinjama biti ta prednost, stečena u trećoj četvrtini, dovoljna, ali tako nisu mislilie naše košarkašice, predvođene Jelenom Bruks, Anom Dabović i Sonjom Vasić.

Srpski tim je posle toga uspeo da se odbrani u dva napada, a zatim je Dabović jednom bila precizna sa linije za slobodna bacanja za pet poena razlike.

Kineskinje nisu iskoristile naredni napad, a sa druge strane oba slobodna bacanja pogodila je Vasić i postavila konačan rezultat.

Srbija će u polufinalu igrati sa boljim iz duela SAD – Australija.

Najefikasnija na utakmici bila je upravo Jelena Bruks sa 18 poena, dva skoka i jednom asistencijom.

Dvocifrene su bile još Sonja Vasić, sa dabl-dablom (16p+10sk), te Ana Dabović sa 13 poena, tri skoka i šest završnih dodavanja.

Kini, koja je do ovog meča savladala Portoriko, Australiju i Belgiju, nije pomogla ni Šao Ting sa 17 poena, šest skokova i pet asistencija.

Pratile su je Ksu Han sa 15 poena i sedam skokova, odnosno Jueru Li sa 12 poena i šest skokova.

Izabranice Marine Maljković su tokom prvog poluvremena uglavnom imale vođstvo, a uspeha je mogla da ih košta loša treća četvrtina, koja je bila problem i na prethodnim mečevima.

Iznenadile su Kinu na startu poslednje deonice, a onda u završnici, malo po malo, dobrom odbranom, a na kraju i slobodnim bacanjima, ostvare trijumf.

Podsetimo, na prošlim Igrama, Srbija je osvojila bronzu.

Ruski ambasador u BiH: Šmit nema legitimitet

Od
Dara Milovanović
-
0

SARAJEVO – Ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov izjavio je danas da se Rusija zalaže za poštovanje normi međunarodnog prava i da odsustvo saglasnosti Saveta bezbednosti UN u imenovanje Kristijana Šmita njega lišava neophodnog legitimiteta da bude visoki predstavnik u BiH.

Kalabuhov je u intervjuu agenciji Srna, na pitanje da li imenovanje Šmita predstavlja pokušaj zapadnih partnera u Savetu za sprovođenje mira da izoluju uticaj Rusije na Balkanu, rekao da se češće događa obrnuto, jer je uticaj Rusije jači što više pokušavaju da je izoluju.

„To je lako objasniti. Rusija se zalaže za poštovanje normi međunarodnog prava, a ne za izmišljanje mitskih pravila, oslanjajući se na ona kojim neki žele da vladaju svetom”, rekao je Kalabuhov, prenosi Tanjug.

Na pitanje da li je BiH međunarodni protektorat, Kalabuhov je odgovorio da je, nažalost, stvarno stanje takvo da neke države, skrivajući se iza plašta „međunarodne zajednice”, pokušavaju da ostvare „svoje sebične interese u BiH”.

„Oni istovremeno otvoreno manipulišu javnim mnjenjem, namerno dovode do destabilizacije situacije u zemlji kako bi se igrali na nerešenim međusobnim zabrinutostima i strahovima”, smatra ruski ambasador u BiH.

Kalabuhov je istakao da, usput, „suprotno međunarodnom pravu i zdravom razumu”, pokušavaju da ožive OHR, „koji je izgubio svoju dodatnu vrednost, pod izgovorom potrebe za ispunjavanjem utopijskih uslova”.

„Prema našem mišljenju, to je apsolutno nespojivo s licemernim izjavama naših međunarodnih partnera o podršci suverenitetu BiH, dok oni čine sve kako bi zemlja bila što duže lišena takvog suvereniteta”, naveo je ambasador.

Da li je vreme da Britanska Kolumbija promeni ime? Neki smatraju da je vreme

Od
Dara Milovanović
-
0

Ime Britanska Kolumbija je delimično izvedeno od imena Kristofora Kolumba, koji je otvorio put ka kolonizaciji Amerike. Širom Kanade je bilo nacionalnih problema o imenima mesta i ljudima po kojima su dobili ime, a neki kažu da bi taj razgovor trebao uključiti ​​i ime Britanske Kolumbije.

