MENISNC
Pretraga
19.5 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1041

Prvo priznanje „Majka Srbija” Đorđu Mihajloviću, čuvaru srpskog vojničkog groblja Zejtinlik

Od
miki
-
0

Svečana dodela nacionalnih priznanja uglednim ličnostima iz dijaspore i regiona koje su doprinele promovisanju Srbije biće upriličena danas i sutra, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković je izjavio da se ona dodeljuju prvi put otkako je zakonski regulisano njihovo dodeljivanje i definisano koja su to priznanja.

„Najviše među njima je priznanje Majka Srbija i ono se dodeljuje onome ko je najviše doprineo afirmaciji našeg imidža i naših vrednosti. Priznanja se dodeljuju i za očuvanje i afirmaciju srpskog jezika i ćiriličnog pisma, za oblast književnosti, političkog delovanja, savremenih telekomunkacionih tehnologija, nauke, pronalazaštva i drugih važnih oblasti”, rekao je Selaković.

Zajednički imenilac ovih aktivnosti je to da ih čine naši ljudi u dijaspori i da se njima doprinosi očuvanju i poboljšanju imidža Srbije i našeg naroda.

Priznanja će, osim ministra Selakovića, uručiti i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.

„Ne bih otkrivao sva imena, ali hoću da kažem, sa velikim ponosom, da priznanje Majka Srbija sutra uručujemo našem Đorđu Mihajloviću, čuvaru srpskog vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu. Priznanje ćemo mu uručiti sutra, 11. novembra u 11 časova, dakle u isto vreme kada je pre 103 godine potpisano primirje u Prvom svetskom ratu”, rekao je Selaković, prenosi Tanjug.

Dodao je da mu je veoma drago što se priznanje dodeljuje baš Đorđu, jer on čuva jednu od naših najvećih svetinja i ova dodela je način da mu oda priznanje za to.

Istakao je da se sve ovo radi povodom dana koji je za nas od velike važnosti, a reč je o Danu primirja u Prvom svetskom ratu.

„Obeležavamo ga kao Dan primirja a ja bih pre rekao da je to dan pobede”, naglasio je Selaković.

Istakao je da moramo da pamtimo i obeležavamo važne datume iz naše prošlosti, te da je neophodna duhovna obnova našeg naroda.

Ukazao je i da Srbija sa sadašnjim pobedničkim duhom mnogima ne odgovara, kako u regionu, tako i na međunarodnoj sceni.

„To se dešava, jer nam se interesi ne poklapaju i onda udaraju na rukovodstvo Srbije, odnosno njenog predsednika Aleksandra Vučića, koji je na udaru jer je sposoban”, rekao je Selaković.

Naglasio je da je Srbija sada ne samo ekonomski jača nego i mudrija u vođenju spoljne politike i ponaša se kao neko ko ne samo da ne destabilizuje region, nego radi na njegovoj stabilizaciji i naveo primer projekta Otvoreni Balkan.

Privredna komora Srbije danas otvara predstavništvo u Jerusalimu

Od
miki
-
0

Privredna komora Srbije će danas svečano otvoriti svoje predstavništvo u Jerusalimu, sa ciljem da ojača veze između privrede, trgovine i nauke Srbije i Izraela, sa fokusom na saradnju kompanija u inovacijama i primeni visokih tehnologija.

Predstavništvo će svečano biti otvoreno u 17 sati (po lokalnom vremenu u 18 sati) u prisustvu predsednika PKS Marka Čadeža i ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić, ministar finansija Izraela Avigdor Liberman i gradonačelnik Jerusalima Moše Leon, saopštila je PKS.

Interesovanje za saradnju dve privrede ogleda se u gotovo svim privrednim granama, sa naglaskom na IKT sektor, start-ap, inovacije, konsalting, zdravstvo, poljoprivredu i prehrambenu industriju, sajber bezbednost, tretman otpadnih voda i turizam.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Izraela vredela je prošle godine 72,2 miliona evra, a u prvom polugodištu 2021. godine 34 miliona evra.

Izrael je jedan od značajnijih investitora u privredu Srbije i u našoj zemlji je aktivno više od 70 izraelskih kompanija, prenosi Tanjug.

Ove godine dve zemlje obeležavaju i 30 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, navedeno je u saopštenju.

Podsećanja radi, PKS je ranije objavila da je predstavništvo u Jerusalimu počelo sa radom u avgustu, kao sedmo predstavništvo PKS u svetu.

