„Pumpa za kamile” – kako su se u pustinji pre više od 10.000 godina obeležavali izvori vode

Pre oko 12.000 godina, visoko na litici u pustinji severne Arabije, jedan umetnik – ili možda umetnici – vredno su radili. Primitivnim alatima, su u stenu je uklesana slika kamila u prirodnoj veličini.

Ovo nije bilo prvo umetničko delo te vrste, postoji čitav niz prikaza kamile na litici visokoj 39 metara, ispod koje je bilo plitko jezero. Tokom hiljada godina, ove gravure su izdržale vremenske uslove. Postepeno su erodirale dok nisu postale gotovo nevidljive i zaboravljene.

Međunarodni tim je otkrio njih i više od 170 drugih tokom obilaska terena u regionu, koji se nalazi blizu južne ivice pustinje Nefud u Saudijskoj Arabiji, pre otprilike dve godine.

„Kako objašnjavamo u novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Communications, gravure bi obeležavale mesta važnih izvora vode u pustinji – i demonstrirale otpornost i inovativnost ljudi koji su živeli u tako surovom, sušnom okruženju”, rekla je Marija Gvanjin, direktorka Projekta za identifikaciju arheologije Hailsa Univerzitet u Sidneju. Sa njom u timu naučnika bili su i Seri Šipton, stručnjak za paleolitsku arheologiju sa Kalifornijskog univerziteta, profesor Frans van Buhem, profesor iinženjerstva i dr Majkl Petralja, direktor Australijskog istraživačkog centra za ljudsku evoluciju Univerziteta Grifit.

Potraga za tragovima

Istraživači ističu da su njihova ranija istraživanja pokazala da je u periodu koji je trajao od pre 10.000 do pre 6.000 godina, Arabija bila mnogo vlažnija nego što je danas.

Travna područja su se proširila na područja koja su sada pustinja, a stočari su koristili ove pašnjake za svoja stada. Umetnost na stenama u tom području dobro je poznata i nalazi se na listi svetske baštine Uneska.

„Mogli smo da vidimo da postoje i starija umetnička dela na ovim Unesko lokalitetima. Bila su mnogo veća i detaljnija, prikazujući kamile i divlje magarce u prirodnoj veličini i naturalistički. Ali nije bilo jasno koliko su stara”, dodala je Gvanjin i rekla da je tim istraživača iz tog razloga u maju 2023. krenuo u potragu za još drevnih prikaza na stenama, u nadi da će pronaći tragove o njenoj starosti.

Prikazi u prirodnoj veličini

Naučnici su ukupno identifikovali više od 60 panela na stenama koje sadrže 176 gravura u tri prethodno neistražena područja – Džebel Arnaan, Džebel Mleiha i Džebel Misma.

Gravure uključuju 130 slika velikih životinja u prirodnoj veličini – kamila, kozoroga, divljih magaraca, gazela. Neke su dugačke skoro tri metra i visoke više od dva metra.

„Do prvog panela stigli smo dugačkom stazom koja je prolazila kroz prelep planinski pejzaž. Hladan povetarac je činio vrućinu nadolazećeg saudijskog leta podnošljivom. Panel sa stenama prikazivao je dve velike kamile, jednu iznad druge. Jedna kamila je izgledala kao da je u pokretu i da će uskoro da ustane, a druga kao da korača po površini stene.

Bili smo uzbuđeni kada smo pronašli netaknute arheološke slojeve direktno ispod graviranih kamila. U jednom zapečaćenom sloju čak smo pronašli i alat za graviranje koji se nekada koristio za izradu stena”, kaže direktorka ovog istraživačkog projekta.

Alat star 12.000 godina

Luminescentno datiranje – metoda datiranja koja meri kada je sediment poslednji put bio izložen sunčevoj svetlosti – otkrila je da je sloj u kome je pronađen alat star oko 12.000 godina.

Isti sloj je takođe sadržao artefakte tipične za to vreme, uključujući male vrhove strela, kamene perle, pa čak i perlu napravljenu od školjke.

„Ovi artefakti nam govore da su ljudi koji su stvarali umetnost na stenama bili deo dalekosežne mreže. Koristili su iste kamene alate i nakit kao zajednice u Levantu, 400 kilometara severnije. Značajno je da je naš tim takođe otkrio da du ovakva umetnička dela postavljena u blizini drevnih sezonskih jezera”, pišu istraživači.

Na kraju poslednjeg ledenog doba, tokom poslednjeg glacijalnog maksimuma, klima je bila izuzetno suva. Jezera o kojima se govori, datirana na otprilike 15.000 godina, prvi su dokaz o povratku površinske vode u Arabiju nakon izuzetno sušnog perioda. I ona pomeraju vremensku liniju povratka vlažnih uslova hiljadama godina unazad, povećavajući mogućnost za ljude da se nasele u suvim kopnenim uslovima.

„Naši rezultati pokazuju da su pre 12.000 godina ljudi mogli da koriste ova sezonska jezera da bi preživeli u pustinji. Obeležili su ove izvore vode i staze koje vode do njih monumentalnim crtežima na stenama. Ne znamo zašto su na taj način to onačavali. Ali čak i za nas danas, kamila je upečatljiv simbol preživljavanja u pustinji”, zaključuje tim naučnika.