Čitanje vesti ovih dana često je depresivno i izaziva anksioznost. Masovne pucnjave, bombe, teroristički napadi, klimatske promene. Izvori ovih modernih ljudskih zala su uglavnom isti: muški lideri koji žele da održe ekonomsku, političku i versku moć bez obzira na cenu.

Postavlja se pitanje: Da li bi žene vladale drugačije od muškaraca? Ako je istorija pokazatelj, odgovor je – da.

Pet velikih seksualnih problema generacije Z

Stari Egipćani su svakako verovali u mudrost ženskih vladara. Kada bi dolazilo do političke krize, stari Egipćani su birali ženu iznova i iznova, da popune vakuum moći – upravo zato što je to bila najmanje rizična opcija. Za drevne Egipćane, stavljanje žena na vlast često je bila najbolja zaštita patrijarhata u vremenima neizvesnosti.

U poređenju sa drugim državama tog vremena, kraljevstvo Egipta bilo je drugačije. Prirodne granice pustinja i mora štitile su ga od stalnih invazija, ratovanja i agresije kakvu su trpeli Mesopotamija, Sirija, Persija, Grčka ili Rim. U tim zemljama, ako bi mlado dete preuzelo presto, to bi bilo poziv na vojno takmičenje da se prisvoji tron. Ali u Egiptu, gde su suvereni, bez obzira koliko mladi, bili poštovani kao bogovi-kraljevi, žene su ih štitile. Umesto da vide dete kao prečicu za moć, majke, tetke ili sestre bi branile mladog faraona u centru točka moći, piše Nacionalna geografija.

Kleopatra bolja od Marka Antonija

Najpoznatija od svih bila je Kleopatra iz Ptolemejske dinastije (305-285. p.n.e.), koja je eliminisala svoju braću i sestre da bi neometano preuzela presto, samo da bi uložila svu svoju energiju u stvaranje dinastije za svoju decu. Na kraju, čak i ova zavodnica rimskih lidera je vladala drugačije od svog partnera u tom trenutku, Marka Antonija.

Dok je on bio poraženi agresor u Partiji, ona je ostala u Egiptu i pokušala da stvori mir. Dok se on nerazumno angažovao u bici kod Aktijuma, ona je videla pisanje na zidu i pobegla sa svojom flotom nazad u Egipat, gde je mogla da učini neko dobro.

Istorija pokazuje da su Egipćani znali da žene vladaju drugačije od muškaraca. I tako su ih koristili da zaštite patrijarhat, da deluju kao privremena rešenja, čuvari mesta, dok sledeći čovek ne dođe da popuni vrh društvene piramide. Ali bez obzira koliko moći su imale, čak i kada su ih zvali ništa manje nego „Kralj”, ove snažne žene drevnog Egipta nisu bile u mogućnosti da prevaziđu patrijarhalnu agendu i promene sam sistem. Kada su njihove vladavine završene, muška egipatska struktura moći je ostala netaknuta.

Žene su sposobni lideri

Hiljadama godina, žene su vladale velikim carstvima.

Naučnici kognitivne nauke znaju da se ženski mozak razlikuje od muškog. Socijalni naučnici su otkrili da su muškarci najodgovorniji za nasilni kriminal, uključujući silovanja i ubistva.

Žene su manje sklone da počine masovna ubistva, manje su sklone da započnu rat, više su u dodiru sa svojim emocijama i umeju da ih izraze, zainteresovanije su za nijanse, nego za odlučnost. Možda su ove osobine bile ono što je drevni Egipat tražio u vremenima krize.

U 20. veku, žene su bile na čelu država širom sveta, od Indije do Velike Britanije, od Izraela do Pakistana. Iako su neke od ovih žena bile izabrane kao simbolične figure ili kao deo političkih dinastija, druge su se uspele na vlast zahvaljujući svojim sposobnostima i liderstvu.

Danas, u 21. veku, žene su na čelu država kao što su Tajvan, Etiopija, Slovačka i Gruzija. One su, takođe, na visokim pozicijama u mnogim međunarodnim organizacijama. I dok su neke od ovih žena možda izabrane zbog svoje povezanosti sa muškim liderima, mnoge su tu zbog svojih sposobnosti, znanja i osobina lidera.

Istorija i sadašnjost pokazuju da žene mogu biti efikasne, sposobne da vode države kroz krize i prosperitet. Možda je vreme da se više žena nađe na čelu država, ne samo kao čuvari mesta za buduće muške vladare, već kao prave vođe koje mogu doneti promene i poboljšati svet u kojem živimo.

Ako su davno žene zaista i vladale svetom, bile su u stanju da to urade bez feminizma, bez sestrinstva, bez sopstvenog plana, bez sopstvenog dugoročnog držanja na vlasti.

Ove kraljice iz prošlosti, moćne žene su bile spas za svoj narod iznova i iznova. Šta ako bi im danas bilo dozvoljeno da vladaju punom snagom svojih emocija, koristeći emotivnost kao osobinu koja je najviše demonizovana kod žena?

Da li bi se ta osobina mogla iskoristiti za povezivanje sa drugima, pronalaženje kompromis, skidanje prsta sa okidača, za pogled u iznijansirano rešenje? Taj element emocionalnosti bi mogao da vodi čovečanstvo kroz iskušenja i tribulacije 21. veka.

Trebalo bi samo da pustimo da nam davna prošlost bude vodič i da dozvolimo ženama da nam još jednom budu spas, zaključuje Nacionalna geografija.