Na površini kolosalne planete, koja se nalazi na udaljenosti od oko 120 svetlosnih godina od Zemlje, možda ima vode i života, pokazuju podaci koje je otkrio svemirski teleskop „Džejms Veb“.
Istraživanje opservatorije smeštene u svemiru, koje se izvodi jednim od najnaprednijih astronomskih instrumenata, otkrilo je da egzoplaneta K2-18b možda ima neke ključne karakteristike planete koja bi mogla da ima vodene površine i život.
Planeta K2-18b nalazi se u „naseljivoj“ zoni prostora oko zvezde K2-18 (ilustracija)
Oko hladne patuljaste zvezde K2-18, kruži egzoplaneta koja se nalazi u nastanjivoj zoni zvezde i 8,6 puta je veće mase od Zemlje.
Analizom materijala do kojeg je došao moćni teleskop „Džejms Veb“, otkriveno je da planeta ima obilje metana i ugljen-dioksida u svojoj atmosferi.
Prisustvo molekula koji sadrže ugljenik uz malu količinu amonijaka, može ukazivati na atmosferu bogatu vodonikom koja okružuje svet okeana, navodi se u saopštenju Nase.
Ugljenik se smatra osnovnom gradivnom materijom životnih oblika na Zemlji.Svemirski teleskop Habl je prvobitno uočio dokaze vodene pare u atmosferi egzoplanete. Ovo otkriće, opisano u studiji iz septembra 2019. godine, pomoglo je naučnicima da se vrate proučavanju K2-18b.
Teleskop „Džejms Veb“, koji može da otkrije infracrveno svetlo nevidljivo ljudskom oku, analizirao je tačno koji elementi se nalaze u atmosferi planete.
Najnovija posmatranja planete otkrivaju da bi veoma poseban molekul, nazvan dimetil sulfid, mogao biti prisutan na K2-18b. Na Zemlji, dimetil sulfid „proizvodi samo život“, navodi Nasa. „Većina dimetil sulfida u Zemljinoj atmosferi emituje se iz fitoplanktona u morskim sredinama“.
Istraživači ne tvrde da K2-18b vrvi od vanzemaljskog života.
„Potrebna su dodatna istraživanja da bi se potvrdilo prisustvo dimetil sulfida“, naveo je u saopštenju astronom Niku Madusudan, profesor astrofizike i egzoplanetarne nauke na Univerzitetu u Kembridžu.
Madusudan je vodeći autor novog naučnog rada koji opisuje nalaze koji su prihvaćeni za objavljivanje u stručnom časopisu The Astrophysical Journal Letters. Čak i ako naučnici budu potvrdili prisustvo tog hemijskog jedinjenja, to ne garantuje postojanje bilo kog oblika života. Ipak, ovi novi dokazi proširuju domen znanja naučnika o egzoplanetama sličnim K2-18b.
Vreli okeanski svetovi
Opisana otkrića o sastavu atmosfere sugerišu da bi K2-18b mogla da budeegzoplaneta poznata kao Hycean (hydrogen+ocean), teoretski tip egzoplanete koja je vrela, ali je prekrivena okeanima i ima atmosferu bogatu vodonikom.
Na nebeskim telima na kojim postoje tečni okeani, postoji i potencijal za život, ali istraživači još nisu sigurni da bi ovaj tip egzoplaneta uopšte mogao da bude takav da je na njima život moguć.
Studija iz avgusta objavljena u časopisu The Astrophysical Journal, na primer, sugeriše da bi stanovnici planete bili podvrgnuti katastrofalnom efektu staklene bašte.
Još uvek nema potvrđenih egzoplaneta tipa Hycean. Nema ni planeta poput K2-18b u našem solarnom sistemu, i to čini takve planete „nedovoljno shvaćenim“, navodi Nasa.
„Priroda njihovih atmosfera je predmet aktivne debate među astronomima“, navodi Američka agencija za istraživanje svemira, u saopštenju za javnost.
Međutim, istraživači uključeni u analizu nedavnih zapažanja o planeti K2-18b naglasili su da je od suštinskog značaja nastavak razotkrivanja njegovih misterija.
„Naš krajnji cilj je otkrivanje života na egzoplaneti pogodnoj za život, što bi transformisalo naše razumevanje naše pozicije u univerzumu. Naši nalazi su korak ka dubljem razumevanju Hycean svetova u ovoj potrazi“, istakao je Madusudan.
Istraživači planiraju da nastave da koriste teleskop „Džejms Veb“ kako bi proučavali tu udaljenu planetu i pokušali da potvrde nova otkrića.
„Ovi rezultati su proizvod samo dva posmatranja K2-18b, a uslediće još mnogo njih. To znači da je naš rad ovde samo rana demonstracija onoga što Veb može da uoči“, rekao je astronom Savas Konstantinou, doktorandastrofizike na Univerzitetu Kembridž, koji je i koautor najnovije studije.