Otvaranje predstavništva PKS u Jerusalimu najavljeno je prošle godine na potpisivanju Vašingtonskog sporazuma.

U Pompeji otkrivena NETAKNUTA SOBA u kojoj su živeli robovi!

Od
miki
-
0

Na iskopinama Pompeje u vili Ćivita Đuliana došlo je do novog važnog otkrića pronađena je netaknuta soba u kojoj su živeli robovi, što predstavlja vrlo retko i dragoceno otkriće…

Ministar Dario Frančeskini, italijanski ministar kulturnih dobara i turizma, kaže da je izuzetno važno jer čine Pompeje modelom istraživanja i proučavanja jedinstvenim na svetu.

“Ovo najnovije otkriće je izuzetno”, rekao je direktor arheološkog parka “Pompeji”, Gabrijel Zuhtriegel za italijanske medije, i dodao da je veoma retko da istorija vraća detalje života najskromnijih na ovakav način.

Najnovije iskopavanje u prigradskoj vili na severu Pompeja, lokacija je istraživanja još od 2017. godine na kojoj su već otkrivene svečane kočije i štala sa ostacima tri konja, pruža izvanredno viđenje antičkog sveta te nudi redak presek svakodnevice tadašnjih robova.

Tako su pronađeni kreveti koji su umesto dušeka imali samo komad tkanine nategnut na mrežu užadi. Zidovi su goli, bez ikakve boje sem jedne mrlje ispod prozora gde je nekada visila lampa.

Prefinjena tehnika “odlivaka” Đuzepea Fjorelija koji ju je otkrio u 19. veku, omogućila je da se precizno otkriju lični predmeti ispod kreveta, uključujući amfore za odlaganje predmeta, keramičke bokale i noćnu posudu. Dva kreveta su dugačka 170 santimetara, dok jedan krevet ima dužinu od 140 santimetara, pa se smatra da je pripadao detetu.

Na sredini sobe otkrivena je velika kutija sa konjskom opremom umotanom u komad tkanine. Ova soba, osim što je možda udomljavala jednu porodicu, služila je i kao ostava o čemu svedoči 8 amfora naguranih u uglove sobe.

Ministar kulturnih dobara i turizma Frančeskini izjavio je da su Pompeji dokaz da, kada Italija veruje u sebe i udruži snage, postiže izvanredne ciljeve kojima se divi čitav svet. Pompeji su jedno od arheoloških nalazišta koja su najtraženiji na svetu kada se radi o turističkim destinacijama ali i jedno od retkih mesta na kojima se konstantno vrše istraživanja i eksperimentiše novim tehnologijama.

Direktor parka Gabrijel Zuhtriegel istakao je i da je ova soba prozor u krhku i nesigurnu stvarnost ljudi koji se retko pojavljuju u istorijskim izvorima koji su pisani od strane tadašnje elite te im daje vizibilitet u istorijskim naracijama.

“Ovo je slučaj koji nama arheolozima pomaže da otkrijemo deo antičkog sveta o kome malo znamo. Ovo je jedno od najuzbudljivijih otkrića u mom životu i predstavlja pravo blago jer pričamo o ljudskom iskustvu, a u ovom slučaju najslabijoj kariki antičkog društva, robovima i njihovim uslovima života u rimskom svetu”, napomenuo je Gabrijel Zuhtriegel povodom ovog retkoh otkrića.

Proglašen najbolji sir na svetu za ovu godinu

Od
miki
-
0

Na takmičenju u Španiji, prethodni pobednik, organski plavi sir, Rogue River Blue, prvi američki šampion ikada, dobio je svog naslednika. Bele je boje, sa venom pepela od masline.

Kako piše N1, meki kozji sir iz Španije osvojio je prvo mesto na svetskom takmičenju za sir, u konkurenciji 4.079 prijavljenih takmičara iz više od 40 zemalja (sa pet kontinenata).
Pobednički sir, imena Olavidia, potiče od zanatskog proizvođača sira komercijalnog naziva Quesos y Besos (sirevi i poljupci), dobio je 103 glasa, nadmašivši drugoplasirani meki sir iz francuske Fromagerie Berthaut okupan alkoholnim pićem Marc de Bourgogne koje se pravi od ostataka kože i pulpe grožđa.
Dešava se da se tokom ovakvih gurmanskih manifestacija mnogi razjede nakon konačnih rezultata, imajući naravno svoj ukus i preference. Ali poenta pasioniranim stvaraocima na polju gastronomije nisu titule i oreol najboljeg, jer on ne postoji, njega proglašava svako od nas pojedinačno. Suština je u druženju, razmeni iskustava, upoznavanju nečeg novog. Velika većina učesnika navedeno ponese kao glavni utisak.
Tako da onome ko voli francuski bri, nijedan „gran pri“ ne može da zameni recimo gorgonzolu, ali može da vas ponuka da probate nešto za šta nikada niste čuli, poput Olavidie.

