Olimpijada je period od četiri godine, tokom helenističkog perioda Olimpijske igre korišćene su kao kalendarska epoha. Slično je, bar kada su sportisti u pitanju, i danas.
Neposredno završetku Igara u Parizu sportisti će sa svojim trenerima analazirati šta je urađeno, gde su napravljene greške, šta se može popraviti i pravi se plan rada za sledeće Olimpijske igre.
U tom programu je ne samo način i intezitet treninga već se biraju takmičenja na kojima će se proveriti urađeno. Tako se događa da neki sportisti, poput naše Ivane Španović, preskoče i Evropska prvenstva.
Ukoliko je sve urađeno kako treba, i uz malu dozu sreće, videćemo suze radosnice (Zorana Arunović, Novak Đoković…) ili zbog trenutka nepažnje, jednog pogrešnog koraka, suze razorčaranja (Angeline Topić, Milice Žabić…).
Suze radosnice najbolje je objasnila Zorana Arunović.
– Ja sam sada stvarno sve osvojila. Bila mi je želja da kada budem na kraju karijere, da mogu da završim, da je krug pun. Ja, Zorana Arunović , sam prvakinja Evrope, sveta, svetska rekorderka, olimpijska šampionka. Sada sam mirna – rekla je Zorana po dolasku u Srbiju.
Novak Đoković, najbolji i najtrofejniji sportista sveta, je tek u petom pokušaju uspeo da se plasira u finale Igara i – nije mogao da sakrije suze radosnice.
Nažalost, postoje i one druge. Dovoljan je samo trenutak nepažnje, jedan pogrešan pokret, jedan jedini pogrešan korak da propadne sav mukotrpan rad, da se sruše svi snovi o medalji.
Bilo je teško gledati suze Milice Žabić, još teže su mi pale one koje je lila Angelina Topić. Jedan jedini pogrešan korak, pogrešna procena i… Angelina je, vrlo verovatno, mogla i do medalja, možda bi za nju (medalju) bilo dovoljno i da „samo“ ponovi svoj najbolji rezultat (198 cm) a ako je slomljenom nogom (napsrnuće fibule skočnog zgloba) mogla da preskoči 192 cm onda…
Ali, za Angelinu je juče počela nova Olimpijada, biće bolje u Los Anđelosu i, verujem, gledaćemo opet Angelinine suze. Ovog puta radosnice.
