Ovo su teški dani za kanadsku spoljnu politiku. Neki kažu da je Kanadi bačeno jaje na lice

Ottawa nailazi na mnoštvo međunarodnih kritika, sa svojom drugom spoljnopolitičkom krizom u ovoj sedmici.

Veteran nacističke jedinice koji je slavljen u Parlamentu posato je velika globalna vest. Vest je među najčitanijim pričama na nekim stranim novinskim stranicama, koje su preneli BBC  , The  Guardian ,  NBC ,  ABC ,  Fox News ,  CNN ,  The Washington Post ,  The New York Times ,  Politico  i bezbroj drugih.

Na stranicama konzervativnog National Reviewa, se navodi da se Kanada već nalazi usred tog drugog međunarodnog incidenta, koji uključuje i Indiju.

“Jer jednom, kanadska vlada, naši susedi na severu, zapravo nas nadmašuju u političkom ludilu i intrigama”, navodi američka publikacija.

Ta tvrdnja je diskutabilna , ali članak zaista naglašava da je Kanada sada dva puta stavila saveznike u tešku poziciju, poslednji put nesvesno stvarajući pozitivnu propagandu za Rusiju.

Russia Today je, na primer, na svojoj početnoj stranici imala čak četiri naslova o debaklu vezanom za nacizam, a takođe je promovisala priču na drugim jezicima, uključujući španski.

(Nije iznenađujuće da su i indijski mediji takođe svuda komentarisali, s naslovima koji su nosili reči ” zalupio “, ” užasno “, ” crveno lice ” i ” stid .”)

Ali National Review je takođe izrazio više simpatija u sukobu Otave s New Delhijem, rekavši da je njen navodni čin – ubistvo Kanađanina na kanadskom tlu – neprihvatljiv, bez obzira koliko je Indija važna za SAD

‘Lepršanje na vetru’

Događaji prošle sedmice ispunjavaju predviđanje izrečeno pre dve decenije u velikom pregledu spoljnje politike Kanade.

Studija pod vladom Paula Martina tvrdila je, u sažetku, da će svet postati mnogo složeniji, s novim silama koje će osporiti poredak predvođen SAD-om, te da bi Kanada trebala poboljšati svoju igru .

Očigledno studija nije predvidela kinesku talačku diplomatiju , ili prekid odnosa sa Saudijskom Arabijom na pet godina, a kamoli poslednju krizu koja uključuje Rusiju i Indiju.

Nije predvidela da će Kanada izgubiti glasove, prvi put u svojoj istoriji, pa i drugi put, za mesto u Savetu bezbednosti UN-a (izgubivši od  Nemačke i Portugala  2010., a zatim nedavno od  Norveške i Irske ).

Ali krize poslednjih dana kristalizuju ključni argument: ulazimo u uzburkanije međunarodne vode i, plovidba zahteva nove diplomatske veštine.

“Mnogi delovi naše spoljne politike su retorička vežba koja ima za cilj domaću političku dobit”, rekao je David Carment, direktor škole za kanadske studije na Univerzitetu Carleton u Otavi.

“Mi smo kao zastava koja se vijori na vetru. Prepušteni na milost i nemilost drugim zemljama.”

Ne postoji jednostavno rešenje, ali Carment predlaže tri moguća puta napred: više ulaganja u diplomatiju, manji naglasak na unutrašnjoj politici u spoljnim poslovima i održavanje nezavisnih pozicija, sa ili bez podrške SAD-a.

Ova poslednja tačka postavlja sopstvene izazove.

Roland Paris, profesor javnih i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Ottawa, napominje da je Kanada barem dobila izjave podrške od SAD-a u krizi s Indijom. Nije jasno šta bi se dogodilo pod budućom američkom administracijom.

On ovo opisuje kao treću eru u kanadskoj spoljnoj politici. U prvoj polovini svoje istorije, njen najbliži saveznik, Velika Britanija, bila je vodeća svetska supersila; u drugom poluvremenu su SAD držale i uživale u toj ulozi.

“Kanada je dugo bila zaštićena od grubog i sunovrata brutalnog sveta geopolitičke konkurencije”, rekao je Paris.

“Ne više. I zato se moramo suočiti sa realnošću da su građani Kanade podložniji tim spoljnim silama nego što su bili pre.”

S kojim novim rizicima bi se zemlja mogla suočiti?

Krivični slučaj u SAD-u koji je u toku nudi nagoveštaj jedne mogućnosti – da zemlje u lošim odnosima sa SAD mogu koristiti Kanadu kao vreću za udaranje.

Postoje mnoge razlike u ovim najnovijim kontroverzama i barem jedna ključna sličnost. Spor sa Indijom je pitanje ko je kriv, dok u ovom najnovijem debaklu nema sumnje.

Jedan slučaj uključuje nedavnu smrt. Drugi slučaj, istorijske zločine.

Jedan je podstaknut besom. Najnoviji? Sramota.

I tu počinju sličnosti. Jer baš kao što su se vlada i opozicija poređali, manje-više, uz premijera Džastina Trudoa kada je izneo svoju optužbu protiv Indije, tako su obe strane u pevale zajedno istu pesmu zajednički – otprilike dvadeset puta — na incident u Parlamentu kao na sramotu.

SERBIANEWS/CANADA