Oko 250 sudija, uključujući naučnike u oblasti hrane, prodavce sira, kuvare i somelijere, bili su kao jedno tokom takmičenja. Sve je počelo za 88 stolova u velikoj konferencijskoj sali, u kojoj je troje sudija degustiralo i ocenilo oko 45 sireva raspoređenih za svakim stolom.
Fokusirali su se na „izgled, osećaj, miris i ukus, bodujući aspekte kao što su izgled kore i paste, aroma, telo i tekstura sira, pri čemu je većina poena dodeljena za ukus i osećaj u ustima“, stoji na sajtu organizacije World Cheese Awards.
To je suzilo polje na 88 sireva, odnosno jedan veliki sir po stolu, a taj broj se redukovao na 16 finalista, kojima je sudila „super porota“ – sudije koje nemaju komercijalne veze sa ovim proizvođačima. U finalu, svaki od 16 sudija je prezentovao jedan sir, analizirajući njegove karakteristike, a zatim je sa ostatkom „porote“ taj isti i probao, glasajući podizanjem karata sa brojem, na skali od 1 do 10, pred publikom.
Isti metod je zatim korišćen za ostalih 15 finalista. Kao mešavina izbora pape i najboljeg NBA zakucavanja otprilike. Pobednički kozji sir je sticajem okolnosti poslednji ocenjivan među finalistima, pa je i krilatica najbolje ostavi za kraj dobila svoj puni smisao.
Britanski sudija Džejson Hajnds izjavio je pre glasanja da kozji sir ima „bogatu, zavodljivu, kremastu teksturu“ i „ukus koji je bio okrugao i topao“. „Samo sam hteo da idem u krevet s tim“, dodao je Hajnds, uz osmeh, na ceremoniji koju su uživo prenosili organizatori iz Ovijeda na severu Španije.
Silvija Pelaez, vlasnica pobedničkog sira, rekla je: „Mi smo mali skromni proizvođač sira u Haenu“, gradu na jugu Španije, najpoznatijem po svojim maslinama koje se naveliko izvoze. Ovaj grad u Andaluziji, među brdima zbog svog kraljevstva „tečnog zlata“, maslina, ima sve više i više turista.

„Svakodnevni rad ima svoju nagradu“, rekla je Pelaez. Zanimljivo je da ovaj proizvođač sira, zvaničnoog naziva Lacteos Romero Pelaez, ima samo šest zaposlenih. Malo je više izgleda.
Njen kozji sir bele boje ima uočljivu crnu prugu u sredini. Organizatori takmičenja rekli su da je sir „zreo sa penicilium candidumom i pepelom od maslinovog kamena“. Kada se preseče, odmah primetite prelepu venu pepela, koja podseća na francuski sir Morbier. Nakon kremastog i puterastog, čekaju vas blagi cvetni dodiri i izbalansiran ukus.
Njegova titula je „svetski šampion sira“, izjavio je Džon Farand, generalni direktor Guild of Fine Food sa sedištem u Velikoj Britaniji, koja organizuje dodelu sireva. Prethodni pobednik bio je organski plavi sir, Rogue River Blue, prvi američki šampion ikada. To je bilo u oktobru 2019. u Bergamu, Italiji. Prošlogodišnje takmičenje je otkazano zbog pandemije.
Da li je trenutno najbolji na svetu? Svako može da bude porota. Titula je tu. Nekima možda postane, a do tada, svako će ostati u ljubavi sa svojim favoritom.

Sa povećanjem broja stanovnika u gradovima problem buke sve izraženiji

Od
miki
-
0
Two business women sitting on bench outside and keeping their distance while wearing face mask, Cologne, NRW, Germany

Buka u životnoj sredini je oduvek predstavljala veoma važan faktor kvaliteta života, od antičkih do modernih vremena.
Sa povećanjem gradskih anglomeracija i broja stanovnika u njima problem buke je postajao sve izraženiji jer svaka ljudska aktivnost proizvodi određeni nivo buke, direktno i indirektno.

