Pod uticajem toplote, naše srce jače pumpa i kuca brže kako bi preusmerilo više krvi u kožu i tako troši više snage. Tokom leta srce može da pumpa dva do četiri puta više krvi u minuti nego kada je sezona hladnih dana. Zdrava osoba može da izbegne naprezanje srca na vrućini povećanjem unosa vode, dok ljudima sa srčanim oboljenjima, naročito onima koji su imali srčani udar, ovaj vitalni organ možda neće moći da pumpa dovoljno krvi kako bi se telo rashladilo.
„Kada govorimo o nekom našem zdravlju, kada govorimo o srcu, mi ne govorimo o srcu kao izolovanom organu. Srce je samo motor kardiovaskularnog sistema koji se sastoji od jedne obimne periferne cirkulacije. Tako da naš krvni pritisak upravo zavisi od toga kako dobro radi srce i kako nam funkcioniše periferna cirkulacija“, navodi prof. dr Ivan Stojanović, načelnik Centra za minimalnu invazivnu i endoskopsku hirurgiju srca Instituta Dedinje.
Kada su velike vrućine, periferna cirkulacija se širi, zato što organizam na neki način mora da se hladi. Zbog širenja sudova širi se i njihova zapremina, stoga srce mora jače da radi kako bi održalo potreban krvni pritisak.
„Zdrave osobe to lakše tolerišu od ljudi koji imaju oslabljenu funkciju srca. Kod tih ljudi jednostavno dolazi do povećenog opterećenja srca, njihovo srce nema dovoljno rezerve i to je trenutak kada nastanu problemi“, ističe Stojanović.
„Kako pomoći srcu? Prvo da pokušamo da smanjimo uzrok tog našeg povećenog opterećenja. To su neki opšti saveti za izbegavanje velikih vrućina. Izlaženje u nekim ranim prepodnevnim časovima ili u kasnim časovima uveče. Moramo znati kako se mi hladimo. Mi se hladimo tako što zračimo. Najveći gubitak toplote je zračenje“, napominje načelnik Centra za minimalnu invazivnu i endoskopsku hirurgiju srca Instituta Dedinje.
Prema njegovim rečima, zračenje, infracrveno zračenje je osnovni način gubitka naše temperature. I zbog toga ne bi trebalo da nosimo sintetičku garderobu. Nije bitan toliko kvalitet garderobe koliko njena pripijenost uz telo. Arapi ili ljudi koji žive u pustinjama, ne nose bez razloga široku garderobu.
„Ako mi stavimo neku usku garderobu uz telo, mi smanjujemo zračenje i opterećujemo naše telo toplotom. Ukoliko imamo konformniju garderobu na sebi, mi pravimo jednostavno prvo izolaciju oko svog tela, a s druge strane omogućujemo da se samim tim i naše telo lakše hladi. Drugi način hlađenja je znojenje, međutim znojenje je mnogo manje efikasno“, objašnjava doktor.
Duplo opterećenje za srce
Takođe, ako se previše znojimo, mi takođe gubimo tečnost. I gubitak tečnosti još dodatno opterećuje srce.
„Tako da imamo praktično dva dodatna opterećenja na srce, koje mora da nadoknadi i povećeno vaskularno korito i gubitak cirkulišućeg volumena tečnosti. Tako da su upravo to dva mesta na koja treba da delujemo, kako bi rasteretili naš miokard“, ističe Stojanović.
U slučaju dehidratacije često se govori o tome da krv postaje gušća, a to potvrđuje i prof. dr. Stojanović: „To jeste tačno zato što je jedan od faktora zgrušavanja krvi veća koncentracija ćelijskih elemenata u krvi koja nastaje upravo od dehidracije.“
Što se tiče klima-uređaja, Stojanović napominje da se oni najčešće preterano koriste i postavlja se preniska temperatura.
„Temperatura od 22 do 23 stepena unutrašnje prostorije ne bi trebalo da nam napravi problem sa izlaskom na ekstremnu vrućinu. Mi često se zaboravimo, stavimo nekih 17 ili 16 stepeni, što nije normalna temperatura za život. Organizam tu nema dovoljno vremena da se prilagodi“, kaže načelnik Centra za minimalnu invazivnu i endoskopsku hirurgiju srca Instituta Dedinje.
Stojanović navodi još neke važne savete – postepeno ulaziti u hladnu vodu u bazenima, moru i reci i jesti lakše obroke.
