Lekovitost kozjih mlečnih proizvoda

Kozje mleko

Kozji mlečni proizvodi spadaju u najzdravije namirnice. Da bi koze davale kvalitetno mleko važno je da žive u prirodnom okruženju, imaju optimalne uslove i hrane se zdravo. Kozje mleko je bogatije esencijalnim amino-kiselinama i proteinima od kravljeg mleka.

Hemijska struktura kozjeg mleka i taurin koji sadrži čine ga sličnim majčinom mleku i od davnina se kozje mleko koristilo u ishrani i za lečenje brojnih bolesti i poremećaja kao sto su sprečavanje alergija, jačanje imuniteta, bronhitis, kod tuberkuloze, u prevenciji raka pluca a mogu da ga koriste i osobe obolele od dijabetesa.

Taurin je esencijalna aminokiselina u kozjem mleku veoma je važan za rast i razvoj mozga kod male dece i odojčadi.
Kozje mleko se lakše vari zbog sitnijih kapljica masti i sadrži vitamine značajne za jačanje
nervnog sistema -B1, B2, B6 i B12. Bogato je vitaminom A koga ima čak za četrdeset sedam procenata više nego u kravljem mleku. U odnosu na kravlje mleko ima četiri puta više bakra i bogato je kalijumom. Kako je kalijum veoma značajan za održanje normalnog krvnog pritiska kozje mleko može doprineti regulaciji i normalizaciji krvnog pritiska i prevenciji ateroskleroze.

Kozje mleko potstiče bolje iskorišćavanje gvoždja i korekciju anemije. Bogato je kalcijumom i fosforom što je značajno za očuvanje koštanog sitema kao i cinkom i selenom koji doprinose jačanju imuniteta. Kako se koze hrane korom drveta njihovo mleko sadrži mineral silicijum koji je značajan za dobro finkcionisanje centralnog nervnog sistema i dobar kvalitet kože, kose i noktiju.

Oligosaharidi kozjeg mleka imaju antiinflamatornu ulogu i regulišu poremećenu crevnu funkciju. Kozje mleko sadrži fosfolipid holin koji pospešuje oksidaciju masti u jetri i reguliše lipidni status, nivo holesterola u krvi i  preporučuje se u lečenju oboljenja jetre, naročito ciroze. Skoro trećina masnih kiselina kozjeg
mleka su kiseline kraćih lanaca i lipaze ih lakše razgrađuju, metabolišu se slično šećerima, mnogo brže se pretvaraju u energiju i ne doprinose aterosklerotskim promenama.

Pored svih navedenih svojstava , bogatstva u aminokiselinama, vitaminima i mineralima kozji kefir, kozji jogurt, kozje kiselo mleko posebno su značajni zbog bogatstva u probiotskim bakterijskim kulturama koje doprinose jačanju imuniteta i prevenciji i lečenju infekcija, autoimunih bolesti i karcinoma.

Kozji sirevi

Kozje mleko sadrži mnogo manje masnoća i da bi se napravio jedan kilogram kozjeg sira od pasterizovanog kozjeg mleka potrebno je sedam do deset litara mleka.

Lakša svarljivost kozjih sireva može se objasniti mekšom konzistencijom proteina kazeina u kozjem mleku u odnosu na kazein u kravljem i ovčijem mleku. Velika biološka vrednost i značajne nutritivne komponente karakterišu kozje sireve koji mogu biti zamena za meso i značajni su u jačanju
imuniteta i sprečavanju zapaljenskih procesa. Specifičan ukus i miris kozjih sireva potiče od kapronske, kaprinske i linolne kiseline koje se nalaze u masti kozjeg mleka. Zahvaljujući linolnoj kiselini kozji sirevi imaju antikancerogena svojstva.

Kozji sir se preporučuje posebno u trudnoći, kod onih koji su izloženi velikim fizičkim naporima ili se bave sportskim aktivnostima zbog lake svarljivosti i niže kalorijske vrednosti i nižeg sadržaja masnoća, a velikog sadržaja kalcijuma, B vitamina i belančevina. Na brz oporavak mišića posle napornog vežbanja i treninga utiče dobra apsorpcija proteina iz kozjih mlečnih proizvoda koji snabdevaju mišiće aminokiselinama i potrebnom energijom.

Kozji sir je preporučljiv u ishrani dece zbog bogatstva minerala kao što su kalcijum, magnezijum i fosfor. Kalcijum i fosfor su značajni za izgradnju i očuvanje normalnog koštanog sistema. Kozji sir sadrži cink i selen koji su važni u očuvanju i jačanju našeg imuniteta a aminokiselina triptofan stimuliše lučenje hormona sreće serotonina, dobro raspoloženje i prevenciju depresije. Korisne masne kiseline kozjeg sira, povoljno utiču na smanjenje LDL lošeg holesterola i prevenciju kardiovaskularnih bolesti.