Robert Jago, pisac i savetnik iz Kwantlen i plemena Nooksack, kaže da je bilo kakva povezanost sa italijanskim istraživačem, koji je povezan s počecima nasilne kolonizacije Amerike, problematična.
“Mislim da to svi do sada znaju, ali i Kristofor Kolumbo je imao nekih problema. Čak se i u njegovo doba on smatrao neverovatno nasilnim, genocidnim”, rekao je Jago gostujućoj u CBC radio emisiji.
“Imenovanje jedne provincije u korelaciji sa ovom osobom, u današnje vreme, nije nešto što bismo trebali podržavati.”
Britanska Kolumbija je dobila ime po reci Kolumbija, čije ime, kao i nekoliko drugih toponima u Americi, uključujući i okrug Kolumbia u SAD -u, dolaze od imena ovog istraživača.
Razgovori oko imenovanja raznih mesta širom Kanade, ovog leta su dostigli visoku temperaturu. Na primer:

-Gradsko veće Toronta glasalo je za preimenovanje ulice Dundas zbog povezanosti Henryja Dundasa sa transatlantskom trgovinom robljem.
-Gradsko veće Edmontona jednoglasno je izglasalo uklanjanje svih referenci u  gradu, uključujući i naziv LRT stanice, po Vitalu Grandinu, biskupu koji se smatra arhitektom kanadskih rezidencijalnih škola.
-Sve je više poziva da se preimenuje i Univerzitet Ryerson, koji je dobio ime po Egertonu Ryersonu, drugom arhitekti kanadskog sistema rezidencijalnih škola.
Michelle Nahanee, koja je iz plemena Sḵwx̱wú7mesh i jedan od osnivača Nahanee Creative, kaže da je ovaj proces preimenovanja važan i prilika da sagledamo ono u šta sada verujemo kao društvo.

“Preimenovanje Britanske Kolumbije bila bi prilika, da nas sve odvede u budućnost kao dekolonijalnu zemlju i da imamo pristupe, koji su više povezani sa zemljom i vrednostima koje su ovde danas”, rekla je Nahanee.
Odabir novog imena za BC, rekao je Jago, bio bi novi početak.
“Zaista je teško graditi stvari kad nas nešto stalno povlači nazad  i podseća na ovu užasnu prošlost”, rekao je.
“Ako možemo imati novo ime, to je bi bio deo toga.”

Moguća alternativna imena za Britansku Kolumbiju
Jago kaže da je jedno moguće ime, koje je detaljno opisao u nedavnom članku za Canadian Geographic, ime S’ólh Téméxw. To znači “naša zemlja” ili “naš svet” na Halkomelemu, jeziku kojim govore ljudi Kwantlena u Fort Langley-u, mesto gde je BC proglašena kolonijom 1858.
Međutim, i Jago i Nahanee kažu da je teško doći do imena kada je jurisdikcija Britanske Kolumbije sama po sebi veštačka kolonijalna tvorevina sastavljena od mnogih različitih regija i nacija.
“Postoje 34 autohtona jezika, a zatim još 60 dijalekata. Ne mogu zaista reći da možemo odabrati ispravni i jednu reč iz jednog od tih jezika”, rekla je Nahanee.
Ashley Churchill, savetnik iz Simpcow First Nation -a, rođena u Tk’emlúpsu, kaže da je druga mogućnost korištenje reči iz Chinook žargona, jezika koji je nastao zbog trgovačkih odnosa između različitih autohtonih nacija i doseljenika u Britanskoj Kolumbiji u 19. veku.
“Budući da je katalizator, da BC postane deo Kanade bila je trgovina, kompanija iz Hudsonovog zaliva i kompanija sa Severozapada kao tada prisutna i zlatna groznica, su razvili trgovački jezik kako bi se olakšalo komunikacija, ta multikulturalna komunikacija preko jezičnih granica i kulturnih granica “, rekao je Churchill.
Churchill kaže da je jedna opcija koja odražava geografsku prirodu ove regije, izraz iz Chinooka, što znači  mesto “gde se zemlja susreće s vodom”.
Nahanee kaže da je ukorenjivanje novog imena iz Chinook -a jezika, nešto što  predstavlja grupu ljudi, doseljenika i starosedilaca, dobra ideja.
“Pomešali smo sve naše jezike kako bismo mogli međusobno komunicirati. To je nešto što je rođeno na ovom mestu”, rekla je Nahanee.

