Nikada nije lako kada se izgubi velika utakmica, pogotovo ne okršaj kakav je bio između Srbije i SAD. Posle svega možemo samo da budemo ponosni na naše košarkaše i njihovu bespoštednu potrošnju do poslednje sekunde, na igru i dokaz da ipak možemo da se nosimo sa izuzetno moćnim američkim timom.
Žal zbog poraza ostaje, Milan Gurović za Mozzart Sport ističe da je ceo svet video ko je bolji, kao i da je američka selekcija imala jaku zaleđinu u vidu sudijske pomoći.
“Ostaje žal za propuštenom prilikom, ali ne možemo ništa da zamerimo momcima. To je ono što smo pričali, morali smo čvršće u odnosu na meč u grupi i tako je bilo. Ne znam da li su čitali ono što sam rekao, ali igrali su najbolju utakmicu otkako ova generacija postoji, protiv respektabilne ekipe kakav je američki Drim tim“, počinje Gurović analizu za Mozzart Sport i ulazi u detalje:
“Šta je presudilo? Četvrti faul Nikole Jokića u tom napadu, Durant pa Buker. Po meni, krucijalan je bio i Dobrićev šut za tri. Jeb**ga, šta da se radi. Lopta nije ušla, imao je sigurno najbolju nameru. Navijali smo da ta lopta uđe, nije ušla, a onda je Kari pogodio onu koja je jedva prošla, sa 45 stepeni. To je bilo presudno da mentalno padnemo. Opet, pričamo da je protivnik bio izuzetno dobar i svaku grešku je znao da kazni. Moram da kažem, jedna stvar mi nije jasna, kako naš stručni štab nije video da Aleksa Avramović, koji je bio fantastičan u prvom poluvremenu, maltene nije igrao u nastavku. Neobjašnjivo“.
Amerikanci su se prvi put posle dugo vremena našli u podređenom položaju.
“Ono što me raduje jeste da nije više bilo one prepotencije i smejanja, jer videli smo na njihovim licima da su mnogo, mnogo zabrinuti, uplašeni, da ih slučajno jedna mala Srbija ne pobedi. To bi bio skandal za njih tamo“.
Selektor Svetislav Pešić je spremio utakmicu na savršen način, iznenadio je Amerikance koji su smatrali da nemamo šta više da ponudimo.
“Naravno. Nije otkrivao karte protiv Australije, nije hteo da pruži Amerikancima zadovoljstvo da vide šta sve možemo, ni da se na to adaptiraju. Pogotovo mislim na momente kada smo igrali sa Jokićem i Milutinovim i ‘match-up’ zonu, oni se nisu snašli na to. Rekao sam bio da imamo šansu ako im ubacimo 15 trojki, bio sam u pravu. Ušli smo jako u njih. Videli ste da je pao taj mit o nepobedivosti, uprkos tome što je Stef Kari ubacio devet trojki, uprkos tome što su nas sudije krale. Bili smo u egalu do kraja i svaka čast momcima“.
Mnogo se pričalo i o suđenju.
“Imali su pomoć sudija. Pa, videli ste kako Lebron Džejms razgovara sa letonskim sudijom, koji mu se pravda u fazonu da će sad da mu svira, pa mu ne svira korake, pa dva puta Embidu isto… To su neke stvari, minijature, koje su uticale na krajnji ishod“.
Ognjen Dobrić se slomio na kraju utakmice…
“To je ono ‘pukovnik ili pokojnik’. Nažalost, u ovom slučaju nije ušla, iako se videlo da ide. Znam koliko mu je teško, svi smo mašili šuteve za, da tako kažem, pobedu. Verujem da sada razmišlja kako snosi neku odgovornost, to je suludo. On je fantastičan momak koji je odigrao fenomenalno u oba smera, ne treba ništa da mu se zameri. Ko god da je bio na njegovom mestu i promašio, kapa dole… Pokazao si da imaš onu stvar, da hoćeš da je šutneš, bio je rezonski, otvoren šut. Nije ušla i kraj, nema šta da se priča“.
Koliko je važno imati u ovakvim situacijama i utakmicama kapitena poput Bogdana Bogdanovića koji ne samo što se borio na parketu, već je imao i verbalne obračune sa protivnicima, nije davao na sebe i ekipu?
“Izuzetno je važno. Nije Bogdan samo naš najbolji skorer i šuter, već dečko koji je na terenu stalno aktivan, non-stop priča, podržava ekipu, zna i da uđe u ‘trash talk’ sa Lebronom Džejmsom i ostalima. To je pravi kapiten. Diže ekipu i kada ide dobro i kada ne ide, videli ste i na klupi da zna da zagrmi. To je kapiten“.
Kako dalje, posle ovakvog emotivnog sloma?
“Sada je potrebno da se konsolidujemo, da se stabilizujemo i dignemo. Biće jako teško, jer su momci fizički i psihički jako izmoreni, istrošeni. Moramo da se dignemo, već u subotu moramo da smognemo snage da uzmemo tu bronzu. I ta bronza bi mnogo vredela, ceo svet je gledao da smo bolji od Amerikanaca, sijala bi kao zlato“, priča Gurović i dodaje:
“Teško je oporaviti se, iskreno. Ali, s obzirom da se radi o velikim profesionalcima, moraće kako znaju i umeju. Oni su navikli na taj pritisak, da se brzo oporavljaju i da nema vremena za neko tugovanje, moraju brzo da se spreme, nema tu velike filozofije“.
Bronza bi bila velika, a još bi slađe bilo da se revanširamo Nemcima…
“To bi bilo fantastično, da uradimo dve stvari u isto vreme. Nije ni mala stvar za zemlju kakva je Srbija, da uzmemo bronzu, iako znamo da smo možda i najbolja selekcija na turniru. Ubeđen sam da bismo pregazili Francusku bez problema, da smo ušli u finale“.