Surutka pretstavlja nusproizvod u toku pripremanja sira. U siru ostaje najveći deo mlečnih masti i belančevine kazeina dok u surutki ostaje najveći deo laktoze, albumina i globulina.
Proteini surutke, su biološki najvredniji proteini, i dele se na laktoalbumine, laktoglobuline i proteaze-peptone. Kozja surutka sadrzi velike količine aminokiselina i više vitamina A i kalijuma nego kravlja surutka i ima blagotvorne efekte na inflamatorne ( zapaljenske) procese u zglobovima. Bogata je i vitaminima B2, B6, B12, C, K, enzimima , natrijumom, magnezijumom, gvoždjem, cinkom, fosforom, bakrom i molibdenom i ima pozitivne efekte na jačanje imuniteta, želudačne probleme, kod hroničnog hepatitisa u stanju stresa i iscrpljenosti.

Kozja surutka može da se koristi za decu i odrasle koji imaju alergiju na kravlje mleko i pokazano je da više od devedeset procenata dece koja su imala alergiju na kravlje mleko nisu pokazali alergijske reakcije na kozju surutku.

Značaj probiotskih kultura iz mlečnih proizvoda kefira, jogurta i kiselog mleka Laktobakterije ili probiotske bakterije su mlečno kisele bakterije koje žive u našem digestivnom sistemu i imaju značajnu ulogu u jačanju imuniteta i sprečavanja različitih
bolesti. Veliki je značaj рrоbiotskih kultura iz mlečnih proizvoda kefira, jogurta i kiselog mleka koji omogućavaju normalno funkcionisanje bakterijske crevne mikroflore i razvoj korisnih bakterija. Da bi se ostvario potpuni efekat probiotskih
bakterija važna je “ bašta” koju čine prebiotici koje unosimo ishranim bogatom dijetnim vlaknima iz voća, povrća i žitarica.
Poremećaj bakterijske flore u crevima i prekomerno prisustvo patogenih sojeva bakterija i gljivice candide mogu izazvati digestivne poremećaje kao što su opstipacija, dijareja, nadutost kao i odredjene neurološke tegobe. Naučna straživanja su pokazala da disbioze, poremećaji crevne flore mogu biti povezani sa psihološkim poremećajima kao što su
disleksija, dispraksija autizam i drugi.
Ako unosimo previše prostih ugljenih hidrata, slatkiša, slatkih napitaka, proizvoda od belog brašna a ne unosumo probiotske kulture preko mlečnih fermentiranih proizvoda ili fermentiranog povrća, kiselog kupusa, turšije, jabukovog sirćeta može doći do poremećaja crevne flore , tj . disbioze.
Najbolji prirodni probiotik je kefir , piće od fermentiranog mleka staro preko hiljadu godina poreklom sa Kavkaza. Dugovečnost ljudi na Kavkazu može se pripisati korišćenju kefira koji doprinosi dobroj crevnoj flori, jačanju imuniteta i sprečavanju brojnih bolesti. Kefir karakteriše kiselkasto osvežavajući ukus. Kristali kefira su simbioza velikog broja mlečnokiselinskih bakterija i sojeva kvasca. Kristali kefira potsećaju na cvetiće kuvanog karfiola i pretstavljaju kombinaciju proteina, aminokiselina, masnoća i rastvorljivih polisaharida, od kojih polisaharid kefiran ima značajna lekovita svojstva. Kefir je bogat vitaminom A, vitaminima B1, B2, B6 i B12, vitaminom D, vitaminom E, niacinom a sadrži
folnu i nikotinsku kiselinu, minerale kalcijum, fosfor i magnezijum.

Bakterije kefira naseljavaju našu crevnu floru i štite nas od patogenih bakterija. Domaći kefir naptavljen na tradicionalni način sadrži sto milijardi korisnih bakterija za razliku od jogurta koji sadrži sto miliona korisnih bakterija.
Kefir je bogat triptofaniom, esencijalnom aminokiselinom značajnom u nastanku serotonina , hormona sreće. Za razliku od jogurta kefir ne sadrži šećer i laktozu.
Kefir jača imunitet, značajan je u prevenciji raka debelog creva, snižava holesterol i trigliceride, koristan kod inflamatornih reumatskih bolesti, alergija, popravlja potenciju muškaraca i žena, pomaže kod nesanice, depresije, povoljno utiče na metabolizam, regulaciju telesne težine i brojne druge poremećaje.