SERBIANNEWS/CANADA

Ako planirate otići na večeru ili u teretanu u Njujorku, pre odlaska spremite dokaz da ste vakcinisani

Od
Dara Milovanović
-
0

Grad Njujork će uskoro zahtevati dokaz o vakcinisanju protiv COVID-19, za aktivnosti u zatvorenom prostoru, najavio je u utorak gradonačelnik Bill de Blasio, čime je postao prvi veliki grad u SAD-u koji je uveo takva ograničenja.

Nova naredba, koja će stupiti na snagu 16. augusta, odnosi se na ručavanje u zatvorenom prostoru, na teretane i na zatvorene prostore za zabavu.
De Blasio se fokusirao na vakcinaciju što većeg broja Njujorčana, dok se odupire pozivima, da se maske moraju nositi u zatvorenim prostorima, kao što je to učinilo nekoliko gradova i okruga u Kaliforniji.
De Blasio je u ponedeljak rekao da on “snažno preporučuje” da svi nose maske u javnim zatvorenim prostorima, ali je naglasio da je on fokusiran na “snažan strateški podsticaj u gradu” kako bi se vakcinisao što veći broj ljudi.
Gradonačelnik je prošle sedmice najavio da će gradski službenici, morate biti vakcinisani do sredine septembra ili će se morati imati nedeljna testiranja, a on je  ponudio i novčani podsticaj od 100 dolara za stanovnike grada koji se vakcinišu.
Prema službenim podacima, oko 66% odraslih osoba u New Yorku potpuno je vakcinisano.
U ponedeljak, SAD su dostigle cilj predsednika Džoa Bajdena, da se barem sa jednom vakcinom, vakciniše 70% odraslih Amerikanaca, doduše sa zakašnjenjem od mesec dana, usred naleta delta varijante, koja počinje da popunjava bolnice i pokreće obnavljanje pandemijskih propisa u celoj zemlji .

SERBIANNEWS/CANADA

Bajdenov pritisak na konkurentnost u USA, mogao bi ugroziti post-pandemijski oporavak Kanade, upozoravaju industrijske grupe

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA – Industrijske grupe upozoravaju da bi nedavni pritisak predsednika USA Džoa Bajdena za povećanje konkurencije, na američkom tržištu mogao dovesti Kanadu u strateški nepovoljan položaj, što bi potencijalno čak moglo ometati oporavak Kanade iz pandemije.
Biden je 9. jula potpisao opsežnu izvršnu naredbu čiji je cilj, ograničiti korporativnu dominaciju i podstaknuti konkurentniju politiku u nizu industrija, uključujući okeanski transport, zdravstvenu zaštitu, transport i tehnologiju. Naredba ne predstavlja određeni mandat, već umesto toga pozviva američke agencije da usvoje politiku, koja bi ograničila uticaj korporacija i otvorile monopol na tržištu.
Ako uspe, posmatrači kažu da bi ta politika mogla doprineti stvaranju pravičnijih uslova za mala preduzeća i ograničiti ovlašćenja velikih kompanija, uključujući tehnološke divove poput Google i Apple.