Među brojnim negativnim psihološkim posledicama koje se kod stanovništva ugroženog komunalnom bukom mogu očekivati, remećenje spavanja smatra se osnovnim i najvažnijim. Na osnovu nivoa buke, u najvećem broju zemalja limit ustanovljen za neometano spavanje je 30 dB u zatvorenim prostorijama.

Potencijal uznemiravanja bukom u velikoj meri zavisi od vremenskog toka. Isprekidana buka ima negativnije efekte na spavanje od stalne, posebno u periodima dubokog spavanja jer nagle promene u oscilaciji zvuka dovode do buđenja.

Potencijal uznemiravanja bukom takođe zavisi i od frekvencijske raspodele buke. Tonalna buka koju karakteriše pojedinačna frekvencijska komponenta koja se čujno izdvaja iz ukupnog zvuka poseduje vrlo visok potencijal za uznemiravanje.

Najpoznatiji primer tonalne buke jeste zvuk koji proizvode komarci, sličan frekvencijski sadržaj može se naći i pri radu raznih elektromotora i ventilacionih sistema. U dosadašnjim terenskim i laboratorijskim studijama dokazano je da buka produžava vreme neophodno da se zaspi, čini spavanje površnim i dovodi do čestih buđenja.

Efekti povišenog nivoa buke posle buđenja ispoljavaju se u vidu umora, smanjenja radne sposobnosti i dugoročnim psiho-socijalnim i zdravstvenim efektima. Izlaganje povišenom nivou buke takođe se izučava i kao faktor rizika kardiovaskularnih oboljenja, primarno arterijske hipertenzije i ishemijske bolesti srca.

Crna farba preko lica Ratka Mladića na muralu u Sremskoj Kamenici

Od
miki
-
0

Nepoznate osobe prekrile su crnom farbom mural posvećen ratnom zločincu Ratku Mladiću u Sremskoj Kamenici.
Mural se nalazi na stadionu Fudbalskog kluba Fruškogorac, a farbom je premazano lice Ratka Mladića.

Društvenim mrežama kruži fotografija murala sa crnom farbom i poruka: „Srećan 9. novembar svima koji slave“.

Posle gotovo dve sedmice nastavljena proizvodnja u Fijatu

Od
miki
-
0

U fabrici “Fijat Krajsler automobili Srbija” (FCA) jutros je nastavljena proizvodnja modela “500 L”, posle povratka radnika sa gotovo dvonedeljnog plaćenog odsustva.

Kako je Beti rečeno u Samostalnom sindikatu te fabrike u Kragujevcu, proizvodnja je nastavljena u dve smene i “u punom obimu”, odnosno radi se do 200 vozila po smeni.

Predsednik tog sindikata Saša Djordjević rekao je da ovih dana očekuju razgovor sa predstavnicima menadžmenta posle kojeg će znati koliko će radnih dana biti do kraja godine i kada će zaposleni otići na zimski kolektivni godišnji odmor, budući da je ovogodišnji plan proizvodnje manji nego 2020.

Prethodnih godina je bilo uobičajeno da zaposleni u FCA na odmor idu u drugoj polovini decembra.

JOKIĆ ĆE DOBITI ŽESTOKU KAZNU: Srbin mora da plati, a evo i koliko će mečeva propustitu

Od
Dara Milovanović
-
0

KOŠARKAŠ Denvera Nikola Jokić i Majamija Markif Moris isljučeni su iz utakmice nakon niza incidenata za manje od jednog minuta!

Najpre je Moris bespotrebno grubo faulirao Jokića, i potrčao, a onda se Srbin zaleteo na njega s leđa i poslao ga na parket.

Centra Denvera neće spasti ni to što je MVP NBA lige, taj status u ovakvim situacijama ne igra veliku ulogu, niti je srpski as i ovako imao mnogo privilegija, koje za nasilničko ponašanje nije ni zaslužio.

Američki mediji pišu da MVP igraču ne gine paprena novčana kazna.

Prema NBA pravilniku, Jokić će bez dileme biti kažnjen najmanje jednom utakmicom neigranja, što sledi zbog udaranja rivala, ali je izvesno da će zvezda Nagetsa i duže biti suspendovana usled težine prekršaja.

– Bio je to glup potez i prljav potez, osećam se loše. Želeo sam da se zaštitim, ali nije trebalo da reagujem na ovaj način – poručio je Jokić, a šta je još rekao posle skandala karijere čeka vas u posebnom tekstu.

Inače, Denver je pobedio Majami sa 113:96, a Jokić je ovim potezom u senku bacio MVP izdanje i tripl-dabl od 23 poena, 15 skokova i 10 asistencija.

Stanovnici Britanske Kolumbije odmah po otvaranju američke granice napravili redove za ulazak

Od
Dara Milovanović
-
0

Stanovnici Britanske Kolumbije su preplavili američku kopnenu granicu, sada kada je moguće ponovo je preći. Kolone automobila čekaju u liniji u blizini Peace Archa na graničnom prelaza u Surrey-u.
Mnogi ljudi u Blaine-u u Washingtonu kada su jutros ustalu, obradovali su se, videći  poznati prizor, registarske tablice iz BC-a u njihovoj državi. Ali su ipak ostala neka ograničenja za ljude koji žele ući u Kanadu, odvraćajući mnoge od putovanja na jug.

Ublažavanje mera započeto je 8. novembra u ponoć po istočnom vremenu, odnosno u 21.00 po pacifičkom vremenu 7. novembra 2021. Samo par sati nakon ublažavanja putnih pravila, vreme čekanja poraslo je na 40 minuta i duže dok su stanovnici Britanske Kolumbije sedeli u svojim vozilima idući na jug.
U Blaine-u, Washington, mnogi lokalni stanovnici su srećni videći registarske tablice iz BC-a u njihovoj državi, a mnogi od njih uočeni su na benzinskim pumpama.
“Još nismo ništa prodali, ali smo imali oko 300 ljudi koji su tražili da koriste toalet”, našalio se “Big Rick” na benzinskoj pumpi Speeway Express u Blaine-u.

On se nada da će se u narednim sedmicama i mesecima uspostaviti redovnije posete komšija sa severa, ali s obzirom na pravila testiranja i brojna ograničenja koja su još uvek na snazi ​​za Kanađane, koji se vraćaju u Kanadu, to bi moglo potrajati malo duže.

Michael Prosia, vršilac dužnosti direktora kanadske agencije za granične službe, podseća ljude da, iako su se propisi za ulazak u SAD promenili, za ulazak u Kanadu se nisu promenili.
“Za Kanađanina koji se vraća kući, trebaće pasoš, a takođe pojedinci će morati da podnesu i digitalni zahtev koristeći mobilnu aplikaciju ArriveCan”, rekao je on u ponedeljak.
„Pojedinci će morati da dostave svoje podatke pre putovanja, koji će sadržavati pitanja o zdravstvenom pregledu, oni će postaviti svoj dokaz o vakcinaciji, a sve to moraće učiniti pre dolaska na [kanadsku] granicu, a onda će naši službenici ovde imati te informacije na raspolaganju kada se oni vrate.”
Pored gore navedenih informacija, ljudima koji dolaze u Kanadu, čak i kopnenim putem, trebaće negativan PCR test na COVID-19, koji se uzima najviše 72 sata pre dolaska. Iako možete dobiti test u SAD-u, cene variraju, a na nekim lokacijama se naplaćuje i do 200 USD.

“Ako idete na jednodnevno putovanje u SAD, taj test možete završiti u Kanadi, sve je u redu dok je u okviru  72 sata”, dodao je Prosia, napominjući da brzi testovi ili testovi na antigen neće biti prihvaćeni.
On kaže da će Kanađani koji ne ispune ova pravila biti upućeni službenicima agenciji za javno zdravlje Kanade, koji će to pratiti i utvrditi da li su potrebne novčane kazne ili neki drugi koraci.
“Kanađani će uvek imati pravo da uđu u Kanadu. Oni će ući u Kanadu bez obzira na sve, neće biti vraćeni. Ali na ljudima u javnom zdravstvu će biti da utvrde da li će tražiti bilo kakva vrsta regresa”, objasnio je Prosia.

Prepreke i dalje prisutne
Zadnjih 20 godina Don Schmidt iz Cloverdale-a odlazio je u El Centro u južnoj Kaliforniji kako bi pobegao od kiše i zime. Nije bilo iznenađenje što se našao među prvima u svom kombiju u potrazi za toplijim vremenom.
“Danas je lep dan”, rekao je za CityNews. “Radujem se što ću ponovo otići dole.”
Osim sunčanih dana, Schmidt i njegova partnerka kažu da se raduju što će ponovo videti stare prijatelje i upoznati nove.
Nastavak nebitnih putovanja u SAD dobrodošla je vest za mnoge putnike koji nisu mogli do voljenih osoba ili do svoje imovine, zbog mera u vezi putovanja.
To je korak u pravom smeru za Kanađane, poput Karen Johnson, koja ima bliske prijatelje i imovinu u USA.
“Skoro da nismo verovali. Toliko smo dugo čekali da se otvori granica, nismo znali da će proći skoro dve godine”, rekla je za CityNews.
„Idemo u USA verovatno uzastopno četiri godine, a naši prijatelji još i duže. Sjajno je vreme, mislim, postoji gomila nas koji zajedno putujemo dole. Bili smo tamo skoro svakog vikenda dok je granica bila otvorena”, rekla je.
Međutim, skupi PCR test, koji je obavezan pri ulasku u Kanadu, ostaje prepreka za nju i njenu porodicu. “Ne znam kada ćemo ući u Kanadu, jer je obavezno molekularno testiranje jako skupo, rekla je.
Njen suprug Ed je među mnogim ljudima koji se nadaju da će Kanada preispitati svoju politiku testiranja, kao što su SAD učinile za one koji u zemlju ulaze kopnenim putem. “Nadam se da će biti ukinuto, testiranje na povratku. To je ono što čekamo, definitivno, veoma je veliki problem za nas i naše prijatelje”, rekao je.
Porodice se takođe podsećaju da ostaju na snazi ​​ograničenja za decu koja ulaze u Kanadu, uprkos ponovnom otvaranju kopnene granice.
Deca mlađa od 12 godina ne moraju imati PCR test i ne moraju u karantin po povratku u Kanadu, ali će im biti zabranjeno učestvovanje u brojnim aktivnostima. Na primer, 14 dana nakon povratka u Kanadu, deca neće moći pohađati školu, ili ići u kamp ili u obdanište.
Putovanje u prepunom javnom prevozu koji ne obezbeđuje fizičko distanciranje i nošenje maski takođe je zabranjeno tokom te dve sedmice za osobe mlađe od 12 godina koje uđu u Kanadu.

SERBIANNEWS/CANADA

Miloš vozi kamion u Kanadi, za volanom je do 12 sati, mesečno zaradi 5.000 evra, ali ima jednu veliku brigu

Od
Dara Milovanović
-
1

U proteklih nekoliko godina za volanima kamiona koji krstare Kanadom i Amerikom sve češće se sreću ljudi sa naših prostora. Veliki broj Srba koji se odluči na ovu avanturu, priznaje da je razlog dobra zarada i želja za drugačijim načinom života i iskustvom, ipak, ni u ovom poslu nije sve tako idealno.

Kragujevčanin Miloš Rašić (28) pre tri godine je napustio Srbiju i otišao u Kanadu, gde se zaposlio kao vozač kamiona. Prvobitni plan bio mu je da zaradi novac i vrati se kući, ali to se nije desilo.

Iako radi naporan posao i za volanom je više od 10 sati dnevno, kaže da se navikao na život u inostranstvu i nije siguran da li će se uopšte vraćati u našu zemlju, piše “Mondo“.

Za ovaj portal Miloš je otkrio koliko novca može da zaradi u Kanadi, koliko mu je naporan posao koji obavlja, ali i istakao prednosti u odnosu na Srbiju i ispričao čime baš i nije zadovoljan.

Koracima starijeg brata

Prema njegovim rečima, na ovaj korak odlučio se zato što je znao kako stvari u Kanadi funkcionišu, dok u Srbiji nije mogao sebi da omogući veću zaradu.

– Radio sam posao sa špedicijom u Srbiji, ali novac koji sam zarađivao nije bio dovoljan da mogu sebi da kupim automobil ili stan. Zbog toga sam odlučio da idem iz Srbije i prva opcija mi je bila Kanada, pošto imam starijeg brata koji godinama živi i radi u Vankuveru. Moj plan je bio da za godinu dana zaradim što više i da se vratim u Srbiju, zatim ako je potrebno, produžim još godinu dana – kaže Miloš.

Posao nije toliko loš kao što mnogi misle, mada naravno, ume da bude naporan, objašnjava Rašić.

– Mnogo mi je pomoglo to što imam brata koji me je u sve uputio i što sam brzo dobio radnu vizu na dve godine. U odnosu na isti posao u Srbiji, odmah vidite da tamo više cene vozače i da se dogovori poštuju. Naravno, od vas isto očekuju i nema zabušavanja. U to vreme, početna plata za vozača kamiona bila je nešto manja od 3.000 evra, dok je sada oko 4.000 evra – kaže Kragujevčanin.

“Radi se od 10 do 12 sati”

Kako kaže, zaposlen je u kompaniji koja se bavi distribucijom prevoza, selidbama i prevozom različitih vrsta tereta.Mnogo vremena se provodi u kamionu i prelazi se i do 30.000 kilometara mesečno.

– Vozači uglavnom rade od 10 do 12 sati, pa odmaraju tri do četiri dana. Zarađujem 5.500 evra mesečno. Iskusniji vozači, koji imaju bar pet godina prethodnog iskustva u poslu, posle par godina mogu da zarade i 8.000 evra. Prednost je i plaćeno penziono i zdravstveno. Najbolja stvar je što ima mnogo opcija, firmi i sve možeš da se dogovoriš sa gazdom – kaže Miloš Rašić.

U početku je bilo teško navići se da ti se ceo život svodi na posao. Najnezgodnija je ta dosada dok vozite i dok čekate da prođe vreme, tvrdi on.

– Život u Kanadi uglavnom se svodi na posao i upoznavanje velikog broja ljudi različitih nacionalnosti. Iz bivše Jugoslavije nas naravno ima koliko hoćeš. U kamionu, najbolje je opremiti se muzikom, filmovima i svime što može da vas drži budnim. Ja volim da putujem i upoznajem nove predele, Kanada je zaista prelepa. Nekoliko puta mi se desilo da naletim na krda divljih životinja. Kako bi se bolje snašli u poslu, preporučujem svima da se povežu na grupe i aplikacije koje pomažu vozačima kamiona da se snađu, da dobiju pomoć na putu ili da vide gde su pogodna stajališta – kaže Rašić.

“Video sam užasne saobraćajne nesreće”

Naravno, veliki je broj situacija koje potencijalno umeju da budu naporne i stresne, ali vremenom svaki vozač nauči kako sa time da izađe na kraj.

– Ima i situacija koje su zaista neprijatne, na primer, kada se satima zaglavite na putu zbog neke vremenske nepogode ili saobraćajke, kada vam se pokvari ili zaledi kamion, pa čekate pomoć. Užasne saobraćajne nesreće sam video na putevima, od požara do spasavanja ljudi koji su jedva živi. Čovek mora da ogugla na to i da nauči da se ne potresa i ne nervira oko stvari na koje ne može da utiče – objašnjava ovaj Kragujevčanin.

Ono što mnogi zaboravljaju jeste da vozači kamiona moraju mnogo da vode računa o zdravlju, koliko god to delovalo nemoguće u uslovima stalnog putovanja.

– Kamiondžije važe za gojazne ljude koji mnogo sede i nezdravo se hrane. Ja sam dobio skoro deset kilograma otkako sam došao, ali sam rešio da moram da se krećem i da jedem normalnu hranu kada god je to moguće. Iako sam spreman na svakakvu žrtvu zbog posla da bih postigao cilj, trudim se da sačuvam fizičku kodiciju i zdravlje koliko mogu – kaže on.

Nada se venčanju sa Srpkinjom

Iako je planirao da se već nakon godinu dana vrati u Srbiju, prolazi već treća godina kako je u Kanadi i kako kaže, ne zna za šta da se odluči.

– Jedva sam čekao da dođem kući u Srbiju i sanjao sam društvo, drugare, izlaske. Ali kada sam zadnji put otišao u Srbiju na 10 dana, shvatio sam da sam se udaljio od svega, da sam se promenio i jedva sam čekao da se vratim poslu. Zaradio sam novac, ali sve mislim da bi trebalo još. Brine me samo što mi se ovde devojke ne sviđaju i mislim da se nikada neću oženiti, jer mi ne odgovara mentalitet. Devojke nisu ženstvene, porodične i tradicionalne, kao naše devojke. Nadam se da ću na kraju ovde da nađem neku Srpkinju – kaže Miloš Rašić za “Mondo”.

1...1.0401.0411.042...1.536Stranica 1.041 od ukupno 1.536

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković