Radno okruženje širom sveta prolazi kroz značajne promene, dok se sve veći fokus stavlja na ravnotežu između profesionalnog i privatnog života. Umesto stroge kontrole i mikromenadžmenta, mnoge kompanije sve više cene fleksibilnost i poverenje kao ključne vrednosti za postizanje produktivnosti i zadovoljstva zaposlenih. Mnoge od njih nalaze se u Danskoj.
Gabriel Hoces često ponavlja jednu reč kada govori o tome kako je raditi u Danskoj – „poverenje“.
„Niko ne pokušava da vas mikroupravlja ili da vam stoji nad glavom“, kaže Hoces, koji radi u tehnološkoj firmi u Kopenhagenu. „Šefovi ne dolaze da provere da li ste radili osam ili devet sati dnevno, jer im je uglavnom važno samo da li ste završili svoje projekte. U Danskoj postoji mnogo poverenja na taj način, i ja ne osećam hijerarhiju na svom poslu. Sve je veoma demokratski.“
Hocesu, oženjenom ocu dve male ćerke, nije iznenađenje što je Danska dosledno među pet najboljih zemalja na svetu po ravnoteži između posla i privatnog života, piše BBC Business.
Samo 1,1 odsto Danaca mora da radi 50 ili više sati nedeljno, prema najnovijim globalnim podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). To je značajno niži procenat od svetskog proseka od 10,2 odsto. Za poređenje, taj procenat u Velikoj Britaniji iznosi 10,8 odsto, a u Sjedinjenim Državama 10,4 odsto.
Meik Wiking, autor knjige The Art of Danish Living (Umetnost danskog života), odavno smatra svoju domovinu sjajnim primerom onoga čemu bi druge zemlje trebalo da teže kada su u pitanju politike na radnom mestu.
„Danci su zapravo srećni na poslu“, kaže on za BBC. „Gotovo 60 odsto Danaca kaže da bi nastavili da rade čak i ako bi dobili na lutriji i postali finansijski nezavisni.“
Wiking, koji je i direktor danskog istraživačkog centra The Happiness Research Institute (Institut za istraživanje sreće), ističe nekoliko politika koje doprinose snažnoj ravnoteži između posla i privatnog života u Danskoj.
Te politike uključuju pravo na najmanje pet nedelja plaćenog odmora godišnje, pored državnih praznika. U Velikoj Britaniji većina radnika ima pravo na 5,6 nedelja plaćenog odmora, dok u SAD to može biti samo 11 dana.
Danska takođe nudi veoma velikodušnih šest meseci plaćenog porodiljskog i očinskog odsustva. U Velikoj Britaniji otac, ili partner koji ne rađa, obično ima pravo na jednu do dve nedelje plaćenog odsustva.
Posao, programer IT (Pexels)
U Sjedinjenim Državama postoji samo federalna garancija za neplaćeno roditeljsko odsustvo, iako neke savezne države, poput Kalifornije, sada nude plaćeno odsustvo sa posla nakon rođenja deteta.
Poverenje pre svega
Wiking je još jedan Danac koji ističe koncept poverenja šefova u zaposlene da će uraditi pravu stvar. On navodi primer osoblja u zabavnom parku Tivoli Gardens u Kopenhagenu, gde se primenjuje pravilo od tri metra.
Ideja je da ste vi direktor svega što se nalazi u radijusu od tri metra oko vas. „Ako vidite đubre u svom radijusu od tri metra, pokupite ga, a ako vidite gosta koji nešto traži, zaustavite se i ponudite pomoć“, objašnjava Wiking.
Dodaje da, kada zaposleni preuzmu odgovornost za svoj prostor, to može pomoći da se osećaju osnaženo i cenjeno, što u velikoj meri doprinosi pozitivnom osećaju prema radnom mestu.
Janine Leške, profesorka na Odeljenju za menadžment, društvo i komunikaciju na Kopenhagenskoj poslovnoj školi, kaže da Danska definitivno „nije radna kultura u kojoj morate da budete prisutni i dostupni tokom celog dana i večeri, da biste pokazali da naporno radite sve vreme“.
Umesto toga, kaže ona, fleksibilnost tokom radnog dana daje zaposlenima vreme koje im je potrebno, na primer, da pokupe decu iz škole ili vrtića. „Radni dan ne mora zvanično da se završi u pet ili šest sati, i to privlači mnoge Dance koji imaju decu.“
Nema posla vikendom
Hoces je primetio kako neki poslodavci u Sjedinjenim Državama očekuju da njihovo osoblje bude dostupno vikendom, kako bi odgovorili na poneki mejl ili poruku. Takva vrsta prekovremenog rada ne uklapa se u njegovu viziju pozitivnog balansa između posla i privatnog života.
„Kada bi se od mene očekivalo da se javljam na pozive vikendom, to bi za mene bila velika crvena zastava, i verovatno bih promenio posao,“ kaže on. „Ali, do sada mi se to nije desilo, niti znam da se desilo bilo kome koga poznajem.“
Kaspar Raučman, generalni direktor i osnivač tehnološke firme SparkForce sa sedištem u Kopenhagenu, kaže da bi njegov opušteni stil liderstva bio poznat većini Danaca. „Ne morate da me pitate da li možete ranije da odete,“ kaže on. „Niko ne zloupotrebljava moju ljubaznost.“