Slične brige o nedostatku konkurencije, prisutne su u Kanadi u poljoprivrednom, rudarskom, hemijskom i maloprodajnom sektoru, uključujući uopšteno mala preduzeća. Posebno zabrinjava kanadski železnički duopol, podeljen između Canadian National (CN) i Canadian Pacific (CP). Ali ovo pitanje obuhvata brojne industrije od telekomunikacija do poljoprivrede.
Liberalska vlada pod premijerom Džastinom Trudoom, predstavila je svoj plan ekonomskog oporavka, uključujući desetine milijardi potrošnje za podsticaj ka čistoj tehnologiji i predloženi nacionalni program brige o deci. Međutim, industrijske grupe upozoravaju da će ti napori na kraju biti uzaludni bez opsežnijeg plana kako bi kanadska transportna i druge industrije bile konkurentnije.
“U svetlu Bajdenovog proglašenja, mislim da je vreme da Kanada vodi ozbiljniju raspravu i dublje prouči naše mogućnosti, naš izbor za poslovnu zajednicu i efikasnost”, rekla je Diane Brisebois, predsednica i izvršna direktorka maloprodajnog saveta Kanade.
Brisebois, koja predstavlja oko 45.000 izloga širom Kanade, kaže da su njeni članovi uvideli da su cene tokom pandemije porasle za čak 400%, uzrokovane globalnom nestašicom transportnih kontejnera. Iako je to povećanje posledica privremenih rupa u lancu dostave povezanih s pandemijom, one ukazuju i na dublju strukturnu slabost u infrastrukturnoj mreži zemlje koja je decenijama uzrokovala pritiske na kanadsku trgovinu, rekla je.
Njeno udruženje i drugi pozivali su Ottawu da reši to pitanje, rekavši da najnoviji planovi za povećanje socijalne potrošnje u Kanadi moraju biti povezani sa značajnijim ekonomskim reformama.
“Ne možete govoriti o društvenoj infrastrukturi bez govora o ekonomskoj infrastrukturi”, rekla je Brisebois. „Ono što SAD čine, imaće trenutni uticaj na našu ekonomiju i državu. Dakle, zanemariti ono što se događa južno od granice znači zanemariti potrebu da budemo konkurentni ”, rekla je.
Zvaničnici odeljenja duboko su upoznati s tim pitanjem, rekli su predstavnici, ali godinama je nedostajalo političke volje za suzbijanje monopolističkih aspekata kanadske ekonomije.
Kanadski poljoprivredni proizvođači više su puta bili ograničeni mogućnostima dostave od železničkih kompanija i lučkih uprava, kako bi transportovali svoj proizvod, često imajući ogromne zaostatke tokom meseci žetve, jer su poljoprivrednici prisiljeni takmičiti se sa naftnim kompanijama i rudnom industrijom oko železničkih kapaciteta. To je smanjilo proizvodnju, a u nekim slučajevima uzrokovalo gubitke ne samo za proizvođače, već i za železničke kompanije, koje su bile prisiljene dati prioritet određenim robama u razdobljima velike potražnje.
“Ako vlada nije spremna za taj razgovor, onda ne znam kako će ova zemlja proći u pogledu oporavka nakon pandemije”, rekla je Erin Gowriluk, izvršna direktorka kanadskih uzgajivača žitarica. “To je razgovor koji smo trebali voditi pre nekoliko meseci da pripremamo oporavak, a to je razgovor za koji ova vlada jednostavno nije bila spremna.”
Rudarske kompanije takođe se bore sa ograničenjima u transportu, posebno za takozvane “zaključane” proizvođače, koji se oslanjaju na jednog železničkog prevoznika. Operacije rudarskog giganta iz Vankuvera, Teck Resources, najvećeg železničko-brodskog transporta u Kanadi, u potpunosti su u vlasništvu CP-a, na primer.
“Ako se oslanjate na železnicu za prevoz vašeg proizvoda, uspeh ili neuspeh vašeg poslovanja uveliko zavisi od fluidnosti i pouzdanosti pristupa tom tržištu”, rekao je Brendan Marshall, potpredsednik za ekonomiju u rudarskom savezu Kanade.
Marshall je rekao da su kanadske vlade godinama pokušavale “slomiti Da Vincijev kod” nedostatka konkurencije u transportnom sektoru, i uvek sa malo uspeha.
Ottawa je 2018. godine donela svoj Zakon o prevozu i modernizaciji, kojim se nastoji povećati ovlašćenja ugovorom “zaključanih” proizvođača i ublažiti kanadska železnička ograničenja.
Rudarsko udruženje, zajedno s drugim industrijama, uključujući hemijsku i poljoprivrednu, pozvalo je vladu da uvede transparentnije podatke oko deljenja zahteva koji bi zaključanim proizvođačima dali jaču osnovu u rešavanju sporova s ​​CN-om i CP-om, kao i arbitražu trećih strana kao način za bolje rešavanje sporova između železnica i proizvođača.
No, dosadašnji napredak u naporima, da se poboljša dostupnost podataka jako spor, rekao je, dok su druge mere, uključujući prošireno prebacivanje na železničke linije, bile ograničene na području kanadskog železničkog sistema, što manjim proizvođačima nije dalo mnogo prostora.
Proizvođači očekuju duboke reforme, koje bi oslabile monopol železničkih kompanija na tržištu, rekao je Marshall, prisiljavajući kompanije da otkriju više podataka o troškovima dostave ili informacije o praćenju željezničkih vagona, što bi malim kompanijama dalo bolju platformu za odbijanje visokih cena transporta.
“Ono što želimo su, lekovi koji bi bili dostupni proizvođačima, a koji bi zaista funkcionisali. I po našem mišljenju, transparento otkrivanje podataka je najpošteniji način. ”

