Predstavnici reprezentativnih sindikata koji su učestvovali u pregovorima Socijalno-ekonomskog saveta o minimalnoj zaradi, ocenili su danas da je Vlada Srbije još jednom demonstrirala moć i odbacila argumente sindikata za povećanje minimalne zarade za 2024. godinu, za koju je traženo da bude veća nego što je unapred odredio predsednik države Aleksandar Vučić.
Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović je rekao da „ono što zacrta Vučić, tako i bude“, pa je dijalog koji je posle toga vođen između socijalnih partnera, Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca, oko minimalne zarade, bilo „kvazipregovaranje“.
„Vodili smo kvazidijalog, vodi se samo na papiru da smo imali dijalog, a u realnosti socijalnog dijaloga nije bilo, pa će i sledeće godine biti nastvljen egzodus mladih iz Srbije, jer ovde ne mogu da zarade, a uvoziće se radnici iz azijskih zemalja“, rekao je Mihajlović.
Vlada Srbije juče je donela odluku da minimalna zarada za narednu godinu umesto 40.000 dinara, koliko je ove godine, iznosi 47.154 dinara ili oko 401 evro, kako je pre pregovora rekao Vučić.
Sindikati su tražili da se njena vrednost izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom koja je u maju ove godine koštala skoro 52.000 dinara, na šta se država i obavezala, ali je Vlada Srbije to odbila.
Mihajlović je rekao da država, kao poslodavac ima najviše radnika koji rade za minimalnu zaradu, a njih je teško oragnizovati radi protesta na ulici jer su uplašeni za radno mesto i nisu organizovani u sindikat.
„Ipak neki sektori, kao obrazovanje, predškolske ustanove, pa i zdravstvo, najavljuju izlazak na ulicu, mada država pokušava da korigovanjem njihovih koeficijenata umiri nezadovoljstvo“, rekao je Mihajlović.
Koliko ima zaposlenih u Srbiji koji primaju minimalnu zaradu, verovatno – kako je rekao – zna smo država preko PIO fonda.
On je rekao da je od Inspekcije rada tražio podatke o broju zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu, ali je u inspekciji rečeno da nemaju takve podatke.
„Očigledno je da mnoge firme, sudeći prema finansijskim izveštajima, posluju sa visokim profitima, a isplaćuju minimalne zarade, iako je Zakonom o radu predviđeno da se takva zarada sme isplaćivati samo u periodima finansijskih teškoća, najduže šest meseci, a to se pretvorilo u pravilo“, rekao je Mihajlović.
Dodao je da ni država ne poštuje tu odredbu zakona i da čak i u Ministarstvu rada rade ljudi na određeno vreme po šest-sedam godina.
Mihajlović je rekao da veliki broj firmi isplaćuje minimalnu zaradu ili zaradu koja jedva premašuje taj iznos, zarada u firmama koje su osnovali strani investitori je samo 20 odsto veća od minimalne, a i trgovine isplaćuju tek neki dinar više od minimalne zarade.
Ekonomski savetnik sindikata UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić je rekao da je Vlada Srbije tokom pregovora o minimalcu još jednom demonstrirala moć i nezainteresovanost za argumente zašto minimlna zarada treba da bude najmanje koliko vredi i minimalna potrošačka korpa.
„To nije dobro za socijalni dijalog i proces približavanja Srbije EU, a i teško će se preživeti sa tom zaradom. Nismo zadovoljni ponašanjem vlasti koja nije htela da odstupi ni za jedan odsto od unapred utvrđenog iznosa, a to nije način da se pregovara“, rekao je Ristić.
Naveo je da će o toku pregovora o minimalcu za 2024. godinu izvestiti Međunarodnu konfederaciju sindikata i Evropsku konfederaciju sindikata u čijem je članstvu UGS „Nezavisnost“.
