Zatvoren Ormuski prolaz? Balistički napad s teritorije Irana na Izrael? Združeni oružani udar Irana i libanskog Hezbolaha na neku od ambasada Izraela širom sveta? Ili nešto četvrto? Svetskim naftnim berzama zavladala je juče panika zbog neizvesnosti u vezi s načinom „osvete” koju je u ponedeljak, nakon bombardovanja diplomatskog kompleksa Irana u Damasku, najavio vrhovni verski vođa Irana ajatolah Ali Hamnei, a juče u Teheranu potvrdio Zijad el Nahala, generalni sekretar Islamskog džihadističkog pokreta.
Pošto je CIA Izraelu najavila iransku odmazdu, to je dovelo do zatvaranja 28 izraelskih ambasada širom sveta, glasina o otvaranju ratnih skloništa u Tel Avivu, obustavljanja vikend-odsustva vojnika, ometanja globalnih satelitskih veza nad područjem Gaze… Iranska pretnja odmazdom presudno je juče uticala i na to da na berzama u Aziji barel „brenta” dostigne cenu od 91,21 američki dolar, a lake teksaske nafte čak 86,99 dolara.
Inicijalni okidač najnovijeg rasta cene barela iznad 90 dolara ipak je bila vest da su Ujedinjeni Arapski Emirati prekinuli diplomatske odnose s Tel Avivom nakon „velike greške” Izraelskih odbrambenih snaga u Gazi, kada su usmrtile sedam stranih humanitaraca. Da li bi ta odluka zvaničnog Abu Dabija mogla da ima uticaja na druge članice OPEK-a, neizvesno je.
Iran je treći najveći proizvođač nafte u sastavu OPEK-a, „na kapiji” Ormuskog prolaza iz pravca Persijskog zaliva i Indijskog okeana. I ranije, u napetim nadgornjavanjima s Izraelom i SAD, Iran je povremeno pretio da bi mogao da zatvori Ormuski prolaz, kojim ka svetskom tržištu putuje oko 21 milion barela nafte dnevno, odnosno oko 21 odsto ukupne svetske potrošnje na dnevnom nivou (podaci iz 2022).
Na naftnim berzama uveliko su svesni da bi bilo koji prekid transporta ovog energenta tom trasom mogao da ostavi brojne globalne cenovne posledice. „Računica” se komplikuje ukoliko se ostvari jučerašnja najava izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da bi u slučaju balističkog napada s iranskog tla usledio „snažan odgovor”.
Nakon odluke OPEK-a plus da neće uskoro povećati proizvodnju nafte, na svetskim berzama uveliko računaju da globalno tržište od jeseni čeka deficit nafte, a s tim najverovatnije i još viša cena ovog strateškog energenta. Tim povodom juče su ponovo otvorene kladionice da bi barel nafte i pre kraja godine mogao da košta 100 američkih dolara.
Ovu nelagodu ne podstiče samo neizvesnost oko daljeg razvoja napetosti na Bliskom i Srednjem Istoku. Naime, cena barela porasla je juče iznad 90 dolara i zbog vesti da je najnoviji desant ukrajinskih dronova na ruske rafinerije stotinama kilometara od državne međe oštetio oko 15 odsto kapaciteta tih instalacija za preradu crnog zlata. Niži proizvodni obrt ruskih rafinerija podiže verovatnoću manjeg izvoza, odnosno skorog deficita brojnih traženih naftnih derivata na globalnom tržištu.
S druge strane, zebnju berzi da nafte – pred sezonu godišnjih odmora na severnoj hemisferi i poslovnog ciklusa na jesen – možda neće biti dovoljno, podstiče i još neizvesna odluka Vašingtona o daljoj sudbini sankcija protiv Venecuele, inače jednog od osnivača OPEK-a. Naime, najnovija runda sankcija SAD protiv latinoameričke države čijoj nafti su prilagođene američke rafinerije u Meksičkom zalivu ističe 18. aprila. Ako Vašington ne produži te kaznene mere (koje se odnose na političke izbore i reforme) proizvodnja nafte u Venecueli mogla bi da poraste na više od milion barela dnevno (ili 1,12 miliona do kraja 2025). Ako američke sankcije ostanu na snazi, proizvodnja Venecuele ostala bi na oko 890.000 barela dnevno.
Amerika, trenutno vodeći svetski izvoznik i potrošač nafte, nastavlja sa politikom osujećivanja iranskog (kao i ruskog) izvoza crnog zlata. Vašington je tako u četvrtak uveo sankcije protiv tankerskog prevoznika „Oušenlink maritajmer DMCC”, sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i njegovih 13 brodova zbog „ilegalnog pretovara oko milion barela iranske nafte”, navodi se u saopštenju američkog Ministarstva finansija.
Rastući geopolitički rizici razvejavaju nadu da bi nafta uskoro možda mogla da pojeftini, a s time raste bauk da ozbiljna inflacija kuca na vrata.