SERBIANNEWS/CANADA

Zaječarska pivara prva u Srbiji dobila IPPC dozvolu za zaštitu životne sredine

Od
miki
-
0
Photo by mnm.all on Unsplash

Zaječarska pivara, u vlasništvu kompanije Hajneken (Heineken), je prva u Srbiji kojoj je dodeljena integrisana dozvola za prevenciju i kontrolu zagadjenja životne sredine (Integrated Pollution Prevention and Control IPPC), saopšteno je danas.
IPPC dozvola podrazumeva da kompanija racionalno upravlja svojim resursima i poštuje najviše standarde očuvanja prirodnih resursa, reciklaže otpada i smanjenja štetnih emisija.

Svrha izdavanja ove dozvola je da se potrošnja sirovina i energije svedu na minimum, kao i da se potpuno spreče ili smanje emisije koje mogu imati negativan uticaj na vodu, vazduh i zemljište i upravljanje otpadom.
Dobijanje te dozvola je, kako je saopštio Hajneken, još jedna potvrda da kompanija ide korak dalje u ambiciji da unapredi svoje pozitivno delovanje u domenu zaštite životne sredine. Zaječarska pivara čuva svoju 125. godina dugu tradiciju proizvodnje koja se obavlja u skladu sa najvišim standardima kvaliteta, bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i bezbednosti na radu, koji su često i iznad standarda koje propisuje zakonska regulativa, što je uticalo i na to da se ispune visoki kriterijumi Ministarstva zaštite životne sredine za dobijanje ove veoma značajne dozvole, navodi se u saopštenju.

“Naša posvećenost zajednici u kojoj poslujemo odražava se kroz naše delovanje i investicije kako bismo zaštitili prirodu, smanjili emisiju ugljen dioksida i očuvali vodene resurse. Svakim novim danom podižemo lestvicu više i, u vremenima koja dolaze, obavezujemo se da učinimo sve što je do nas kako bismo stvarali bolju i zeleniju Srbiju zajedno”, izjavio je direktor kompanije Hajneken Srbija Nikos Zois.

Kompanija Hajneken je najrasprostranjeniji proizvodjač piva u svetu, a u Srbiji ima pivare u Zaječaru i Novom Sadu.

Crvena zvezda protiv Šerifa za plej-of Kvalifikacija za Ligu šampiona (21.00 RTS1)

Od
miki
-
0
FOTO: FK CRVENA ZVEZDA

Fudbaleri Crvene zvezde igra protiv Šerifa iz Moldavije prvi meč trećeg kola Kvalifikacija za Ligu šampiona. Susret počinje u 21.00. Prenos je na našem Prvom programu, strim na RTS Planeti (samo za posetioce iz Srbije). Tok meča pratite na našem portalu.

Nakon pobede nad Kairatom pred crveno-belima je novi izazov. Ekipa Dejana Stankovića igra sa Šerifom iz Moldavije i ukoliko savlada ovu prepreku sledi joj duel za grupnu fazu Lige šampiona sa boljim iz dvomeča Legije i Dinama iz Zagreba.

Crvena zvezda je od starta sezone odigrala pet mečeva i zabeležila tri pobede, jedan remi i poraz. Na poslednjoj utakmici protiv Spartaka iz Subotice crveno-beli su zabeležili pobedu rezultatom 3:1, a golove za naš tim su postigli Mirko Ivanić, El Fardu Ben i Nikola Krstović.

Nakon što je Zvezda eliminisala Kairat u drugom kolu kvalifikacija za najelitnije evropsko takmičenje, izabranici Dejana Stankovića su pokazali da polako hvataju formu za ono što ih očekuje u narednom periodu kako u domaćem šampionatu, tako i u Evropi.

Šerif je borbu za plasman u najelitnije evropsko takmičenje započeo od prvog kola kvalifikacija. U prvoj rundi su ubedljivo eliminisali albanskog predstavnika Teutu, da bi u narednom kolu bili bolji od jermenskog šampiona Alaškerta ukupnim rezultatom 4:1.

U prethodnoj deceniji su devet puta bili šampioni Moldavske lige. Prošle sezone su osvojili 99 bodova u domaćem prvenstvu i zaista dominantno osvojili titulu, a ove sezone posle dva odigrana kola imaju tri boda i zauzimaju šesto mesto na tabeli.

Crvena zvezda i Šerif nikada do sada nisu “ukrstili koplja” na zvaničnim utakmicama, tako da će ovaj dvomeč biti prvi u istoriji ova dva kluba. Omladinci Crvene zvezde su igrali protiv Šerifa u Ligi šampiona za mlade 2020. godine i uspeli da pobede tim iz Moldavije posle izvođenja jedanaesteraca (2:4).

Četvorica fudbalera koji su nosili dres obe ekipe jesu Vujadin Savić, Ognjen Vranješ, Rikardinjo i Kadu.

Najveća opasnost Šerifa preti od trojice najisturenijih igrača Adama Traorea, Luvanora i Frank Kastanjeda. Traore je po dolasku u tim iz Moldavije postigao deset golova i zabeležio sedam asistencija, dok je Luvanor došao u ovom prelaznom roku iz Saudijske Arabije i već postigao dva gola u prvom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona protiv Teute.

Kastanjeda je ubedljivo najefikasniji fudbaler moldavskog tima, prošle godine je dao čak 33 navrata tresao protivniče mreže. U veznom redu je najstandarniji Sebastijen Til koji je u zimskom prelaznom roku pojačao Šerif.

Štoperski tandem čine Danilo Arboleda i Gustavo Dulanto, dok na bekovskim pozicijama nastupaju dvojica brazilaca Fernando Kostanca i Kristijano. Na golu je Grk Jorgos Atanasijadis koji je ovog leta došao iz atinskog AEK-a.

Šef stručnog štaba ekipe iz Tiraspolja je ukrajinski stručnjak Jurij Vernidub, a Šerif se pretežno oslanja na strane fudbalere.

“Naš cilj je jasan. Idemo dalje, od nas zavisi kakvi ćemo biti, sa kakvim pristupom i samo se mi pitamo. Igramo kod kuće i od nas zavisi kakav će protivnik biti”, rekao je Stanković za klupski sajt.

Meč između Zvezde i Šerifa igra se na stadionu “Rajko Mitić” od 21.00. Kapacitet stadiona je smanjen na 50 procenata, tako da se očekuje oko 28.000 gledalaca.

Prenos je na našem Prvom programu, strim na RTS Planeti (samo za posetioce iz Srbije). Tok meča pratite na našem portalu.

U rvanju šansa za medalju, Sinančević četvrti u grupi, Kolašinac bez finala, Španovićevoj izmakla medalja

Od
miki
-
0

Jedanaestog dana takmičenja na Olimpijskim igrama u Tokiju Srbiju će predstavljati osam sportista u pet sportova. Ivana Španović je ostala bez medalje u skoku udalj, pošto je finale završila na četvrtoj poziciji. Kajakaši Milica Novaković i Bojan Zdelar nisu uspeli da dođu do finala, dok je loš dan i za rvačima. Mate Nemeš je zaustavljen u prvom kolu u kategoriji do 67 kilograma, baš kao i Zurabi Datunašvili u kategoriji do 87 kg, ali ima šansu za bronzu u repesažu. Armin Sinančević četvrti u svoj kvalifikacionoj grupi u bacanju kugle, Asmir Kolašinac imao samo jedan dobar hitac. Prenose takmičenja na Olimpijskim igrama gledajte na programima RTS-a.

1...1.1061.1071.108...1.535Stranica 1.107 od ukupno 1.535

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković